Imate li ponekad utisak da vi trčite na jednu stranu, partner na drugu, deca… svojim putem, pa se u kuću samo srećete u prolazu? Evo “pravila” kojih se pridržavaju srećne porodice, pomoći će vam da kuću ponovo pretvorite u dom.

Utvrdite šta je vaša porodična “misija”. To će vas približiti jedne drugima, a deca će odrastati sa jasnom svešću o prodičnim vrednostima. Neka i najmlađi doprinesu, formulišući na svoj način ono što oni doživljavaju kao “misiju” vaše porodice.

 11 pravila kojih se pridržavaju srećne porodice će pomoći  da kuću pretvorite u topli dom:

1.Vodite decu na mesta koja su važna za vašu porodicu

To može biti mesto u kojem su se rodili baka i deka, ali i kafić u kojem su se mama i tata upoznali. Na taj način ojačaćete povezanost vaše porodice.

2.Pričajte priče o ostalim članovima porodice

Upoznajte decu sa porodičnom istorijom, neka znaju za veselog ujaka pustahiju sa bakine strane, za storgu tetku “usedelicu” sa dedine… Pričajte im šta su ostali članovi porodice radili na dan kad su se oni rodili, kako ste saopštlili baki i deki da će dobiti unuče… Takve priče doprinose bliskosti, a deca rastu svesna radosti koju je izazvao njihov dolazak na svet.

3.Neka deca budu bliska sa bakama i dedama.

Pobrinite se da odvojite vreme za posetu baki i dedi, čak i kad ste mrtvi umorni, čak i kad ne znate gde vam je glava od posla. Ta nežnost koju deca upiju od baka ideda, ostaje tokom celog života izvor ljubavi i sigurnosti, na potpuno drugačiji način od one, takođe dragocene, koju izgrade na roditeljskoj ljubavi.

4.Organizujte porodične “sastanke”

Jednom nedeljno sedite sa decom i “pretresite” sve ono lepo i manje lepo što vam se svima dogodilo u prethodnih nekoliko dana, i napravite planove za vikend koji dolazi.

5.Držite do porodičnih rituala

To može biti odlazak u zoološki vrt subotom pre podne, veče za filmove petkom, odlazak na ručak u omiljeni restoran na ručak prve nedelje u mesecu ili nešto slično. Ali, kad jednom započnete tradiciju, nema odstupanja ni zbog sastanka, ni zbog sređivanja kuće. Neka to bude vaše vreme.

6.Stavljajte jedni drugima do znanja da cenite sve što onaj drugi radi

Naučite decu da je “hvala” lepa reč koja nije rezervisana samo za druge ljude, već i za mamu i tatu, brata ili sestru.

7.Provodite redovno vreme sa decom odvojeno

Bez obzira na uživanje u zajedničkoj igri, deci je potrebno vreme “jedan na jedan” sa roditeljima, pa se postarajte da im to pružite.

8.Smejte se zajedno

Šalite se, gledajte komedije, ali iznad svega, naučite decu da se šale na svoj račun. To je dobar način da ojačate povezanost unutar porodice.

9.Jedite zajedno

Iako to nije uvek lako izvesti zbog obaveza oko posla ili škole, pobrinite se da se bar nekoliko puta u toku nedelje okupite za stolom. To može biti doručak subotom ujutru, kada možete jesti i u pidžamama, ili večera sredom… Kad god možete – ne propuštajte priliku.

10.Razgovarajte

Ali stvarno razgovarajte. I vi sa partnerom, i vas dvoje sa decom. Bez ometanja u vidu mejlova, SMS-ova ili vesti na televiziji. Slušajte aktivno ono što drugi članovi porodice govore. Tako učite decu da je njihov glas važan, ali i da je važno da umeju da slušaju druge. To je jedna od najdragocenijih životnih lekcija koju možete da im date..

11.  Ljubite se

I vi sa partnerom, jer je važno da deca vide i osete da se mama i tata vole, a ljubite i mazite i decu, što više možete. Dok su mala bar. Čim malo porastu, počeće da se “otimaju”, pa će vam biti žao što to niste češće radili dok su bili mali.

Izvor

Neki od njih su se i bukvalno koristili u terapijske svrhe

Svaki pas, bez obzira na to da li je u pitanju mešanac ili čistokrvna rasa, svom vlasniku može da bude poput antistres terapije, a neke pasmine posebno su poznate po tome što na ljude deluju poput tablete za smirenje!

1. Zlatni retriver i labrador retriver

Koliko zlatni retriveri i labrador retriveri deluju umirujuće na čoveka govori činjenica da se te pasmine najčešće koriste u terapijske svrhe i kao psi vodiči i tragači. Izuzetno odani, inteligentni i laki za treniranje, retriveri su najsrećniji kada su u društvu čoveka i pravi su primer tvrdnje da je pas jedino biće koje vas voli više nego što voli sebe.

2. Bokser

Ovaj prijateljski raspoložen i veseli slatkiš slavan je po svojoj sposobnosti da može da oraspoloži svog vlasnika u svakoj situaciji. Učiniće to i tako da mu se “ponudi” za maženje kada oseti da je njegov vlasnik potišten ili tužan. Bokser jednostavno obožava ljude i od prostranog mesta za život važnije mu je da ima vlasnika koji zna da mu uzvrati ljubav, zbog čega može da živi i u malom stanu.

3. Hrt

Uprkos tome što mogu da trče i do 57 kilometara na sat, ovi graciozni i elegantni nežni divovi ipak više vole da leže i odmaraju, zbog čega su poznati kao veliki “kaučari”. Vrlo blage i poslušne naravi, hrtovi retko kad laju, a imaju i poseban način iskazivanja bliskosti s čovekom – dok stoji uz svog vlasnika, lagano se naslanja uz njegove noge.

4. Koker-španijel

Pripadnici ove rase obožavaju decu, a poznato je da se lako povezuju s decom s mentalnim i emocionalnim problemima. Pa čak i njihova duga, svilenkasta dlaka može da delovati umirujuće. Koker-španijele lako je trenirati, teško ih je preplašiti i izrazito su voljni da udovoljavaju vlasniku. Dobro podnose i putovanja, pa će biti odlični pratioci kada odlazite negde na odmor, a zapravo ih lako možete voditi bilo gde sa sobom.

5. Bernardinac

Ova predivna rasa bila je inspiracija za ženku psa Darling, pseću dadilju u priči o Petru Panu. I zaista, bernardinac posebno voli malu decu, a krase ga i velika želja da udovolji čoveku i visoki prag tolerancije. Mogu da se opišu kao ogromna klupka ljubavi koja su uz to i pametna, zaštitnički nastrojena i odličan izbor za porodice s malom decom.

6. Jazavičar

Samo pogled na ovog preslatkog malog veseljaka dugog tela i kratkih nogu dovoljan je da nam izmami osmeh na lice, a njegova vrckava narav oraspoložiće vas i umiriti i nakon najnapornijeg dana. Jazavičare krasi zaštitnička narav i velika želja za maženjem, a ovi psići čvrsto veruju da su ravnopravan član svoje ljudske porodice.

7. Francuski buldog

Reč je o minijaturnoj verziji engleskog buldoga koja, baš kao i njihovi rođaci, ima predivan karakter. Ovaj simpatični psić voli pažnju i biće vaš veran pratilac i prijatelj. Prilagodljivi su i staložene naravi, pa na čoveka deluju poput bensedina. Obožavaju da se igraju i pravi su veseljaci.

8. Jorkširski terijer

Prema priči, tokom Drugog svetskog rata doktor Čarls Mejo vodio je sa sobom jorkširskog terijera u obilazak ranjenih mornaričkih oficira. “Jorki” je delovao vrlo pozitivno na vojnike i podigao im raspoloženje, i postao prvi terapeutski pas. Dokazano je da jorkširski terijer pomaže i kod teskobe zahvaljujući tome što ima sposobnost stvaranja vrlo čvrste povezanosti s čovekom.

9. Mops

Neki će reći da nije tipična slatkica, ali ovaj mališan osvaja svojim šarmom, razigranošću, poslušnošću i pameću. Ovaj simpatični psić voli pažnju i biće vaš uvek veran pratilac. Mops se jako veže za ljude i budite sigurni da ćete pored sebe imati pravog prijatelja. Ko može da odoli toj ljupkoj zgužvanoj njuškici i veseloj naravi – ma, mops jednostavno zove na maženje!

10. Bernski planinski pas

Ova švajcarska pasmina uzgajana je za fizički rad što znači da ih je lako dresirati i obožavaju da čine svoga vlasnika srećnim. Najsrećniji su kada provode vreme sa svojom ljudskom porodicom i kada mogu da obasipaju ljudskog životnog saputnika odanošću i ljubavlju.

Autor: Zadovoljna.hr

Da pojasnimo, radi se o izboru za „najerotičniju pesmu svih vremena“ koji je svojevremeno pokrenut na nekoliko velikih foruma na internetu. sa nedostižnom razlikom je pobedio duet Džejn Birkin i Serž Genzbur sa svojom „Je t’aime…moi non plus“ („Volim te, ni ja tebe“).  https://www.youtube.com/watch?v=k3Fa4lOQfbA

Zapravo, Genzbur je pesmu napisao 1968. za duet sa Brižit Bardo s kojom je bio u kratkoj ljubavnoj vezi. Međutim, provokativni tekst nije bio podesan jer je Bardo po okončanju romanse planirala venčanje sa nemačkim biznismenom Ginterom Saksom. Ta verzija je ostala „u bunkeru“, a prvi put je emitovana tek 1986. godine. Sredinom 80-ih popularnost fatalne B. B. počinje da jenjava, pa se došlo na ideju da bi joj nekadašnja „provokacija“ mogla biti od koristi. Izgleda da je bilo potrebno mnogo više od hit-pesme da bi se oživela karijera nekadašnje popularne glumice, seks-simbola, „lepše polovine“ čuvenih šarmera onog vremena (Rože Vadim, Žan-Luj Trentinjan, Žilber Beko,…).

Dok u Parizu tokom maja 1968. traju studentske demonstracije, Genzbur odlazi u London na kasting za film „Slogan“ gde upoznaje mladu glumicu Džejn Birkin. Snimanje počinje u Parizu i oboje glumaca su ponovo na „setu“, gde Serž ne prestaje da ismeva Birkinovu zbog skromnog znanja francuskog. Taman kada izgleda da tenzije dostižu kulminaciju, dvoje „zavađenih“ zatiču kako jedu iz istog tanjira i tako počinje dvanaestogodišnja strasna ljubavna priča. U februaru 1969. izlazi album sa definitivnom verzijom pesme „Je t’aime…moi non plus“, ali i klasicima poput „69 annee erotique“, „Jane B“, „Orang-outang“, „L’anamour“.

Sledeće godine, Džejn i Serž borave u SFRJ gde su snimali dva filma. Tokom rada na „Le Traitre“ (poznat kao „19 devojaka i mornar“, režija Milan Kosovac), Genzbur posle svađe sa rediteljem pali cigaretu papirnom novčanicom (najveća u dinarskim apoenima). Nakon intervencije policije, incident se razrešio a Serž se prvim avionom vratio kući. Nevolje i propuštene šanse na filmu nadoknađuju uspesi na ličnom planu. U Londonu je 21. jula 1971. rođena ćerka Šarlota, a nekoliko meseci pre Serž objavljuje svoje životno delo – album „Histoire de Melody Nelson“. Poznato je da mu je „Lolita“ Vladimira Nabokova bila večita inspiracija, a opsednutost pričom o „devojčici-ženi“, strasti, seksepilu Genzbur je pronašao u svojoj Džejn.

Iako su postojala podeljena mišljenja o glumačkim kvalitetima Birkinove, niko nije mogao da joj ospori da je fascinirala mnoge reditelje i ostavila zapažen utisak u bar tri kultna filma – u Antonionijevom „Uvećanju“ („Blow up“, 1966), čuvenoj ekranizaciji romana „Smrt na Nilu“ (1978), i kao Karolin u „Tata Nostalgija“ (1990) Bertrana Tavernijea. Otkako je sa sedamnaest godina debitovala na pozornici londonskog Haymarket Teatra, Birkinova je svoju karijeru gradila kroz dva paralelna zanimanja (pevanje i gluma) i u dve paralelne domovine (Engleska i Francuska). Igrala je sa Bet Dejvis, Piterom Justinovom, Dejvidom Nivenom, Džejmsom Mejsonom, Dirkom Bogartom, dakle, sasvim dovoljno da se razuvere oni koji su sumnjali u njen talenat.

Serž se 1928. rodio u Parizu, a roditelji su mu bili ruski Jevreji koji su pred naletom boljševika emigrirali u Francusku. Studirao je umetnost (okrenuo se slikarstvu), a jedno vreme je u kabareu svirao klavir. Pevanje je prepustio boljima od sebe, i posvetio se kompozitorskom i producentskom poslu. Prvenac „Du chant a la une“ objavljuje 1958. godine, a tokom 60-ih izdaje nekoliko albuma i sarađuje sa Žilijet Greko, Petjulom Klark, Valeri Lagranž, Frans Gal, Dajan Vorvik. Prekretnica nastupa 1969. kada objavljuje „Je t’aime…moi non plus“, a erotski tekst i senzualni glas Birkinove izazivaju pravi skandal (prvi se oglasio Vatikan). Singl sa istoimenom pesmom je prodat u četiri miliona primeraka, iako je na snazi bila zabrana njenog emitovanja na radio programima Italije, Poljske, Portugalije, Španije, Velike Britanije.

Ljubavnik najlepših žena svog vremena, kompozitor (autor preko 600 pesama), filmska zvezda, reditelj, otac, skandal majstor (pored ostalog, napravio je i rege verziju Marseljeze), preminuo je 1991. godine od srčanog udara. Umetnik koji je još za života postao jedno od najvećih imena francuske popularne muzike, platio je danak alkoholu, cigaretama (uvek je nosio nekoliko kutija „žitana“) i višedecenijskom raskalašnom životu. Povodom smrti Genzbura oglasili su se Katrin Denev, Iv Sen Loran, Klaudija Kardinale, Žak Širak, Brižit Bardo, a tadašnji predsednik Fransoa Miteran napisao je za Serža: „Bio je naš Apoliner“.

Izvor: danas.rs

Da li se još ko seća njenog veličanstva – Slamarice. Vekovima ona je služila kao podloga za spavanje. Pomalo podseća na dušek,ali za razliku od njega ispunjena je slamom. Vekovima koristila ga je sirotinja.

Pravila se od grubog tkanog platna pravljenog od konoplje. Veličina po dužini i širini je bila malo veća nego krevet. Kroz otvore gurala se slama i tako ispunjavala.

Domaćice su ujutro gurale ruku i mešale slamu pokušavajući da je rastresu. Naime, noću bi tu nastalo ulegnuće ti otvori su služili da se svako jutro provuku ruke i rastrese slama koja se nalazila u njoj.

Slama za slamaricu se spremala na poseban način. Slama se istrese, uvek po lepom i sunčanom danu, na jednu gomilu. Onda se poprska vodom i sa grabljama razvuče ne bi li se na suncu osušila i ozračila. I to tako nekoliko puta tokom dana. Grabljama se slama dobro rastrese i iz nje izbaci ono što ne valja. Najviše prašina.

Onda se u platno – slamaricu ugura ta slama i stavi u krevet.

E, to je poseban miris, kako na suncu osušene slame tako i toga platna.

Da li ste čuli za terapiju slamom?

Verovatno ste do sada imali priliku čuti za terapije smirujućim zvucima gonga ili kiše, no čini se da u svetu wellness-a ne fali noviteta. Naime, nedavno je osmišljen tretman namenjen unapređenju zdravstvenog stanja, ali i da pruži osećaj mira za kojim moderan čovek sve više čezne.

Terapija slamom je najnoviji ritual koji se primenjuje u svetski afirmisanim wellness centrima, a koji itekako dobro utiče na naše zdravlje.

O čemu se zapravo radi?

Reč je o modrernoj primjeni drevne tradicije, stare više od 200 godina, a koju je primijenjivalo stanovništvo. Naime, ljudi koji su praktikovali spavanje na slami, tvrde kako su uočili razne benefite: njihovo telo je bilo oslobođeno od bolova koje su osećali, a njihov nivo energije je bio znatno uvećan nakon noći provedene na dušeku od slame.

Prije nego što se zapitate gdje možete pronaći slamu na kojoj možete isprobati vaš san ili razmišljate o potrazi za farmom koja će vas ugostiti – odmah ćemo vas razuveriti i reći da to nije potrebno.

Da li ste znali da sve više domaćih spa centara nudi usluge inspirisane upravo ovim ritualom? Tretmani su prilagođeni savremenim potrebama ljudi, a uključuju fermentisanu alpsku slamu u kombinaciji sa lekovitim biljem poput arnike i majčine dušice, a koje obiluju esencijalnim uljima.

Kao glavni benefiti navode se jačanje imunog sistema, oslobađanje bola u mišićima i podsticanje cirkulacije.

Da li biste probali ovu neobičnu terapiju?

Dr Branimir Nestorović je otvorio dušu u emisiji “Govornica” RTV Marš, gde je pričao o svom privatnom životu. Govorio je o porodici, bogatstvu i siromaštvu…

Majka je imala urođenu srčanu manu, od toga je umrla

– Moja majka je imala urođenu srčanu manu, od koje je kasnije i umrla… Kada je rodila mog starijeg brata, sledeći put su joj rekli da ne može u Obrenovcu da se porodi… I onda sam se ja rodio u Beogradu u Višegradskoj.

Moja baba koja je bila spiritus movens naše porodice je došla iz Like sa zavežljajem na leđima. I pošto je bila veoma sposobna uspela je da za 30 godina napravi imperiju.

I danas se u Obrenovcu to zove Lekino sokače. Tu su moji imali vunovlačaru, krojačku radionicu, prodavnicu, 40 šegrta, kuće. Bili su jako bogata porodica. Moja baba je živela skromno do kraja života iako su imali pare. Onda je došao Drugi svetski rat posle koga im je sve oduzeto.

Moja porodica je bila na ozbiljnom nišanu za istrebljenje. Moj ujak pokojni je bio već viđen za Sremski front. E moja baba je namestila da moja majka upozna mog oca. Moj otac je bio šef Saveza komunista za valjevski srez. U to vreme je Obrenovac pripadao Valjevu. On je bio veliki partijac.

Kada je on upoznao moju majku i kada se zaljubio u nju otklonjena je bila opasnost za eksterminaciju. Godinu dana je partijski aktiv odlučivao da li on može da se oženi sa njom ili ne. I kad se oženio sa njom morao je da abdicira sa mesta funckionera. Ali baba je spasla porodicu.

Posle rata smo postali siromašni

Porodica je posle rata postala siromašna. Bilo je da se jede i obuče. U to vreme niko nije imao Bog zna šta, pa ni mi. Ali sve što je baka stvorila je nacionalizovalo. Ostala je kuća gde sam ja sad koju je kupio moj deda za rezervnu varijantu.

Ja sam prilično rascepljena ličnost. Moja majka je bila građanska opcija a otac je bio do kraja komunista. Pravi iskreni komunista. Umirao je u bolnici i kaže mi – Idi plati članarinu, nisam je platio za dva meseca, buniće se ovi. Staljina je obožavao ali nije smeo da priča o tome.

Baba je mrzela Tita. Kad je on umro baba je rekla – Sad sam izvršila svoj životni zadatak da nadživim onog skota. Ona je umrla sa 89 godina. Nije bila bolesna, jednostavno je odlučila da umre. Legla je u krevet i rekla – Dosta. I nije više htela da jede… Imala je 30 kilograma kada je umrla. Tad sam video da čovek može da umre zato što je odlučio da umre.

Otac mi je umro u strašnim mukama, od tada se borim, najviše zbog žena koje ista stvar jako uništava

– Otac je bio strastveni pušač, pušio je tri pakle dnevno. Dobio je rak usne duplje i umro je u velikim mukama. I od tad ja vodim tu kampanju protiv duvana, ali ide slabo… Znate kad pričamo o drogama, najstrašnija droga je duvan. To je najstrašniji otrov koji postoji. Njegova zavisnost je na nivou kokaina. Duvan, a o tome se malo priča, oštećuje kod žene jajne ćelije i to su promene koje se prenose na sledeće generacije. Ako je baba bila strastan pušač, unuka će imati sve bolesti koje imaju pušači iako nikad nije pušila – rekao je dr Nestorović.

–  Kada je moj otac umro mi smo ostali bez prihoda. Desilo se nešto u penzionom fondu, oni su zagubili neke papire. On je imao 44 godine radnog staža kada je umro. Bio je trgovac i imao je baš težak život. Rano je počeo da radi, sa svega 14 godina.

I kad je on umro majka i ja smo 7 meseci bili bez novca.

Snalazili smo se, pozajmljivali…

Nisam imao kaput, morao sam da izmislim izgovor zašto dolazim u sakou na fakultet po ciča zimi

Meni je to tada to izgledalo kao smak sveta ali sada kad gledam, i to je imalo neku pozitivnu stranu. Nisam imao kaput pa sam samo u sakou po zimi dolazio na fakultet. E kako je na Medicinskom fakultetu bilo studenata sa parama oni mi kažu:

– Pa gde ti je sako?

– Ma, pravi šmekeri idu samo u skaou, odgovorim im tada.

Onda shvatite da možete da se oslonite samo na sebe i par najodanijih prijatelja. Bila je to prilično dobra lekcija u mom životu.

Radio sam dve tri godine kao građevinski radnik. Radio sam uglavnom na mešalici. Najbolji posao je bio kada smo se ja i moj kum ubacili jedne godine da pomažemo u kampanji prskanja gubara. Mi smo razmućivali one otrove. Bila je jako dobra plata.

Mislim da sam tad upoznao Srbiju i kako žive obični ljudi. Srbi su solidaran narod ali nas otuđuju – završio je…