Od pamtiveka je čovek pokušavao da nadje univerzalni biljni lek za sve bolesti. I tokom istorije mnoge trave su dobijale mistično značenje i snažnu veru da su univerzalni lek, s tim da su se od regiona do regiona ta verovanja razlikivala, baš kao što ni sve lekovite biljke ne rastu svuda po svetu. Medjutim, ono što je ostalo je verovanje u narodu da postoji jedna čudesna lekovita biljka koja leči sve bolesti.

U ranijim vremenima narod je tražio lekovitu biljku koja leči tuberkulozu, kugu, koleru, sifilis, grip, malariju, rahitis, upalu pluća, sve one bolesti koje su bile opasne i poprimale epidemijske razmere. To su bile bolesti siromašnih, gladnih i bolesti nehigijene. Danas ljudi traže magično bilje koje leči rak, dijabetes, Alchajmer, gojaznost, artritis, srčanu slabost, stres, sve one bolesti izobilja i loših životnih navika kojima robuje savremen svet.

Pa ipak, da li postoji biljni lek za sve, neke lekovite trave za sve bolesti.

Odgovor je jasan – NE! Ne postoje univerzalne lekovite trave za sve bolesti.

Ali, postoje neke lekovite biljke koje deluju široko i koje su bezbedne za upotrebu. Kada kažemo bezbedne, mislimo na to što većina lekovitog bilja nije bez nekih nus efekata ako se koristi u jakoj koncentraciji i dugo, jer svaka lekovita biljka ima neka svoja specifična svojstva i neko usmereno delovanje na telo.

Na primer, ako pratimo istoriju medicine i sveta najbolji biljni lek za sve bolesti vekovima unazad je bio opijum na Dalekom istoku i hašiš na Bliskom istoku, kokain u Južnoj americi, marihuana u Indiji, a alkoholna pića sa travama u Evropi, neka čak i sa narkotičkim dejstvom kao što je absint. Danas su to sve narkotici koji se ne smeju koristiti bez nadzora lekara jer izazivaju ozbiljne medicinske posledice. Ujedno, i savremeni svet je postao daleko složeniji u svakom pogledu u odnosu na prošlost, bolesti su složenije, ljudi su slabiji a spoljni uticaji su mnogo jači. Jedno vreme se verovalo da je antibiotik univerzalni lek za sve, pa se pokazalo pogrešnim, dok danas vladaju medicinska sujeverja da su neki preparati ili neke supstance sveopšta panaceja: hormoni, nano srebro, soda bikarbona, destilovana voda, pojedine biljke koje su u trendu, minerali, vitamini, itd.

No, postavlja se pitanje da li neke biljke ipak mogu biti univerzalan lek za sve bolesti ako se nadjemo u situaciji da nemamo medicinsku pomoć? Ili da jednostavnije formulišemo, ako bi morali da idemo na neko pusto mesto bez lekova i doktora, koju bi lekovitu biljku poneli sa sobom? To su već interesantna pitanja i nabrojaćemo neke lekovite trave za sve bolesti koje možemo razmatrati u tom smeru.

Top 13 najbolje lekovite biljke za sve bolesti

1. Ehinacea – imuno stimulator, dobra i za kožne bolesti, ima opšte dejstvo na infekcije i upale unutrašnjih organa, može biti preventiva za bilo koje oboljenje jer jača imunitet, smatra se i da deluje na rak, Mora biti vrlo kvalitetan preparat od nje, bolje deluje kao ulje i kapi Ehinaceae nego kao čaj i mora se piti u jakim dozama. Neutralno dejstvo na ostale organe,

2. Beli luk – opšti antibiotik, deluje na upale iznutra i upale spolja, ali ne može u velikoj dozi da se primeni jer ima i dejstvo pravljenja opekotina na sluzokoži koži. Obara pritisak, pravi stomačne tegobe.

3. Hajdučka trava – možda najuniverzalnija lekovita biljka koja deluje na skoro sve sisteme ali često ne u dovoljnoj meri, ne može da podigne imunitet ili smiri infekciju kao Ehinacea ili beli luk.

4. Celer – najidelanija hrana i lek. Izbalansirana hrana i lekovito povrće koje ravnomerno deluje na ceo organizam, mada nema neko posebno svojstvo.

5. Kamilica – najbezbednija i najopštija lekovita biljka za sve bolesti koja deluje umirujuće na sve sisteme tela. Osim ako niste alergični na nju i na Hajdučku travu a takvih ima skoro 20% populacije.

6. Žalfija – moćna biljka širokog dejstva ali opasna po zdravlje ako se nestručno koristi. Upotrebljava se samo spolja, a za iznutra mora čaj od žalfije da se prokuvava 20 minuta kako bi se toksini iz nje razgradili.

7. Neven – moćno regenerativno svojstvo nevena može da podmaldi ceo organizam, ima antiupalno dejstvo i jača otpornost na spoljne faktore sredine.

8. Majčina dušica – jača telo, imunitet, pluća, vida rane, antiseptik, potpuno bezbedna, što je sve dovoljno da se razmatra kao univerzalni biljni lek za sve bolesti.

9. Aloja – sjajna lekovita biljka za sve bolesti ali ne tako jednostavna za primenu i ne bez opasnosti jer može da izazove prolive i opekotine ako se nestručno koristi.

10. Žen žen – moćna lekovita biljka sa dalekog istoka, kojoj se pripisuju univerzalna dejstva, koja se nikako ne prikazuju u praksi, ne zbog toga što Ginseng ne deluje, nego zbog toga što danas nikako ne možete doći do kvalitetnog preparata od Ženžena jer su svi industrijski proizvodi od ginsenga slabi i većinom falsifikati.

11. Kopriva – možda uz kamilicu i najunevrzalnija i najbezednija lekovita biljka koja ima najširi opseg delovanja i koja se bezmalo može koristiti u svakoj situaciji i za svaku bolest.

12. Bosiljak – tradicionalni začin ali i jako lekovita biljka koja se koristi za zaista mnogo bolesti.

13. Nana – najpopularnij čaj na svetu ima da zahvali na tome sjajnom ukusu ali i optim lekovitim svojstvima koja su univerzalna, ne u velikoj meri izražena ali sveobuhvatna.

Postoji još niz lekovitih biljaka koje možemo staviti na ovu listu, na primer: borovnica, pelin, kantarion, bokvica, lincura, orah, andjelika, ječam, kičica, jabuka, malina, maslačak, Mislimo da je i ovo bilo sasvim dovoljno.

Izaberite svog favorita, mi ne bi mogli da se odlučimo koja nam je biljka najmilija i koju bi poneli na pusto ostrvo kao univerzalnu lekovitu biljku za sve bolesti.

ordinacija.tv Izvor: prirodanadar.rs

U borbi s nesanicom većina posegne za tabletama za smirenje ili spavanje. No, osim njih, za neprospavane noći možete izabrati i valerijanu, biljku čiji koren ublažava osećaj napetosti i nesanicu i poboljšava kvalitet sna.

Kod pušača izaziva odbojnost prema duvanskom dimu, a smanjuje i napetost i nervozu pa je odličan saveznik kod odvikavanja od pušenja.

Valerijana ublažava i simptome depresije, epilepsije, hroničnog umora i stanja izazvana psihološkim stresom, uključujući glavobolje, želučane tegobe, strah i hipohondriju. Može umanjiti i bolove u mišićima i zglobovima i menstrualne grčeve i neugodne simptome menopauze. Osim toga, na valerijanu teško da ćete se navići kao kad je reč o uzimanju tableta čim san ne dolazi na oči. Velika prednost za njenu upotrebu je i to što, za razliku od tableta za smirenje i antidepresiva, valerijana ne izaziva nikakvu zavisnost.

Deluje kao sedativ

Valerijana deluje sedativno i ublažava grčeve, pa se prvenstveno upotrebljava kod nervne napetosti i nesanice koja je posledica nervoze, stresa i razdražljivosti, koji izazivaju grč u telu i mišićima. Upotrebljavamo je i kod depresije, migrena i glavobolja izazvanih stresom i napetošću. Prema nekim istraživanjima, valerijana popravlja i kvalitet sna onda kada tablete za spavanje prestanu da budu efikasne. No, valerijana na nesanicu ne deluje tako brzo kao tablete pa ju je potrebno uzimati nekoliko dana, pa i nedelja, kako bi se osetio njen pravi efekat.

Njeno delovanje je potvrđeno i kod ubrzanog rada srca, bolova u predelu srca, grčeva disajnih puteva, psihičke premorenosti, kod osećaja straha izazvanog neurotičnim stanjima. Prednost ove lekovite biljke je što, za razliku od farmaceutskih sredstava za spavanje, ne izaziva osećaj mamurluka.

Način upotrebe

Valerijanu je najbolje upotrebiti tako da jednu čajnu kašičicu korena valerijane prelijete hladnom vodom i ostavite da odstoji od 8 do 12 sati. Zatim procedite i napitak sasvim malo ugrejte i pijete ga gutljaj po gutljaj, od dva do tri puta na dan, s tim da zadnju šoljicu popijete pola sata pre spavanja. Koren biljke možete preliti vrućom vodom i ostaviti dvadesetak minuta, a zatim procediti i piti na isti način kao kod hladne pripreme. Neugodan ukus čaja možete ublažiti kombinacijom valerijane i drugih biljaka, ali samo s onima koje nemaju sedativno dejstvo.

Kod nesanice, dva sata pre spavanja uzimajte od 400 do 900 ml ekstrakta valerijane tokom mesec dana.

Za ublažavanje nemira 20 mg ekstrakta valerijane i 80 mg ekstrakta lista limuna uzimajte tri puta na dan mesec dana. Tinkturu napravite tako da 50 g usitnjenog korena stavite u litar 40-postotnog alkohola. Neka odstoji deset dana pa procedite, sipajte u bočice i dobro ih zatvorite.

Valerijana se može kombinovati i s drugim lekovitim biljkama kao što su, na primeri, matičnjak, glog, kamilica. U biljnim apotekama može se nabaviti i tinktura valerijane, koja se uzima tri puta na dan po 20 kapi na kocki šećera. Nakon 2 – 3 nedelje upotrebe valerijane treba napraviti pauzu od dve nedelje, a zatim je, ako je potrebno, možete ponovno početi uzimati. Prerađevine od valerijane možete kupiti i u obliku čaja, ulja, kapi, kapsula i ekstrakta.

Zabranjena za trudnice i dojilje

Valerijana se ne sme upotrebljavati tokom trudnoće i dojenja. Ne treba je uzimati ni uz alkohol, koji pojačava njeno delovanje. Valerijana ima kontra efekat i kod onih koji uzimaju sedative, antidepresive, hipnotike i benzodiazepine (apaurin, lexilium, lexaurin). Uzimanje valerijane zajedno s drugim sedativima može uzrokovati preveliku pospanost, jer valerijana takođe ima delovanje sedativa. Valerijana usporava centralni nervni sistem.

Anestezija i neki drugi lekovi, koji se upotrebljavaju tokom operativnih zahvata, takođe deluju na centralni nervni sistem. Kombinacija anestezije i valerijane može biti jako opasna. Zato je preporuka da se prestane valerijanu uzimati barem 2 nedelje pre operativnog zahvata. Čaj od valerijane kod pušača izaziva odbojnost prema duvanskom dimu, a smanjuje i napetost i nervozu pa je odličan saveznik kod odvikavanja od pušenja.

Nuspojave

Valerijana može uzrokovati neke nuspojave, kao što su glavobolja, uznemirenost pa čak i nesanica. Kod nekih se može javiti osećaj da su umorni i pospani dan nakon uzimanja valerijane. Iako ne izaziva mamurluk, valerijanu nije preporučljivo konzumirati pre vožnje automobilom ili rada koji traži veću koncentraciju, jer zbog uspavljujućeg delovanja smanjuje pažnju i može biti razlog za nepažnju ili nesmotrenost pri vožnji i radu. Ako primetite neke nuspojave, smanjite dozu ili potpuno prestanite s uzimanjem valerijane.

ordinacija.tv    Izvor:zena.hr

Poreklo Aloe Vere je Severna Afrika. Njeno ime potiče od arapske reči “alloeh”, što znači “gorka”. Ovo ime aloja je dobila zbog svoga soka, koji ima gorkasti ukus. Vera je latinska reč i znači “prava”.

Postoji više od 200 vrsta aloe, ali samo 4 od njih poseduju lekovita svojstva. Aloe barbadensis miller zbog svoje lekovitosti je na vrhu te liste.

Prve pisane tragove o aloji pronalazimo na sumerskim glinenim tablicama, starim 2100 godina pre nove ere. Tablice su izrađene u vreme kralja Akkada i govore o medicinskim svojstvima ove biljke.

Drevnost ove biljke potvrđuju i Egipatski papirusi, stari 1500 godina p.n.e. Poznata “Egipatska knjiga lekova” na papirusima Ebersa razotkriva kako koristiti aloju u medicinske svrhe.

Egipćani su zvali aloju “biljkom besmrtnosti”. Koristili su je u lečenju infekcija, protiv parazita i kod kožnih bolesti. Kleopatra, kraljica Egipta je smatrala aloju izvorom svoje lepote i kupala se u njenom soku, a faraoni su je nosili u svoj zagrobni život.

Afrički lovci su koristili aloju kao prirodni dezodorans. Filipinci su sa alojom lečili infekcije bubrega.

U Indiji, Kini, Grčkoj i Rimskom Carstvu aloe vera se koristila kao sredstvo protiv ozleda, uboda, opekotina, infekcija, upala i oteklina.

Ayurveda (drevna Indijska nauka o zdravlju i životu) smatra aloe veru rasayanom – pomlađivačem organizma. Prema ayurvedi, aloe vera sadrži čak 4 ukusa: slatki, kiseli, gorki i opor.

Biljke, koje sadrže 4 ukusa su retke i smatraju se izuzetno lekovitima. Osim aloe, samo još 2 biljke u svetu sadrži 4 ukusa: latice ruže i guggul.

Prema legendi, Aristotel je savetovao Aleksandra Velikog da osvoji ostrvo Sokotra u Indijskom Okeanu. Sokotra je u to vreme bila rasadnik Aloe vere. Na taj način on je obezbedio celu svoju vojsku dovoljnom količinom aloje , tog čudesnog prirodnog leka za rane i povrede.

Vojska Aleksandra Velikog koristila je aloju ne samo za spoljnu upotrebu. Pre dugih putovanja vojnici su pili sok aloe vere, da bi se zaštitili od infekcija, koje su mogli lako dobiti kroz lokalnu hranu i vodu. Prema legendi, aloe vera je učinila vojsku Aleksandra neuništivom.

Kralj Solomon je visoko cenio lekovita svojstva ove biljke, čak i uzgajao vlastitu aloe veru. U psalmu 45:8a je rečeno: “Tvoja odeća miriši od mirte, aloe i cimeta…”

Celsus, Dioskorid, Plinije Stariji i mnogi drugi pisci su opisali svojstva aloe vere u svojim knjigama. “Znamo toliko puno, a i toliko malo o ovoj biljci! Istorija i tajne aloe vere tek čekaju da ih razotkrijemo.”

Aloja se danas široko koristi u sredstvima za ličnu higijenu, kozmetici, sredstvima za čišćenje, a popularna je i kao dodatak ishrani.

ordinacija.tv   Izvor: aloeverainfocentar.com