Bosiljak (Ocimum basilicum) je poznati začin iz italijanske (i naše) kuhinje. Široko se koristi u Ajurvedskoj medicine. Postoji više vrsta bosiljka, kod nas se koristi tzv. Mediteranski ili slatki bosiljak, koji ima jak miris koji potiče od eugenola u listovima. Iako se koristi kao začin (a mnoge začinske biljke su veoma lekovite), bosiljak ima značajna lekovita svojstva.
Istraživanja na Federalnom Tehnološkom institutu Švajcarske su pokazala da sadrži visoke koncentracije (E)-beta-kariofilena (BCP), koji je koristan u lečenju artritisa, kao i zapaljenskih bolesti creva.
U stvari ova supstanca je prirodni endokanabioid, prisutan u marihuani. Antizapaljensko delovanje je posredovano efektima na CB2 receptor, čija aktivacija dovodi do ublažavanja bola, stepena zapaljenja, smanjenja stepena osteoporoze, ateroskleroze.
Postoji pozitivan efekat i na multiplu sklerozu. Visok sadržaj BCP se može naći i u celeru, ruzmarinu i crnom biberu. Ako želite pozitivne efekte kanabioida, a da nemate psihoaktivne efekte marihuana, koristiti bosiljak, biber i ruzmarin (o ukusnosti jela spremljenih sa ovim začinima da ne govorimo).
Jedno ispitivanje koje objavljeno na godišnjem sastanku Royal Pharmaceutical Society Engleske je pokazalo da bosiljak ima izrazita antizapaljenska dejstva. Posle 24 sata od početka davanja, otok zapaljenog tkiva je bio manji za 73%. Efekat je bio uporediv za efektima leka diklofenak, koji se široko koristi u lečenju artritisa. Sličan efekat je opisan u Journal of Bone Reports & Recommendation, a pripisan je BCP-u.
Prema istraživanjima koja su data na British Pharmaceutical Conference (BPC) u Mančesteru, bosiljak ima svojstva koja su vezana za usporavanje starenja. Ovaj efekat je posredovan antioksidativnim svojstvima biljke.
Glavni istraživač u ovoj studiji, Dr. Vaibhav Shinde iz Poona College of Pharmacy, Maharaštra, India kaže “da studija pokazuje kako biljka deluje na ćelijskom nivou”. Rezultati studije iz ćasopisa Journal of Advanced Pharmacy Education & Research pokazuju da je rastvor bosiljka u alkoholu jači antioksidans od standardnih (npr. vitamin C).
Bosiljak sadrži isparljiva ulja koja imaju odličan antibakterijski efekat, estragol, linalool, cineol, eugenol, sabinen, mircen i limonen. On zaustavlja rast brojnih bakterija (u tom je origano znatno bolji), uključujući Listeria monocytogenes, Staphylococcus aureus, Escherichia coli O157:H7, Yersinia enterocolitica,Pseudomonas aeruginosa.
Polednjih godina je veliki problem u lečenju bakterijskih infekcija nastao usled činjenice da bakterije rastu u obliku biofilma. Biofilm čine milijardne bakterija, udruženih u pečurkastu tvorevinu, koja je od delovanja antibiotika ili leukocita zaštićena membranom koju luče bakterije. Bakterije koje se nalaze u obliku biofilma ne mogu se ubiti normalnim dozama antibiotika. Pokazano je da eugenol iz bosiljka ima sposobnost da sprečava stvaranje biofilma, olakšavajući eliminaciju infekcije.
Takodje, odličan je u snižavanju telesne temperature, što uz antizapaljensko delovanje ima dobre efekte kod prehlada.
Antialergijska svojstva- U 2007 godini grupa japanskih autora je opisala sposobnost flavonoida (kojima je bogat bosiljak, da suzbijaju stvaranje IgE antitela i aktivaciju Th2 limfocita, koji su glavne ćelije koje učestvuju u nastajanju alergijske reakcije).
Bosiljak možete gajiti sami, u saksijama koje treba da budu na suncu, poželjno na južnoj strani. Ne treba biljke saditi suviše gusto, jer se tako sprečava gljivična infekcija koja često napada koren bosiljka. Koristite organska djubriva, obilno ga zalivajte. Ipak, ne treba ga zalivati toliko da biljka pliva u vodi.
Dakle, evo još jedne biljke koja raste svuda oko nas, a ima odlična svojstva u očuvanju zdravlja. Ne štedite na bosiljku kada kuvate.
Autor: Prof. dr Branimir Nestorović
ordinacija.tv Izvor: banenestorovic.blogspot.com
