Pirevina: Za lečenje upale mokraćnih puteva, izbacivanje kamenčića iz bubrega, giht i reumu
Pirevina ili pirika trajna je biljka iz velike porodice trava. Srodnik je pšenice, u stvari je koren koji se teško uklanja. Stabljike dostižu visinu do 150 cm i polaze sa tankih, člankovitih horizontalnih rizoma koji se pružaju u više spratova i veoma su otporni na smrzavanje i sušu.
Širi se podzemnim, puzavim vrežama. Nadzemni je deo visok do jednog metra. Listovi su zelene do plavo-zelene boje, veoma dugački i uski, s kratkim dlačicama i pljosnati. Cvetovi su smešteni u dugačkim dvorednim klasovima. Podanak je bez posebnog mirisa. Ukus mu je sladunjav i sluzav.
Stanište: Raste na vlažnim livadama. Pirevina je biljka umerene zone i veoma je žilava i otporna tako da ju je teško istrebiti. Raste na različitim zemljištima, kako u kulturi, tako i na neobrađenom zemljištu, ali joj najviše odgovara lakše i vlažnije tlo. Raste pored puteva i po šipražju.
Branje biljke: Najbolje je skupljati ga pri prolećnoj obradi zemljišta. Nakon što se iskopa, opere se i očisti od korenčića dok ne postane lomljiv.
Upotreba: Pirevina pojačava izlučivanje mokraće, pa se koristi u lečenju upale mokraćnih puteva, izbacivanja sitnih kamenčića iz bubrega i olakšava rad srca. U narodnoj medici je poznata kao lek za giht i reumu. Od ekstrakta pirevine prave se dijetetski proizvodi koji pomažu kod nekih lakših oblika dijabetesa.
Prilikom upotrebe pirevine treba se pridržavati navedenih doza jer u suprotnom može dovesti do hipokalijemije zbog prisustva cijanogenih glikozida.
