U severozapadnoj Namibiji živi pleme Himba. Iako se odupiru uticajima 21. veka i turističkoj industriji, izuzuetna su fascinacija putnika koji imaju mogućnost da ih posete.
Himba su nomadski pastiri, najviše naseljavaju regiju Kaokoland, a populacija broji oko 50 000 ljudi. Oni su monoteisti i veruju u boga Makurua. Naziv su dobili još u 19. veku, a reč Himba znači prosjak. Ako se pitate zbog čega nose ovaj, poprilično pogrdan, naziv – razlog je taj da je ovo pleme nastalo nakon raskola Herero plemena, pa su mnogi koji su bili odbačeni lutali regijom Kaokolad tražeći pomoć drugih članova plemena, a takođe su bili u potrazi za govedima i usevima.
Žene plemena Himba su izuzetno lepe i neobične. Telo im je prekriveno crvenom bojom, koju dobijaju od hematita koji mešaju sa puterom. Ova boja osim što služi da bi se uspostavila razlika između muškaca i žena, štiti kožu od jakog sunčevog zračenja, održava kožu čistom i donekle sprečava rast dlaka. Smatra se simbolom lepote i plodnosti, pa se devojke tek u pubertetu počinju mazati ovom bojom. Tada, takodje, počinju da nose krunu na vrhu glave napravljenu od kozije ili kravlje kože. Za devojčice je karakteristično da nose dve pletenice prebačene preko lica, dok udate žene nose mnogo sitnih pletenica. Za muškarce je karakteristična jedna pletenica na vratu. Frizura koju nose ne ukazuje samo na starosnu dob žene, nego i na društveni položaj.
Za Himba žene je zanimljivo da se nikada ne kupaju u vodi, već u dimu aromatičnih biljaka i smole. Pretpostavlja se da ova čudna navika datira iz vremena velikih suša, kada se oskudevalo sa vodom i kada su samo muškarci mogli da je koriste za kupanje, tako da su žene morale da pronađu alternativu.Njihov način odevanja je tradicionalan i autentičan i nije se menjao od 16. veka, od kada datiraju prvi podaci o plemenu. Odevni predmeti su većinom izrađeni od kože i nose se uz jedinstveni nakit.
Od devedesetih godina prošlog veka pleme Himba sarađuje sa inostranim aktivistima i sa vladom Namibije. Žive u rezervatima u kojima imaju kontrolu nad životnom sredinom i turizmom, a dobili su i putujuće škole u kojima uče engleski jezik.
