Sterilitet je zdravstveno stanje jednog ili oba partnera zbog kojeg ne dolazi do začeća prirodnim putem. S obzirom na to da ni na koji način ne utiče na zdravstveno stanje, ne definiše se kao bolest, ali u velikoj meri sterilitet remeti psihičko zdravlje i stvara probleme.

Sterilitet je problem na globalnom nivou i sve je u većem porastu. Razvijene zemlje mu danas posvećuju sve više pažnje i podstiču na različite načine parove da prebrode ovo stanje. Procena je da 15-18% parova u reproduktivnoj dobi ima problem sa sterilitetom.

U Srbiji se od steriliteta leči oko 800000 ljudi. Ranije se verovalo da je sterilitet isključivo vezan za žene, ali danas se postotak muškaraca i žena koji imaju problem sa sterilitetom skoro izjednačio.

U lečenju steriliteta učestvuju oba partnera, a uključuje se čitav tim lekara, kao što su ginekolog, urolog, endokrinolog, genetičari, molekularni biolozi i drugi. Njihov zadatak je da odrede uzrok steriliteta i na osnovu toga da ga izleče. Procenjuje se da 80% parova nakon lečenja dobije prinovu.

Uzroci steriliteta kod muškaraca i žena

Nakon što se odredi uzrok steriliteta, pristupa se i njegovom lečenju. Međutim, kod oko 10 % parova se uzrok steriliteta ne može utvrditi i tada se rešenje traži u psihologiji. Kod velikog broja ljudi javlja se upravo psihogeni sterilitet, kada do začeća ne dolazi ni prirodnim putem, ni vantelesnom oplodnjom.

Češći uzroci i muškog i ženskog steriliteta su godine starosti. Kod žena godine starosti igraju veću ulogu, nego kod muškaraca, jer reproduktivna sposobnost žena značajno opada nakon 35. godine, dok kod muškaraca opada tek nakon 45. godine.

Hormonski disbalans je takođe jedan od uzroka ženske neplodnosti. Veći rizik od steriliteta imaju žene koje imaju neredovne menstrualne cikluse, preterano su gojazne ili mršave,  žene u menopauzi, sa poremećajima ovulacije i razvojem jajne ćelije, one sa poremećajima rada štitne žlezde, povišenim lučenjem prolaktina i muških hormona, kao i žene koje imaju prekomernu fizičku aktivnost, svakodnevni stress i drugo.

Neprohodnost jajovoda je najčešći uzrok neplodnosti kod žena. Skoro polovina žena koje se leče od steriliteta ima problem sa neprohodnim jajnicima koji je posledica upala jajovoda, endometrioze, priraslica, prethodnih vanmateričnih trudnoća.

Smanjena produkcija i poremećaj transporta spermatozoida su česti problem kod muškaraca. Pored toga, javlja se i retrogradna ejakulacija (kada semena tečnost ide u bešiku), varikokela, povrede testisa, rak testisa, seksualno prenosive bolesti, sistemske bolesti, neki lekovi, stres, hormonski poremećaji, infekcije, imunološki problemi i toksički agensi.

Kod žena mogu uticati i policistični jajnici, polipi, miomi, promene na grliću materice, tumori, infekcije, imunološki problemi i stres.

Danas se praktikuje da u lečenju učestvuju oba partnera, i to prvo pregled muškarca, jer se kod njih lakše i brže otkrivaju uzroci steriliteta.

Ruski lekovi za lečenje steriliteta

Travarke u Rusiji imaju veliki postotak izlečenja steriliteta prirodnim putem. Mnogi parovi u poznijim godinama odlučuju se da pomoć potraže u Rusiji kako bi se ostvarili kao roditelji. Rekorderka je žena iz Švajcarske koja je u 64. godini postala majka nakon lečenja i vantelesne oplodnje u Rusiji.

U Rusiju se upućuje i mnogo parova iz inostranstva, koji terapiju koriste što za čišćenje reproduktivnih organa, što za pripremu istih.

Crvena detelina je efikasan ruski lek za sterilitet

Crvena detelina se naširoko koristi u ruskoj medicini. Smatra se da je veoma učinkovita u lečenju steriliteta, pa se od nje spravljaju razni čajevi, tinkture i melemi.

Čaj od crvene dateline se priprema tako što se supena kašika suve deteline prelije sa 7 dl vrele vode, poklopi i ostavi da odstoji oko pola sata. Zatim procedite i pijte čaj u malim gutljajima tokom dana. Čaj se pije u kontinuitetu 3 nedelje, pa se pravi pauza od nedelju dana (najbolje u toku menstruacije).

Sakupite i osušite 100 g cveta dateline i po 50 g cveta kantariona i sušenog lišća crne ribizle. Sve sastojke pomešajte, usitnite u avanu, pa od mešavine uzmite jednu kafenu kašičicu i prelijte ključalom vodom. Ostavite čaj da stoji poklopljen 5 minuta, pa procedite i pijte ga odmah. Pijte jednu šolju čaja svakog dana redovno.

Koren deteline je takođe lekovit. Jednu supenu kašiku korenja deteline osušite i prelijte šoljom ključale vode i ostavite da stoji pola sata. Nakon toga, procedite čaj i pijte nekoliko puta u toku dana po gutljaj. Čaj se koristi dve nedelje, pa se pravi pauza od nedelju dana, nakon čega možete da ponovite konzumiranje i nekoliko puta.

Lek za sterilitet od vrbe, topole i breze

Poznat je i lek od vrbe, topole i breze. Naime, sakupite jednaku količinu pupoljaka ovih biljaka u rano proleće dovoljno da prekrijete 2/3 tegle od jednog litra. Pupoljke prelijte sa kvalitetnom votkom ili 70% alkoholom do vrha tegle, zatvorite i ostavite na tamnom mestu naredne 3 nedelje. Za to vreme povremeno izmućkajte.

Nakon 3 nedelje je potrebno procediti dobijenu tečnost, te koristiti jednom dnevno 50 kapi dobijene tečnosti pre jela. Tinktura se koristi najviše 10 dana, pa se pravi pauza od nedelju dana. Ponavlja se nekoliko ciklusa, ali se posle svakih 10 dana pravi pauza od 7 dana.

Očajnica je poznati narodni lek za sterilitet

Očajnica je još jedan narodni lek koji je poznat i u našoj narodnoj medicine, i u ruskoj. Macina trava je biljka za kojom su posezale mnoge žene očajne zbog nemogućnosti da se ostvare kao majke. Otud i ime – očajnica.

Čaj se priprema tako što jednu ravnu kašiku očajnice prelijete sa oko 2,5 dl hladne vode i kuvate do ključanja. Sklonite, poklopite i ostavite do sat vremena da stoji. Potom se čaj ocedi i pije 3-4 puta dnevno. Ima opor ukus, pa se može zasladiti sa malo meda, ali je preporuka piti ga bez zaslađivača.

Najbolje je piti ga u kontinuitetu najmanje mesec dana, a potpuni efekat se postiže posle 3 meseca kada je neophodno napraviti pauzu od mesec dana. Ne treba ga piti tokom menstrualnog krvarenja, kao i kada žena ostane u drugom stanju. Dugotrajna konzumacija kod nekih žena izaziva hipertenziju, a kontraindikovan je i u periodu dojenja.

Preporuke ruskih narodnih lekara i travara

Ruski narodni lekari preporučuju da muškarci naprave mešavinu 200 g domaćeg meda , jedne čaše konjaka, soka od 3limuna i 3 sveža žumanca.  Mešavina se čuva u frižideru u staklenoj tegli i koristi svakog dana tri puta dnevno,pola sata pre svakog obroka. Pre korišćenja, treba energično protresti teglu ili mešajte drvenom kašikom.

Ginekolog iz Sankt Peterburga preporučuje upotrebu sveže kozje ili ovčje džigerice. Najbolje je pronaći domaću i proverenu džigericu, pa je samleti i staviti na list zelene salate i držati kao oblog u predelu donjeg stomaka.

Džigerica treba da bude na vašoj koži, a oblog treba da bude vezan vunenim šalom i utopljen što više kako bi koža upila što više lekovitih sastojaka. Najbitniji sastojak džigerice je folna kiselina i vitamin P koji aktivira jajnu ćeliju i pomaže njeno sazrevanje.

Oblog je najbolje stavljati pre spavanja i drži na donjem stomaku oko 2 sata. Najbolje je početi sa primenom ovog leka drugi ili treći dan po završenoj menstruaciji i stavljati sve do sredine ciklusa.

Ruski travari preporučuju i da se napravi čajna mešavina od 200 g macine trave, 100 g hajdučice, 100 g virka, 50 gbokvice i 50 g zdravca. Sve se lepo izmeša, pa zatim izdvoji 5 supenih kašika mešavine i doda u litru ključale vode. Promešati i ostaviti da odstoji poklopljeno sat vremena.

Čaj se zatim ocedi i pije tokom dana u malim gutljajevima. Konzumacija se ne preporučuje samo tokom menstruacije.

Ovaj čaj bi trebalo piti sve do začeća, kada se obavezno prestaje.

Borovaja matka – prirodni ruski lek za sterilitet

Borovaja matka je biljka koja raste u zapadnom i istočnom Sibiru, delovima Ukrajine i Belorusije. U iskopinama u Altaju pronađene su kamene ploče na kojima je iscrtana biljka uvek u pratnji žena. Zato i ne čudi što upravo imaveliku primenu u ruskoj narodnoj medicini za lečenje svih ginekoloških problema.

U otkrivenim iskopinama na Altaju pronađene su kamene ploče na kojima je oslikana biljka borovaja matka, koju uvek prati prikaz žene. Ovi artefakti datiraju iz 5-6 veka pre naše ere. U dalekoistočnim kulturama, biljka je vekovima poznata kao prirodno sredstvo u borbi protiv neplodnosti žena, a lekari u Rusiji pre revolucije smatrali su je za preparat izbora u terapiji velikog broja ginekoloških oboljenja.

Borovaja matka ima antibiotsko, antimikrobno dejstvo i antikancerogeno dejstvo, a odličan je analgetik i dijuretik.

Ženama se Borovaja matka preporučuje u borbi protiv neplodnosti koja je nastala kao posledica policističnih jajnika, mioma, cistitisa, erozija materice, poremećaja menstrualnog ciklusa, endometrioze, fibromioma i drugih ginekoloških problelma.

Borovaja matka se čak u Rusiji preporučuje ženama koje su u visokom riziku za dobijanje raka reproduktivnih organa, kao preventiva, ali i za lečenje karcinoma raka grlića materice i jajnika.

Borovaja matka se može koristiti kao čaj. Jednu ravnu kafenu kašičicu prelijte šoljom kipuće vode, poklopite i ostavite da stoji 5-10 minuta. Ocedite i pijte čaj ujutru i uveče pola sata pre jela, ali ukoliko postoji potreba, možete ga piti i češće

Izvor: rulek.rs

U martu beru se sočni, vrlo lepljivi, još zatvoreni, mirisni i sjajni pupoljci crne topole (Populus nigra). U parkovima su uveliko primećeni, a slično je i u regionu, gde god ima topola.

Osušeni sadrže smolasta jedinjenja, etarsko ulje, manitol, vosak, tanine, salicin, jabučnu i galnu kiselinu. Koristi se za za lečenje rana, ispucalih usana i bradavica dojki, kao i protiv reumatskih bolova, za lečenje gihta, izbacivanje šlajma.

– Crna topola je listopadno drvo koje obično naseljava obalu uz velike reke u umerenoj klimatskoj zoni Evrope i Azije, uključujući i našu zemlju – govori za „Bilje i zdravlje” prof.dr Tatjana Kundaković, sa katedre za farmakognoziju Farmaceutskog fakulteta u Beogradu. Zajedno sa belom topolom (Populus alba L.) svrstava se danas u ugrožene biljne vrste na području cele Evrope.

Naša sagovornica kaže da medicinsku primenu drvo crne topole ima zahvaljujući osušenoj kori, listovima i lisnim pupoljcima zbog prisutnih glikozida i produkata salicilne kiseline. U njenoj kori i listovima nalaze se kao glavne komponente salikortin i salicin, dok su u populjcima prisutni salicin i populin. Osim toga, značajni su i flavonoidi, a u pupoljcima ima i etarskog ulja.

Lekoviti proizvodi na bazi kore i listova crne topole pokazuju antizapaljensko dejstvo, ublažavaju bol, eliminišu bakterije i dovode do opuštanja glatkih mišića, dok pupoljci, osim navedenih efekata utiču i na ubrzavanje zarastanja rana.
Profesorka Kundaković kaže da se primena pupoljaka lista crne topole može preporučiti i kod hemoroida i za bolje zarastanje površinskih rana, promrzlina i opekotina od sunca, iako za ovakvu primenu nema dovoljno naučnih dokaza. Obično se pupoljci crne topole u vidu ekstrakata nalaze u sastavu polučvrstih proizvoda koji se nanose na kožu i koji sadrže oko 20 do 30 odsto ove biljne droge. Preporučena dnevna doza za spoljašnju primenu je pet grama.

Oprez

S obzirom na to da pupoljci crne topole sadrže derivate salicilne kiseline, ne smeju se koristiti u slučaju poznate preosetljivosti na samu drogu ili salicilate. Takođe, oni koji su preosetljivi na propolis i peruanski balzam ne smeju da koriste proizvode sa pupoljcima topole.

Oterajte grip

– 10 g pupoljaka crne topole
– 10 g vrbove kore
– 40 g listova pitome nane
– 40 g listova ribizle
Kašiku mešavine prelijte sa četiri decilitra ključale vode i odmah poklopite. Čim se čaj malo prohladi, procedite i pijte što topliji.

Balzam za kožu

– 8 g sušenih pupoljaka crne topole
– 40 g sala
Salo se kuva na tihoj vatri i kada se rastopi dodaju se osušeni pupoljci crne topole i dalje se kuva 24 sata. Vruće se procedi kroz lanenu krpu i zatim naliva u staklenu ambalažu.

Izvor: biljeizdravlje.rs

U vlažnim šumama i na rečnim adama gde rastu topole, vrbe, jove i jasenovi, u vidu drvolikog šiblja raste i do šest metara visoka lekovita krušina. Ona pomaže boljem radu organa za varenje, a zbog karakterističnih crnoljubičastih bobica poznata je i kao pasje grožđe. Rasprostranjena je u čitavoj Evropi i severozapadnoj Aziji, Sibiru, severnoj Africi, Kini i Meksiku. Kod nas je u priličnoj meri proređena, pa se teško nalazi.

U lekovite svrhe koristi se samo tamnosiva kora, prepoznatljiva po belim poprečnim linijama. Guli se krajem zime i početkom proleća, dok drvo još ne olista. Prvo se seče na tanke dugačke trake, a potom suši u hladu na promaji. Sveža kora ne sme da se koristi jer dovodi do povraćanja i dijareja praćenih grčevima. Od delotvornih sastojaka, sadrži tanin, slobodne emodine, izoemodine, hrizofansku kiselinu, derivate antrakinona, gorke materije, šećer, masti.

Kora pomaže kod nadimanja, pritiska i bola u crevima, hronične opstipacije. Pospešuje rad jetre, protok žuči i sprečava stvaranje žučnih kamenčića. Deluje i kod slabog pamćenja, pritiska u glavi, bolova u očima zbog oslabljenog vida.

Od krušine se spravljaju čajevi i za bolove u predelu srca nastalih zbog nagomilavanja vazduha u želucu ili crevima, kod grčeva u žučnoj kesi, hroničnog zatvora, hemoroida, ali i kod izostanka menstruacije. Čajevi ne treba da se koriste duže od jedne do dve nedelje.

Čaj od krušine je najdelotvorniji u kombinaciji sa drugim lekovitim biljkama, ali ne treba da ga piju trudnice i dojilje, kao ni deca mlađa od 12. godina. Ne sme da se upotrebljava ni kod stomačnih bolova nepoznatog porekla, zapalenja slepog creva i trbušne maramice, zavezanih creva, odnosno ileusa, kao ni kod čira na želucu i za vreme menstruacije.

Plodove takođe ne bi trebalo jesti jer dovode do povraćanja, a u većim količinama izazivaju teže trovanje. Sazrevaju u avgustu i septembru, kada se koriste za bojenje tkanina u zeleno.

NARODNI RECEPTI

Protiv hemoroida

Pomešajte 35 g osušene kore krušine sa 10 g kima, 10 g kamilice i 10 g kore pomorandže. Koru krušine i pomorandže usitnite prvo, pa zatim dodajte kim i kamilicu. U 5 dl ključale vode sipajte 3 supene kašike ove mešavine, poklopite i kuvajte 3 minuta na niskoj temperaturi. Zatim ohladite, procedite, čaj zasladite medom i pijte 3 do 4 puta u toku dana.

Čišćenje creva

Po 30 g kore krušine i listova pitome nane, pomešajte sa 20 g kima i 10 g lista sene. Prelijte šoljom ključale vode 1, 2 kašičice ove čajne mešavine, ostavite da odstoji 10 minuta, zatim procedite i pijte uveče pred spavanje, jer laksativno dejstvo nastupa nakon 8 do 12 časova.

Za bolji rad jetre

Pomešajte kašiku suve kore krušine sa 2 kašike hrastove kore. Sipajte u litar kupiće vode i kuvajte 10 minuta. Sklonite sa ringle, ostavite da se prohladi, pa procedite. Čaj podelite na tri dela i pijte pola sata pre jela.

Izvor:novosti.rs

Na našem području osim velikog čička rastu i mali čičak, maljavi čičak i šumski čičak, mada u rod čičaka spada čak 20 vrsta. Šumski se najčešće koristi u ishrani, dok se u narodnoj medicini koriste koren i zrele semenke čička.

Nutritivno bogati i lekoviti delovi čička su – listovi, stabljika, seme i koren. Sadrže brojne nutrijente koji su višestruko korisni za ljudski organizam: vitamine C i E, folnu kiselinu, riboflavin, piridoksin, niacin, kalijum, gvožđe, magnezijum, cink, kalcijum, selen, fosfor i inulin.

Najvažnije lekovite materije sadržane u korenu čička su: eterična ulja, taninin i insulin, mnoge anti-bakterijske i fungicidne supstance. Sadrži  i dosta skroba, vitamina C, gvozda, natrijuma, magnezijuma i kalcijuma. Može koristiti osušen i svež, ali svež sadrži više lekovitih i hranljivih elemenata.

Čičak kao lek

U starom veku čičak je bio cenjen kao lek za reumu, artritis i giht, dok se u srednjem veku koristio kao sredstvo protiv kašlja i grlobolje. I danas se preporučuje vino u kojem su bili potopljeni listovi čička kao sredstvo za izbacivanje kamena u bubregu.

Moderna istraživanja potvrđuju da svi delovi ove biljke pozitivno deluju kod mnogih zdravstvenih tegoba. Čičak je odličan saveznik imuniteta, leči grip, razne infekcije i alergije. Pospešuje znojenje, a time i detoksikaciju organizma putem kože. Oblog od čička koristi se za lečenje kožnih problema: modrica, osipa, gnojnih rana, ogrebotina, akni, ekcema i lišaja. Pomaže u prevenciji i lečenju anemije. Zahvaljujući inulinu u svom sastavu ova biljka je od velike pomoći u regulaciji nivoa šećera u krvi pa se dijabetičarima preporučuje svakodnevna konzumacija tinkture od čička.

Sirup od korena i semenki čička čuva zdravlje disajnih organa, podstiče apetit, ublažava nadutost i zatvor, pospešuje probavu i smiruje nervozu creva. Sprečava bolesti jetre i pomaže u njenoj regeneraciji. Pospešuje eliminaciju bubrežnog i mokraćnog peska i kamenaca. Blagotvorno deluje kod bolnih zglobova, gihta, artritisa i reume. U tom slučaju primenjuju se oblozi ili čaj od semenki čička. Ulje od čička poznato je po svojim umirujućim svojstvima i delotvornosti kod nesanice, nemira, napetosti, razdražljivosti i nervoze.

Čičak je dobar izvor probiotika inulina koji se ističe svojim laksativnim svojstvima i pozitivnim delovanjem na crevnu mikrofloru. Inulin pomaže i u snižavanju nivoa šećera, holesterola u krvi i smanjenju prekomerne telesne težine. Mnogobrojne studije su pokazale da ovaj polisaharid utiče i na povećanje koncentracije kalcijuma i magnezijuma u organizmu, što je od velikog značaja za zdravlje kostiju i zubi.

Recepti sa čičkom

Čaj od čička

Čaj od čička izvrstan je za pročišćavanje krvi, ublažavanje reumatskih tegoba te lečenje veneričnih bolesti. Čaj od semena izvrstan je diuretik te odličan saveznik u prevenciji bubrežnih kamenaca i regulaciji menstruacije. Čaj od mladog lišća ublažava nadutost te pomaže kod katara želuca. Ispiranje ogrebotina, rana i čireva ovim čajem pridonosi njihovom bržem zaceljivanju.

1 kašičica korena čička
2,5 dl hladne vode
1 kašičica meda

Priprema: Usitnjen suv koren prelijte vodom, pa stavite na vatru da proključa, a onda kuvajte 2-3 minuta na laganoj vatri i pošto pokriveno odstoji 10-15 minuta, procedite. Čaj od čička možete da zasladite medom i pijte ga 2-3 puta dnevno. Nezasladjen može da se koristi kao oblog, ili kupka.

Mast od čička

Mast se koristi za lečenje mnogobrojnih kožnih problema – upaljene kože, čireva, rana, opeklina, bradavica, lišajeva, ekcema, psorijaze.

1-2 kašike soka korena čička
2 kašike masti

Priprema: Narendajte svež koren čička i iscedite sok. Taj sok umešajte u neslanu svinjsku, ili biljnu mast koju ćete laganom masažom nekoliko puta dnevno utrljavati na oboleli deo kože. Dobro zatvorenu mast čuvajte u frižideru.

Ulje od čička

Ulje od čička dobiva se iz semena i na glasu je kao ješenje za mnoge zdravstvene probleme. Poznato je po svojim antioksidativnim i antiupalnim svojstvima. Nezaobilazan je deo kozmetičke industrije, a posebno je čest sastojak krema za negu kože te losiona za kosu.

1 šaka korena čička
malo 80-90% alkohola
2,5-3 dl maslinovog ulja

Priprema: Usitnjen svež koren prelijte alkoholom tek da ogrezne. Ostavite da odstoji 10-15 dana u zatvorenoj posudi, a onda dodajte maslinovo ulje, pa pokriveno gazom ostavite na toplom 3-4 nedelje.Pošto alkohol ispari, procedite ulje i čuvajte ga na hladnom mestu.

Tinktura od čička

60-80 g svežeg korena čička
3 dl 70% alkohola

Priprema: Usitnjen, ili samleven svež koren prelijte alkoholom i ostavite da zatvoreno odstoji 10-15 dana, ali svaki dan protresite.Tečnost procedite u tamnu teglu. Uzimajte 2-3 x na dan po 1 kašičicu umešanu u malo vode. Deca mogu da uzimaju 1-2 x dnevno po ? kašičice. U slučaju nedostatka apetita, tinkturu uzimajte pre jela.

Sok od čička

Sok od čička leči bolesnu jetru te potiče izlučivanje žuči. Sok od korena posebno je delotvoran u čišćenju kože, lečenju čireva, akni i lišajeva te zacjeljivanju rana, ogrebotina i opeklina.

5 kašika korena čička
5 dl vode
1 kašika meda

Priprema: Svež koren čička narendajte, ili krupno sameljite, pa prelite vodom. Ostavite da pokriveno odstoji 8 sati, ih preko noći, a onda sok iscedite, a koren dobro izgnječite da biste istisnuli svu tečnost iz njega. Zasladite medom i pijte po gutljaj, ih dva više puta tokom dana.

Losion za kosu od korena čička

60 g svežeg korena čička
2 l vode
2 dl jabukovog sirćeta
3 glavice crnog luka

Priprema: Usitnjen svež koren čička prelijte vodom, stavite na vatru da proključa, a onda na umerenoj temperaturi kuvajte još 5-10 minuta. Dodajte sirce i luk već isečen na kolutove, pa ostavite do pokriveno odstoji tokom 24 časa na toplom mestu. Tečnost procedite i nežnom masažom nanesite na kožu glave, pa posle 1 sata dobro isperite. Postupak ponavljajte svaki dan tokom 3 nedelje, a kasnije bar 1 -2 puta nedeljno.

Osim za lečenje raznih zdravstvenih tegoba čičak se već vekovima koristi i u kozmetičke svrhe.

Losion za lice

30 g svežeg korena i listova čička
1,5 dl destuovane vode
0,5 dl jabukovog sirćeta

Priprema: Usitnjen svež koren i listove čička prelijte kipućom destilovanom vodom, pa pokriveno ostavite da odstoji par sati. Procedite, dodajte sirce i dobro promešajte.

Ulje za kosu od korena čička

2 x po 50 g svežeg korena čička
2,5 dl maslinovog ulja
20 – 30 kapi eteričnog ulja lavande

Priprema: Usitnjen svež koren čička prelijte maslinovim uljem. Pošto zatvoreno odstoji 2 nedelje na toplom mestu, procedite ulje, a koren izgnječite da što više tečnosti iz njega istisnete. U ulje ponovo dodajte isitnjen svež koren čička, pa ostavite da odstoji još 10 dana. Ponovo procedite i ponovo iz korena istisnite svu tečnost. Dodajte eterično ulje lavande, i svaka 2—3 dana ne-žnom masažom nanesite na vlažnu kosu i kožu glave.

Čičak u kuhinji

List: mogu da se spremaju kao spanać, supa ili varivo, pa čak i sitno iseckani dodaju salatama

Stabljike: ubrane pre cvetanja, oguljene i usitnjene mogu da se dodaju salatama i čorbama, ili da se kuvaju kao varivo

Koren: koristi se kuvan, pržen ih grilovan, svež, ih osušen može da se dodaje jelima kao začin, ili da se od njega pripremaju čorbe i variva, ili da se koristi kao zamena za krompir, a mleveni suvi koren čička dodaje se brašnu za pripremu hleba, peciva i poslastica, a pečeni i mleveni koren kao dodatak za kafu, ili čak kao njena zamena.

Betonika je višegodišnja biljka koja naraste od 20 do 80 centimetara s jajastim i duguljastim lišćem. Lišće je na krajevima nazubljeno. Ima više cvetića veličine od 3 do 6 centimetara. Ti cvetići su povezani u jedan cvat veličine otprilike 10 centimetara. Cvetovi su ružičasto modre boje I cveta od jula pa sve do septembra.

Raširena je na području Evrope. Raste na vlažnim livadama i suvim šumskim livadama, u retkim i prozračnim sunčanim šumama. Takode raste i na sunčanim brdskim livadama i obroncima.

Lekoviti su listovi i koren, koji se sakupljaju u vreme cvetanja, ali mogu se sakupljati i sve do jeseni. Suši se na suvom i vetrovitom mestu.

Betonika se koristi pri lečenju slabih živaca i duševno rastrojenih ljudi, astme, pri čišćenju pluća, padavice, pomaže pri povraćanju krvi, kod žutice, gorušice, reumatskih bolesti, gihta i želudačnog katara. Koren koristimo pri trovanjima i povraćanju.

UPOZORENJE: Nemojte uzeti betoniku ako ste trudni ili dojite. Nemojte je uzeti ni ako idete na operaciju u sledeće dve nedelje.

ZANIMLJIVO: Betonika se u narodu koristi i kao izvanredna amajlija protiv vradžbina i noćnih mora.

RECEPTI:

Čaj od betonike: 2 dl vode staviti da provri, kada je voda provrela staviti 2 kašike betonike u posudu i preliti ključalom vodom.

Čaj treba da odstoji 20 minuta i povremeno ga treba promešati. Nakon 20 minuta procedi se i potom popije. Pomešana s medom leči kašalj i prehladu, a s medom i sirćetom koristi se kao osvežavajuće sredstvo.

Tinktura: uzeti 2-6 ml tinkture tri puta dnevno. Uzima se kod bronhitisa, astme, anksioznosti, epilepsije, žgaravice, bola u živcima, gihta, upale mokraćne bešike i bubrežnih kamenaca, glavobolje, napetosti, bolova u licu, proliva, kao i za ispiranje usta ili grla.

Ariš je četinar koji pripada familiji Pinaceae (borova). Prvobitno je naseljavao planinske delove centralne Evrope (Alpe, Karpate) i niže predele severne Poljske, ali vremenom se raširio i na druge delove Evrope. Ime potiče iz vremena starih rimljana.
Ariš je jedini četinar koji svake godine gubi listove, odnosno iglice. Drvo raste do visine od 35 metara, sa pravim stablom i vitkom, kupasto-jajastom krošnjom. U početku je glatke kore, crvenosmeđe, koja vremenom zadeblja i ispuca. Drvo arissa je crvene srži, intenzivnog mirisa na smolu, a upotrebljava se za gradnju onih elemenata koji traže trajnost.

Fine i mekane iglice rastu u pramenovima po 20 do 60 u broju, koje u jesen opadaju. Iglice su svetlozelene i ne bodu. Na jesen, pre nego što opadnu, iglice dobijaju žutu boju. Muški i ženski cvetovi su na istoj grani. Muški cvetovi su okrugli i svetlo žuti. Ženski cvetovi su ružičasto-crvene boje i mirišljavi, razvijaju se u male šišarke. Zrele šišarke su svetlosmeđe boje, jajastog oblika, duge oko 4 centimetra. Kora, smola i iglice imaju balzamičan miris, nalik na limun.

Najbolje raste na području viskoplaninske kontinentalne klime. Može da izdrži niske temperature i do – 50°C. Pogoduju mu sveža i dobro osvetljena staništima sa neprekidnim važdušnim strujanjima. Brzo raste, a može dostići starost i do 600 godina.

Ariš je čvrsto i izdržljivo drvo, a naročito je cenjeno za izgradnju jahti i drugih malih brodova. Drvo koje se koristi ya te namene mora biti bez čvorova. Takođe se koristi i za spoljašnje oblaganje zgrada i enterijera. Drvo ariša je bilo cenjeno još u antičkom periodu zbog otpornosti na truljenje.

U centralnoj Evropi ariš se posmatra kao jedan od najboljih drvnih materijala za izgradnju stanova.

Ariš se dosta gaji kao dekorativna vrsta u parkovima i dvorištima kuća, kako zbog lepog oblika stabla i prozračne krošnje koju čine svetlo zelene četine, tako i zbog brzog rasta.

Ariš se često koristi u bonsai kulturi, gde je naročito cenjen zbog svoje čvornate kore, malih iglica, svežeg prolećnog lišća, kao i njihove prelepe jesenje boje.

Nekada se verovalo da u stablu evropskog ariša žive duše ljudi umrlih neprirodnom smrću koje ječanjem plaše ljude.

Lekovita svojstva

Za lek se skupljaju zelene šišarke u proleće i početkom leta, iglice u toku cele godine, a smola i kora u jesen.

Iglice i mlade šišarke koriste se za kupku u lečenju nervno rastrojenih bolesnika, rekonvalescenata i jako slabih osoba. Isto tako, iglice i kora koriste se za pripremanje obloga za lečenje upaljenih rana, prignječenosti i čireva.

Čaj pripremljen od kore ariša tera na mokrenje, leči vodenu bolest u početku, žuticu, reumu u zglobovima, osip i čireve. Smola pripremljena sa vinom i medom čisti začepljenu jetru, drobi i lagano odvaja pesak i kamenje iz žuči i bubrega, a kod upale grla koristi se za grgoljenje.

Izvor: beta.rs