Među brojnim citatima koji se pripisuju Ajnštajnu, postoji onaj koji kaže da je život kao vožnja bicikla, ako ne želiš da padneš, moraš se stalno kretati.
Manjak fizičke aktivnosti je uz hronični stres i pogrešnu ishranu, jedan od glavnih uzorka oboljevanja savremenog čoveka.
Većina ljudi pod fizičkom aktivnošću podrazumeva naporne fizičke aktivnosti, ali je osnovna ljudska fizička aktivnost hodanje. U članku paleontologa Loren Cordain, utvrđeno je da su naši preci dnevno prelazili izmedju 6 i 16 km u potrazi za hranom.
Žene su uz to nosile i decu u naručju (neke procene su da su prelazile sa detetom u naručju do 4800 km do četvrte godine života deteta). Današnja civilizacija je ljudima ukinula potrebu za hodanjem. U ispitivanju iz 2003 u SAD, prosečno su muškraci prelazili 5,340, a žene 4,793 dnevno. Tehnička definicija sedanternog (pasivnog načina života) je manje od 5000 koraka na dan. Uporedite ovo sa Amišima u SAD koji načine 18,000 koraka (muškarci), odnosno 14,000 (žene).
Zdravstveni efekti hodanja su veliki, ali je podsećanje da ljudi moraju da hodaju pomalo paradoksalno (mi smo pre skoro 4 miliona godina počeli da hodamo na dve noge).
Fizička aktivnost suzbija zapaljenske procese u organizmu (a to su sve moderne bolesti, od depresije, preko dijabetesa, alergije i karcinoma).
Poznato je da se tokom fizičke aktivnosti smanjuje nivo markera zapaljenskih bolesti, kakav su C reaktivni protein (CRP) ili interleukin 6 (on je glavni pokretač svih zapaljenjskih procesa u ljudskom organizmu). U jednoj studiji je utvrđeno da 20 minuta brzog hoda smanjuje nivo zapaljenskih markera za oko 5%. Ovaj efekat je delimično izazvan lučenjem poznatog stres hormona, adrenalina. Ali, fizička aktivnost mora biti redovna, jer se efekti posle izvesnog vremena gube.
Hodanje ima odličan efekat na zdravlje kardiovaskularnog sistema. Ovaj efekat je posredovan i suzbijanjem zapaljenja (kardiovaskularne bolesti zu zapaljenske), ali i efektima na smanjenje krvnog pritiska i zdravlje miokarda (čak i 30 minuta brzog hoda ima dobre efekte).
Naravno, nije sasvim jasno koliko je fizičke aktivnosti potrebno, jer ima dokaza da je prekomerno opterećenje srca tokom intenzivnog vežbanja štetno. Fizička aktivnost usporava starenje, a efekat je vezan za produžavanje krajeva telomera.
Dužina života zavisi od ovog dela naših hromozoma, jer se oni sa svakom deobom ćelije skraćuju na krajevima (krajevi se zovu telomere). U časopisu Preventive medicine je opisano kako su telomere osoba sa fizičkom aktivnošću bile duže od osoba koje su bile sedanterne.
Osobe koje nemaju fizičku aktivnost su biološki starije od onih sa redovnom fičkom aktivnošću. U ispitivanju sa Mejo klinike je pokazano da stariji ljudi koji su bili sedanterni, kada počnu da povećavaju nivo fizičke aktivnosti imaju odlične efekte na zdravlje.
Posebno je u starijih važan efekat stvaranja novih nervnih ćelija u mozgu, jer oni često imaju neurodegenerativne bolesti. Ovo se posebno događa u delu mozga koji se zove hipokampus, a gde se nalaze centri za učenje i pamćenje.
Dakle, šetnja (sličan efekat ima meditacija) poboljšava funkcionisanje mozga, sprečava nastajanje demencije. Ovo se posebno odnosi na Alchajmer, kod koga redovna fizička aktivnost povećava veličinu mozga. Odličan efekat je pokazan na osobe koje pate od depresije. Efekat na depresiju je izazvan efektima serotonina (jednog od hormona sreće), ali i jednog faktora koji dovodi do stvaranja nevnih ćelija (koji se zanimljivo stvara u kostima). Dakle, opterećenje kostiju tokom fizičke aktivnosti stimuliše razvoj mozga. Na žalost, depresivne osobe izbegavaju fizičku aktivnosti.
Smrtnost od karcinoma je dvostruko manja u osoba koje imaju fizičku aktivnost.
Koliko je fizičke aktivnosti potrebno? Preporuke od 150 minuta brzog hoda nedeljno su na donjoj granici normale, 6 sati je poželjno. Na sreću, izgleda da nema donje granice, svaka fizička aktivnost je korisna. Stepen aktivnosti treba prilagoditi godinama.
Deca koja imaju dovoljno fizičke aktivnosti imaju manju učestalost gojaznosti, bolje spavaju,samopouzdanija su. Osim (to je neophodno da se igraju), potrebno je da se uključe u sportove sa loptom ili plivanje. Većina istraživanja pokazuje da postoji korelacija između motornih veština i inteligencije. U pregledu 58 studija na ovu temu iz 2018 utvrđeno je da uključivanje dece u sportske aktivnosti u kasnijem periodu detinjstva (školsko doba) pozitivno utiče na razvoj kognitivnih funkcija, ali i emotivne inteligencije.
Ovo je posebno važno kod devojčica, koje često u periodu adolescencije izbegavaju sportske aktivnosti. Mladi imaju najviše fizičke sposobnosti sa oko 20 godina, od tada one opadaju oko 1% godišnje.
Ovo opadanje se može usporiti stalnom fizičkom aktivnošću. Sport u mladosti garantuje zdravu starost. Potrebno je ukazati na štetne efekte teških napora, kod kojih nema dovoljno kiseonika u tkivima tokom vežbanja (anerobni trening). Ovo je posebno slučaj sa teretanama, koje su danas sinomim za fizičku spremnosti i dobar izgled.
U mladih sportista se često sreće uvećanje srca (popularno “srce atlete”). Iznenadna smrt je najčešće u njih izazvana hipetrofijom srca. Svako ko se odluči za intenzivne treninge, treba da poseti kardiologa i uradi kompletan pregled (ovo se odnosi i na druge starosne grupe).
U SAD godišnje umre tokom napora oko 125 mladih sportista ispod 35 godina. Prekomerno vežbanje u teretanama ima još jedan negativan efekat, nazvan obrnutom anoreksijom.
Bodibilderi postaju opsednuti svojim izgledom, počinju da zanemaruju druge aktivnosti. Vežbanje se ne sprovodi da bi se čovek osećao dobro, već postaje samo sebi svrha. Posebno je opasna upotreba anabolika, steroida koji pojačavju mišićnu snagu. Oni sadrže visoke doze testosterona, koji povećava mišićnu masu i snagu kod muškaraca. Opisana su brojna neželjena dejstva ovih hormona.
Najgora je činjenica da oni ne dovode u mozgu do povišenja dopamina (hormona zadovoljstva), kao što se događa kod uobičajenih fizičkih aktivnosti.
Stoga ih korisnici uzimaju u stalno većim količinama. National Institute for Drug Abuse ih svrstava u supstance koje dovode do nastanka zavisnosti.
Opisane su brojne psihičke manifestacije njihove primene (agresivnost, manija, poremećaji rasuđivanja, ekstremna ljubomora itd). Osim toga, dovode do promena u funkcionisanju organizma (kod duge primene oštećuju bubrege i jetru, srce). U muškaraca dovode do smanjenja veličine testisa, nastanka ćelavosti, povećavaju rizik od karcinoma prostate.
U žena izazivaju poremećaje menstruacije, a kod adolescenata usporavaju rast.
U tridesetim godinama, kada karijera postaje važan motiv, često se zanemarju fizička aktivnost. U ovim godinama je najbolje povremeno koristiti intervalni trening visokog intenziteta. On se sastoji u aktivnostima koje traju oko 20 minita sa srčanom frekvencom od 80% maksimalne za uzrast.
U srednjim godinama se javlja problem povećavanja telesne težine. On iznosi oko 3 do 8% povečavanja težine sa svakih 10 godina života. U ovim godinama se preporučuju fizičke aktivnosti koje dovode do kontrakcije mišića, na primer dizanje tegova (ne posebno teških). Radi prevencije bolova u leđima, dobar je Pilates. U starijim godinama je preporučljivo šetanje, bez posebno jakih vežbi (posebno u žena, kod kojih često dolazi do kidanja tetiva tokom teških fizičkih naprazanja). Tai Či je odličan kao vežba za relaksaciju.
Poruka za poneti je da je kretanje neophodno kroz čitav život, a ne košta ništa.
Operacija krajnika se često radi (godišnje preko pola miliona dece samo u SAD). Ovaj broj je danas oko polovine onoga od pre 50 godina. Najčešći razlog za operaciju su učestale infekcije krajnika. Kao i često u medicini, nemamo nikakav dokaz da uklanjanje krajnika stvarno smanjuje broj infekcija, piše na svom blogu profesor dr. Branimir Nestorović.
“Jedna velika meta-analiza (pregled šest velikih studija), pokazala je da se broj infekcija smanjivao jednako u grupi dece sa operacijom, kao i u grupi bez. Naime, veličina krajnika se tokom vremena smanjuje i bez intervencije, a takodje i broj respiratornih infekcija (oko šeste godine života, broj infekcija gornjih disajnih puteva je svega 20% broja deteta do 2 godine). Veličina krajnika je inače nepozudana mera njihove imunološke fnkcije, postoji nasledna komponenta (sklonost ka učestalim infekcijama se javlja u pojedinim porodicama). Jedna ogromna studija iz 2016 u Južnoj Koreji nije pokazala nikakvo smanjenje broja infekcija posle operacije”, navodi ovaj stručnjak.
Prema njegovim rečima sama operacija krajnika nije bez rizika.
“Onaj o kome najmanje govorimo je anestezija (sve operacije u male dece se obavljaju u opštoj anesteziji). Decembra 2017. naše gore list, šef anestezije na Univerzitetu u Koloradu, Vesna Jevtović-Todorović, objavila je članak pod nazivom “Exposure of Developing Brain to General Anesthesia: What Is the Animal Evidence?” u časopisu “Anesthesiology”. U njemu je dala pregled ispitivanja efekata opšte anestezije na mozak u razvoju. U zaključku studije se kaže, “Ne samo da jedno izlaganje lekovima za opštu anesteziju dovodi do smanjenja kognitivnih funkcija, već nekoliko kratkih ponavljanja izaziva ozbiljna ošteđenja mozga.” U 2016. FDA (Američka agencija za lekove i hranu) je izdala upozorenje da “…opšta anestzeija ili sedacija u dece ispod tri godine ili žena u prva tri meseca trudnoće može da utiče na razvoj mozga deteta”, kaže dr Nestorović.
On ističe da je istraživanje obavljeno na Johns Hopkins School of Medicine u Baltimoru, sa anestetikom izofluranom (koji se smatra bezbednim i rutinski se lkoristiu anesteziji) pokazalo izrazito usporenje razvoja hipokampusa (centar za učenje i pamćenje), doduše u miševa.
“U ispitivanju Wildera iz 2009. Utvrdjeno je da deca koja sui mala anesteziju do 4 godine, imaju dvostruko više problema sa ponašanjem i učenjem od kontrolne grupe. Sličan je nalaz studije iz Austrije. U ispitivanju Stratmanna, deca koja sui mala anesteziju pre 4 godine, imala su značajno slabije testove pamćenja. U ispitivanju koje je uporedjivalo opštu sa spinalnom anestezijom, jasno je pokazan negativan efekat opšte anestezije na IQ, kao i na Cognitive Score Bayley Skale. PANDA studija pokazuje da u parova braće i sestara, kratka anestezija nije imala bitan uticaj na kognitivne funkcije ili ponašanje. Od nedavno, počeli su da se javljaju radovi koji su ukazivali na dugoročne štetne efekte operacije. Dve, objavljene 2009 i 2017 godine su pokazala da deca kojima su operisani krajnici imaju sklonost da budu gojazna u kasnijm životu”, ističe dr Nestorović.
Ovaj vrsni stručnjak kaže da je u 2017. studija iz Švedske pokazala da uklanjanje krajnika pre 20 godine povećava rizik od infarkta u ranom dobu.
“Ali, studija objavljena ove godine na 1,2 miliona dece u Danskoj izmedju 1979 i 1999 (pd kojih je 60,400 imalo operaciju uklanjanja krajnika), gde su ona praćena do 30 godina, dala je veoma zabrinjavajuće rezultate. Ne samo da se broj infekcija disajnih organa nije smanjio, već se utrostručio. Rizik za astmu i pneumoniju je bio veći za preko 50 odsto (slična rad smo objavili 2000. godine i mi, učestalost astme je bila skoro tri puta veća u dece kojima su rano operisani krajnici). U operisane dece je postojao nešto povišen rizik za preko 28 oboljenja (uključivala su infekcije kože, oka ili infestaciju parazitima). Autori zaključuju da krajnici imaju mnogo veću ulogu u razvoju imunog Sistema nego što smo do sada misli. Ovo posebno važi za adenoid (”treći krajnik”, mada krajnika ima šest, pa je on prvi). On jedini ima sposobnost da uz timus ‘grudnu đlezdu), stvara timocite, limfocite za izuzetno važnom ulogom u razvoju imunog sistema”, kaže on i dodaje:
“Pre odluke o uklanjanju krajnika, dobro razmislite o koristima i šteti koja postoji. Možda je najtačnije mišljenje moje pokojne majke, koja nije dozvolila da se meni uklone krajnici. Rekla je pedijatriju koji je to predložio “Bog ih je tamo stavio, ne bez razloga”.
O tome da li je cena pregleda visoka dr Nestorović kaže:
“Zavisi gde… Ali košta mnogo, previše košta. Za pregled koji traje 5-10 minuta 40 ili 50 evra je previše. Ja sam proveravao – pregled u državnoj bolnici košta 4.000 a privatno 5.000 dinara, kaže dr Nestorović u emisiji “Posle ručka” na TV Happy.
U većini ordinacija se spirometrija (merenje kapaciteta pluća) naplaćuje 2-3 hiljade dinara. Fantastičan spirometar koji ja imam košta 1.200 evra. Znači oko 130-140 hiljada dinara. Ako ga pazite on može da radi i 10 godina. E sad kalkulacija da on treba da zaradi tri puta više jer posle moram da kupim savremeniji i bolji… Znači za 10 godina on treba da mi zaradi 3.600 evra. A ja sam izračunao da jedno to duvanje mene košta 40 dinara. E zato ja pacijentima ne naplaćujem spirometriju.
Većina medicinskih aparata je veoma skupa i kupuju se na lizing.
Vi imate fenomen prvobitne akumulacije kapitala. Sve moje kolege kad krenu sa privatnom praksom hoće da na kraju imaju Mejo kliniku.
Krenu iz nekog sobička, na sudoperi se pregledaju deca ali čim krenu da se obrću velike pare, što se dogodi veoma brzo, onda dođe želja da se napravi poliklinika. Cene krenu da rastu eksponencijalno… Ljudi vole mermer, vole da popiju kafu, da imaju muziku u liftu, TV u boji… A to je sve besmisleno.
A računica je jednostavna. Lekar opšte prakse privatno koji radi sa pet pacijenata u toku dana na dnevnom nivou zaradi 10.000 dinara. Ako radi 20 dana u godini on je zaradio 200.000 a realni troškovi su mu 50.000. Sa pet pacijenata dnevno i cenom pregleda od 2.000 dinara on je zaradio platu od 150.000 dinara. To je za društvenu praksu nadrealna cifra.
Profesor dr Branimir Nestorović je čovek koji je svojim znanjem, iskustvom, pristupom, ljubavlju prema deci uspeo nešto čime se malo koji lekar može pohvaliti – da svako ko uđe u njegovu ordinaciju, izađe sa osećajem da je tu pronašao nekoga ko će zaista učinite sve što može da mu pomogne. Za Zelenu učionicu on je ovako govorio:
Mnogo puta ste naglasili da su jedan od najvećih zdravstvenih problema današnje dece – respiratorne infekcije. Šta je prvo što savetujete roditeljima dece koja već imaju problem, a šta je ono što predlažete kao vid preventive?
Prvo i osnovno je da se izbegava nepotrebna primena antibiotika. Roditelji ne shvataju da antibiotici kod virusnih infekcija disajnih organa (a takvih je preko 90%), ne samo da ne deluju, već pogoršavaju problem. Ovo se najpre dešava zbog poremećaja crevne flore koje antibiotici izazivaju, a normalna flora creva je suština zdravlja deteta. Drugi je u činjenici da su mnogi antibiotici takvi molekuli, koji suzbijaju imuni odgovor deteta (smanjuju broj belih krvnih zrnaca ili funkciju limfocita). Konačno, pokazan je i direktan efekat antibiotika na mozak, sa depresijom i promenom ponašanja. Dakle, antibiotike samo ako postoje dokazi o bakterijskoj infekciji (visoka temperatura, visoki leukociti u krvi, povišene vrednosti CRP-a itd.)
Drugo, izbegavati nepotrebno odlaženje lekaru. U čekaonicama se koncentriše veliki broj bolesne dece, a glavni način prenošenja respiratornih infekcija zimi je putem dodira predmeta koje je držalo bolesno dete. Respiratorni virusi se zadržavaju na predmetima zimi i do 10-ak sati, pa ako dete dodirne neku igračku ili sedne na stolicu na kojoj je sedelo bolesno dete, eto infekcije.
Papirne maramice kojima se briše nos, nikako ne bacati u kante za otpatke, već u VC šolju ili peć (virusi se sa maramica oslobađaju u vazduh i inficiraju druge osobe).
Boravak na svežem vazduhu tokom zime, dosta voća i povrća su bolja preventiva od sedenja u sobi, da se spreči infekcija.
Primećuje se i Vaša okrenutost prirodnoj medicini. Eterična ulja, sok od crne zove, crveno voće… sve to, kažete, ima odlična dejstva na ljudski organizam. Šta se još iz prirode može dobro iskoristiti u službi dečjeg zdravlja?
U našoj okolini se nalaze brojne vrste biljaka (neke procene su da na Zemlji postoji oko pola miliona vrsta biljaka), koje su duže ovde nego mi. One su razvile mehanizme da se odbrane od virusa i bakterija pre više miliona godina. Na primer, sve obojeno voće sadrži materije antocijanine (koje voću daju boju), a oni su supstance koje veoma efikasno blokiraju ulazak većine virusa u ćelije (dakle sprečavaju nastajanje infekcije). U kori se nalazi salicilna kiselina, iz koje je dobijen aspirin. Eterična ulja su odlična dezinfekciona sredstva, npr. ulje origana ili bosiljka ubija skoro sve poznate bakterije. Beli luk sadrži prirodni antibiotik alicin, koji je efikasniji od antibiotika u lečenju infekcija mokraćnog sistema. Brusnica sadrži materije koje sprečavaju infekciju bubrega, blokirajući vezivanje bakterija za zid bešike. Takvih primera ima mnogo. Čak i korov ambrozije, koji izaziva ozbiljne alergije kod ljudi, sadrži aretmizin, od koga je dobijen efikasan lek za malariju. Afrička muškatla deluje odlično na viruse i bakterije, uključujući i bakteriju tuberkuloze.
Više decenija ste posvećeni deci, njihovom zdravlju i ozdravljenju. Jednom prilikom ste čak izjavili da su deca mnogo iskrenija od odraslih i da Vam zato rad s njima prija. Da li su se, kroz vreme, ona promenila? Iz Vašeg ugla, da li su deca – deca, danas i pre 20 ili 30 godina ili se tu nešto promenilo?
Na žalost današnja deca nemaju detinjstvo. Nema igre u grupama, igre su kompjuterske, usamljeničke. Nema fizičke aktivnosti. Nedavno je objavljeno istraživanje koje je upoređivalo fizičku spremnost tinejdžera i aktivnih muškaraca od 60 godina. Rezultati su porazni, seniori su bili u boljoj fizičkoj kondiciji. Gojaznost je bolest broj jedan danas, a ona je prethodnik brojnih bolesti u kasnijem životu. Višak higijene doveo je do epidemije alergijskih oboljenja i astme. Ishrana je puna mesa i zasićenih masnih kiselina, sa nedovoljno minerala. Voće se sve manje jede, a slatkiši (koji sadrže fruktozu koja delja i stvaraju sklonost ka dijebetesu) sve više. Zavisnost od mobilnih telefona je opasna kako intelektualno, tako i zbog zračenja kojima je izložen mozak deteta u razvoju. Dete do 12 godina ne bi trebalo da ima mobilni telefon. Današnja deca su slična mojoj generaciji, bogatija su materijalnim stvarima, ali bez jasne životne filozofije i sa pomešanim prioritetima.
A kada su u pitanju zdravstveni problemi, jesu li deca danas „bolesnija” nego ranije? I ako jesu, zbog čega je to tako?
U mojoj generaciji su astma i dijebetes bile nepoznate bolesti, a epilepsija retka. Naši problemi su bile infekcije i sportske povrede. Promenjen način života, aerozagađenje, posebno izlaganje buci (danas se ona smatra stresnijim za imuni sistem od aerozagađenja) doveli su do nastanka nekih bolesti za koje mi nismo ni znali kada sam počinjao da se bavim pedijatrijom.
Svi znamo kako izgleda zdravstveni sistem kod nas i to da se on uglavnom bazira i održava na znanju i naporima pojedinaca, entuzijasta.
Naši čitaoci veoma cene Vaše savete, bili oni u vezi sa medicinom ili nekom drugom oblašću. Koji je to recept za vaspitanje i uspostavljanje dobre komunikacije sa decom koji biste mogli da s njima podelite?
Nema nikakvih recepata, to su američki modeli. Ne možete se baviti poslom koji mrzite. Nedavno sam na svom blogu pisao o lečenju molitvama i ampatijom. Lekari koji saosećaju sa svojim pacijentima imaju bolje rezultate lečenja. Naravno da je to veoma emotivno teško i zahteva jaku ličnost, jer tuđe nesreće su „infektivne“, dovode vas u poziciju da procenjujute i sebe i svoju okolinu (što bih ja radio u toj situaciji,šta moji rođaci, da li bih mogao da obezbedim sredstva za lečenje dece?). Mislim da se previše oslanjamo na razum, a premalo na empatiju. Postoje empatijska polja u kojima se ljudi kreći i kao što pas zna šta njegov gospodar oseća, roditlj zna šta treba njegovom detetu. Treba samo da baci sve knjige koje je kupio i da se bavi svojim detetom.
Veoma cenite ulogu žene, majke, u funkcionisanju porodice. Koji su to „zadaci” koje samo majka može da ispuni i šta je to u čemu je otac, ma koliko važan bio, ne može zameniti?
Majka nosi dete u svojoj utrobi, jedan deo njenih nervnih ćelija (po nekim ispitivanjima do 5%) su nervne ćelije deteta koje prelaze u krvotok majke i naseljavaju se u mozgu. Majka i dete su celina, a otac tek treba tu da nađe svoje mesto. To i jeste razlog što je rođenje deteta stres za brak. Dete je prva životna briga majci, otac treba da svoju ulogu prilagodi tome. Mi danas znamo da majka i dete imaju telepatsku vezu, majka zna kada sa detetom nešto nije u redu i kada nema vidljivih znakova bolesti. Imao sam više puta tokom karijere da utvdim da su majke bile u pravu kada su opisivale neke simptome, koje ja nisam primećivao. Uloga oca je u vaspitanju, a najviše će doprineti tako što će pokazati poštovanje prema naporima majke da podigne dete.
Šta je najupečatljivije što pamtite iz perioda odrastanja i načina na koji su Vas podizali Vaši roditelji?
Moja majka i moja baba su bile dve žene koje veoma često citiram i koje sada tek potpuno shvatam. Posebno mi je u sećanju kuća moje babe, podrum u kome sam se igrao pun nekih neobičnih stvari (u podrumu su bile novine pre II svetskog rata, stare novčanice propale države, stare haljine i slike, figurice iz Vrnjačke Banje – jedna figurica lovačkog psa se razbila tokom poplave u Obrenovcu i to mi je bio skoro najteži materijalni gubitak, jer je nenadonkadiv). Najvažniji utisak koji sam uvek imao uz njih dve je da sam zaštićen i siguran, šta god uradio.Mislim da to i mi treba da pružimo našoj deci.
Pulmolog prof, dr Branimir Nestorović gostujući na tv Prva, govorio je o malo drugačijim stvarima nego ranije.
“Ta takozvana slava nije prijatna u izvesnoj meri, jer remeti strašno privatni život. Javljaju se razni ljudi, postajete meta agresivcima. Moja žena je prestala da izlazi sa mnom, jer nas stalno zaustavljaju. Ja nisam iz te priče, ja sam lekar, želim da ljudima objasnim nešto što ne razumeju iz medicine”, rekao je Nestorović za tv Prvu.
“Pre neki dan sam imao čudnu situaciju. Čovek me je zaustavio i rekao da želi da mi pokloni krevet, jedva sam se odbranio”, kaže on.
Kako kaže, o koronavirusu nema potrebe da se i sada razgovara, jer je “to dosadilo i Bogu i narodu, i ljudi su već zamoreni od toga”
Kao student, imao je i svojih problema pred kraj fakulteta.
“U to vreme, taj socijalizam koji je grozan, davao je studentski kredit. Ako si dobar student ne moraš da vratiš, i ja ukapiram da ću morati da vratim pare koje nemam. I onda se zavučem, pio sam četiri litra koka kole i uveče izlazio u kafanu”, objasnio je.
Govorio je i o velikoj pomoći koju su mu komšije pružile pri izgradnji kuće u Obrenovcu.
“Najvažnija ti je rodbina, komšija, a mi se svi u Srbiji zakrvimo sa komšijama oko tri metra međe ili tako nečega”, kaže on.
U moru priča o koronavirusu, jedna stvar se ipak zaboravlja često – dr Nestorović imao je mnogo učenika od kojih su čak 11 njih danas doktori medicinskih nauka, mnogi su magistri itd.
Osvrnuo se i na dobar odnos sa svojim bivšim pacijentima, kao i na to da ga oni brane od napada na društvenim mrežama, ali da on te napade ne shvata previše ozbiljno.
“Ljudi su počeli da doživljavaju stvari estradno ili politički. Kad su počeli ljudi da me napadaju, onda su počeli pacijenti da mi se javljaju i da mi kažu da me brane. Jedna pacijentkinja mi je rekla da me brani od ‘Tvitera’, a ja sam je pitao ‘Od kog me to Tvitera braniš, takav čovek ne postoji'”, rekao je šaljivo.
Zaista bi bilo neophodno zbog budućih generacija spasiti od zaborava:
Jagodarka (jagodnjača, majska kruška)
Nekada se gajila na skoro svakom imanju. Naziv je najverovatnije dobila po tome što se bere u vreme dozrevanja jagoda. Danas se može naći samo po koje stablo u okolini Čačka, Požege, Užica i Valjeva. Sazreva krajem maja ili početkom juna, u vreme berbe jagoda, po čemu je i dobila ime. Stablo je bujno, s razgranatom piramidalnom krunom. Dobre je rodnosti i ima sitan, okruglast plod s karakterističnom dugom peteljkom. Pokožica je glatka, sjajna, zelenkastožuta, meso beličasto, meko, polusočno i slatko-nakiselo. Relativno brzo gnjili.
Žutica
Najčešće se može videti u centralnim delovima naše zemlje. Razvija bujno stablo, a sazreva sredinom jula. Plodovi su pravilnog kruškastog oblika, slamastožuti, trpkog, slatko-nakiselog ukusa.
Ječmenka (ječmenac)
Dosta se gaji u okolini Beograda. Ima bujno stablo koje redovno i obilno rađa, a otporna je na bolesti, štetočine, sušu i mraz. Sazreva polovinom juna, u isto vreme kao ječam, pa joj otuda i ime. Plodovi su sitni, limunžuti, slatko-nakiseli, prijatne arome.
Lubeničarka
Ima tamnocrveno meso koje podseća na lubenicu. Sazreva od polovine do kraja avgusta, a rađa dobro i redovno. Plod je srednje krupan, kruškastog oblika. Zelenkastožutu pokožicu prekriva rumenilo sa sunčane strane, a meso je svetlocrveno, sočno, slatko-nakiselo, prijatne arome. Čim počne da prezreva, gnjili i gubi karakterističnu crvenu boju, ali je i tada prijatno za jelo.
Ovčarka
Nepoznatog je porekla. Najčešće se može videti na padinama Goča. Sazreva početkom septembra i može dugo da se čuva. Plodovi su srednje krupni, kruškastog oblika s debelom zelenožutom pokožicom, crvenom sa sunčane strane.
Karamanka
Veoma stara sorta. Do Drugog svetskog rata najviše je gajena u Srbiji, ali danas se viđa retko, uglavnom u starim, zapuštenim voćnjacima. Može doživeti i preko 200 godina. Sazreva u drugoj polovini avgusta, a u običnim skladištima čuva se dve do tri nedelje. Stablo je bujno, razgranato, dok su srednje krupni plodovi malo suženi prema dugoj, tankoj i blago povijenoj peteljci. Pokožica je glatka (masna), u punoj zrelosti slamastožuta, sa sunčane strane svetlocrvena. Sočno, slatko-nakiselo meso je prijatne arome.
Takuša (takiš)
Ima bujno stablo, razgranatu okruglastu i rastresitu krunu. Rađa obilno, a sazreva u drugoj polovini septembra. Okruglast ili okruglasto-pljosnat plod je svetlozelen i malo rumen sa osunčane strane. Meso je bledožuto, sočno, aromatično i osvežavajućeg ukusa, posebno kada ugnjili. Zreli plodovi se čuvaju do tri nedelje, a mogu da se koriste i za turšiju („vodnjika”), rakiju, sušenje, pekmez.
Jeribasma
Poznata je i pod nazivima „vodenac”, „pljuskača”, „vodenjak”, „bljuzgača”, što ukazuje na veliku sočnost. Ima bujno stablo. Dobro rađa, ponekad neredovno, a najbolje rezultate daje na ocednim zemljištima. Plod je srednje krupan do krupan, jajasto-zvonast sa tankom i nežnom, žućkastozelenkastom pokožicom. Peteljka je duga i tanka, meso slatko-nakiselo i veoma sočno, tako da za nju u narodu kažu da se „ne jede, nego pije”. Bere se krajem septembra.
Arapka
Sazreva krajem oktobra ili početkom novembra. Srednje bujno stablo rađa dobro, ali neredovno. Sklona je opadanju plodova pre berbe, pa je treba saditi na položajima zaklonjenim od vetra. Ima veoma krupan, zvonast plod, koji podseća na teg, zbog čega se često naziva i „kantarka”. Pokožica je debela i gruba, prekrivena rđastom prevlakom, dok je meso belo i trpko, kada ugnjili sočno, slatko i blago aromatično.
Turšijara (slanopađa)
Sazreva krajem oktobra. Veoma je bujna i rađa redovno i obilno. Plod je sitan do srednje krupan, pravilnog kruškastog oblika, bogat taninima i pektinima.
Međutim, tu nije kraj. Autohtone sorte krušaka, ali i drugog voća ovde su prisutne vekovima. Bogato narodno predanje pamti sorte koje nose narodna opšteprihvaćena imena, tako da pored gore navedenih imamo još i: sijerak, kaličanka, medunak, jarac, buzdovanka, kačmorka, ovčaruša, takuša, bazva, ajdučica, brašnarka, itd.
Osim što je vrlo dekorativna, ova zimzelena biljka čija je kolevka Australija, ima i lekovita svojstva. Kako sadrži tanine, etarsko ulje, palmitinsku i sirćetnu kiselinu, mimoza u vidu čaja jača imunitet, pomaže u zarastаnju rana i dobar je antiseptik.
Mirna lepotica
Mimoza, spada u mirne i skromne lepotice. Oni koji su imali iskustva da je “udome” znaju da ona svoju lepotu pokazuje samo kada je sve oko nje mirno: pri najmanjoj smetnji sklapa listiće, a tek posle 20 minuta ih ponovo otvara.
Mimoza je u mnogim kulturama simbol žene, emancipacije, slobode i osećajnosti. U Italiji, Rusiji i Francuskoj vezuje se za Međunarodni dan žena, pa je tradicija da se damama za taj praznik poklanja buket mimoza. Uz to, mimoze su i simbol besmrtnosti i vaskrsenja, raskoši i moći, ali i poštovanja, pa ako nekom želite da učinite “plezir” , poklonite mu mimozu.
Veoma lekovita
Ova biljka je na istoku – u Burmi, Laosu i na Tajlandu sastojak supa i omleta, a med koji se od nje pravi poseban je delikates. Ne kristališe, a odlikuje se blagom cvetnom aromom i delikatnom teksturom. Oni koji su ga probali tvrde da je i veoma ukusan!
Osim za jačanje imuniteta, grančice žute mimoze se upotrebljavaju za spravljanje čaja koji pomaže kod upale grla i veoma lako se pravi: u 2,5dl ključale vode sipati dve kašičice sitno iseckanih grančica i kuvati na slabijoj temperaturi 30 minuta, pa skloniti i ostaviti 15 do 20 minuta. Procediti i ispirati upaljeno grlo grgoljanjem.
Stidljiva i “pametna”
Vrsta Mimosa pudica koristi se od davnina u ajurvedskoj medicini: pastom od mimoze tretiraju se hemoroidi, mleveni koren zaustavlja krvarenje, a sok od svežeg lista blagotvoran je kod čireva na koži.
Mimoze su generalno u stanju da prilagode svoje ponašanje saznanjima za samo nekoliko sekundi, a mimoza pudica prednjači u tome. Ovo su zaključili naučnici Centra za evolucionu biologiju pri Univerzitetu u Pertu, a vođa tima istraživača dr Monika Gaglijano istakla je da ove biljke nekoliko nedelja pamte ono što su naučile, čak i ako se spoljašnji uslovi promene.
Pretpostavlja se da im ovu veštinu omogućava signalna mreža na bazi kalcijuma, koju sadrže ćelije biljke. Gaglijano je objavila i rad u kojem tvrdi da biljke imaju sposobnost da govore putem zvuka…Stidljive, skromne i – pametne…
Inače, mimoza odivek predstavlja simbol vernosti. Postoji legenda po kojoj je mimoza ovekovečena kao simbol zabranjene, i verne ljubavi dvoje mladih: sirotog ribarevog sina i bogate devojke koja je volela žutu boju. Ostalo je zabeleženo da je mirisno žuto cveće mimoza tada niklo na mestu gde je umro taj ljubavni par…
Stara indijanska plemena u Meksiku, Centralnoj i Južnoj Americi, koristila su kaktuse u razne svrhe: plodovi i meke stabljike ovih neobičnih biljaka služili su im za ishranu, od drvenastih delova pravili su razne predmete, a bile su neizostavne u i obredima koji su se izvodili u čast bogova. Domoroci iz tjh krajeva verovali su u čudesnu moć kaktusa i izrađivali su od njih talismane za zaštitu od bolesti, groma, krađe i raznih drugih nevolja, no ono što je, osim zanimljivog izgleda biljaka, zainteresovalo evropske osvajače jeste njihovo omamljujuće i halucinogeno dejstvo, pa su počeli da ih donose s putovanja.
Prvi pokušaji sadnje kaktusa na Starom kontinentu nisu bili uspešni, ali su se neke vrste s vremenom prilično odomaćile, prevashodno u mediteranskom pojasu. Malo pomalo, ljubitelji egzotičnog bilja otkrivali su tajne njihovog uzgajanja da bi u XIX veku mnogi od njih postali strasni kolekcionari bodljikavog sukulenta i retki primerci plaćali su se suvim zlatom. U dvadesetom veku „kaktusomanija” je doživela punu ekspanziju, pre svega zahvaljujući tome što su cene ovih biljaka znatno opale, pošto su počele da se uzgajaju iz semena, pa uzgajivači više nisu morali da se oslanjaju isključivo na uvoz iz Srednje i Južne Amerike. Danas postoji mnoštvo časopisa namenjenih ljubiteljima kaktusa, ova biljka masovno se gaji u specijalizovanim rasadnicima, a broj kolekcionara i onih koji žele da ga imaju u svom domu iz godine u godinu raste. Razlog za to nije samo egzotična lepota bodljikavog pustinjaka, već i činjenica da se na maloj površini može uzgajati mnoštvo primeraka koji tako grupisani često predstavljaju spektakularan prizor.
Skroman, a zahtevan
Majka priroda obdarila je kaktuse nizom osobina zahvaljujući kojima preživljavaju i tamo gde “normalno” rastinje nikada ne bi opstalo. Njihovo tkivo akumulira vodu i hranljive materije u tolikim količinama da bez vode mogu da prežive mesecima, ponekad godinama. Listove, koji kod normalnih biljaka obavljaju transpiraciju i ispuštaju vodu, kaktusi nemaju ili postoje u vidu tmja (koje štiti biljku od žednih životinja), dok stabljika zadržava vlagu i zadužena je za fotosintezu (sadrži hlorofil pa je zato zelena). Svi uzgajivači i ljubitelji kaktusa slažu se u jednom – koliko god na prvi pogled delovalo jednostavno, održavanje ovih biljaka zahteva dobro poznavanje i striktno poštovanje njihovog prirodnog ritma i specifičnih potreba.
Po obliku, kaktusi se dele na stubaste, sa izduženim, tanjim ili debljim stablom koje se grana pri dnu, često i sa strane (u obliku kandelabra); epifite, s mekanim, padajućim granama, i okrugle, inače najpopularnije među ljubiteljima ovih biljaka, s pravilnom loptastom, ponekad pljosnatom ili formom poput diska; prelazni oblik između stubastih i loptastih jesu cilindrični, valjkasti kaktusi, dok mnoge od ovih vrsta, zbog velikog broja izdanaka, imaju grmolik izgled. Veliki broj njih prekriveni su bodljama, igličastim, čekinjastim, vretenastim ili poput niti, koje očvrsnu tek kada sazru i izgube vodu.
Kako mu izmamiti cvet
Kaktusi cvetaju jednom godišnje, a cvetovi su im zaista nesvakidašnje lepi, jarkih boja i zanimljivih oblika. Nažalost, u toj lepoti uživaćete samo nekoliko dana, a da bi vaš ljubimac uopšte cvetao, morate striktno poštovati pravila koja se odnose na održavanje u periodu mirovanja, što se pre svega odnosi na temperaturu. Dakle, ako želite da izbaci pupoljke, zimi ga ne smete držati u prostoriji s centralnim grejanjem, a kada otopli, obavezno ga iznesite napolje.
Kaktus sadnja i nega
Za početak, kaktusu treba obezbediti adekvatnu zemlju koja se sastoji od podjednake količine peska, gline i komposta od lišća, uz dodatak u vidu kamenčića ili komadića cigle, koji će obezbediti propusnost i bolju drenažu. Posadite ga u plastičnu i keramičku saksiju jer posuda od terakote oduzima korenu vlagu i previše isušuje biljku. Veoma je važno poštovati period mirovanja (u većini slučajeva to je zima, mada mnoge vrste miruju i leti, na tropskim temperaturama), kada biljku ne bi trebalo držati na temperaturi višoj od 5 C, niti je zalivati. Čim počne da formira izdanke, mora se premestiti na svetio i toplo mesto i postepeno započeti zalivanje: u proleće i jesen voda (koja ne sme da bude hladnija od temperature vazduha) dodaje se u proseku na svakih deset, a leti na pet dana, uz češće orošavanje. Postoji još nešto što morate znati o kaktusima: leti, na ekstremnoj vrućini, biljka će napraviti pauzu da bi ograničila potrošnju vode. U ovom periodu zaliva se tek pomalo, ne treba je prihranjivati, mada se đubrenje ne preporučuje ni kada je u punom vegetativnom zamahu ukoliko je posađena u zdravu, rastresitu zemlju.
Ako mislite da je ovaj žilavi pustinjak otporan na štetočine – prevarili ste se. Kaktus još kako može stradati od pošasti kao što su štitasta vaš (skida se sa stabljike vatom natopljenom mešavinom alkohola i vode), a pogotovo opasni crveni pauk, koji se mora tretirati odgovarajućim hemijskim preparatima.
Kombinacija različitih vrsta kaktusa u širokoj posudi sjajan je detalj u enterijeru, da ne govorimo o bodljikavoj „baštici” na polici, prozorskoj dasci ili u nekom svetlom uglu sobe…
Toliko neobičnih oblika i boja, a još kad procvetaju… Akcenti u vidu kaktusa odavno su klasika u dizajniranju enterijera, ali arhitekte i dalje osmišljavaju rešenja koja iznova fasciniraju, i to ne samo pasionirane ljubitelje ovog egzotičnog cveća već sve one kojima je važno da prostor odiše originalnošću i specifičnim šmekom.
Najzanimljivije je to što se kaktusi dobro slažu sa svim stilovima, bilo daje reč o rustičnom, ultramodernom ili klasično uređenom enterijeru. Ako razmišljate o tome da svoj dom osvežite zanimljivim detaljem, kaktusi su idealno rešenje: posudu s atraktivnim bodljikavcima po čijoj ćete površini posuti šarene kamenčiće možete držati na stolu, lepo će izgledati ako ih poredate na policu ili dasku od prozora, a pun pogodak biće i mali, stakleni terarijum u kojem ćete kombinovati atraktivne vrste kaktusa. U kombinaciji sa ostalim cvećem delovaće fenomenalno i na terasi, ali vodite računa o tome da ove ljupke biljke ne podnose hladnoću.
Lekovita svojstva kaktusa
Svaki list kaktusa krije lekovitu snagu i zaštitu od mnogih bolesti:
BOL I “LOMLjENjE” U ZGLOBOVIMA
Jedan list kaktusa (lat. Cactus opuntia ) srednje veličine oslobodite bodlji makazama, a zatim ga isitnite i prelijte čašom votke. Ostavite to da odstoji 15 dana na tamnom mestu, na sobnoj temperaturi, pa procedite. Pred spavanje ovim odvarom istrljajte bolna mesta, a onda ih dobro utoplite. Ponavljajte to svakog dana dok vam se stanje ne poboljša.
OTOCI NOGU I RUKU
Očistite list od bodlji i isitnite ga u kašu. Pre spavanja, time dva minuta trljajte oteklo mesto. Zatim kašu ravnomerno rasporedite po površini celog tela, prekrijte pnajlon kesom i utoplite šalom. Kura traje do deset dana.
PRIŠTEVI I RANE NA KOŽI
Uklonite bodlje i kožicu s kaktusovog lista. Meki deo lista prislonite uz prišt ili ranu i pričvrstite ga zavojem. Pustite da deluje sat do dva. Činite to jednom dnevno, pet-šest dana uzastopno.
BRONHITIS
Trećinu šolje napunite mekim delom kaktusa, a zatim to prelijte ključalom vodom. Dinstajte na slaboj vatri 15 minuta. Procedite i odmah dospite ključalu vode do nivoa pune čaše. Uzimajte po dve kašičice četiri puta dnevno, pre jela, dok vam se stanje ne poboljša.
PROSTATITIS
Napravite odvar na isti način. Za prevenciju i lečenje – mesec dana pijte po 50 ml triput dnevno, posle jela. Ponovite kuru posle dve-tri nedelje.
KONTRAINDIKACIJE: trudnoća, laktacija, hemoroidi, cistitis. Takođe, individualna nepodnošljivost (simptomi: crvene mrlje koje se pojave na telu u roku od pola sata, glavobolja, mučnina, povraćanje…). U tom slučaju – lečenje treba prekinuti.
ordinacija.tv Izvor: cajeviza.net; ruskidoktor.rs
Puštanje gasova je tema o kojoj se nerado govori u društvu, a poželjno je da se to radi u strogoj privatnosti. No, ako ne znate ništa o ovoj temi, nećete znati da prepoznate ni da li vam nešto fali.
Sigurni smo da ste se barem nekad u životu zapitali zašto svi mi imamo tu gnusnu potrebu da, s vremena na vrijeme, voljno ili nevoljno – “pustimo goluba”, odnosno, da prdnemo.
Zato, donosimo vam sve važne činjenice o ovoj prirodnoj fiziološkoj potrebi.
Zašto nastaje prdež?
Nemojte da vas je sramota, jer svako prdi. Svašta može da uzrokuje pojavu gasova, bilo da ste nešto pojeli, bilo da ste se nagutali vazduha.
Od koje hrane se prdi?
Glavni krivci su pasulj, sočivo, suhe šljive, jabuke, kupus, brokoli i suho grožđe. Ugljeni hidrati, kao što su pšenica, tjestenina, krompir, također proizvode gasove.
Zašto prdež smrdi?
Sigurno se i vama desilo da ste negdje u društvu ispustili jedan kratak prdež, tiho i nečujno, ali vas je odao neprijatan miris. Pojedine namirnice mijenjaju aromu vaših gasova. Ako jedete brokoli, budite sigurni da će nakon par sati vaša okolina zamirisati ne baš zamamnim parfemo “eau the broccoli”.
Da li je prdjeti zdravo?
Gasovi su samo nusprodukti varenja hranljivih materija. Štaviše, što se neko pravilnije hrani, veća je šansa da će češće prduckati, pošto u sebe unosi povrće i mahunarke, namirnice koje imaju visoku hranljivu vrijednost.
Koliko prdeža je normalno?
Čini se da muškarci malo češće ispuštaju goluba nego žene. Ili će barem oni to priznati. Prema jednoj studiji, muškarci kažu da dnevno prdnu 14 do 25 puta, ne zamarajući se previše glasnoćom i trajanjem. Žene to obavljaju mnogo diskretnije, pa sebi dozvole tek ponekog “tihomira” 7 do 12 puta na dan, a mnoge će reći da to uopšte ne rade. Ipak, istina se ne može sakriti, a ona glasi – svi prde, manje-više isto.
Šta ako prdež BAŠ smrdi?
Svakom se desi da pojede nešto od čega ima gasove vrlo neprijatnog mirisa. Međutim, ako vam se isuviše često dešava da prdež jako smrdi, i to bez obzira na hranu koju ste pojeli, ne bi bilo loše da posjetite ljekara. Možda imate neki zdravstveni problem, kao što je intolerancija na neke namirnice, sindrom iritabilnog crijeva (IBS), celijačnu bolest, intoleranciju na laktozu ili ste alergični na pšenični gluten. Ponekad problem može da predstavlja zatvor.
Da li je eksplozivni prdež opasan?
To što ponekad osjetite potrebu da se baš pošteno i bučno isprdite, ne bi trebalo da predstavlja nikakav razlog za brigu. Uglavnom su u pitanju nagomilani gasovi, koji zbog nagomilanog pritiska, ispuštaju sve te užasne zvukove.
1...281282283...508Stranica 282 od ukupno 508
