Višegodišnja zeljasta biljka petrovac (Agrimonia eupatoria) ima široku lepezu delovanja i veoma je zastupljena u narodnoj medicini. Zbog efekasnosti kod određenih bolesti zovu je i ranjenik, kostolom, sitni i ovčiji čičak, trava celog sveta… Naročito se koristi za rane koje teško zarastaju, posebno kod ginekoloških ranica i mioma, polipa i unutrašnjih krvarenja. U čajnim mešavinama sa hajdučkom travom i virkom smanjuje obilne menstruacije i zaustavlja krvarenje hemoroida. Ime kostolom je u narodu dobila jer leči čoveka koji je tako bolan da oseća da mu se “kosti lome”.
Zbog izuzetne delotvornosti, petrovac je privukao pažnju akademiku Jovanu Tucakovu. Ovaj vrstan poznavalac lekovitog bilja je godine proveo na terenu otkrivajući i potvrđujući sve mogućnosti ove biljke. Na našem podneblju je najviše rasprostranjen na Fruškoj gori, Titelskom bregu, Vršačkim planinama, severoistočnoj Bačkoj i jednom delu Srema. Latinski naziv pokazuje da je bio poznat i u prvom veku pre nove ere. Naime, eupatoria je u latinski uneta u čast Mitridata Eupatora, grčkog vladara koji se u to doba bavio proučavanjem bilja.
Uspeva na slabije hranljivim zemljištima, ali i ekstremno sušnim. Najviše raste na obroncima livada i u šumi, mada je rasprostranjena i na sušnim livadama, kamenjarima i pored puteva. Žutim cvetovima poput klasja, na stabljikama visine do metar, prekriva polja od juna do avgusta.
Od nje se pravi čaj od nadzemnog dela biljke koji se sakuplja u cvetu. Dobri poznavaoci tvrde da je u lekovite svrhe najbolje brati oko 12. jula, kada se slavi praznik apostola Petra po kojem je i dobila ime. Naš narod veruje da je svaka biljka koja nosi ime sveca ili Bogorodice posebno lekovita, a u slučaju petrovca je to i zvanično potvrđeno.
Od blagotvornih sastojaka, najviše sadrži tanine, nikotinsku, palmitinsku, stearinsku i kremenu kiselinu, kao i flavonoide, triterpene, gorke materije, etarsko ulje, vitamine C, B1 i K.
Osim što efikasno deluje na različite rane, uspešna je kod upale creva i dijareje. Pomaže kod upala mokraćnih puteva, sprečava noćno mokrenje, reguliše nivo bilirubina kod žutice, snižava temperaturu. Kod kašlja podstiče sekreciju i smiruje upalu grla. Čaj se koristi i za vaginalno ispiranje. Leči i kožne promene izazvane alergijskim reakcijama i dermatitis.
Čajna terapija se preporučuje i osobama koje pate od hroničnog umora, bezvoljnosti i malaksalosti ili su pod stresom tokom dužeg perioda. Ove osobe često imaju i poremećaj u varenju, nadimanje i neformirane stolice, nesanicu i pospanost u kasnim jutarnjim i popodnevnim satima.
Univerzalni čaj od petrovca se sprema tako što se supena kašika prelije sa 2 dl ključale vode, poklopi i ostavi da odstoji 30 minuta. Potom se čaj procedi i pije nezaslađen, tri puta dnevno pre jela, uvek sveže spravljen. Posebno se preporučuje pevačima, predavačima i osobama koje mnogo naprežu glasne žice. Za ispiranje grla je najefikasniji čaj od po jedne supene kašike petrovca, žalfije i crnog sleza.
Seks sa novim partnerom može da dovede do mnogih problema u vagini. Neravnoteža vaginalne mikroflore zna da dovede do niza neprijatnih promena: promene pH vrednosti, infekcija, bakterijske vaginoze i kandidijaze, svraba i peckanja.
Baš kao i u crevima, balans bakterija u vagini je važan za zdravlje. Kad vaginalna mikroflora dođe u kontakt sa nečim novim, ta ravnoteža može da se poremeti, kao na primer, tokom vođenja ljubavi sa novim partnerom.
“Seks sa novim partnerom uvodi oko deset miliona novih bakterija po mililitru sperme, a to vodi ka promeni vaginalnog mikrobioma”, kaže Ketlin Vels Džordž, ginekolog iz Njujorka, i dodaje da se broj bakterija koje završe u vagini odnosi na seks bez kondoma.
Neravnoteža vaginalne mikroflore zna da dovede do niza neprijatnih promena. Menja se pH vrednost i miris polnog organa, dolazi do infekcija mokraćnog sistema, do bakterijske vaginoze i kandidijaze (jedne od najčešćih vrsti vaginalnih upala), svraba, osećaja peckanja…
Većina vagina sadrži mnogo laktobacila, bakterija koja pomažu u proizvodnji mlečne kiseline i održavanju zdravog nivoa pH (ispod 4.5).
“Nizak nivo pH pomaže u sprečavanju razmnožavanja bakterije Gardnerele vaginalis koje uzrokuju bakterijsku vaginozu. Uz to, pomaže održavanju visokog nivoa laktobacila, čime se sprečava prekomerno razmnožavanje gljivica”, rekla je ginekolog.
Ona upozorava da seks bez zaštite, posebno sa novim partnerom, nikako nije dobar izbor, ne samo zbog velikog rizika od polno prenosivih bolesti već i zbog navedenog narušavanja vaginalne mikroflore, prenosi Health.
“Kondomi će sprečiti ulazak novih mikroorganizama, ali i kod njih treba pripaziti. Oni sa lubrikantom će poremetiti nivo pH u ženskom polnom organu i dovesti do poremećaja u balansu mikrobioma. Kada koristite lubrikante, tražite one koji imaju istu pH vrednost kao i vagina”, savetuje doktorka.
U održavanju dobre mikroflore polnog organa pomaže uzimanje probiotika, ali je i održavanje higijene vrlo važno.
Mokrenje odmah posle seksa ili pranje vagine vodom pomaže u održavanju zdravog nivoa bakterija. Trebalo bi paziti i kod korišćenja sredstava za pranje, poput klasičnih sapuna i sredstava za tuširanje, jer i to može da poremeti pH. Stručnjaci kažu da je obična voda sasvim dovoljna za pranje vagine, ali ako želite da koristite sapun, neka bude blag i bez mirisa.
Oni savetuju i izbegavanje seksa ukoliko oko polnih organa postoje rane od brijanja, jer to može da dovede do iritacije i da poveća rizik od prenosa polno prenosivih infekcija. Naime, otvoreni rezovi će omogućiti bakterijama da uđu u krvotok.
U retkim slučajevima žene znaju da budu alergične na lateks od koga se izrađuje većina kondoma. Simptomi su otoci, svrab i bol tokom seksa. U tom slučaju treba birati poliuretanske kondome.
Važno je, takođe, dobro oprati ruke, lice i rektum nakon seksa jer se i tu zadržavaju partnerove bakterije.
Jedna od najčešćih bakterija koja se nalazi na vašim rukama i prstima je ešerihija koli, koja se nalazi u fekalijama. Ako ta bakterija dospe u vaginu može da dođe do razvoja infekcije vaginalnog ili urinarnog trakta.
ordinacija.tv Foto: shutterstock Izvor: B92
Čest stanovnik Južnoevropskih nizija, oman je lekovita biljka poreklom iz Centralne Azije. Raste najviše uz obale potoka i reka, u zavetrini, na vlažnim livadama uz obode šuma, a često se i gaji u baštama. Na njegov rast i razvoj povoljno deluju dugi sunčani periodi, dok je za razvoj korena neophodno redovno zalivanje. Njegov centralni koren je krtolast i mesnat, sporedno korenje vlaknasto, a snažna stabljika može dostići visinu i do 2m. Veliki listovi, nazubljeni po ivici, obrasli su dlačicama, a na vrhu stabljike su zlatno-žuti cvetovi skupljeni u glavičaste cvasti, koji podsećaju na cvetove suncokreta, jer pripadaju istoj porodici – Asteracee.
Najzastupljeniji lekoviti sastojak je inulin, koga u jesenjim mesecima u korenu može biti i do 45%. Takođe sadrži i laktone gorkog ukusa, triterpene, fitosterole, saponine, sluzi, smole i etarsko ulje bogato kamforom, alantolaktonima i alantolom.
U svojoj postojbini Aziji, oman je oduvek bio veoma cenjen zbog brojnih lekovitih svojstava: primenjivan je za poboljšanje cirkulacije, razređivanje gustog bronhijalnog sekreta i olakšanje iskašljavanja, a primenjen spolja, u obliku masti, kao sredstvo za oporavak mišića i zarastanje kostiju posle preloma. Hipokrat je upotrebu omana preporučivao kod bolesti materice. U srednjem veku, omanovo vino je važilo kao univerzalni lek protiv svih vrsta zaraznih bolesti, čak i kuge čije su epidemije harale Evropom u više navrata.
U narodnoj medicini žvakanje svežeg, dobro očišćenog korena preporučuje se kao sredstvo za podsticanje apetita, jer njegovi gorki aktivni sastojci stimulišu lučenje sokova za varenje, a visoka koncentracija inulina stimuliše crevni tranzit. Sveži listovi omana primenjuju se za zarastanje rana i vlažnih ekcema. Čaj od korena tradicionalno se koristio za lečenje tuberkuloze. U letnje doba, na selu, omanov koren se koristio i kao sredstvo protiv komaraca, tako što se njime posipao žar.
U lečenju životinja čaj ili mast od omana koriste se za spoljnu upotrebu kao sredstvo za zarastanje rana.
Novija istraživanja u laboratorijskim uslovima „in vitro“ pokazala su da alkoholni ekstrakt omana može povoljno delovati na zaustavljanje rasta malignih ćelija melanoma kože i raka materice, kolona, dojke i pankreasa. Osim toga, njegovi lekoviti sastojci doprinose detoksikaciji, tako da se upotreba može preporučiti i u preventivne svrhe.
Etarsko ulje omana pokazuje baktericidni efekat na Staphylococus pyogenes, Staphylococus aureus kao i na Mycobacterium tuberculosis, a deluje i antifungalno, na brojne sojeve gljivica odgovorne za gljivične infekcije noktiju i kože.
Obzirom da upotrebom korena može doći do iritacije mukozih membrana i povraćanja, neophodno je strogo poštovanje preporučene doze. Kao i ostale biljke iz porodice Asteracee, njegova spoljna primena može izazvati kontaktni dermatitis, stoga se osetljivim osobama, sklonim alergijama, takođe savetuje oprez pri upotrebi, dok se upotreba nikako ne preporučuje u dečjem uzrastu kao ni tokom trudnoće i dojenja.
Mango je ukusno egzotično voće koje vodi poreklo iz Južne Azije, poznat je po mirisu kome je teško odoleti, a mnogi ne znaju da je mango i nacionalno voće Indije, Pakistana i Filipina. Mango je voće koje može mnogo toga da uradi za naše zdravlje. On je od pomoći kada je u pitanju poboljšavanje pamćenja i jačanje imunosistema, ali i ne samo to. Način na koji mango održava prihvatljivim nivo holesterola ili insulina u krvi je takođe nezanemarljiv.
Jedna šolja iseckanog manga sadrži čak 76 procenata dnevne potrebe vitamina C, kao i 25 odsto potrebnih zaliha vitamina A na dnevnom nivou. Kalorije koje sadrži mango idu na ruku svima koji vode računa o kilogramima, jer jedna šolja manga sadrži svega 105 kalorija.
Ima bar osam namena u kojima se mango pokazuje kao odlična voćka za konzumiranje:
Borac protiv kancera
Mango je bogat antioksidantima, uključujući astragalin, kvercetin, izokvercitrin i fisetin. To znači da ovo voće čini čuda kada je u pitanju borba protiv leukemije i raka dojke, debelog creva, kao i raka prostate.
Pomoćnik u mršavljenju
Iako jedna šolja manga ima nešto više od 100 kalorija, njegovi vitamini, hranljive materije i vlakna čine da se telo oseća sitije, pa ste manje skloni da posegnete za nezdravim grickalicama. Vlaknasto voće kao što je mango povećava sposobnost sistema za varenje da potroši više kalorija, tako da je ovo svakako dobra hrana za sve one koji pokušavaju da izgube težinu.
Kontroliše nivo holesterola
Visok nivo vitamina C u mangu odličan je za snižavanje nivoa holesterola. Vitamin C sadrži pektin i vlakna koja čine to mogućim. Mango je takođe bogat i kalijumom, koji pomaže u održavanju zdravog srca i reguliše krvni pritisak, odnosno drži pod kontrolom dve stvari koje su povezane sa povišenim nivoom holesterola.
-
Reguliše dijabetes
Ovo je iznenađujući podatak koji mnogi ljudi ne znaju o mangu. Listovi manga su jestivi i oni predstavljaju veoma zdrav izbor za one koji imaju dijabetes. Jednostavno, prokuvajte 5-6 listova manga u vodi i ostavite ih u posudi da prenoće. Sutradan popijte ovaj napitak, za koji se smatra da je koristan za regulisanje nivoa insulina.
Alkalizuje telo
Nije tajna da je održavanje tela u baznom umesto u kiselom stanju od suštinske važnosti. Sa previše kiselosti u telu povećava se mogućnost ozbiljnih zdravstvenih problema. Ovo voće je bogato jabučnom kiselinom kao i malim količinama limunske kiseline, koje doprinose krajnjem cilju održavanja tela baznim.
-
Pobuđivač memorije
Mango ima velike količine vitamina B6 i glutaminske kiseline, od kojih oba ova činioca rade tako da funkcija neurotransmitera ostane netaknuta. To znači da će ljudi koji jedu mango doživeti veću sposobnost da zadrže informacije i moći će da se koncentrišu sa izuzetnom lakoćom.
Prirodni afrodizijak
Mango se zove i „voće ljubavi“, jer sadrži vitamin E koji je povezan s regulisanjem polnih hormona i povećanjem libida. Izvesne i afrodizijačke osobine ima ova voćka, posebno kada je reč o povećanju muževnosti kod muškaraca.
Poboljšava kvalitet kože
Umesto da u prodavnicama kupujete preparate za negu kože koje su često napravljene od štetnih hemikalija, čak i one koje se smatraju sigurnim, mango i u ovom slučaj može da bude od pomoći. Izmiksajte mango sa medom i mlekom i zatim ga koristite kao piling za telo. Vaša koža postaće primetno glatka i blistava.
Kako izabrati mango?
Da bi ste izabrali zreo mango potrebno je da ga blago stisnete. Ukoliko je mekan na dodir i lepo miriše, znači da je zreo. Ako vam prst upadne u koru, mango je već prezreo i neće imati dobar ukus. Na to ukazuju i braonkaste tačke koje se pojave na njegovoj kori. Ukoliko je tvrd na dodir, mango je još uvek zelen.
Šta uraditi sa zelenim mangom?
Ako ste slučajno kupili zeleni mango, ne očajavajte. Jednostavno ga stavite u papirnatu kesu i ostavite ga da stoji par dana. Ukoliko želite da ubrzate proces sazrevanja pored manga dodajte i jednu bananu ili zrelu jabuku.
Kako iseći mango?
Postoji nekoliko načina na koji možete iseći mango. Pre nego što izaberete način koji vam odgovara, obavezno pre sečenja operite mango. Postavite ga na dasku za sečenje i pripremite oštar nož bar 5 centimetara duži od manga.
Pre nego što počnete da sečete mango, okrenite ga tako da je peteljka okrenuta na gore. Ispod peteljke u centralnom delu, mango krije veliku pljosnatu košticu, koja zauzma otprilike jednu trećinu ovog voća.
Mango se uvek seče na trećine. Odredite centar manga u odnosu na peteljku ili vrh na kome se nalazila peteljka, i u odnosu na nju secite mango na trećine. Ukoliko niste dobro odmerili, nož će dotaći tvrdu košticu. Prekinite sečenje i pomerite nož još malo u levo ili u desno u zavisnosti koju trećinu sečete.
Ne zaboravite da nožem isečete i nekoliko štapića manga oko srednje trećine, pored koštice.
Da li mango može da se zaledi?
Kada kupite zreo mango, kako bi ste sprečili njegovo dalje zrenje, obavezno ga stavite u fižider. U fižideru mango može da stoji oko pet dana.
Ukoliko negde iznenada putujete, a u frižideru vam se našao mango, koji ne želite da propadne, isecite ga na kriške i zaledite. Tako zaleđen, mango može da izdrži šest meseci.
Jela sa mangom
Mango je najbolje jesti svež i malo ohlađen. Mango je odličan za voćne salate u kombinaciji sa ananasom i papajom. Od manga se takođe prave salate, sveže ceđen sok, salsa. Ukoliko ga imate zaleđenog, dodajte po krišku, dve u vaš smuti, jer se odlično slaže uz jagode i ananas. Mango se takođe slaže uz avokado i malo soka od lajma.
Salata od zelenog manga
Salata od zelenog manga je izuzetno ukusna i brzo se priprema. Na Tajlandu je neobilazan dodatak uz specijalitete sa roštilja. Ukoliko ne volite ljuto, može se praviti i bez ljute papričice. Svima koji uživaju u ljutim jelima, tajlandska salata od manga će izuzetno prijati.
Sastojci:
-
1 veći mango ili 2 manja
-
1 veća crvena paprika
-
1 glavica crvenog luka
-
1 ljuta papričica
-
korijander (može i peršun)
-
sok od lajma
-
so
-
biber
-
malo maslinovog ulja
Priprema:
Sastojke pre sečenja dobro oprati. Iseći crveni luk na tanke rezance. Iseći papriku na tanke rezance. Izrendati mango. Iseći ljutu papričicu na tanke rezance. Iseći sitno korijander ili peršun. Iscediti sok od lajma. Pomešati sve sastojke i začiniti sokom od lajma, malo soli i bibera i maslinovog ulja. Količina ljutih papričica može da se poveća.
Mango smuti
Sastojci:
-
2 manga
-
2 limuna
-
2 narandže
-
200 ml soka od ananasa
-
400 ml rashlađenog čaja od nane
Priprema:
400 ml vode staviti da provri. U provrelu vodu staviti 10 listova nane, poklopiti posudu i ostaviti da se potpuno ohladi. Mangu, limunu i narandži oljuštiti koru, iseći na sitne komade i staviti u blender. 200 ml soka od ananasa dosipati u blender i izblendirati. Izblendiranoj voćnoj masi dodati rashlađen čaj od nane. Promešati dobro sok i sipati u čaše. Služiti uz kocke leda i limuna.
Limun je citrus koji se koristi svuda širom sveta i svoju popularnost duguje osvežavajućem ukusu i mirisu koji ga čini lakim za upotrebu u pravljenju kako slatkih tako i slanih jela.
Može da se koristi u mnogim napicima, kao što su čaj, kafa i kokteli. Popularan je i zbog svoje medicinske upotrebljivosti jer je bogat vitaminom C koji pomaže podizanju imuniteta. Limunov sok pomaže u varenju i deluje kao detoksikator u našem telu.
Veruje se da je dobar u rešavanju brojnih zdravstvenih problema, a ovo su samo neki od njih.
Otečeni zglobovi
Upala podiže nivo kiseline u telu, a uzimanjem vode sa limunom sprečavate da se nagomilava kiselina i smanjujete upalu u zglobovima.
Tretman akni
Akne su jedna od najvećih i najzastupljenijih oboljenja kože koje ima preko 40 miliona ljudi. Limunov sok je jeftino sredstvo i čak efektivnije nego neki proizvodi namenjeni sprečavanju akni.
Tretman za grip i prehladu
Bogat je velikim brojem vitamina koji utiču na oporavak i popravljaju imunitet.
Održavanje težine
U poređenju sa gaziranim napicima, sok od limuna je veoma zdrav i utiče dobro na telo i zdravlje.
Kamenje u bubrezima
Kamenje u bubrezima nastaje kao posledica kombinacije minerala i drugih komponenti. Limunov sok sadrži mnogo citrusne kiseline koja smanjuje stvaranje kamenja u bubrezima.
Podiže imunitet
Odličan izvor vitamina C i kalijuma, neutrališe slobodne radikale koji uzrokuju bolest. Povećava proizvodnju belih krvnih zrnaca koja se bore protiv bakterisjkih i virusnih infekcija.
Problemi sa bešikom
Kamenje u bešici može da bude veoma neprijatno. Limunov sok zahvaljujući svom antimikrobnom dejstvu smanjuje infekcije u bešici.
Gastroezofagalni refluks
Za samo 14 dana, kažu, limunov sok može da pomogne kod problema sa kiselinom.
Nokti i prsti
Limunov sok može da vam pomogne da omekšate kutikulu i učini nokte zdravijim.
Bol u mišićima
Tokom vežbanja mišići trpe i rad na njima može da dovede do pojave bola. Topli limunov sok može da vam pomogne da smanjite bol.
Izbalansiran pH
Povećan pH u organizmu dovodi do razvoja bolesti, a limunov sok alkalizuje telo i smanjuje nivo kiselosti.
Bolesti srca
Limun sadrži kalijum koji je vitalan za rad srca i sprečava razvoj pojedinih bolesti.
Poboljšava vid
Vitamin C je krucijalan sastojak za poboljšanje našeg vida. Pomaže kod zdravstvenih problema, kao što je katarakta.
Kokotac je dvogodišnja biljka koja se nalazi u raznim staništima – vrlo često se može naći pored puta, napuštenih kuća ali i u divljini. Iako se kokotac godinama koristio kao stočna hrana, u poslednje vreme, brojna istraživanja su ukazala na lekovitost ove biljke, tako da se čaj od kokotca danas vrlo često konzumira.
Kokotac ima visoku stabljiku, a konzumni deo biljke su cvetovi i listovi koji su na površini glatki, dok se sa donje strane nalaze sitne dlačice. U našem narodu je kokotac poznat i kao konjska detelina. Cvetovi i listovi raastu u proleće, a beru se u maju, kada se i pripremaju za sušenje koje traje preko celog leta.
Ova biljka je idealna u suvim vremenskim uslovima, ali je vlaga može oštetiti, tako da pri sušenju, treba voditi računa o kiši i vlazi.
Kokotac lekovitost
Razlog na osnovu kojeg pčele biraju cvet jeste postojanje eteričnog ulja. Upravo zbog toga pčele obožavaju kokotac! Eterično ulje, kumarin i selen su 3 elementa koja kokotac čine lekovitom biljkom. Mnogi zastupnici prirodne medicine svrstavaju kokotac u sam vrh namirnica po količini selena koji poseduje – a selen predstavlja značajan mikroelement koji je neophodan za očuvanje srca i krvnih sudova.
Kokotac se može pripremati u vidu čaja, mast ili tinkture.
Od davnina, čaj od kokotca se koristi kao prirodni lek za ublažavanje tegoba usled postojanja čira na želucu i tankom crevu, kao odlično sredstvo protiv reumatskih tegoba ali i za nesanicu i miran san. Danas, o kokotcu se najviše govori kao prirodnom leku za krvne sudove, koji poboljšava cirkulaciju i tako sprečava nastanak brojnih bolesti čiji je glavni uzrok usporena cirkulacija i oslabljeni krvni sudovi. Odlično se “bori” protiv nastanka tromba u nozi, tako da je idealan za korišćenje kod osoba sa predispozicijom za razvoj tromboze.
Koristi se i protiv raznih bakterijskih i virusnih infekcija koje zahvataju krvne sudove, a posebno je blagotvoran za probleme sa nogama – proširene vene, ispucali kapilari, nadutost i otečenost samo su neke od promena koje se leče ovom biljkom.
Kokotac čaj
Za pripremu čaja od kokotca, koriste se cvetovi ove biljke. Osušene cvetove možete nabaviti u bolje snabdevenim prodavnicama biljne hrane, ali ih možete i sami osušiti, cvetovi se beru u proleće a suše tokom celog leta.
Za pripremu čaja Vam je potrebna jedna puna kašičica sušenih cvetova kokotca koje prelijete sa 200 mililitara kipuće vode. Nakon što ostavite čaj od kokotca oko 10 minuta da odstoji, on je spreman za piće.
Čaj od kokotca ne trba da bude previse vruć, jer svoju blagotvornost najviše ostvaruje kada se pije mlak. Ovako pripremljen čaj se može koristiti i za unutrašnje organe – posebno je blagotvoran za krvne sudove al ii želudac i ceo digestivni trakt, a i za spoljašnju upotrebu – upale desni i upala grla su samo neke bolesti koje čaj od kokotca uspešno leči. Ipak, budite oprezni, čaj od kokotca ima izraženu aromu, tako da kod nekih osoba može da izazove mučninu i povraćanje. Takođe, previse zagrejan čaj može da izazove osećaje probadanja kod osoba koje imaju čir na želucu.
Ukoliko imate probleme sa nesanicom, čaj od kokotca je idealan lek za Vas! Da biste pripremili čaj od kokotca za nesanicu, potrebna Vam je jedna kašika sušenog cveta kokotca i hladna voda. Ujutru, pomešajte hladnu vodu i cvetove i ostavite tokom celog dana da kokotac ispusti svoja eterična ulja u vodu. Pred spavanje, procedite čaj a potom ga zagrejte. Ovaj aj je nešto intenzivniji, tako da se pije u čašicama za rakiju.
Tinktura kokotca
Tinktura kokotca je idealna za osobe koje žele u brzom vremenskom periodu da se reše svojih zdravstvenih problema. Idealan je za sobe koje nemaju problem a želucem jer je tinktura od kokotca dosta jaka. Za pripremu ove tintkure Vam je potrebno oko 1000 g osušenog cveća kokotca i litar jake rakije. Kako bi tinktura bila očuvana i produženog roka trajanja i kvaliteta, mi Vam savetujemo da tintkuru napravite u staklenoj flaši koju ćete hermetički zatvoriti. Prvo prelijte kokotac rakijom, a potom ga ostavite na 10 dana kako bi alkohol upio sva eterična ulja i kumarin. Nakon što je tinktura kokotca odstojala, spremna je za konzumiranje – pije se jednom dnevno 1 kašika tinkture rablažena u 150 mililitara mlake vode.
Rezultati su odlični, pogotovo kod osoba sa proširenim venama i slabom cirkulacijom – tinktura već kroz par dana uspostavlja idealnu cirkulaciju, i u potpunosti rešava problem otečenosti vena potkolenica!
Kokotac mast
Mast od kokotca možete napraviti kod kuće, međutim, usled dugog stajanja i komplikovane procedure, mi Vam savetujemo da mast od kokotca nabavite u apoteci. Mast od kokotcja je odličan nmelem – koristi se za sve bolesti koje se mogu rešiti spoljašnim putem. Starije osobe koje se često ne kreću, a imaju otekle vene, na ove vene mogu direktno da aplikuju ovu mast, jako je blagotvorna i smanjuje simptome upale i bola. Mast od kokotca se može koristiti za brojna spoljanja zapaljenja – pomaže kod konjuktivitisa, kod upale kapaka.
Mast od kokotca nanosite direktno, naravno, pre toga dobro operite ruke kako bi napravili sterilnu sredinu.
Rezultati su odlični – već za par dana se povlače svi simptomi upale, a mast od kokotca mogu koristiti svi, izuzev hroničnih bolesnika koji imaju probleme sa jetrom i želucem jer se kod njih kokotac malo drugačije resorbuje.
Mi uživamo u suncu, a naša kosa malo manje! Uz pomoć ovih malih saveta, tvoja kosa će celog leta biti zdrava i srećna, i to na prirodan način…
Peri je ređe
Često pranje šamponom ispira prirodna ulja koja štite kosu, a to ima I suprotan učinak – naše vlasište počinje da proizvodi dodatnu masnoću. To je zatvoreni krug – što je češće pereš, kosa postaje masnija. Kosu šamponom peri svaki drugi dan, čak i ako se svakog dana kupaš u moru, a svakodnevno je samo isperi običnom vodom.
I kosi treba UV zaštita
UV zaštita, koju naša koža dobija od losiona za sunčanje, potrebna je I kosi. Zato, kad naneseš losion za sunčanje na telo, prođi rukama i kroz kosu. Tako će biti zaštićena.
Pokrij je
Na najjačem suncu uvek nosi šešir, kačket ili maramu. Ne samo što time kosu štitiš od UV zraka već i pomažeš svom vlasištu da se hidratizuje. Šeširi za glavu odlično smanjuju i štetu koju tvojoj kosi nanosi vetar.
Priušti sebi prirodnu negu
Svoju kosu leti možeš razmaziti prirodnim pakovanjima – najbolje je koristiti zagrejano maslinovo ulje ili ulje kokosa (koje savršeno miriše). Nanesi ga nakon pranja na mokru kosu, ostavi da deluje 15 minuta, a zatim ga temeljno isperi.
Ne steži je
Mokra kosa je sklona pucanju, zato je na plaži nemoj vezati u čvrstu punđu, posebno gumicama koje nisu obložene. Za plažu je najbolji izbor lagano svezana pletenica.
Smanji toplotu
Leti kosu suši fenom što je manje moguće. Budući da je već izložena velikoj količini vrućeg vazduha, ne treba joj još toplota fena. Prirodno sušenje je blagodat za kosu. Izbegavaj peglu za ravnanje i figaro.
Budi pažljiva s četkanjem
Mokra kosa vrlo se lako lomi, zato pažljivo biraj četku kojom ćeš je češljati. Izaberi ili četku iz linije „Hello Beauty Detangling”, koja je izvrsna za raščešljavanje ili češalj širokih zubaca.
Talasi i kad nema talasa
Blogerka Alex Ren savetuje kako postići „beach waves”, valovitu kosu kakvu imaš nakon kupanja u moru čak i kad nisi na moru. Pomešaj 1 kašičicu morske soli i 1 kašičicu kokosovog ulja s vodom i stavi u bočicu s raspršivačem (možeš ih pronaći u dm-u). Poprskaj po kosi, a onda je rukama „izgužvaj”.
Uvek koristi regenerator
Ako želiš da isprobaš prirodni regenerator, kosu isperi jabukovim sirćetom, razređenim vodom. Odličan tretman za kosu je i nanošenje regeneratora koji se ne ispira pre odlaska na plažu.
Izbegni zelenkasti odsjaj
Plava kosa, posebno ona koja je tretirana izbeljivačem, u bazenskoj void može postati zelenkasta – krivac za to je hlor. Da bi to izbegla, nakon kupanja u bazenu, kosu isperi jabukovim sirćetom (pomešaj 1/4 šoljice jabukovog sirćeta + 2 šoljice vode). Pomaže i to da pre kupanja kosu pokvasiš, tako će upiti manje hlora.
ordinacija.tv Foto: shutterstock Izvor: hejmagazin.rs
Isidora Dankan, izuzetna umetnica koju danas nazivaju “majkom modernog plesa”, bila je Amerikanka irskog porekla, balerina koja se zalagala za žensku emancipaciju. Uvek je tvrdila da je “umetnost život” i iako su puritanci pokazivali izuzetan prezir prema njenom plesu, životu i načinu odevanja, ona je bila obožavana. Na scenu je izlazila bosa, polu naga u prozirnim kostimima, pomerala granice, tvrdila da klasičan balet nije umetnost jer ograničava i ne dozvoljava ženi da se izrazi. Govorila je da će ples budućnosti biti sličan onom iz antičke Grčke – prirodan i slobodan. Njen život bio je češće ispunjen tugom nego radošću, pa je ples bio jedino “mesto” gde je bila svoja, slobodna, radosna…
Bila je u večnoj potrazi za ljubavlju, jednom prilikom je zapisala: “Od svake ljubavi u mom životu mogao bi se napraviti roman, i sve su se završavale tužno. Uvek sam čekala ljubav koja će se završiti dobro i trajati zauvek”. Ali, nije je našla. Njena romansa sa slavnim ruskim pesnikom Sergejem Jesenjinom počela je snažno i strasno, ali se završila tragično, ostavivši je potpuno slomljenom…
Rodila se u San Francisku 1877. godine, kao Anđela Isidora Dankan, a ljubav prema umetnosti usadila joj majka, pijanistkinja, poreklom Irkinja. Isidorin otac bio je poreklom Škotlanđanin, bavio se finansijama, ali sa njenom majkom nije imao dobar brak. Kada je napustio njenu majku i tri starije setre, bile su bukvalno gladne, a Isidora je sanjala o svetlima pozornice i sve što nije mogla da izrazi rečima, govorila je plesom. Prvo je nastupala u jednom restoranu u Čikagu, a uskoro dobila i angažman u Njujorku. Međutim, zbog svog čudnog poimanja baleta izviždana je od publiike i dobila je jako loše kritike. Želela je da ode iz Amerike, mislila je da oni nemaju senzibilitet za njenu umetnost, pa odlazi u London. I bila je u pravu, tamo su je primetili bogataši željni nečeg novog i avangardnog i odlučili da je finansijski podrže. Ređaju se putovanja – Budimpešta, Beč, Berlin, Moskva… Ipak, najveću slavu doživela je u Parizu 1900. godine, počeli su da je slede mnogi, a gde god bi nastupala sale su bile pune zainteresovane publike. Svi su želeli da vide taj neobičan, drski ples koji je izvodila kao niko pre nje. Vrlo brzo postala je poznata i obožavana, ali izaziva skandal kada se proglašava “crvenom” i odlazi u Rusiju oduševljena komunizmom, gde otvara školu plesa.
Neposredno pre nego što je otputovala i srela Jesenjina gatara joj je predskazala da će “otići na dugi put u zemlju pod bledo-plavim svodom. Postaće bogata, vrlo bagata i udaće se…”. Isidora je iza sebe imala promašene brakove i nije želela da se ponovo veže. Posebno ne u Rusiji, zemlji koja nije njena. Međutim, sudbina je htela drugačije…
Jesenjina je upoznala 1921. u Petrogradu, u ateljeu slikara Žorža Jakulova. Bila je to prava boemska žurka, sa mnogo vina, dima, bezrazložnog smeha. Isidora je ušla sa svojim menadžerom dok je Jesenjin svirao harmoniku i pevao. Gosti, obuzeti njegovom pesmom, nisu ni primetili da je stigla slavna gošća, a ona se šćućurila u ugao sobe i sa neskrivenim oduševljenjem posmatrala mladog pesnika. Tužni zvuci harmonike, Jesenjinova mladost, mangupski izgled, izražajne oči… potpuno su opčinili Isidoru. I on je zanemeo kada je video ko mu aplaudira. Svi su krenuli ka važnoj gošći, ne bi li je što bolje ugostili, ali ona je gledala samo u Sergeja. Lagano je ispila pola pića iz čaše, neočekivano mu prišla i pružila mu čašu. Kao začaran, ispustio je harmoniku, uzeo čašu i jednim gutljajem je ispio. Ona je gurnula prste u njegovu gustu kosu, strasno ga poljubila i prošaputala “anđeo”. Nekoliko sekundi kasnije, kao da je predosećala kako će se njihova priča završiti, dodala je i “čort” (đavo). Isidora je imala 44 godine, a Jesenjin 26, ona je znala tek par reči na ruskom, on nijednu na engleskom. Ali, ljubav se rodila, rasplamsavala se iz dana u dan bez obzira na razliku u godinama, jezičku barijeru i zgražavanje javnosti. Ali, nije potrajala, zavšila se tragično, pijanstvima, sukobima, tučama, samoubistvom i smrću. Izvori tvrde da je Jesenjin često napuštao Isidoru, a ona ga je preklinjala da se vrati, klečala na kolenima i ljubila mu cipele, nežno mu govoreći: “Sergej Aleksandroviču, ja te volim!”
“Ti si moja gipka, lakonoga breza, stvorena za mene i za mnoge druge”, pisao je Jesenjin o Isidori. Voleli su se jako i strasno, a kada je Isidori umrla majka u Parizu, venčali su se kako ne bi morali da se razdvajaju. Godine 1922. godine proveli su dva čarobna meseca u Parizu, Isidora je želela da se vrati svojoj umetnosti, a imala je planove da Jesenjim populariše svoja dela van Rusije. Otputovali su u Ameriku, gde se na svaki način trudila da promoviše muža kao pesnika, organizovala je prevođenje i publikovanje njegovih pesama, književne večeri na kojima je on čitao svoje stihove, a ona plesala poznati “ples sa šalom”. Bosonoga, puštene kose, strasna i lepa, izluđivala je mladog pesnika, bila mu inspiracija, njegova ljubav i poezija. Međutim, Jesenjin nikada nije dobio priznanje za svoj rad, daleko od domovine on je bio samo muž slavne igračice.
Strast koja je buktala između njih uskoro se pretvorila u dramu i tragediju, a njihova veza ostala je upamćena kao jedna od najvećih ali i najtragičnijih ljubavnih priča svih vremena.
Jesenjin je padao u sve dublju i težu depresiju. Poeziju, ples i ljubav zamenile su svađe, tuče i alkohol. Sergej je sve češće tukao Isidoru, a na jednom od njenih koncerata toliko je bio pijan i fizički je nasrnuo na nju da je zvala policiju koja je Sergeja odvezla u psihijatrijsku bolnicu. Kada se posle tri dana vratio kući nije više video ženu koju voli, već umornu, ostarelu i neprivlačnu osobu. Vratili su se u Rusiju, ali su i problemi otputovali sa njima. Dok se ranije njome oduševljavao, sada je počeo da se žali prijateljima: ”Ofucala se, gnjavi…”. Jesenjin je pravio skalndale, puno pio, bio nedostupan i dalek. Umorna i nesrećna, Isidora mu je jednog dana rekla da se vraća u Pariz, a uskoro je dobila telegram od njega u kojem je pisalo: ”Ja volim drugu. Stop. Ženim se njome. Stop. Srećan. Stop”. Tako je pokušao da je istisne iz svog života.
Jesenjin je bio u sve gorem psihičkom stanju. Jedan njegov prijatelj prisećajući se poslednjeg susreta, nekoliko dana uoči njegove smrti, rekao je da ga je pesnik upitao: “Sviđa li ti se moj šal? To je poklon od Isadore (tako je zvao). Ona mi ga darovala. Eh, kako me je volela ta starica! Ja ću joj napisati… pozvaću je, i ona će razdragana dotrčati da mi padne u zagrljaj…”
Samo nekoliko dana posle toga napisao je poslednju pesmu “Doviđenja, druže, doviđenja”. Kao da je želeo da se oprosti, jer je sutradan, 28. decembra 1925. godine u hotelu “Angleter” u Lenjingradu, izvršio samoubistvo i to na tri načina, da bude siguran da će umreti. Sebi je presudio u sobi broj 5 u kojoj je nekada boravio sa Isidorom. Presekao je vene, zapalio cev od grejanja, obmotao šal koji mu je poklonila nekada voljena žena oko vrata i obesio se.
Posle tragedije Isidora se potpuno povukla iz javnog života. Imala je običaj da kratkotrajnim vezama leči tugu, pa je to uradila i posle smrti voljenog čoveka. Imala je već 50 godina, bila je u Nici sa mladim, zgodnim ljubavnikom Italijanom. Tog 14. septembra 1927. godine prebacila je svoj crveni šal oko vrata i krenula da se provoza sa novim ljubavnikom. Ali, kako samo sudbina to može da uredi, šal, njen zaštitni znak, obmotao se oko točka autombila u pokretu i udavio je.
BIVŠI I BIVŠE
ISIDORA je voljenog čoveka zvala Sergej Aleksandrovič, ali još češće “Anđele“, a on nju – Isadora. Svoje učenike u plesnoj školi jednom je upitala šta je najvažnije i kada su joj svi rekli – ples, odmahnula je rukom i rekla: “najveća stvar u životu je – ljubav”.
Pre nego što su se upoznali Sergej Jesenjin je bio oženjen. Žene su, inače, bile jako važne u životu mladog pesnika, imao je puno ljubavnica i kratkotrajnih avantura. Pre nego što je sreo Isidoru bio je oženjen Zinaidom Nikolajevnom Rajh, sa kojom je imao ćerku Tatjanu i sina Konstantina. Brak je sklopljen ubrzo posle jedne lude boemske noći, pa je Jesenjinu brzo i dosadio. Mnogi su smatrali da veza sa Isidorom nije ljubav već “niz interesantnih senzacija”. Tvrdili su da je plesačica za mladog pesnika bila oličenje zapadne kulture, način da pobegne i sačuva svoju umetnost. Začaran, gledao je u nju kao u čudo, a strast koju je pokazivala dok pleše dodatno ga je uzbuđivala.
Isidora nikada nije bila srećna u ljubavi, iako je tvrdila da je “rođena da voli”. Prvi put vodila je ljubav tek u 25. godini i to sa zgodnim mađarskim glumcem Oskarom Beregijem, koji je igrao Romea u budimpeštanskom pozorištu. Posle njega zaljubila se u dizajnera Gordona Krejga, toliko ludo da danima nisu izlazili iz apartmana, osim kada su morali da kupe hranu. Njen uspaničeni menadžer nije mogao da je pronađe, odlagao je njene nastupe i raspitivao se u policijskim stanicama da li je živa. Sa njim je rodila devojčicu kojoj je dala ime Didre. Četiri godine kasnije dobila je i sina Patrika, iz veze sa bogatašem Patrikom Singerom, sinom čuvenog industrijalca Isaka Singera koji je pravio čuvene šiveće mašine. Stalno je naglašavala da ljubav mora da bude slobodna i da žene ne treba da se udaju da bi imale decu. I Patriku je rodila sina, ali su oba njena deteta tragično nastradala 1913. godine. Ispala su iz kola u Senu i udavili su se zajedno sa svojom dadiljom. Rodila je još jedno dete sa nekim vajarem, ali je beba umrla neposredno posle rođenja. Nikada se nije oporavila od gubitka dece, pa se ponovo “lečila” ljubavnicima, koji su bili samo uvertira za životnu ljubav sa Jesenjinom.
Ako ste jedan među onim ljudima koji su se pitali koje sve banje u Srbiji postoje i koje bolesti leče, pred vama se nalazi detaljan spisak. Bilo da bolujete od reumatizma, usporenog metabolizma, promena na koži, sasvim je sigurno da će vas boravak u banji oporaviti.Važno je voditi i računa o zdravlju kako bi se bolest sprečila. Ako već do bolesti dođe, onda vam u pomoć priskaču lekovi i priroda.
SPISAK SVIH BANJA U SRBIJI I ŠTA KOJA LEČI
BOGUTOVAČKA – srce i krvni sudovi, ginekološka oboljenja, neurološka oboljenja, lokomotorni sistem i reumatizam;
BRESTOVAČKA – metabolizam i neurološka oboljenja;
BUKOVIČKA – srce i krvni sudovi, metabolizam i neurološka oboljenja;
BUJANOVAČKA – gastrointestinalni trakt, ginekološka i neurološka oboljenja, reumatizam i nezarazne bolesti kože;
ZAVOD ZA SPECIJALIZOVANU REHABILITACIJU IVANJICA – lokomotorni sistem, neurološka oboljenja, respiratorni sistem i reumatizam;
GORNJA TREPČA – lokomotorni sistem, neurološka oboljenja i reumatizam;
JOŠANIČKA – lokomotorni sistem i reumatizam;
JUNAKOVIĆ – ginekološka oboljenja, lokomotorni sistem, neurološka oboljenja i reumatitzam;
KANJIŽA – lokomotorni sistem, neurološka oboljenja i reumatizam;
KOVILJAČA – lokomotorni sistem, neurološka oboljenja i reumatizam;
LUKOVSKA – reumatozan i nezarazne bolesti kože;
MATARUŠKA – ginekološka oboljenja, lokomotorni sistem i reumatizam;
NIŠKA BANJA – srce i krvni sudovi, respiratorne bolesti i reumatizam;
NOVOPAZARASKA – srce i krvni sudovi, lokomotorni sistem, neurološka oboljenja, reumatizam, nezarazne bolesti kože;
OVČAR – srce i krvni sudoci, lokomotorni sistem, neurološka oboljenja, reumatizam i nezarazne bolesti kože;
PROLOM – gastrontestalni trakt, neurološka oboljenja, nezarazne bolesti kože i urinarni trakt;
RIBARSKA – lokomotorni sistem, neurološka oboljenja i reumatizam;
RUSANDA – lokomotorni sistem, neurološka oboljenja i reumatizam, nezarazne bolesti kože;
SELTERS – srce i krvni sudovi, lokomotorni sistema i reumatizam;
SIJARINSKA – lokomotorni sistem, neurološka oboljenja i reumatizam;
SOKOBANJA – neurološka oboljenja i respiratorne bolesti;
STARI SLANKAMEN – srce i krvni sudovi, lokomotorni sistem, neurološka oboljenja i reumatizam;
VRANJSKA – lokomotorni sistem i reumatizam;
VRNJAČKA – srce i krvni sudovi, gastrointestalni trakt, ginekooška oboljenja, metabolizam, neurološka oboljenja i urinarni trakt;
VRDNIK – srce i krvni sudovi, lokomotorni sistem, respiratorne bolesti i reumatizam;
ZLATAR – neurološka oboljenja
ZLATIBOR – metabolizam i neurološka oboljenja.
1...305306307...508Stranica 306 od ukupno 508
