Da bi čovek bio zdrav, produktivan, zadovoljan i uspešan, pre svega je važno da ima zdrav san. Iako znamo da je najzdraviji san onaj koji započne pre ponoći, često smo u obavezama koje nas udaljavaju od ovog ideala. Međutim, profesor dr Bane Nestorović upozorava da je san izuzetno važan i da njegov izostanak može da ukazuje na veoma ozbiljne zdravstvene probleme.

Nekad ćete čuti da je logika dnevnog odmaranja sledeća – ako si psihički umoran, oporavićeš se fizičkim umaranjem. Međutim, ako si fizički umoran, može da pomogne samo fizički odmor. Zato je nekako najlogičnije mentalno se zaposliti i umoriti se, zatim treba da usledi fizički zamor, koji će pomoći da se psiha odmori, i, na kraju, odspavati kako biste se potpuno resetovali.

Ovog starog recepta retki se pridržavaju, a profesor Nestorović kaže da u stvari najviše spavaju oni koji su najmanje aktivni, koji ne rade ništa i samo leže. Ipak, to ne znači da su oni i najzdraviji.

Od čega boluje onaj ko ne sanja?

Koliko je čovek zdrav ljudi ispituju na različite načine, od kondicionih i fizičkih vežbi, preko analize krvne slike do sposobnosti meditacije, a profesor Nestorović tvrdi da nedostatak sna može da ukaže na neke zdravstvene probleme: „Poznato je da ljudi koji ne sanjaju obično pate od ozbiljnih psihičkih problema, a poslednjih godina je ustanovljeno da pate i od fizičkih problema”.

On podseća da je loš san uvod u ozbiljne zapaljenjske bolesti, među kojima naglašava dijabetes, gojaznost, nervne probleme, kardiovaskularne bolesti, pa čak i karcinom.

Doktor tvrdi da spavanje nije toliko potrebno našem telu, koliko našem mozgu. Činjenica je da nakon kvalitetnog sna sve poslove mnogo brže i efikasnije završavamo i zato on savetuje da ne započinjemo umorni poslove ili učenje, već da na njih prionemo tek nakon dobrog sna.

Recepti za miran san

Da bi san bio miran, ne treba piti hladne napitke pred spavanje, već naprotiv, nešto toplo. Kao delotvorno umirujuće sredstvo pred spavanje dr Nestorović preporučuje i vino, smirivanje daha, pa čak i sve popularnije joga disanje. Pre svega, savetuje da se pred spavanje ne razmišlja o teškim temama. Ako ništa od toga „ne upali”, možda inhalacija lavandom i tablete melatonina hoće.

ordinacija.tv    Izvor: linktv.rs

Među brojnim citatima koji se pripisuju Ajnštajnu, postoji onaj koji kaže da je život kao vožnja bicikla, ako ne želiš da padneš, moraš se stalno kretati.

Manjak fizičke aktivnosti je uz hronični stres i pogrešnu ishranu, jedan od glavnih uzorka oboljevanja savremenog čoveka.

Većina ljudi pod fizičkom aktivnošću podrazumeva naporne fizičke aktivnosti, ali je osnovna ljudska fizička aktivnost hodanje. U članku paleontologa Loren Cordain, utvrđeno je da su naši preci dnevno prelazili izmedju 6 i 16 km u potrazi za hranom.

Žene su uz to nosile i decu u naručju (neke procene su da su prelazile sa detetom u naručju do 4800 km do četvrte godine života deteta). Današnja civilizacija je ljudima ukinula potrebu za hodanjem. U ispitivanju iz 2003 u SAD, prosečno su muškraci prelazili 5,340, a žene 4,793 dnevno. Tehnička definicija sedanternog (pasivnog načina života) je manje od 5000 koraka na dan. Uporedite ovo sa Amišima u SAD koji načine 18,000 koraka (muškarci), odnosno 14,000 (žene).

Zdravstveni efekti hodanja su veliki, ali je podsećanje da ljudi moraju da hodaju pomalo paradoksalno (mi smo pre skoro 4 miliona godina počeli da hodamo na dve noge).

Fizička aktivnost suzbija zapaljenske procese u organizmu (a to su sve moderne bolesti, od depresije, preko dijabetesa, alergije i karcinoma).

Poznato je da se tokom fizičke aktivnosti smanjuje nivo markera zapaljenskih bolesti, kakav su C reaktivni protein (CRP) ili interleukin 6 (on je glavni pokretač svih zapaljenjskih procesa u ljudskom organizmu). U jednoj studiji je utvrđeno da 20 minuta brzog hoda smanjuje nivo zapaljenskih markera za oko 5%. Ovaj efekat je delimično izazvan lučenjem poznatog stres hormona, adrenalina. Ali, fizička aktivnost mora biti redovna, jer se efekti posle izvesnog vremena gube.

Hodanje ima odličan efekat na zdravlje kardiovaskularnog sistema. Ovaj efekat je posredovan i suzbijanjem zapaljenja (kardiovaskularne bolesti zu zapaljenske), ali i efektima na smanjenje krvnog pritiska i zdravlje miokarda (čak i 30 minuta brzog hoda ima dobre efekte).

Naravno, nije sasvim jasno koliko je fizičke aktivnosti potrebno, jer ima dokaza da je prekomerno opterećenje srca tokom intenzivnog vežbanja štetno. Fizička aktivnost usporava starenje, a efekat je vezan za produžavanje krajeva telomera.

Dužina života zavisi od ovog dela naših hromozoma, jer se oni sa svakom deobom ćelije skraćuju na krajevima (krajevi se zovu telomere). U časopisu Preventive medicine je opisano kako su telomere osoba sa fizičkom aktivnošću bile duže od osoba koje su bile sedanterne.

Osobe koje nemaju fizičku aktivnost su biološki starije od onih sa redovnom fičkom aktivnošću. U ispitivanju sa Mejo klinike je pokazano da stariji ljudi koji su bili sedanterni, kada počnu da povećavaju nivo fizičke aktivnosti imaju odlične efekte na zdravlje.

Posebno je u starijih važan efekat stvaranja novih nervnih ćelija u mozgu, jer oni često imaju neurodegenerativne bolesti. Ovo se posebno događa u delu mozga koji se zove hipokampus, a gde se nalaze centri za učenje i pamćenje.

Dakle, šetnja (sličan efekat ima meditacija) poboljšava funkcionisanje mozga, sprečava nastajanje demencije. Ovo se posebno odnosi na Alchajmer, kod koga redovna fizička aktivnost povećava veličinu mozga. Odličan efekat je pokazan na osobe koje pate od depresije. Efekat na depresiju je izazvan efektima serotonina (jednog od hormona sreće), ali i jednog faktora koji dovodi do stvaranja nevnih ćelija (koji se zanimljivo stvara u kostima). Dakle, opterećenje kostiju tokom fizičke aktivnosti stimuliše razvoj mozga. Na žalost, depresivne osobe izbegavaju fizičku aktivnosti.

Smrtnost od karcinoma je dvostruko manja u osoba koje imaju fizičku aktivnost.

Koliko je fizičke aktivnosti potrebno? Preporuke od 150 minuta brzog hoda nedeljno su na donjoj granici normale, 6 sati je poželjno. Na sreću, izgleda da nema donje granice, svaka fizička aktivnost je korisna. Stepen aktivnosti treba prilagoditi godinama.

Deca koja imaju dovoljno fizičke aktivnosti imaju manju učestalost gojaznosti, bolje spavaju,samopouzdanija su. Osim (to je neophodno da se igraju), potrebno je da se uključe u sportove sa loptom ili plivanje. Većina istraživanja pokazuje da postoji korelacija između motornih veština i inteligencije. U pregledu 58 studija na ovu temu iz 2018 utvrđeno je da uključivanje dece u sportske aktivnosti u kasnijem periodu detinjstva (školsko doba) pozitivno utiče na razvoj kognitivnih funkcija, ali i emotivne inteligencije.

Ovo je posebno važno kod devojčica, koje često u periodu adolescencije izbegavaju sportske aktivnosti. Mladi imaju najviše fizičke sposobnosti sa oko 20 godina, od tada one opadaju oko 1% godišnje.

Ovo opadanje se može usporiti stalnom fizičkom aktivnošću. Sport u mladosti garantuje zdravu starost. Potrebno je ukazati na štetne efekte teških napora, kod kojih nema dovoljno kiseonika u tkivima tokom vežbanja (anerobni trening). Ovo je posebno slučaj sa teretanama, koje su danas sinomim za fizičku spremnosti i dobar izgled.

U mladih sportista se često sreće uvećanje srca (popularno “srce atlete”). Iznenadna smrt je najčešće u njih izazvana hipetrofijom srca. Svako ko se odluči za intenzivne treninge, treba da poseti kardiologa i uradi kompletan pregled (ovo se odnosi i na druge starosne grupe).

U SAD godišnje umre tokom napora oko 125 mladih sportista ispod 35 godina. Prekomerno vežbanje u teretanama ima još jedan negativan efekat, nazvan obrnutom anoreksijom.

Bodibilderi postaju opsednuti svojim izgledom, počinju da zanemaruju druge aktivnosti. Vežbanje se ne sprovodi da bi se čovek osećao dobro, već postaje samo sebi svrha. Posebno je opasna upotreba anabolika, steroida koji pojačavju mišićnu snagu. Oni sadrže visoke doze testosterona, koji povećava mišićnu masu i snagu kod muškaraca. Opisana su brojna neželjena dejstva ovih hormona.

Najgora je činjenica da oni ne dovode u mozgu do povišenja dopamina (hormona zadovoljstva), kao što se događa kod uobičajenih fizičkih aktivnosti.

Stoga ih korisnici uzimaju u stalno većim količinama. National Institute for Drug Abuse ih svrstava u supstance koje dovode do nastanka zavisnosti.

Opisane su brojne psihičke manifestacije njihove primene (agresivnost, manija, poremećaji rasuđivanja, ekstremna ljubomora itd). Osim toga, dovode do promena u funkcionisanju organizma (kod duge primene oštećuju bubrege i jetru, srce). U muškaraca dovode do smanjenja veličine testisa, nastanka ćelavosti, povećavaju rizik od karcinoma prostate.

U žena izazivaju poremećaje menstruacije, a kod adolescenata usporavaju rast.

U tridesetim godinama, kada karijera postaje važan motiv, često se zanemarju fizička aktivnost. U ovim godinama je najbolje povremeno koristiti intervalni trening visokog intenziteta. On se sastoji u aktivnostima koje traju oko 20 minita sa srčanom frekvencom od 80% maksimalne za uzrast.

U srednjim godinama se javlja problem povećavanja telesne težine. On iznosi oko 3 do 8% povečavanja težine sa svakih 10 godina života. U ovim godinama se preporučuju fizičke aktivnosti koje dovode do kontrakcije mišića, na primer dizanje tegova (ne posebno teških). Radi prevencije bolova u leđima, dobar je Pilates. U starijim godinama je preporučljivo šetanje, bez posebno jakih vežbi (posebno u žena, kod kojih često dolazi do kidanja tetiva tokom teških fizičkih naprazanja). Tai Či je odličan kao vežba za relaksaciju.

Poruka za poneti je da je kretanje neophodno kroz čitav život, a ne košta ništa.

ordinacija.tv  Izvor: balkanspress.com

Operacija krajnika se često radi (godišnje preko pola miliona dece samo u SAD). Ovaj broj je danas oko polovine onoga od pre 50 godina. Najčešći razlog za operaciju su učestale infekcije krajnika. Kao i često u medicini, nemamo nikakav dokaz da uklanjanje krajnika stvarno smanjuje broj infekcija, piše na svom blogu profesor dr. Branimir Nestorović.

“Jedna velika meta-analiza (pregled šest velikih studija), pokazala je da se broj infekcija smanjivao jednako u grupi dece sa operacijom, kao i u grupi bez. Naime, veličina krajnika se tokom vremena smanjuje i bez intervencije, a takodje i broj respiratornih infekcija (oko šeste godine života, broj infekcija gornjih disajnih puteva je svega 20% broja deteta do 2 godine). Veličina krajnika je inače nepozudana mera njihove imunološke fnkcije, postoji nasledna komponenta (sklonost ka učestalim infekcijama se javlja u pojedinim porodicama). Jedna ogromna studija iz 2016 u Južnoj Koreji nije pokazala nikakvo smanjenje broja infekcija posle operacije”, navodi ovaj stručnjak.

Prema njegovim rečima sama operacija krajnika nije bez rizika.

“Onaj o kome najmanje govorimo je anestezija (sve operacije u male dece se obavljaju u opštoj anesteziji). Decembra 2017. naše gore list, šef anestezije na Univerzitetu u Koloradu, Vesna Jevtović-Todorović, objavila je članak pod nazivom “Exposure of Developing Brain to General Anesthesia: What Is the Animal Evidence?” u časopisu “Anesthesiology”. U njemu je dala pregled ispitivanja efekata opšte anestezije na mozak u razvoju. U zaključku studije se kaže, “Ne samo da jedno izlaganje lekovima za opštu anesteziju dovodi do smanjenja kognitivnih funkcija, već nekoliko kratkih ponavljanja izaziva ozbiljna ošteđenja mozga.” U 2016. FDA (Američka agencija za lekove i hranu) je izdala upozorenje da “…opšta anestzeija ili sedacija u dece ispod tri godine ili žena u prva tri meseca trudnoće može da utiče na razvoj mozga deteta”, kaže dr Nestorović.

On ističe da je istraživanje obavljeno na Johns Hopkins School of Medicine u Baltimoru, sa anestetikom izofluranom (koji se smatra bezbednim i rutinski se lkoristiu anesteziji) pokazalo izrazito usporenje razvoja hipokampusa (centar za učenje i pamćenje), doduše u miševa.

“U ispitivanju Wildera iz 2009. Utvrdjeno je da deca koja sui mala anesteziju do 4 godine, imaju dvostruko više problema sa ponašanjem i učenjem od kontrolne grupe. Sličan je nalaz studije iz Austrije. U ispitivanju Stratmanna, deca koja sui mala anesteziju pre 4 godine, imala su značajno slabije testove pamćenja. U ispitivanju koje je uporedjivalo opštu sa spinalnom anestezijom, jasno je pokazan negativan efekat opšte anestezije na IQ, kao i na Cognitive Score Bayley Skale. PANDA studija pokazuje da u parova braće i sestara, kratka anestezija nije imala bitan uticaj na kognitivne funkcije ili ponašanje. Od nedavno, počeli su da se javljaju radovi koji su ukazivali na dugoročne štetne efekte operacije. Dve, objavljene 2009 i 2017 godine su pokazala da deca kojima su operisani krajnici imaju sklonost da budu gojazna u kasnijm životu”, ističe dr Nestorović.

Ovaj vrsni stručnjak kaže da je u 2017. studija iz Švedske pokazala da uklanjanje krajnika pre 20 godine povećava rizik od infarkta u ranom dobu.

“Ali, studija objavljena ove godine na 1,2 miliona dece u Danskoj izmedju 1979 i 1999 (pd kojih je 60,400 imalo operaciju uklanjanja krajnika), gde su ona praćena do 30 godina, dala je veoma zabrinjavajuće rezultate. Ne samo da se broj infekcija disajnih organa nije smanjio, već se utrostručio. Rizik za astmu i pneumoniju je bio veći za preko 50 odsto (slična rad smo objavili 2000. godine i mi, učestalost astme je bila skoro tri puta veća u dece kojima su rano operisani krajnici). U operisane dece je postojao nešto povišen rizik za preko 28 oboljenja (uključivala su infekcije kože, oka ili infestaciju parazitima). Autori zaključuju da krajnici imaju mnogo veću ulogu u razvoju imunog Sistema nego što smo do sada misli. Ovo posebno važi za adenoid (”treći krajnik”, mada krajnika ima šest, pa je on prvi). On jedini ima sposobnost da uz timus ‘grudnu đlezdu), stvara timocite, limfocite za izuzetno važnom ulogom u razvoju imunog sistema”, kaže on i dodaje:

“Pre odluke o uklanjanju krajnika, dobro razmislite o koristima i šteti koja postoji. Možda je najtačnije mišljenje moje pokojne majke, koja nije dozvolila da se meni uklone krajnici. Rekla je pedijatriju koji je to predložio “Bog ih je tamo stavio, ne bez razloga”.

ordinacija.tv    Izvor: banenestorovic.blogspot.com