Krajem 1970. godine oko dva odsto dece u Srbiji imalo je ekceme i alergije, a 2010. više od 20 odsto – kaže profesor dr Branimir Nestorović.

 – Smatra se da su za desetostruki porast ovih oboljenja najodgovornija hemijska sredstva koja se svakodnevno koriste za održavanje lične higijene i čišćenje.

Najveći izvor alergena su deterdženti, takozvani biopraškovi. Sadrže enzime koji razgrađuju organske materije pa, istina, poboljšavaju pranje, ali su istovremeno i izvori alergija, jer su svi alergeni po strukturi enzimi. Pokazalo se, naime, da su oni koji koriste ove deterdžente, a rublje ne isperu dobro to jest najmanje dva puta po 20 minuta u mašini, podložniji ekcemima i alergijama, naročito mališani. Enzimi iz praška tako svakodnevno dodiruju kožu koja postaje osetljiva, počinje da crveni i svrbi, a sa kože alergija se potom lako prenosi na unutrašnje organe.
Naš sagovornik naglašava da deca najpre dobiju ekceme, a oko 50-60 odsto njih potom dobije astmu.

– Alergije počinju pranjem dečje garderobe biopraškovima, kupanjem tečnim sapunima, koji su takođe deterdženti i mazanjem beba kremama pripremljenim od “specijalnih ulja” koja sadrže lipidne, to jest masne alergene. Pojedine dojilje mažu bradavice kremama koje sadrže suncokretovo ulje, a to je direktan način da deca postanu alergična na namirnice kao što su kikiriki, orah i badem.

Osim deterdženata, tečnih sapuna i različitih krema, po rečima profesora Nestorovića, za povećan broj mališana koji imaju neke alergije odgovorni su i omekšivači i izbeljivači rublja, osveživači prostorija, mnogobrojna sredstva za uništavanje insekata kao i dezodoransi i parfemi.

– Često korišćenje jakih hemijskih sredstava za čišćenje kupatila koja uništavaju većinu mikroorganizama više štete nego što koriste. Mnogo bolja su prirodna sredstva poput sode bikarbone, sirćeta i soli. Zato podržavam nekadašnju “higijensku hipotezu” koja je pokazala da previše higijene ne čini dobro, jer su neke infekcije, naročito bakterijske neophodne da bi se formirao imunitet.

Alergije, astmu i druga “savremena” oboljenja imaju deca koja se čuvaju pod “staklenim zvonom”, sve im se steriliše i pere, a voda prokuvava dok ne napune godinu. Osnovno pravilo dobrog imuniteta je da se mališani ne lišavaju kontakta sa prirodnim alergenima – kaže dr Nestorović.

* DETERDŽENTI sadrže mnogo hemikalija, a osim toga i boje i parfeme koji su jaki alergeni. Najčešće oboljenje kože izazvano ovim hemikalijama je hronični kumulativni iritativni kontaktni dermatitis. Javlja se posle neprekidnog korišćenja blagih iritanasa kao što su sapuni i šamponi koji sadrže supstance označene kao EDTA i BHT. Osip traje nedeljama, mesecima pa i godinama, a koža je crvena, mnogo svrbi, puca i suva je.

* U većini SAPUNA I ŠAMPONA, takođe ima opasnih supstanci. Metilizotiazolin se nalazi u takozvanim antibakterijskim sapunima i mnogobrojnim sredstvima za negu, kao i skoro svim poznatim šamponima iako je veoma štetan i truje nerve. Dokazano je da su deca čije su majke za vreme trudnoće koristile ove šampone kasnije imala neke poremećaje razvoja mozga. Parfimisane sapune birajte oprezno, jer je većina ovih mirisa veoma štetna. Obavezno pročitajte u deklaraciji da li sapun sadrži izopropil miristat (IPM) ili dipropilen glikol (DPG) koji su kancerogeni to jest supstance koje mogu da izazovu maligne tumore. Izbegavajte šampone sa lauril sulfatom (SLS) i lauter sulfatom (SLES), koji se nalaze i u većini regeneratora za kosu. SLS i SLES stvaraju obilnu penu, ali su vrlo toksični i kancerogeni. Skoro svi šamponi, čak i dečji, sadrže dioksane koji su poznati karcenogeni. Većina šampona sadrži i formaldehid koji iritira pluća i oči a dokazani je kancerogen. Bolje kupujte sapune sa prirodnim mirisima lavande, limuna, bosiljka – saveruje prof. Nestorović.

* OSVEŽIVAČI VAZDUHA sadrže formaldehid, a pojedini i dihlorobenzen koji je vrlo toksičan dok je aerosol koja se, takođe, nalazi u osveživačima, zapaljiv i truje moždane ćelije.

* IZBELJIVAČI sadrže hipohlorite koji oštećuju kožu i disajne organe.

* DEZODORANSKI I STIKOVI PROTIV ZNOJENJA (ANTIPERSPIRANTI) sadrže aluminijum. Veruje se da su oni direktni uzročnici raka dojke, jer više od 50 odsto ovih karcinoma nastaje ispod same pazušne jame, gde se nanosi dezodorans, a oko šest odsto su na drugom kraju dojke. Aluminijum zatvara izvodne kanale znojnih žlezda i sprečava znojenje, jer koža apsorbuje deo aluminijuma koji je veoma otrovan, kancerogen i uzrokuje oštećenja mozga.

* PREPARATI PROTIV MOLJACA sadrže dihlorobenzen ili naftalin. Obe supstance su toksične, mogu da izazovu glavobolju i da nadraže kožu, oči i pluća, a ako se dugo udišu, mogu da oštete jetru.

KUPUJTE OPREZNO

Da bi se u svakodnevnoj upotrebi izbegla sredstva koja sadrže štetne i opasne supstance profesor Nestorović savetuje da:
1. Na deklaraciji obavezno pročitate koje supstance sadrži preparat koji nameravate da koristite i izbegavajte one koji sadrže štetne i kancerogene hemikalije
2. Umesto sredstava protiv znojenja koristite prirodne dezodoranse bez aluminijuma
3. Najbolje je da koristite prirodne i glicerinske sapune, šampone i deterdžente bez parfema, enzima ili izbeljivača
4. Sredstva za higijenu i čišćenje nemojte da koristite ako im je istekao rok upotrebe
5. Ukoliko se alergijska reakcija ubrzo javi isperite mesto na kome je supstanca došla u dodir sa kožom, očima ili sluzokožom i potražite pomoć lekara
6. Ako je alergijska reakcija slabija i u početku izaziva samo svrab, pacijenti obično ne prepoznaju da je izazivaju hemikalije iz preparata za higijenu, pa nastavljaju da ih koriste. Tako nastaju promene na koži koje se teško leče čak i vrlo jakim lekovima.

KANCEROGENE SUPSTANCE
– Kada kupujete sredstva za higijenu izbegavajte preparate koji sadrže kancerogene supstance kao što su: EDTA, BHT, izopropil miristat (IPM), dipropilen glikol (DPG), lauril sulfat (SLS), lauter sulfat (SLES), dioksane, formaldehid, dihlorobenzen, aerosoli, hipohlorit, aluminijum i dihlorbenzen – upozorava profesor Nestorović.

OPASNI ANTIBIOTICI
– Pranje ruku je jedna od najvažnijih preventivnih mera za sprečavanje bakterijskih infekcija. Ali roditelji često preteraju pa decu odgajaju u gotovo sterilnim uslovima, što može da ugrozi razvoj njihovog imuniteta. Deca su sklonija virusnim infekcijama jer se na taj način gradi otpornost organizma. Zaboravlja se da su antibiotici alergeni i da prekomerna upotreba izaziva mnogobrojna oboljenja – upozorava naš sagovornik.

RECEPTI RECEPTI RECEPTI

MIRIŠLJAVI SAPUN

– glicerinski sapun
– etarsko ulje po izboru
Sapun iseckajte i stavite u vatrostalnu posudu koja je iznad šerpe u kojoj ključa voda. Sapun polako topite na pari i dodajte nakoliko kapi etarskog ulja. Otopljenu smesu razlijte u manje kalupe za kolače ili plastičnu ambalažu za bombonjere (za male sapune). Ohladite sapune na sobnoj temperaturi i izvadite iz kalupa.

REGENERATOR ZA KOSU

– pomorandža
– kašika meda
– 5 kapi etarskog ulja sandalovine
– malo vode
Iscedite pomorandžin sok, dodajte med, etarsko ulje, vodu i dobro promešajte. Smesu utrljajte u vlažnu kosu i posle pet minuta isperite.

TOALETNA VODICA

– 10 ml čistog apotekarskog alkohola
– 10 ml destilovane vode
– 25 kapi ulja lavande
– 25 kapi ulja pomorandže
– 10 kapi ulja nane
Dospite alkohol u vodu i nakapajte etarska ulja. Tečnost uspite u flašicu, dobro zatvorite i čuvajte na tamnom i hladnom mestu. Pre upotrebe dobro promućkajte i stavite 1-2 kapi na vrat i sa unutrašnje strane korena šake.

KREMA ZA RUKE

– 4 kašike kukuruznog brašna
– 4 kašike glicerina
– 200-250 ml ružine vodice
– 4 kapi etarskog ulja ruže
Pomešajte kukuruzno brašno, glicerin i ružinu vodicu i kuvajte na pari dok se ne sjedini. Smesu ohladite, pa uz neprekidno mešanje dodajte etarsko ulje. Kremu čuvajte u staklenoj flašici i svakodnevno mažite ruke.

RUŽINA VODICA 

– 2-3 šake očišćenih ružinih latica
– ½ kašike glicerina
– 200 – 300 ml provrele vode
Latice stavite u vatrostalnu posudu (nikako u metalnu) i prelijte vodom. Pritiskajte ih drvenom varjačom, pa dodajte još malo latica ako ima mesta. Potopljene neka stoje u vodi šest sati. U cediljku stavite čistu gazu, pa kroz nju procedite vodu dobro pritiskajući latice da i iz njih iscedite sav sok. U dobijenu tečnost umešajte glicerin i dobro promešajte. Ružina vodica se upotrebljava se kao miris, ali i za kolače.

MIRIŠLJAVI PUDER ZA STOPALA

– 50 g sode bikarbone
– 50 g gustina
– 50 g bele gline (kaolina)
– 8 kapi etarskog ulja bora
Pomešajte sve sastojke i čuvajte u zatvorenoj flašici za puder. Koristite ga po potrebi, naročito ako nosite patike i za vreme treninga, jer će stopala da održava suvim i da sprečava neprijatne mirise.

Izvor: biljeizdravlje.rs

Istraživači sa Max Placka Instituta su u novom istraživanju pokazali kakve pozitivne efekte na mozak ima stanovanja u blizini šume. Oni su uporedjivali stanovnike urbanih delova grada sa onima , koji su stanovali na periferiji, blizu šume ili parka. Efekat je najviše bio izražen na integrativnom centru mozga za emocije, motivaciju i ponašanje.

Ovo ispitivanje slično je onom koje je sproveo Gregory Bratman, koji je zahtevao od ispitanika da šetaju 50 minuta kroz centar grada ili šumu, a potom ih je podvrgao različitim psihološkim testovima. U osoba koje su šetale kroz šumu, primećeno je značajno poboljšanje raspoloženja, ali i kongnitivnih sposobnosti.

Slične efekte je pokazala studija “Study Shows What Living In A ‘Greener’ Neighbourhood Can Do For Your Health,” . U njoj su istraživači sa University of New Brunswick u Kanadi sakupili podatke od 1,3 miliona stanovnika iz 30 velikih gradova. Studija je trajala od  2001-2012, a isptivano je koliko drveća ima u okolini, od velikih stabala do grmova. Zaključak studije je da što je bilo više zelenila u okolini, verovatnoća naprasne smrti je bila manja.

U Japanu je šumska medicina istraživana od 1992. U jednom istraživanju na 420 osoba iz 35 različitih šuma, osobe koje su provodile nekoliko dana u šumi su imale u poredjenju sa gradskim stanovnicima 12.4% manji nivo kortizola (kortizol je hormon stresa, što je viši nivo stresa je viši), a nivo parasimpatikusa (koji dominira u stanjima relaksacije) je bio viši za 55.0%. Krvni pritisak i srčana frekvenca su takodje bili niži u osoba koje žive u šumi. Aktivnost NK ćelija (ćelije imunog sistema koje ubijaju tumorske ćelije je bila 56% viša. I posle mesec dana je njihova aktivnost bila visoka (23% viša nego u stanovniak urbanih delova grada).

Stanovnici centralnih delova gradova imaju viši rizik od psihijatrijskih oboljenja, depresije i šizofrenije posebno, od stanovnika ruralnih oblasti. Ovo se objašnjava stalnom aktivacijom amigdale u stanovnika grada (ona je centar odgovara u slučaju agresije ili straha). Aerozagadjenje i buka su očigledni kandidati za aktivaciju amigdale (stanuje u Beoghradu. kada nisam  u Obrenovcu) u centru. Slušanje muzike kada se otviori semafor je moguće samo preko slušalica.

Pomenuta studija sa Max Plack Instituta potvrdjuje koncept neurplastičnosti ((vidi moj post o tome, jer se mozak prilagodjava na okolinu. Simona Kuhn i saradnici su pratili 341 odraslu osobu, izmedju 61 i 82 godine života. U svih je učinjena funkcionalna magnetna rezonanca glave, sa posebnom pažnjim na amigdalu. Osobe koje su živele pored šume su imale najzdraviju amigdalu, a samim tim su se najbolje prilagodjavale stresu.  Istraživači se ogradjuju, jer nije jasno da li đivot pored šume čini amigdalu zdravijom ili ljudi sa zdravom amigdalom odabiraju da žive pored šume.

Ne treba a ne pomenuti i efekat aromaterapije tokom šetnje kroz šumu. Brojne mirisi biljaka imaju pozitivan efekat na ljudski mozak (pisao sam već o aromaterapiji).

Dakle, opet su medicinska istraživanja potvrdila ono šđto svi znamo. Čovek je biće prirode, stvoren da se šeta kroz šumu i đivi pored vode. Život u urbanoj sredini daje veći komfor i uzima visok danak.

Pomenuću ponovo  i pozitivan efekat šetanja bez obuće po zemlji. U istraživanju publikovanom uJournal of Environmental and Public Health pod naslovom “Earthing: Health Implications of Reconnecting the Human Body to the Earth’s Surface Electrons” pokazuju se pozitivan efekat uzemljavanja na brojne degenerativne bolesti.

Dakle, dok je lepo reme, brzo u šume i parkove.

Autor: Prof. dr Branimir Nestorović

ordinacija.tv Izvor: banenestorovic.blogspot.com

Nedavna studija iz 2016. na 40 odraslih osoba sa osteoartritisom kolena (zapaljenje zgloba kolena)  je pokazala da obloge od ulja iz semena crnog lana (Nigella sativa)  imaju bolji efekat na bol i zapaljenje od paracetamola i ibuprofena. Ova dva leka se rutinski koriste u lečenju ovog stanja decenijama, uprkos brojnim neželjenim efektima.

Paracetamol smanjuje aktivnost antioksidanasa, toksičan je za jetru, a duže uzimanje remeti sintezu neurotransmitera (dovodi do sindroma “emotivnog zombija” tj. afektivne ravnodušnosti)

Ibuprofen snižava testisteron, može povećati rizik od moždanog udara, a oba ometaju stvaranje sulfata polnih hormona (ovaj process je neophodan za diferencijaciju mozga u muški ili ženski). Takodje, paracematol povećava rizik od nastanka astme, dok ga seme crnog lana smanjuje antizapaljenskim delovanjem.

Zaključak pomenute studije je bio da “obloge  sa Nigella sativa uljem imaju bolji efekat u smanjenju bolova u kolenima u osoba preko 65 godina, sa osteoartritisom”. Ulje crnog lana je nanošeno u količini od 1 ml tri puta dnevno na koleno, tokom osam nedelja. Utrljavanje je trajalo 5 minuta.

Seme crnog lana sadrži oko 30% p-kimena (nalazi se i u semenu crnog kima).  Ova supstanca spada u monoterpene i ima brojna pozitivna dejstva. Slična su dejstva karvakrola iz timijana ili citronelola iz limuna, kao i pinena iz četinara. U časopisu Phytomedicine  iz 2013 opisana su izvrsna antizapaljenska i analgetska svojstva ovog sastojka. Nedostatak je u kratkom vremena delovanja. Takodje, ukoliko se unose velike količine, može nastati trovanje (inhibicija funkcije mitohondrija, sa smanjenim stvaranjem energije).

Sve pomenute supstnce imaju jako antimikrobno delovanje. Opisano je delovanje na E.coli, stafilokok, salmonelu. P-kinen je sastojak i origano ulju, odgovoran za dobro dejstvo na bakterije (ali i gljivice). Obzirom na kratak život i potencijalnu toksičnost, lokalno dejstvo je idealno za oboljenja kao što je reumatski proces u pojedinim zglobovima. Odlično dejstvo uz minimalna neželjena dejstva daju mu jasnu prednost nad paracetamolom (koji ima slaba antizapaljenska dejstva, uz umerene efekte na bol).

Postavlja se logično pitanje, zašto faramaceutska industrija ne investira u ovakvu vrstu lečenja, a posebno u lečenje bolesti različitim vrstama hrane. Postoje dva razloga. Prvi je da je neophodno ulaganje u pronalaženje mehanizma dejstva (on je poznat samo za pojedine začinske biljke ili vrste namirnica, mada se spisak stalno povećava). Drugi je još značajniji, ovako dobijene materije se ne mogu zaštiti patentom.

“Preparati majke prirode su svima dostupni, na njih nije moguće staviti patent”  Sayer Ji, osnivač Greenmedinfo sajta.

Naime, registracija jednog leka kod FDA (Američka agencija za lekove i hranu), košta do 11 miliona dolara. Da li ijedna farmaceutska kompanioja ima interes da ulaže ovoliki novac, ako nije sigurna da će moći da povrati ovaj novac kroz patentna prava. Naime, svaka druga farmaceutska kuća će iskoristiti proces registracije da I sama počne da prodaje pomenuti proizvod. Novac se može dobiti samo ako se originalni molekul izmeni hemijski na način da postaje molekul koji ima vlasnika (farmaceutsku kompaniju). Primeri su bromheksin (lek za iskašljavanje, koji je u stvari biljni alkaloid peganin kome je dodat brom) ili bisakodil (popularni lek za opstipaciju, koji je dobijen iz Belladone dodavanjem jedne grupe u lancu).

Medjutim, poslednjih godina kineske i indijske farmaceutske kompanije ulažu veliki novac u istraživanje biljnih lekova, sa zadivliujujućim rezultatima. Primer je pronalazak SBEL-1 sustance u ekstraktu tradicionalnih kineskih biljaka, koji ima odlične efekte u lečenju hepatitisa C (ozbiljne bolesti jetre). Sa malaksalim pronalažanjem novih lekova, biljni lekovi će postajati sve važniji. Poslednja istraživanja antibiotika u mleku kljunara ili sastojcima košnica pčela, ukazuju da dalji razvoj novih lekova (iz prirode, u kojoj ih ima u izobilju).

Autor: Prof. dr Branimir Nestorović

ordinacija.tv Izvor: banenestorovic.blogspot.com

 Ovaj zanimljiv tekst sam našao na sajtu Collective evolution, pesma je stvarno opuštajuća. Današnje vreme je vreme anksioznosti – zabrinutosti, straha, brige i panike. Farmaceutska industrija zaradjuje milijarde na lekovima za ovaj problem, ali ga većina anksiolitika tokom duge primene pogoršava.

Posebno osetljiva populacija je tzv. generacija Y (deca rodjena od 1980 do 1990), čije odrastanje je praćeno brojnim traumama. Pieter Kruger, psiholog, smatra da u stvari većima ljudi uživa u životu koji im je nametnut. Razlog je u činjenici da za neuspehe mogu da optužuju druge ljude, dok u slučaju da sami činite izbore, sami ste odgovorni za posledice.

Pisac Claire Eastman kaže na svom blogu da sada ima puno briga kako da usmeri svoj život, dok su prethodne generacije imale unapred programirano odrastanje (školovanje, zaposlenje, porodica).

Donošenje odluka često izaziva blokadu. Na primer, preveliki izbor cipela blokira kupovinu, jer se gube kriterijumi za izbor. Tehnologija kroz društvene mreže daje poseban uzrok stresa, ne biti voljen na društvenim mrežama. Ljudi na društvenim mrežama su stalno u komparaciji sa svojim prijateljima ili neprijateljima, pa iI ljudima koje ne znaju. To ponekad vododi do osećaja manje vrednosti.

Istraživači iz Mindlab International iz Engleske su posle dugih istraživanja stvorili pesmu koja bi smanjila napetost do nivoa koji daje meditacije. Otkrili su da pesma “Weightless” dovodi do smanjenja napetosti za 65%, a fizičkih parametara uzbudjenja za oko 35%. Ovu pesmu je načinio Marconi Union, muzičari koji su je stvorili za muzikoterapiste. Pesma toliko deluje relkasiraijuće, da dr David Lewis-Hodgson savetuje da se ne sluša tokom vožnje. Poslušajte je i procenite sami. https://www.youtube.com/watch?v=AcOqJHEy7tI

Autor: Prof. dr Branimir Nestorović

ordinacija.tv Izvor: banenestorovic.blogspot.com

 Bosiljak (Ocimum basilicum) je poznati začin iz italijanske (i naše) kuhinje. Široko se koristi u Ajurvedskoj medicine. Postoji više vrsta bosiljka, kod nas se koristi tzv. Mediteranski ili slatki bosiljak, koji ima jak miris koji potiče od eugenola u listovima. Iako se koristi kao začin (a mnoge začinske biljke su veoma lekovite), bosiljak ima značajna lekovita svojstva.

Istraživanja na Federalnom Tehnološkom institutu Švajcarske su pokazala da sadrži visoke koncentracije (E)-beta-kariofilena (BCP), koji je koristan u lečenju artritisa, kao i zapaljenskih bolesti creva.

U stvari ova supstanca je prirodni endokanabioid, prisutan u marihuani. Antizapaljensko delovanje je posredovano efektima na CB2 receptor, čija aktivacija dovodi do ublažavanja bola, stepena zapaljenja, smanjenja stepena osteoporoze, ateroskleroze.

Postoji pozitivan efekat i na multiplu sklerozu. Visok sadržaj BCP se može naći i u celeru, ruzmarinu i crnom biberu. Ako želite pozitivne efekte kanabioida, a da nemate psihoaktivne efekte marihuana, koristiti bosiljak, biber i ruzmarin (o ukusnosti jela spremljenih sa ovim začinima da ne govorimo).

Jedno ispitivanje koje objavljeno na godišnjem sastanku Royal Pharmaceutical Society Engleske je pokazalo da bosiljak ima izrazita antizapaljenska dejstva. Posle 24 sata od početka davanja, otok zapaljenog tkiva je bio manji za 73%. Efekat je bio uporediv za efektima leka diklofenak, koji se široko koristi u lečenju artritisa. Sličan efekat je opisan u Journal of Bone Reports & Recommendation, a pripisan je BCP-u.

Prema istraživanjima koja su data na British Pharmaceutical Conference (BPC) u Mančesteru, bosiljak ima svojstva koja su vezana za usporavanje starenja. Ovaj efekat je posredovan antioksidativnim svojstvima biljke.

Glavni istraživač u ovoj studiji, Dr. Vaibhav Shinde iz Poona College of Pharmacy, Maharaštra, India kaže “da studija pokazuje kako biljka deluje na ćelijskom nivou”. Rezultati studije iz ćasopisa Journal of Advanced Pharmacy Education & Research pokazuju da je rastvor bosiljka u alkoholu jači antioksidans od standardnih (npr. vitamin C).

Bosiljak sadrži isparljiva ulja koja imaju odličan antibakterijski efekat, estragol, linalool, cineol, eugenol, sabinen, mircen i limonen. On zaustavlja rast brojnih bakterija (u tom je origano znatno bolji), uključujući Listeria monocytogenes, Staphylococcus aureus, Escherichia coli O157:H7, Yersinia enterocolitica,Pseudomonas aeruginosa.

Polednjih godina je veliki problem u lečenju bakterijskih infekcija nastao usled činjenice da bakterije rastu u obliku biofilma. Biofilm čine milijardne bakterija, udruženih u pečurkastu tvorevinu, koja je od delovanja antibiotika ili leukocita zaštićena membranom koju luče bakterije. Bakterije koje se nalaze u obliku biofilma ne mogu se ubiti normalnim dozama antibiotika. Pokazano je da eugenol iz bosiljka ima sposobnost da sprečava stvaranje biofilma, olakšavajući eliminaciju infekcije.

Takodje, odličan je u snižavanju telesne temperature, što uz antizapaljensko delovanje ima dobre efekte kod prehlada.

Antialergijska svojstva- U 2007 godini grupa japanskih autora je opisala sposobnost flavonoida (kojima je bogat bosiljak, da suzbijaju stvaranje IgE antitela i aktivaciju Th2 limfocita, koji su glavne ćelije koje učestvuju u nastajanju alergijske reakcije).

Bosiljak možete gajiti sami, u saksijama koje treba da budu na suncu, poželjno na južnoj strani. Ne treba biljke saditi suviše gusto, jer se tako sprečava gljivična infekcija koja često napada koren bosiljka. Koristite organska djubriva, obilno ga zalivajte. Ipak, ne treba ga zalivati toliko da biljka pliva u vodi.

Dakle, evo još jedne biljke koja raste svuda oko nas, a ima odlična svojstva u očuvanju zdravlja. Ne štedite na bosiljku kada kuvate.

Autor: Prof. dr Branimir Nestorović

ordinacija.tv Izvor: banenestorovic.blogspot.com

Lek za čir je naš domaći, obični kupus. On je jedan od najmoćnijih lekova koje danas imamo. Prve radove o njegovom delovanju kod čira je objavio davne 1950-te godine profesor Garnett Cheney, sa Stanforda.U studiji na 55 pacijenata, on je pokazao poboljšanje u 95% već posle 2 do 5 dana.

U ispitivanju na 45 zatvorenika u zatvoru San Quentin, 93% je posle tri nedelje uzimanja soka od kupusa (ekvivalentno 200 grama kupusa) imalo posle tri nedelje potpuno izlečenje.

Antiulkusni faktor je identifikovan kao U faktor (glutamin), nalazi se i u celeru. Indian Central Drug Research Institute je lečio zamorce sa ulkusom samo davanjem soka od kupusa. Osim što je pozitivno delovao na oporavak ćelija želuca, kupus je takodje imao antiotska svojstva, ubijajući Helicobacter Pylori.

 Kako pripremiti sok od kupusa? Treba uzeti 3 šolje iseckanog kupusa, dodati 2 čaše prokuvane vode. Sipati u blender i miksovati oko 10 sekundi. Presuti mešavinu u teglu, koja je hermetički zatvorena (ostavite malo mesta na vrhu tegle).  Ostaviti da stoji na oko 20 stepeni  oko 3 dana. Potom ga profiltrirajte  i držite u frižideru. Pijte jednu čašu soka svako jutro, pola sata pre obroka.

Autor: Prof. dr Branimir Nestorović

ordinacija.tv Izvor: banenestorovic.blogspot.com

Posle mog gostovanja na TV Happy, telefoni su se usijali od gledalaca koje je interesovao biljni lek za čir na želucu. Očigledno je ova bolest, sa Helicobacterom kao uzročnikom (a on je i uzrok karcinoma jednjaka i želuca) čest problem. Stoga sam  odlučio da napišem post o tome, da ne bih svakom pacijentu pojedinačno objašnjavao.

Osnovni sastojak je koren biljke sladić (latinski Radix Glycyrrhizae), koja raste u južnim delovima Evrope, kao i delovima Azije. Njena lekovita svojstva priznaje i Svetska Zdravstvena Organizacija, koja ga preporučuje za kašalj. Koristi se i kao lek protiv zapaljenskih bolesti, alergije, a i kao tonik (suzbija hronični umor i poremećaje koncentracije). Mi ćemo se ovde baviti uglavnom njenim delovanjem kod ulkusa želuca.

U lečenju ulkusa želuca koristi se koren biljke. Glicirizin medjutim, kod dugog korišćenja u visokim dozama, može imati ozbiljna neželjena dejstva, pa se koren koristi u suplementima uglavnom kao deglicinorizovani ekstrakt (DGL). Postoje brojne studije o efikasnosti DGL kod ulkusa. U jednoj studiji na 33 pacijenta sa čirem na želucu, smanjenje čira je bilo značajno bolje u grupi pacijenata koji su ga uzimali. Potpuno izlečenje je postignuto u 44% pacijenata (u kontrolnoj grupi, placebo grupi, svega 6%).

U drugom ispitivanju je korišćen DGL kod pacijenata sa najmanje 6 napada čira godišnje, trajanjem bolesti od 4 do 12 godina, u dozi od 3 i 4,5 grama. Poboljšanje je zapaženo već posle 5 do 7 dana, s tim što je viša doza bila efikasnija.

U drugoj studiji su uporedjivani efekti DGL sa lekovima za suzbijanje želudačne kiseline. Iako je efekat bio sličan, procenat pacijenata u kojih su se tegobe ponovo javile posle terapije je bio niži u grupi sa DGL.

Ekstrakt korena sladića ne oštećuje želudačnu sluzokožu, jer dovodi do povećanog lučenja sekretina, hormona koji povećava izlučivanje sluzi koja štiti želudačnu sluzokožu od kiseline. Glabridin i glabren, sastojci sladića, deluju  protiv sojeva Helicobactera koji je rezistentan na antibiotike (amoksicilin i klaritromicin). Doza DGL je izmedju 380 – 1200 mg, dnevno, najbolje pola sata pre jela.

 Autor: Prof. dr Branimir Nestorović

ordinacija.tv Izvor: banenestorovic.blogspot.com

Da li ste znali da postoji biljka sa kojom možete da operete ruke kao sa sapunom ili kosu kao sa šamponom? Zato se i zove sapunjača ili sapun- trava, što je izvedeno iz latinskog naziva Saponaria officinalis (sapo znači sapun). Stvara penu zbog velikog sadržaja saponizida, a za higijenu su je koristili stari Grci i Rimljani. U našim krajevima su je žene koristile za pranje veša početkom prošlog veka, koren se skuva u vodi, tečnost promućka i obilno peni.

 U pitanju je višegodišnja zeljasta biljka, raste na vlažnim i peskovitim terenima pored reka i potoka, u šikarama i zapuštenim mestima. Ima je u zemljama srednje i južne Evrope, a naročito na Balkanu. Kao ukrasna biljka gaji se u vrtovima, cveta čitavog leta, a cvetovi su mirišljavi, ljubičasti ili beli.

Lekoviti deo je koren, koji se vadi u martu ili u oktobru i novembru, važno je da biljka bude starija. Čisti se od zemlje i trulih delova, seče na komadiće i suši na suncu u tankom sloju ili u sušari na temperaturi od 40 do 45 stepeni. Osušen koren je sladunjavo-gorkog ukusa, a kad odstoji, postaje ljut. Pakuje se u papirne ili jutane vreće i čuva na suvom, provetrenom mestu. Ipak, sa vađenjem korena ne bi trebalo preterivati, jer je sapunjača svrstana među retke biljke.

Koren sapunjače se koristi i kao sredstvo za iskašljavanje kod bronhitisa i upale gornjih disajnih puteva. Posebno je delotvoran kod prehlada, kašlja, izbacivanja sluzi. Od njega se pravi čaj koji snižava holesterol u krvi, jača imuni sistem posle virusnih infekcija i ublažava bolove. U tradicionalnoj prirodnoj medicini se koristi kao blagi diuretik i za lečenje reumatizma i gihta. Od njega se prave obloge koje pomažu kod ekcema i čireva na koži.

ČAJ ZA IMUNITET I ČIŠĆENjE PLUĆA

Sprema se tako što se pola kašičice suvog korena prelije sa 2 dl ključale vode, ostavi da odstoji 10 minuta i procedi. Pije se šolja čaja, dva do tri puta dnevno.

Za iskašljavanje i čišćenje bronhija čaj se pravi od mešavine biljaka. Supenu kašiku smeše (po 20 g korena sapunjače, sladića, lista podbela, belog sleza i pitomog kestena) prelijte sa 2 dl ključale vode, poklopite i ostavite da se prohladi. Procedite, zasladiti kašičicom meda i pijte četiri do pet puta dnevno.

PRIRODNI ŠAMPON ZA KOSU

Šampon od sapunjače se pravi tako što se na pari prokuva 100 do 120 grama malih komadića kore od korena, u pola litra destilovane vode. Kada polovina vode ispari, sadržaj se procedi kroz gazu i sipa u bočicu. Ovaj šampon je odličan za sve tipove kose i za često pranje. Možete da ga obogatite i aromatizujete ekstraktom lavande, ruzmarina, kamilice, bora, limuna ili biljke po izboru.