Kelj – Štiti od zloćudnih tumora, virusa, katarakte… (RECEPTI)
Kelj je povrće prebogato vitaminima i mineralima, sadrži čak sedam puta više beta karotena i 11 puta više luteina od brokolija. Poznat je po obilju biljnih vlakana. Izgledom i oblikom, kelj (Brassica oleracea) je veoma sličan kupusu. Kao glavičasto lisnato povrće, kelj jeste, uslovno rečeno, varijacija kupusa. Iako pripada istoj porodici, poznatoj pod imenom kupusnjače, kelj je sa svojim osobinama posebna povrtarska kultura.
Kelj se najviše uzgaja u Aziji i na Mediteranu, ali je u priličnoj meri rasprostranjen i u severnoj Evropi i Americi. I mada su ga, kultivisanjem, u današnjem obliku proizveli belgijski povrtlari u XVIII veku, za kelj su znali i stari Grci i stari Rimljani. U Škotskoj je posebno omiljena namirnica, pa kada se nekom upućuje poziv na večeru, obično se kaže: “Dođi na kelj”.
Kelj koji se danas nudi najčešći je u obliku glavice. Osim ovog postoji i lisni ili bezglavi kelj, kao i kelj pupčar. Međutim, kakvog god da je oblika, korisni sastojci su svuda isti. Ova namirnica je siromašna samo kalorijama, dok sve drugo poseduje u izobilju, zbog čega i privlači posebnu pažnju zdravstvenih stručnjaka.
Kelj pupčar je kultura umereno tople i vlažne klime. Dobro podnosi mrazeve, pa je ovo povrće za kasno jesenju i zimsku potrošnju. Za ishrnu se koriste razrasli pupoljci, glavičice, koje se formiraju na stablu u pazuhu listova, od kojih se spravljaju raznovrsna jela. On se ubraja ne samo u najbolje vrste povrća, već je neophodan u ishrani, jer se lako gaji i odlikuje se bogatim sadržajem dragocenih materija i to oko 5% veoma vrednih biljnih belančevina.
Prisutan je u svim godišnjim dobima, ukusan i bogat izvor vitamina A, C, K i B kompleksa, gvožđa, luteina, biljnih vlakana. Zbog količine kalcijuma koju sadrži, zovu ga i ‘kraljem kalcijuma’. Sadrži i velike količine kalijuma, dok je sedam puta bogatiji beta karotenom i 11 puta luteinom od brokolija. U zavidnim količinama sadrži još i mangan i magnezijum.
Dokazano je da što je tamnija boja kelja znači da u njemu ima više beta karotena, odnosno provitamina A. Beta karoten je posebno važan jer osobe čini vitalnim i raspoloženim. Bez ikakvog otpora beta karoten prodire u svaku ćeliju, odakle povoljno deluje na ceo organizam. Zbog obilja biljnih vlakana kelj se preporučuje osobama sa slabom pokretljivošću creva. Osim toga, trebalo bi da ga konzumiraju i osobe sa visokim krvnim pritiskom, a zbog vitamina A i luteina svi koji žele sa što duže sačuvaju oči od degenerativnih poremećaja, odnosno katarakte. Istraživanja pokazuju da konzumiranje hrane bogate karotenoidima i vitaminom A dvostruko smanjuje rizik od razvoja katarakte.
Takođe, vitamin A je značajan i za normalnu funkciju reproduktivnih organa, a pomaže i u borbi protiv virusnih infekcija. S obzirom na to da je kelj ‘kralj kalcijuma’, treba ga unositi i da bi se očuvalo zdravlje kostiju.
Uloga vitamina C je takođe važna, jer on i posle kuvanja u kelju ostaje u znatnim količinama. Ovaj vitamin u organizmu sprečava delovanje slobodnih radikala, koji utiču na pojavu različitih oblika zloćudnih tumora.
Vitamin C je važan i za brže zarastanje rana, očuvanje pluća, a zahvaljujući njemu pospešuje se i antioksidativno delovanje vitamina E i poboljšava apsorciju gvožđa. Osim toga, kelj deluje pozitivno na metabolizam i ublažava simptome reume. Na bolne zglobove dovoljno je da se stave svježi listovi kelja, dok osobe sa problemima u želucu treba da piju sveže isceđen sok.
Prilikom kupovine treba birati teže, tamnozelene glavice sa čvrstim središnjim delovima listova. Listovi bi trebalo da budu sveži, bez tragova gubitka boje i vlage, mrlja i rupica. Ukoliko su glavice lagane, znači da su izgubile dosta vlage ili da su dugo stajale na policama gde se prodaju u neodgovarajućim uslovima čuvanja. Ne treba kupovati ni prepolovljene glavice, zaštićene providnom folijom, jer brzo gube veliku količinu vitamina C. U kućnim uslovima kelj je najbolje koristiti u roku od dva dana, jer ukoliko duže stoji, gubi vlažnost i razvija gorku aromu.
KELJ SA INTEGRALNIM SUSAMOM
Sastojci:
– 1 manja glavica kelja
– 2 crvene slatke paprike
– 1 ljuta paprika
– šaka seckanog spanaća ili blitve
– par oraha
– kašika maslinovog ulja
– so-
Sos:
100 g integralnog susama
– 2 kašike začina (izrezati svežu žalfiju, dodati beli luk i ulje)
– so
Priprema:
Kelj sitno izrezati, takođe papriku i spanać. Malo posoliti, dodati kašiku maslinovog ulja. Susam samleti u ručnom mlinu za kafu, posoliti i dodati začin i vodu, i promešati. Pomešati sa povrćem i ukrasiti grubo seckanim orasima.
BROKULA I KELJ U UMAKU OD OVSA
Sastojci:
– 1/2 glavice kelja
– 200 g brokula
– 3-4 cvekle
– 3 kašike začina (iseći 4-5 čena belog luka, dodati mirođiju, svežu ili suvu, zaliti uljem.)
– 3-4 lista svežeg bosiljka, ili kašičica suvog
– 100 g celera, sitno narendanog
– so
Priprema:
Kelj sitno izrezati, dodati rendanu cveklu i brokule. Dodati začin, so i promešati. Ovas i para dajz sitno samleti u mašini za mlevenje mesa i dodati sve ostale sastojke, a zatim dovoljnu količinu vode da bude kremasto. Istresti po brokulama i kelju.
ordinacija.tv Izvor:herbanictinkture.com
Paradajz dijeta: Očistite organizam I smršajte 3 kg za pet dana
Svež, kuvan ili ceđen – paradajz je pravi biser među namirnicama koji će vam – ako mu date šansu i isprobate ovu dijetu – ne samo pomoći da skinete koji kilogram, već i da propisno prodrmate vaše telo i bar malo ga očistite od raznoraznih toksina.
Dijeta koja je pred vama nudi vam mogućnost da za pet dana izgubite do 3 kilograma i usput se osećate sjajno.
Dijeta je stroga utoliko što za (skoro) svaki obrok (a ima ih četiri) treba jesti paradajz i to u nešto većim količinama nego što je uobičajeno. Optimalno je jesti i svež i kuvan paradajz (pire i sok). Razlog je jednostavan: svež paradajz je bogat vitaminom C koji većim delom nestaje pri termičkoj obradi, ali zato kuvani paradajz sadrži materije koje su odlična zaštita od slobodnih radikala.
Paradajz dijeta – Petodnevni jelovnik
1. dan
Doručak
– 2 kriške tosta od crnog hleba sa malo margarina i kašičicom meda – čaj ili kafa bez šećera
Ručak
Velika paradajz salata sa sirom
U većoj činiji napraviti salatu od sledećih sastojaka: 150 g nemasnog sira (izdrobljenog), 350 g svežeg paradajza, 1 kašika maslinovog ulja, 1/2 kašičice začinskog bilja po ukusu (odlično ide bosiljak, kao i origano). Sve dobro promešati i dodati na krupnije komade izlomljenu krišku tostiranog integralnog hleba. Salatu pre jela petnaestak minuta prohladiti u frižideru.
Užina
– 1 nektarina (jabuka)
Večera
Testenina u sosu od paradajza
Dve šargarepe iseći na kockice i pržiti na malo maslinovog ulja, dodati 50 ml soka od paradajza i pržiti još pet minuta. Dodati 400 g paradajza sitnije sečenog, posoliti, pobiberiti i začiniti sa kašikom pavlake (12% mm). Kuvati desetak minuta na umerenoj vatri. Ovaj preliv sipati preko sveže skuvane testenine (najbolja je ovsena ili ječmena). Količina suve testenine (pre kuvanja) je 60 grama.
2. dan
Doručak
– 200 g polumasnog jogurta (1,5% mm) pomešati sa kašikom meda i dodati dve velike kašike ovsenih pahuljica
Ručak
Grčka salata
Luk iseći na kolutove, dodati dva paradajza isečena na krupnije komade, veći krastavac takođe isečen na krupnije komade, dve kašičice limunovog soka, kašiku maslinovog ulja, so, biber, malo majčine dušice i 2-3 crne masline. Sve dobro promešati i ostaviti oko 10 minuta da sastojci “odleže”. Ukrasiti sa 30 g ovčijeg sira (izdrobljenog) i kockicama od jedne kriške ražanog hleba.
Užina
Komad voća ili šoljica kafe sa 2 – 3 keksa od integralnog brašna.
Večera
Supa sa oslićem
Dve glavice luka pržiti na malo ulja, dodati dva veća paradajza sečena na krupnije komade i 2,5 dl supe od povrća. Sve to kuvati na tihoj vatri oko 10 minuta. Smesu procediti kroz sitno sito, dodati so, biber, na vrh noža šećera, 125 g skuvanog pirinča i pečen filet oslića. Ukrasiti kašikom kisele pavlake.
3. dan
Doručak
– Integralno pecivo sa dve kašike polumasnog sira. Na jednu polovinu peciva namazati sir i staviti krišku paradajza i malo iseckanog mladog luka, drugu polovinu premazati medom.
Ručak
Tortilja
Iseći 300 g paradajza i 100 g pečurki na krupnije komade. Dva jaja, četiri kašike mineralne vode, dve kašike zeleni, so i biber pomešati. Pečurke i paradajz staviti u zagrejan i lako nauljen tiganj, preko staviti jaja i na tihoj vatri ostaviti da se spoji. Servirati toplo ili hladno na podlozi od dve kriške ražanog hleba.
Užina
– dve šargarepe iseći na dva štapića i uviti u 30 g ćureće šunke – 1 dl soka od paradajza (svež ili kuvan)
Večera
Meso sa paradajzom
Ispeći 125 g goveđih šnicli u tiganju bez dodatne masnoće i po ukusu začiniti. Pola glavice luka pržiti na malo maslinovog ulja. Dodati 400 g paradajza isečenog na kocke i malo majčine dušice i sve to pržiti na jakoj vatri par minuta. Obrok kompletirati jednim tostom od ražanog hleba.
Kako da napravite detoks napitak za ravan stomak – vodu u kombinaciji sa zdravim namirnicama.
4. dan
Doručak
– dve kriške tosta namazati kašikom krem sira i odozgo staviti po jednu šnitu šunke – 2 dl soka od paradajza (svežeg)
Ručak
Hladni gaspačo
Skuvati 500 g paradajza, papriku i veći krastavac iseći na kocke i izmiksati sa kašikom maslinovog ulja, belim lukom i dve izmrvljene kriške tosta. Dodati so i biber i ohladiti pre serviranja.
Užina
Napraviti sendvič od kriške tosta sa susamom, kriškom dimljene ćuretine i odozgo staviti paradajz isečen na deblje kolutove.
Večera
Paradajz sa pirinčem
Odseći vrh sa dva paradajza, izdubiti ih i staviti u vatrostalnu posudu. Smesu za punjenje napraviti od 50 g polumasnog sira i 125 g kuvanog pirinča, malo bosiljka, paradajza isečenog na kockice i belog luka. Napuniti paradajz i posuti sirom. Peći u zagrejanoj rerni 15 minuta.
5. dan
Doručak
– 2 dl soka od paradajza (kuvanog) – 2 tosta tanko premazana topljenim sirom sa kolutovima paradajza odozgo
Ručak
Italijanska salata
Iseći na kocke tost hleb i 400 g paradajza, dodati malo zelene salate. Preliti sa dve kašike maslinovog ulja i sirćeta, dodati so i biber. Preko toga posuti kockice tosta.
Užina
Jabuka, kivi i nana
Kivi i jabuku iseći na kocke i pomešati sa nekoliko kapi meda. Dodati par listića sveže nane.
Večera
Ratatuli
Za ovo jelo potrebno je na kocke iseći 200 g krompira, četiri šargarepe, dva praziluka, 100 g pečuraka i četiri stabljike celera. Iseckati dve glavice luka i dva češnja belog luka, zagrejati dve male kašike ulja i dodati povrće i krompir. Začiniti solju, biberom i origanom. Doliti 100 ml supe od povrća i sve to kuvati poklopljeno oko 10 minuta. Dodati šolju (2,5 dl) kuvanog paradajza. Sve kuvati na tihoj vatri 15 minuta.
Dodatne napomene:
– ukoliko ste gladni između obroka možete slobodno konzumirati 2 dl soka od paradajza (svežeg ili kuvanog)
– postoje izveštaji (još uvek u dometu glasina) da paradajz sok ima veću tendenciju sagorevanja masnih naslaga ako mu se doda na vrh noža bibera
ordinacija.tv Foto: shutterstock Izvor: dijeta.net
Stare zaboravljene sorte jabuka – Senabija , Kolačara, Kablarka, Rebrača, Timočanka, Budimka, Čulica, Tetovka, Šumatovka, Kožara, Petrovača…
Senabija (Momica)
Omiljena jabuka kod nas. Gajila se kod nas pre nego što su turci došli na Balkan i gajena je bila pod imenom Momica, što su joj Srbi dali kad su je primili od Grka. Turci su je zatekli na Balkanu i nasledili je zajedno sa imanjima vlastele i manastira, pa su joj dali svoje ime Senabija. A Zenobija ili Sejnebija u Turskoj bilo omiljeno žensko ime, kao kod nas što je bilo Leposava, Lepa, Lepša. Turci su zamenili ime pod kojim je dotle ova jabuka bila poznata u Srbiji i susednoj Bugarskoj.
Stara domaća sorta poznata u jugozapadnim predelima Srbija, nekada rasprostranjena na celom Balkanskom poluostrvu.
Bere se u prvoj polovini oktobra. Plodovi su srednje krupni, ujednačene veličine. Boja pokožice je svetlozelena, sa sunčane strane rumena, kroz koju se probija žuta nijansa. Meso ploda je sočno, belo, slatko, mekano, bez specifične arome, ali lepog ukusa. Plodovi su dobri za stonu upotrebu u svežem stanju ili za preradu u pekmez. Otporna je na mraz, sušu, kao i na biljne bolesti, zbog čega je pogodna za organsku proizvodnju.
Kolačara
(Pogačara) Naše kolačarke mačvanske i šumadijske su izvrsne u pogledu kvaliteta i trajnosti. Grupu kolačara dopunje još jedna lepa i trajašna sorta koja se nalazi kod muslimanskih Srba u M.Zvorniku pod imenom slatka kolačuša ili jelifalme. Početkom 20. veka u raznim srpskim okruzima kolačaru su nazivali: kolačarka, koturajka, pogačara, pogačanka, noćajka, tanjirača, kolatuša, koturača.
Odomaćena sorta nepoznatog porekla. Rasprostranjena je u svim vo?arskim krajevima Balkana i dela srednje Evrope (Mađarska, Češka, Slovačka). Poćetkom 20. veka ovo je bila jedna od najrasprostranjenijih sorti jabuka na našim prostorima, a danas je retka.
Plodovi mogu biti sitniji ili krupni, pljosnatog, pogačastog, pomalo nepravilnog oblika. Kolačara ima tanku, voštanu i čvrstu pokožicu, sa izraženim crvrnim prugama. Sazreva krajem oktobra i kasnije, a plodovi stajanjem postaju ukusniji. Kolačara se u običnim uslovima može čuvati do proleća, jer tada inače tvrdo i hrskavo kiselkasto osvežavajuće meso, omekša i može i da pobrašnjavi. Osetljiva ja na čađavu krasravost.
Kablarka
Autohtona sorta nastala od francuske sorte Šampanjska renata u okolini Čačka, a sporadično se sreće po celoj Šumadiji. Plod je okruglastog oblika, srednje čvrst, visokog kvaliteta mesa, zelenožute osnovne boje pokožice prekrivene rumenilom. Sazreva početkom oktobra. Plodovi se mogu čuvati do sredine marta. Srednje je otporna prema prouzrokovaču pepelnice i čađave krastavosti.
Rebrača
Stara domaća sorta nepoznatog porekla. Sazreva kasno u jesen, tokom oktobra. Plodovi su krupni, težine preko 200 g. Ima specifičan oblik ploda zbog karakterističnih „rebara“ oštrih rubova. Koja se pružaju od peteljke ka cvetnoj loži. Plod je žutozelene boje, sa tankom i glatkom pokožicom, koja ima masni sjaj. Stajanjem plod dobija rumenilo. Ubrani plodovi nisu odmah za upotrebu i potrebno je da odstoje mesec dana nakon berbe. Zbog mekoće ploda nije pogodna za transport.
Pogodna je za proizvodnju organske hrane, jer je relativno otporna na biljne bolesti. Ova sorta je gotovo nestala sa našeg područja.
Timočanka
Autohtona sorta, nepoznatog porekla. Gajila se na području Balkanskog poluostrva, a u Srbiji najviše u Timočkoj krajini. Sazreva kasno u jesen, a bere se posle prvog mraza, jer u tom periodu dobija najlepšu boju i plodovi se mogu čuvati čak do juna.
Neretko se dešava da poneki plod prezimi zimu ispod drveta u snegu, a da na prole?e bude zdrav i sočan, kao da je tek ubran. Plod timočanke je srednje krupan do krupan, zvonasto okruglast.
Pokožica je tanka, može da bude hrapava ili glatka, zelenkastorumene do rumene boje.
Meso ploda je svetlozeleno, kiselkastog ukusa, osvežavajuće arome.
Ova sorta je relativno otporna na većinu bolesti i dobro podnosi transport. Od timočanke se pravi rakija jabukovača dobrog kvaliteta.
Budimka
Budimka se gajila na području Starog Vlaha mnogo pre nego što je stanovništvo tog područja počelo da ima dodir sa Ugarskom (grad Budim). Smatra se da ime potiče od stare župe Budima, Donjih Vasojevića, gde je Sveti Sava osnovao jednu od dvanaest episkopija („U Budimu Hram Sv. Georgija“ – danas manastri Đurđevi stupovi), gde su na manastriskim imanjima gajene odabrane voćke i odatle razmnožavale dalje. Kaluđeri iz manastria Studenice, Pridvorice, Kovilja, Arilja itd. izvesno su ovu jabuku doneli iz susednog Budima i razmnožili je prvo na manastrskim imanjima, a posle i po celom kraju.
Stara odomaćena sorta, pretpostavlja se da je doneta sa istoka. Stablo je bujno, dugovečno, retke,uskopiramidalne krune. Plod je srednje krupan, loptastokola?astog oblika, često asimetrićan, zelenkasto-žute boje pokožice, sa sunčane strane prekrivene bledim runenilom. Meso je beličasto, čvrsto, nedovoljno sočno, slatko do blago nakiselo. Sazreva polovinom oktobra. Plodovi se mogu čuvati do kraja maja. Srednje je otporna prema prouzrokovaču pepelnice (Podosphaera leucotricha) i čađave krastavosti (Venturia inaequalis).
Budimka– klon Gradac. Odlikuje se vitalnim, bujnim stablima, uske krošnje, obilne rodnosti. Plodovi su srednje krupni, kolačastog oblika, zelene osnovne boje pokožice sa malo dopunskog rumenila sa sunčane strane i uz prisustvo rđaste prevlake oko peteljke. Pokazuje značajnu otpornost prema prouzrokovaču čađave krastavosti (Venturia inaequalis) u uslovima kada nije vršena zaštita fungicidima.
Budimka – klon Arilje
Najveći broj varijeteta i klonova Budimke pronađen je upravo u ariljskom području. Jedan od najboljih klonova ove sorte pronađen je u selu Mirosaljci. Odlikuje se veoma vitalnim, umereno bujnim stablima, otvorenije krošnje. Plodovi su krupni, ujednačene mase, izduženo kolačastog oblika, svetlozelene osnovne boje pokožice koja je većim delom ploda prekrivena dopunskim atraktivnim rumenilom. Izuzetno je visoke rodnosti. Ispoljava zadovoljavajuću otpornost prema prouzrokovaču čađave krastavosti.
Čulica
Autohtona sorta jabuke, sporadično se sreće na području centralne Srbije, ali najviše je rasprostranjena u gornjem delu Toplice, gde su nađena stabla stara i po 150 godina. plod čulice je sitan, težak do 100 g, zarubljeno kupastog oblika, sa tankom i dugačkom peteljkom. Pokožica je debela i čvrsta, zelenkastožute boje, sa sunčane strane rumena. Meso je belo, sočno, čvrsto, kiselog ukusa. čulica u običnim uslovima može da se čuva do maja . Stablo je srednje bujno, zdravo, dugovečno, velike rodnosti i relativno otporno ptrama bolestima. Smatra se da čulica predstavlja klon sorte budimka (čule).
Tetovka
Na poljoprivrednoj izložbi u Beogradu održanoj 1898. godine napravila je čitavu senzaciju jabuka tetovka, koja je slična senabiji i budimki. Naša autohtona sorta iz okiline Tetova, rasprostranjena u Makedoniji, južnoj Srbiji (okolina Vranja, Leskovca, Niša), na području Kosova i Metohije, Bosne, Albanije i Bugarske. Sazreva i oktobru, ali je za upotrebu tek od novembra. Plodovi su srednje krupni do kruoni, okruglasto kupasti, simetrični, izrazito suženi oko čašice. Pokožica je tanka, žilava, masna, slamasto žuta , a sa suna?ane strane rumena sa voštanom prevlakom. Meso ploda je belo, krto, srednje sočno, slatko, prijatnog mirisa, bez dovoljno voćnih kiselina. Plodovi dobro podnose transport i mogu u običnim uslovima da se čuvaju do maja. U povoljnim uslovima tetovka ima veoma obilan rod, čak i 700 – 800 kg godišnje. Gotovo je iščezla sa naših prostora.
Šumatovka
Stara autohtona sorta našeg područja. Rasprostranjena je u mnogim krajevima Srbije, naročito u okolina Vranja, Toplici, srednjem Pomoravlju i na Kosovu. Ovo je prava zimska sorta kasnog zrenja. Sazreva krajem oktobra, a plodovi se mogu sačuvati čak do nove berbe.
Stablo je veoma bujno, uske, piramidakne krune. Plod je sitan (50 – 80 g), izduženo loptastog oblika, zeleno žute osnovne boje pokožice prekrivene tamno crvenom dopunskom bojom sa sunčane strane. Stajanjem pokožica postaje masn, što pogoduje dužem čuvanju plodova. Meso je beličasto, čvrsto, slatko kiselog ukusa, topljivo i sočno, karakteristične arome. Otporna je prema prouzrokovaču čađave krastavosti. Stabla u punoj rodnosti mogu da daju i po 1000 kg kvalitetnog ploda po sezoni. Može da se gaki bez zaštite i pogodna je jer se njen plod može čuvati duži vremenski period, pri čemu dobija lepšu aromu.
Zelenika
Autohtona sorta nepoznatog porekla, nekada veoma zastupljena širom Srbije, a danas je retka. Još uvek može da se pronađe u selima Šumadije, Podrinja ili Poliklja. Ova sorta je bila omiljena u narodu i opevana u narodnim pesmama. Zelenika ima krupan ili veoma krupan plod okruglasto pljosnatog oblika, svetlo zelene boje. Meso je krto, čvrsto, sočno, prijatno nakiselog ukusa i lepe arome. Sazreva u oktobru, a može da se čuva i do marta. Izuztno je bujna, poznocvetna i visoke produktivnosti. Ima bujno i zdravo stablo sa širokom i retkom krošnjom. Visoko je otporna prema prouzrokovaču pepelnice (Podosphaera leucotricha).
Slatkara
Stara domaća sorta poznata u narodu pod nazivom Slatkuša. Danas je veoma retka, a nekada je bila rasprostranjena u Polimlju. Plod je srednje krupan, kupastog oblika i sužava se prema peteljci. Pokožica je bledo žute boje sa sun?ane strane rumena. Meso je belo, slatko nakiselog ukusa, mirišljavo-aromatično. Sazreva u septembru, a plodovi mogu da se čuvaju i do marta. Ova sorta dobro i redovno rađa. Slatkara je dobra za upotrebu u svežem stanju, kao i za preradu.
Prespanka
Autohtona sorta, rasprostranjena u Makedoniji (u okolini Prespe), južnoj Srbiji, Grčkoj i Albaniji. Sazreva u drugoj polovini septembra i početkom oktobra, a plod može da se čuva do aprila. Plod je srednje krupan do krupan, okruglastog oblika sa blagim suženjem prema peteljci. Pokožica je slabije ili jače izražene crvene boje sa šarenim prugama, glatka, suva, pokrivena voštanom prevlakom. Meso ploda je žu?kasto, ne previše sočno, slatko, bez karakteristične arome. Plodovi ove sorte su čvrsti i pogodni za transport. Prespanak najbolje uspeva u predelima gde su tipla leta, ali sa toplim i vlažnim zemljištem. Postoje varijeteti šarene i crvene prespanke.
Kožara
(Francuska renata) Odomaćena sorta, smatra se da je poreklom iz Francuske. Početkom 20. veka bila je jedna od vode?ih sorti našeg područja, a danas se još može pronaći u našim zasadima i na pijacama. Sazreva krajem septembra, početkom oktobra. Ovo je veom cenjena sorta posebne arome i ukusa. Ima krupan plod, okruglasto-pljosnatog oblika, sa izraženom rđastom, hrapavom pokožicom. Meso ploda je zelenkasto belo, topljivo, sočno, osvežavajuće, vinsko kiselog ukusa. Plod je otporan na većinu biljnih bolesti i može da se uzgaja bez zaštite. Plodovi se u običnim uslovima mogu čuvati do januara. Stablo veoma sporo raste, ali je snažno, dugovečno u povoljnim uslovima i može da dostigne veliku visinu sa ogromnom krošnjom. Ova sorta pogodna je za organsku proizvodnju.
Kožara – klon Gradac
Karakteriše se relativno bujnim stablima srednje otvorene krošnje, visoke rodnosti. Plodovi su srednje krupni do krupni, kolačastog oblika, rđaste boje, hrapave pokožice, izraženog kiselog ukusa, sočni i prijatne arome. Nema simptoma čađave krastavosti na listu niti na plodovima u uslovima bez zaštite. Pogodna je za organsku proizvodnju. Kožara – klon Arilje. Odabrani klonovi ove sorte na lokalitetu Arilje odlikuju se znatno manjom bujnošću u odnosu na standardnu sortu kožaru. Plodovi su krupni, okruglasto-kolačastog oblika, ujednačene mase, tanke zlatno rđaste boje pokožice prekrivene blagim rumenilom sa sunčane strane. Meso je žućkasto bele boje, hrskavo, izbalansiranog odnosa šećera i kiselina i veoma prijatnog ukusa. Plodovi ne opadaju pred berbu. Pokazuje značajnu otpornost prema prouzrokova?u čađave krastavosti.
Krupna kožara
Ovo je odomaćena sorta poreklom iz Francuske, nekada veom zastupljena u svim voćarskim krajevima bivše Jugaslavije, a danas je retka. Bere su u prvoj polovini oktobra, a plodovi mogu da se čuvaju do aprila. Kožara ima krupan plod, okruglasto-pljosnatog asimetri?nom oblika, lepog vinsko kiselog ukusa, sočno, topljivo, osvežavajuće sa karakterističnom aromom. Plod je otporan na većinu biljnih bolesti i može da se gaji bez zaštite. Plodovi kožare su čvrsti i pogodni za transport, aili dugim stajanjem gube na svežini i postaju brašnjavi. Ova sorta je izuzetnog kvaliteta i trebalo bi je vratiti u naše voćnjake.
Batulenka
Odomaćena sorta nepoznatog porekla. Nađena je u Banatu i sporadično se gajila do Drugog Svetskog rata, a danas je izuzetno retka, gotovo nestala. Plod je srednje krupan, okruglatog oblika, tanke, sjajne i voštane pokožice, belo žute boje sa sunčane strane rumen. Meso je svetlo žute boje, sočno, hrskavo, topljivo, slatkasto vinskog osvežavajućeg ukusa. Ima lepu aromu karakterističnu za ovu sortu. Ova sorta može da bude otporna na većinu biljnih bolesti, posebno ako se nalazi na brežuljkastim terenima, sa dobrom vazdušnom dranažom. Ovo je dobra stona sorta sa ukusnim plodovima, koji mogu da se čuvaju nepromenjeni do proleća.
Krstovača
Veoma stara odomaćena sorta, smatra se da je poreklom sa srednjeg istoka. Prvi put je okalemljena 1840. godine u selu Daspići kod Berana, po čemu je i dobila ime. Najviše je ima u Polimlju i u području jugozapadne Srbije, okolini Prijepolja i manastira Mileševa. Sazreva krajem septembra ili početkom oktobra i koristi se u svežem stanju ili za preradu, a može da se čuva do aprila. Plod je srednje krupan do krupan, može da bude težak i do 200 g, nepravilnog ovalnog oblika sa izraženim rebrima. Pokožica je tanka i glatka, zelenkasta, a sa sučane strane rumena ili potpuno crvena. Meso je belo, meko, sočno, slatko, lepe arome. Osetljiva je u transportu, a plodovi mogu dugo da se čuvaju i ne gube na svežini. u. Otporna je prema većini prouzrokovača bolesti i štetočina.
Šimširka
Stara domaća sorta nepoznatog porekla, gotovo zaboravljena. Plodovi su srednje krupni, sa 8 do 10 plodova u kilogramu. Plod je okruglasto pljosnatog oblika, zelenkasto rumene boje, sa tankom, glatkom i voštanom pokožicom, zbog čega može da se čuva do proleća. Meso je belo, izuzetno slatko, sočno, topljivo, posebne arome i ukusa. Ova sorta pogodna je za stonu upotrebu, ali i za preradu u džem. Ova sorta može da se uzgaja i bez zaštite. Zabeležena su stabla ove sorte stara preko 100 godina, koja su donosila preko 1000 kg ploda godišnje. Šimširka je gotovo nestala sa naših prostora.
Ovčiji nos
Stara autohtona sorta nepoznatog porekla. Sporadično se gaji na području centralne Srbije (Župe), istočne i južne Srbije (okolina Leskovca). Sazreva krajem septembra. Ime je dobila prema obliku ploda, koji je izduženo okruglast, malo povijen prema čašici, tako da podseća na ovčiji nos. Ima žućkasto rumeni plod, belog i mekog sunđerastog mesa, slatkog ukusa sa tankom voštanom pokožicom. Ovo je slatka jesenja jabuka, veoma pogodna za upotrebu u svežem stanju i za pravljenje džema. Otporna je na većinu biljnih bolesti, pa je nije potrebno prskati, što je od posebnog značaja za proizvodnju zdrave hrane.
Belojabuka
Odomaćena sorta poreklom iz Rusije. Rasprostranjena je u srednjoj i istočnoj Evropi, Sloveniji, severnoj Hrvatskoj, BIH, Srbiji i Makedoniji. U toplijim krajevima sazreva krajem juna ili jula, a u hladnijim početkom avgusta. Ova sorta se bere u više navrata, jer plodovi sazrevaju postepeno. Plodovi su okruglasti, prema čašici suženi, sitni do srednje krupni sa izraženim rebrima preko celog ploda. Pokožica je bledo zelene do bledo žute boje, tanka, voštana i glatka, osetljiva je i lako puca. Meso ploda je belo sa zelenkastom nijansom, srednje sočno, meko, fino zrnasto, kiselkastog ukusa i prijatnog mirisa. Ovo je jedna od prvih letnjih sorti odličnog kvaliteta, za ishranu i za pripremu kolača i pita.
Funtača
Veoma stara evropska sorta, francuskog porekla, odomaćena kod nas, a nekada veoma rasprostranjena na severu Bačke, u okolini Subotice. Sazreva krajem avgusta. Funtača ima izuzetno krupne plodove, oko jednu „funtu“ – do 250 g- Plod je okruglastog, asimetričnog oblika, širokog oboda na sredini, sa izraženim oblim rebrima duž celog ploda. Pokožica je glatka, masna i debela, zelenkasto-ružičaste boje. Meso ploda je beličasto, tvrdo, hrskavo, vinskokiselog ukusa, sočno, bez karakteristične arome. Funtača je gotovo iščezla iz naših voćnjaka.
Devojačka crvenka
Ovo je stara sorta poreklom iz ?eške, a zastupljena je u zapadnim voćarskim krajevima našeg podneblja, kao i u Hrvatskoj i Sloveniji. Sazreva od sredine septembra do polovine oktobra, a za konzum dospeva u novembru, pa i tokom zime. Plodovi su srednje krupni, okruglasto bačvastog oblika, tamno crvene boje. Stablo je srednje bujno. Ova sorta nije zahtevna, dobro uspeva na kamenitom području i vetrovitim predelima, pa je pogodna za gajenje u ekstenzivnim i nepovoljnim uslovima.
Masnjača
Stara autohtona sorta, nepoznatog porekla. Gotovo da je nestala sa naših prostora. Sazreva u jesen, u drugoj polovini septembra i početkom oktobra. Plodovi su srednje krupni do krupnj, okruglastog oblika, suženi pri čašici. Ime je dobila po zelenoj ili svetlo žutoj pokožici prekrivenoj voštanom prevlakom, pri čemu izgleda kao da je masna. Meso ploda je ukusno, meko, slatko, sočno, bez karakteristi?ne arome. Ovo je slatka sorta koje ne može dugo da stoji. Nekad se od nje proizvodio kvalitetan džem, ili se koristila u svežem stanju.Sklona je alternativnom rađanju, svake druge godine. Zabeležena su stabla star preko 100 godina sa obilnim rodom.
Petrovača
(Petrovka) Petrovača je najranija letnja jabuka domaćeg porekla. Szreva krajem juna i početkom jula, oko Petrovdana, po čemu je i dobila ime. Ovom jabukom počinje sezona jabuka na pijacama. Petrovača ima srednje bujno stablo, okruglaste krošnje. Postoje varijeteti, crvena i bela potrovača, koji se razlikuju po veličini ploda i boji pokožice. Plod je sitan do srednje krupan, okruglasto-kupastog oblika. Pokožica je tanka, slamasto žute ili crvene boje. Meso je sočno, krto, slatko i prijatnog mirisa. Može da se uzgaja bez zaštite. Koristi se u ishrani u svežem stanju ili za pite i kolače.
Pamuklija
Stara domaća sorta, nekada veoma rsprostranjena u našim krajevima, a danas gotovo iščezla. Sazreva krajem juna, početkom jula. Plod je srednje krupan, svetložute boje, sa sunčane strane rumeno obojen. Meso ove jabuke je slatko, sočno i mekano, po čemu je i dobila ime pamuklija. Ova sorta je otporna na prolećne mrazeve, jer kasno cveta, kao i na većinu biljnih bolesti.
Ovo je sorta dobra za koriš?enje u svežem stanju, ali i za proizvodnju džema, naročito bez dodavanja šećera.
Ružica (Cigančica)
Stara odomaćena letnja sorta, koja rano sazreva, krajem jula. Stablo je srednje razvijeno sa gustom krošnjom nepravilnog oblika. Plodovi su okruglastog oblika, srednje veličine, sa tankom, tamno crvenom pokožicom, po čemu je i dobila ime. Ružica je osetljiva na fuzikladijum i zbog toga na pojedinim mestima pokožica ploda prelazi u crveno-crnu boju. Meso ploda je beličasto, ispod pokožice crveno, sa zelenkastim vlaknima, krto i sočno, kiselo slatkog osvežavajućeg ukus i lepe arome. Ima kretak period upotrebe i plodovi stajanjem gube svežinu (brčkaju se). Koristi se za konzumaciju u svežem stanju, ili za pite i kolače.
Šarunka
Ova sorta se od davnina gaji u basenu Toplice, u okolini Prokuplja. Plodovi su srednje veličione, kolačastog oblika i pri čašici malo suženi. Ime šarunka potiče od pramenasto-rumenih uzdužnih pruga na pokožici. Meso ploda je tvrdo, žilavo, slatko, lepe arome, ali osetljivo na mehanička oštećenja. Plodovi u običnim uslovima mogu da se čuvaju do proleća. Stablo ove sorte je bujno, otporno i veoma rodno. Relativno je otporna prema fuzikladijumu, kao i prema većini biljnih bolasti, zbog čega je pogodna za organsku proizvodnju. Uspeva na svim tipovima zemljišta.
Vladan Trandafilović, mast.poljoprivrede
ordinacija.tv Izvor: agroinfonet.com
Nega intimne regije u letnjem periodu
Redovna nega intimne regije važna je za zdravlje svake žene, posebno u letnjem periodu, za vreme ciklusa i posle sportskih aktivnosti, pošto se radi o periodima idealnim za razvoj bakterija. Intimna higijena odražava se na celokupno zdravlje žene, te vam dajemo nekoliko saveta kako da sačuvate organizam i najosetljivije delove od tegoba i bolesti tokom letnjih meseci.
-
Unosite što više tečnosti u organizam. Teško je govoriti koliko tečnosti treba uneti u toku 24 sata, jer to zavisi od opšteg stanja organizma, klimatskih uslova, i slično. Važno je da kroz urinarni sistem prođe dnevno od litar i po do dve urina.
-
Takođe, važno je i redovno pražnjenje mokraćne bešike u toku dana kako bi se skratilo vreme boravka bakterija u bešiki i njihovo razmnožavanje.
-
Leti imuni sistem slabi, usled čestih promena sredine, navika i vremenskih prilika, a to je idealno tlo za razvoj bakterija, virusa i gljivica. te je dobro unositi veći broj vitamina – jedite više voća i povrća i pijte vitaminske tablete.
-
Tuširajte se pre ulaska i nakon izlaska iz bazena ili mora (čuvate i druge i sebe).
Ukoliko krećete na duži put, možete koristiti osvežavajuće maramice za jednokratnu upotrebu.
-
Obavezno na odmor ponesite probiotike za vaginalnu floru, koji preventivno utiču na održavanje normalne vaginalne flore.
-
Izbor donjeg vešaje bitan faktor, jer su istraživanja pokazala da su žene, kako bi se svidele partneru, spremne da se odreknu zdravog pamučnog rublja u korist izrađenog od sintetike. Pamučno rublje, i to po mogućnosti belo, optimalna je zaštita od mogućih upala.
-
Mokri kupaći kostimi su idealno mesto za razvijanje bakterija i gljivica. Čim izađete iz bazena ili mora, zamenite mokar donji deo kupaćeg kostima čistim i suvim kupaćim. Takođe, izbegavajte sedenje na mokrim peškirima.
-
Preporučuje se da se ulošci menjaju najmanje pet puta dnevno. Ukoliko koristite tampone, imajte na umu da se oni ne koriste noću i da ne smeju da se nalaze u telu više od četiri sata.
-
Izbegavajte mirisne toaletne sapune i kupke. Higijena spoljnih delova je naročito važna za trudnice, jer se smetnje u spoljnjim predelima intimne regije mogu se proširiti i na vaginu, pa je važno da, naročito u vreme trudnoće, održavate pravilno i temeljito higijenu ove regije i sačuvate njeno zdravlje.
ordinacija.tv Foto: shutterstock Izvor: raovic.rs
Saveti oftalmologa za pravilan odabir naočara za sunce
Iz godine u godinu lekari neprekidno ponavljaju koliko je važno da koristimo kreme i preparate za zaštitu kože od sunca, ali se zato o pogubnom uticaju sunčevih zraka na oči malo zna. Najveća opasnost ljudskom oku preti od nevidljivog ultravioletnog zračenja (UV), jake i stalne svetlosti, kao i od plavog svetla, a u najugroženije kategorije spadaju deca, stari, osobe koje rade na otvorenom i osobe sa svetlim očima.
Američki naučnici čak veruju da dugogodišnja izloženost jakim sunčevim zracima povećava rizik od slepila, posebno nakon šezdesete godine.
NAJŠTETNIJI SU UV ZRACI
– Štetni ultravioletni zraci (UV), koji oštećuju kožu, predstavljaju rizik i za oči jer mogu da izazovu brojne zdravstvene tegobe kao što su gubitak vida, katarakta, makularna degeneracija, pa čak i karcinom – kaže dr Delević, oftalmolog Specijalne bolnice za oftalmologiju „Okulus“.
UV zraci uzrokuju razna očna oboljenja, ali mogu i da ubrzaju razvoj postojećih degenerativnih promena. Što je veća izloženost ultravioletnom zračenju, jakoj vidljivoj svetlosti i sunčevim zracima koji se odbijaju od vode, veća je i opasnost od oštećenja oka. Pošto se svetlost raspršuje, nije dovoljno štititi se samo od direktnih sunčevih zraka jer su oči ugrožene i dok sedimo u hladovini. Zato naočare za sunce treba nositi cele godine, naročito leti na moru, zbog odbijanja svetlosti od vode, i na planini gde je zračenje jače.
NIGDE BEZ DOBRIH NAOČARA
– Kvalitetne naočare za sunce predstavljaju jedinu pravu zaštitu od UV zraka i zato ih nikada ne kupujte na ulici. To što imaju obojena stakla ne znači da vam pružaju dobru zaštitu. Naprotiv, zenica se pod njima još više širi, pa štetni zraci lakše i brže prodiru u oko – kaže dr Delević i naglašava da naočare ne treba da budu pretamne jer s njima ne može dobro da se vidi.
Naša sagovornica navodi da stručnjaci američke zdravstvene organizacije „Privent blajndnes“ (Prevent Blindness) preporučuju siva, braon i zelena stakla, velike modele i naočare za sunce koje su zakrivljene ka slepoočnicama. Na taj način se, kaže dr Delević, smanjuje mogućnost od bočnog prodora štetnih zraka.
Većina ljudi bira naočare s najtamnijim staklima ne znajući da i svetla stakla pružaju stopostotnu zaštitu, objašnjava doktorka. Braon, bakarna i boja ćilibara smanjuju bleštanje i poboljšavaju kontrast, pa se preporučuju za vožnju, vodene sportove i sportove na snegu. Siva, zelena i maslinastozelena ublažavaju bleštavost i omogućavaju nam da normalno vidimo, pa njih treba da nose policajci, baštovani, ulični prodavci sladoleda i novina, putari…
TAMNA STAKLA ZA OŠTAR VID
Zaštita očiju od sunca posebno je važna za osobe koje nose naočare s dioptrijskim staklima jer UV zraci mogu dodatno da oštete oko. Njima se svakako preporučuju naočare za sunce sa odgovarajućom dioptrijom jer one pružaju oštar i jasan vid, zaštitu od štetnog zračenja, ali i lep izgled.
– Ako ste kratkovidi ili dalekovidi, ne kupujte naočare na svoju ruku već nakon pregleda oftalmologa, koji će vam odrediti dioptriju. Uz njegov predlog i uz pomoć iskusnog optičara izaberite okvir naočara koji vam najviše odgovara i vrstu dioptrijskih stakala. Ukoliko imate dioptriju veću od plus ili minus 4, birajte naočare od plastike – kaže dr Delević.
Naočare čuvajte u futroli, nikad ih ne spuštajte na sto okrenute okularima na dole, brišite ih specijalnom krpicom, držite ih što dalje od izvora toplote, lakova za kosu i nokte, acetona…
Dioptrijska stakla mogu da budu ravnomerno i trajno obojena u željenu boju, ali postoje i ona koja su najtamnija u gornjem delu, a najsvetlija u donjem delu okulara. Takođe, postoje i fotoosetljiva dioptrijska stakla koja u zatvorenom prostoru izgledaju kao standardne dioptrijske naočare i koja potamne kada se izlože svetlosti. Ona su veoma praktična jer u tom slučaju nećete morati da kupujete i nosite dva para naočara, već samo jedne.
Izvor: zena.blic.rs
Kako se zaštiti od štetnih efekata sunčevih zraka- Najbolja zaštita je, ipak hlad?
Pogledajte savete kako i na koji način treba da izabrati i koristiti kreme za sunčanje, da li su bezbedne za decu do godinu dana i koliko koja odeća pruža zaštitu od sunca…
Kako odabrati pravu kremu za sunčanje, večita je dilema pred odlazak na more. To, međutim, nije smo puka kupovina najskuplje kreme, za koju možemo pomisliti da će i najbolje da zaštiti. Postoji čitava nauka o njihovom korišćenju, kako se nanose, na koliko sati i u kojoj količini.
Stručnjci tvrde da su kreme za sunčanje tek poslednja linija odbrane i da nas one ne mogu u potpunosti zaštiti od štetnih efekata prekomernog izlaganja suncu. Čak ni zaštitni faktor nije baš najbolji pokazatelj zaštitnih karakteristika kreme, jer ta oznaka može dovesti u zabludu da proizvod kompletno štiti od sunca.
Tipovi krema za sunčanje
Dr Gordana Isailović, dermatovenerolog i profesor foziologije kože u Visokoj zdravstvenoj školi strukovnih studija, objašnjava da postoje dve vrste krema za sunčanje, one koje odbijaju sve sunčeve zrake i one koje su pune hemijskih supstanci.
“Prve su one kreme koje sadrže cink oksid i titanijum dioksid. To su ujedno i najbezbednije kreme za sunčanje i najčešće ih sadrže kreme namenjene deci. Ovi sastojci odbijaju sunčevu svetlost, nisu toksični, ne izazivaju alergije, ali ostavljaju beo trag prilikom mazanja, zbog čega nisu kozmetički prihvatljive. Ovi tipovi krema jedino nisu preporučljiva da se mažu ukoliko je koža povređena, jer cink i titanijum tako mogu da uđu u organizam”, objašnjava dr Isailović.
Drugi tip krema su one koje sadrže hemijske faktore i na njima obično piše da štite i od UVA (štiti od starenja kože) i UVB (štiti od karcinoma kože) zračenja.
“Takve kreme sadrže više od 40, 50 aktivnih supstanci, koje mogu da izazovu alergije. Pored toga mogu sadržati hormonski slične aktivne supstance koje deluju proestrogeno, kao i materije koje mogu izazvati upravo rak kože. Ukoliko se na primer, neko dvoumi koju kremu da kupi, bolje je da se odluči za onu koja sadrži manje tih aktivniih supstanci, koje su navedene u sadržaju, a ne po ceni”, savetuje dr Isailović.
Razlika između skupih i jeftinih
Ona dodaje, da su za skuplje kreme proizvođači sami radili tetsiranja na jačinu UVA i UVB zaštite, pa građani mogu biti sigurni da kupuju kremu sa tačno naznačenom zaštitom.
Kreme za sunčanje ne postoje za bebe
Kako objašnjava, ne postoji nijedna krema za sunčanje koja je namenjena deci do godinu dana. Naime, mala deca mogu dobiti toplotni udar, jer krema može da začepi znojne žlezde. Takođe, može doći i do trovanja. Iz tog razloga mala deca moraju biti u hladu, imati neku kapicu na glavi i tanku garderobu.
Posebno kupiti kremu za lice
Kako bi zaštitili lice od sunca, potrebno je koristiti posebnu kremu sa zaštitnim faktorom. Nije preporučljivo koristiti onu kremu koju ste kupili za telo.
“Krema se bira po tipu kože, i bitno je da li je ona masna, suva, ima fleke, bore… Za svaki tip delovanje kreme je potpuno drugačije. Posebno je važno da dnevno, za lice, vrat i dekolte, treba naneti bar 10 grama kreme, što znači da je za deset dana potrebno imati dve tupe od po 50 mililitara.”
Bitan je, ali ne i presudan, zaštitni faktor
Pri izboru kreme za sunčanje treba izbarati kremu koja ima zaštitni SPF faktor najmanje 30. SPF faktor je pokazatelj UVB zaštite samo od crvenila, odnosno opekotina od sunca.
“SPF 30 štiti duplo bolje od crvenila nego SPF 15. Ali, kada se poredi absorpcija ili upijanje UV zraka, ova linearna veza ne postoji. Proizvod sa SPF 15, absorbuje 93 odsto UV zraka, SPF 30 – 97 odsto, a proizvodi sa SPF većim od 50 ne povećavaju bitno ovaj efekat. Imajući ovo u vidu, jasno je da zaštitni faktor nije baš najbolji pokazatelj zaštitnih karakteristika kreme. Zato je EU donela preporuke o uvođenju jasnijeg načina obeležavanja u smislu stepena zaštite na koji se odnosi. Novi način obeležavanja je još uvek u statusu preporuka čak i u zemljama EU”, priča dr Vesna Pantić Palibr iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.
Na vodootpornim kremama treba da stoji koliko minuta su delotvorne
Uvedena su ograničenja kada je reč o vodootpornim kremama. Sada je proizvođač u obavezi da navede koliko vremena korisnik može da očekuje za deklarisani nivo SPF zaštite dok pliva ili se znoji, a sve mora da bude bazirano standardnim testiranjima. Na pakovanju može da stoji ili 40 minuta ili 80 minuta.
Koliko kreme treba koristiti
Veoma važan savet je i da se zaštitna krema koristi u dovoljnim količinama. Prema podacima stručnjaka ovde se često prave greške. Ljudi naime, koriste u proseku duplo manju količinu kreme koja umanjuje zaštitu čak i za više od pola. Zato, kremu ne treba štediti.
“Za zaštitu celog tela odrasle osobe prosečne visine, potrebno je utrošiti oko 35 g kreme, oko 6 kafenih kašičica, što znači da je pakovanje od 200 grama dovoljno za 5 do 6 mazanja. To znači da je za deset dana na moru minimum potrebno 300 miligrama kreme”, objašnjavaju i dr Pantić Palibrk.
I naravno, ponovo je potrebno naneti kremu nakon kupanja, plivanja, brisanja peškirom, ali ponovljenom primenom kreme ne može se produžiti preporučeni boravak na suncu. Jedna od zabluda vezana je i za korišćenje krema za pojačano tamnjenje kože. Nije tačno da je koža, kada potamni, zaštićena od štetnog delovanja sunca.
Najbolja zaštita je, ipak hlad
Osnova zaštite od sunca, smatraju i jedna i druga sagovornica, je izbegavanje izlaganja suncu u periodu između 10 i 16 sati, izbegavanje direktnog izlaganja suncu beba i male dece, korišćenje lagane odeće koja prekriva veći deo tela, šešira, naočara za sunce, ograničenog boravka na suncu.
“Najbolja zašttia je da se sedi u “šarenom hladu”. Oni zraci sunca koji se probijaju između liša su sasvim dovoljni. Bitno je napomenuti da tamnija odeća bolje štiti od svetlije, pa tako majica ima zaštitni faktor 10, dok kod mokre majice te zaštite uopšte nema. Kantarionovo ulje ima zaštitni faktor dva”, objašnjava dr Isailović.
ordinacija.tv Izvor: Blic.rs
Najbolji saveti za negu stopala kako biste ih mogli ponosno pokazivati
Leti ih je nemoguće sakriti od tuđih pogleda, osim ako ne nameravate ići na plažu u čarapama? Naravno, šalimo se, jer u vrućim danima bitnije je no ikad pustiti stopalima da dišu. Baš zato vam donosimo nekoliko saveta o njihovoj pravilnoj nezi kako biste ih ovog leta mogli ponosno pokazivati:
Čuvajte ih na suvom
Mokra ili znojava stopala idealno su mesto za razvoj gljivica, a to sigurno ne želite. Stoga biste u letnjim danima trebali nositi samo otvorenu i obuću od prirodnih materijala u kojima će koža disati. Takođe izbegavajte da nosite isti par cipela nekoliko dana zaredom i uvek temeljno osušite noge posle pranja.
Pravilno odrežite nokte
Nokte na nogama treba rezati drugačije od onih na rukama, bez zaobljivanja rubova, jer to povećava rizik od urastanja. Režite ih ravno, ali ne i prekratko jer će tako takođe lakše urasti u kožu, što može biti jako bolno.
Priuštite im “spa tretman”
Da bi vam stopala izgledala prekrasno, a pete bile mekane bar jednom nedeljno namačite ih u toploj vodi, 15-20 minuta. U kupku možete ubaciti i razna eterična ulja ili soli za vraćanje energije nogama. Nakon kupke, tretman završite pilingom stopala ili upotrebite kamen za uklanjanje suve i mrtve kože.
Ne zaboravite na hidrataciju
I stopalima je potrebna hidratantna nega, a za njih biste trebali kupiti i primerenu kremu. No kada ih mažete, izbegavajte područje između prstiju, jer i to može uzrokovati pojavu gljivica.
Masirajte stopala
Svako ko je bar jednom isprobao, složiće se da nema boljeg leka za umorna stopala od masaže. Ona poboljšava cirkulaciju i čuva njihovo zdravlje, a ako nemate masažer, poslužiće i obična teniska loptica ili bilo koji okrugli predmet. Stavite ga ispod stopala i valjajte napred-natrag, od prstiju do pete.
Izvor: srbijadanas.com
Suncokret: Poboljšava rad štitaste žlezde, vida, jetre i bubrega, za lečenje artritisa, reume …
