Kako se navodi u studiji objavljenoj nedavno u uglednom časopisu The New England Journal of Medicine (Medicinski žurnal Nove Engleske), 12 pacijenata sa poodmaklim rakomrektuma dobilo je novi imunoterapijski lek “dostarlimab”.
Kod svih 12 pacijenata tumor je nestao, pri čemu nije bilo nikakvih nuspojava!
Prema studiji, pacijenti su primali dostarlimab svake tri nedelje u periodu od šest meseci. Novi lek razvio je Tesaro, američka biotehnološka kompanija koju je farmaceutski gigant GSK 2019. godine kupio za 5,1 milijardu dolara
Koautor studije, dr Luis A. Dijaz mlađi rekao je Njujork tajmsu da veruje da se “ovako nešto dogodilo prvi put u istoriji istraživanja tumora”
Kako prenose mediji, lekari i naučnici nastavili su da prate svih 12 pacijenata mesecima po završetku terapije i rezultat je bio “fantastičan”. Pola godine nakon primanja leka, nije bilo naznaka da se rak nekome vratio.
Od primanja leka nijedan od pacijenata nije išao ni na hemoterapiju niti na operaciju uklanjanja tumora, objavio je onkološki centar Memorijal Sloun Ketering.
Naučnici ipak naglašavaju da se studija sprovedena na malom uzorku od samo 12 pacijenata, što znači da je potrebno sprovesti studije na znatno većem broju ispitanika kako bi se potvrdila efikasnost i bezbednost novog leka.
Koautorka studije, onkolog dr Andrea Cercek rekla je CNN-u da lekari nisu očekivali ovakav uspeh leka.
“Ovako nešto nismo nikad ranije videli. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Onkolozi sanjaju o ovakvim rezultatima”, rekla je ona i pojasnila da dostarlimab “otključava prirodni imunosistem tela i omogućava mu da se bori sa tumorom”.
Prema njenim rečima, lek deluje na specifične ćelije raka kojima nedostaje gen koji im pak omogućava da poprave vlastiti DNK, što na kraju dovodi do mutacija.
“Kad dajemo imunoterapijski lek kao što je dostarlimab, imunološki sistem može da vidi ćelije tumora i ukloni ih. Ono što je toliko fascinantno je da je novi lek eliminisao rak, tumor je naprosto nestao”, rekla je dr Cercek.
izvor:.kurir.rs
Medveđe grožđe, poznatije kao uva, uglavnom je polegnuti grm obrastao jajastim, čvrstim i kožastim listovima dužine 2 do 3 mm. Cvetovi bele ili svetloružičaste boje, a oblik im je zvonast. Raste po suvim, retkim, peščanim ili kamenitim borovim i drugim crnogoričnim šumama, među grmljem po sunčanim obroncima i po planinskim pašnjacima Balkanskog poluostrva, naročito u zapadnim delovima.
Biljka bogata arbutozidom
Cveta od aprila do jula, u zavisnosti od nadmorske visine na kojoj raste. Plod je mala, crvena jednosemena bobica koja sazreva u jesen. Plodovi su jestivi, ali bezukusni, pa ih više preferiraju ptice i druge divlje životinje. Uva se uglavnom razmnožava vrežama, a nešto manje semenom.
List se bere u proleće kad je biljka u cvetu. Najbolji je mlad list sa zelenih grančica. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
U proleće braon list ima najblagotvornija dejstva, jer tada ima najviše arbutozida. Listovi su neprijatnog, oporog i nagorkog ukusa.
Za šta je dobar čaj od uve?
Od davnina je ova biljka korišćena za lečenje bolesti bubrega, bešike i mokraćnih kanala. NJena lekovita svojstva baziraju se na prisustvu 5-11% glikozida arbutina u ćelijskom soku. Zahvaljujući njemu, uva ima diuretičko dejstvo. Tokom izlučivanja arbutin ima antiseptički uticaj na mokraćnu sluznicu. Druge hemijske materije koje se nalaze u listovima su: metilarbutin, glukozid erikolin, galna kiselina, elaginska kiselina.
Uva pomaže u smanjenju preteranog nakupljanja mokraćne kiseline i bolova kod kamenja u bubrezima. Listovi su bogati taninima i nekad su se koristili za farbanje odeće i kože.
Pri korišćenju preparata od uve potrebno je pripaziti da lekovi i dodaci ishrani nemaju kiseli uticaj na urin. To su na primer: vitamin C, sok od brusnice, sok od narandže i drugih agruma. Preparati od te biljke mogu da nadraže bubrege i sluzokožu, pa se nikako ne bi trebali koristiti tokom dužeg vremenskog perioda, a trudnice bi ih trebale izbegavati. Takođe, preparati od uve se ne preporučuju ni deci mlađoj od 12 godina.
izvor: magazin.novosti.rs
Bokvica je jedna od najsvestranijih i najdostupnijih lekovitih biljaka. Ženska bokvica (Plantago major) i muška bokvica (Plantago lanceolata) imaju gotovo isto lekovito dejstvo koje je poznato već hiljadama godina. Koristili su ih drevni grčki i kineski doktori, a u srednjovekovnim knjigama o lekovitom bilju ta vrlo cenjena biljka se preporučivala za čak 24 različite bolesti.
Obe vrste bokvice koriste se u narodnoj medicini kao losioni i napici za rešavanje problema na koži, na primer, svrbež i ispucala koža, posekotina ili drugih površinskih povreda, ugriza insekata ili upale očiju. U unutarašnjoj upotrebi bokvica deluje kao blago sredstvo za iskašljavanje, a sluzi koje sadrži ublažavaju upale sluznice, pa je izvanredan lek protiv kašlja i bronhitisa. Takođe, može da olakša stanje kod astme, upale sluzokože disajnih puteva, laringitisa, faringitisa i različitih alergijskih reakcija koje izazivaju probleme sa disanjem.
Čini se da bokvica ima i antibakterijska svojstva jer novija istraživanja pokazuju da ekstrakt bokvice uspešno deluje kod plućnih infekcija. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Zbog tanina deluje kao adstringens, a zbog sluzi ublažava upale. Upotrebljava se kod katara gornjih disajnih puteva, kod upale sluznice usne duplje i ždrela i kod sindroma nervoznih creva. U narodnoj medicini koristi se za lečenje rana, često u mešavini s kamilicom, za ispiranje ili obloga.
Smrvljeni listovi i njihov sok sprečavaju nastanak oteklina i svraba kod uboda insekata. Lišće bokvice stavljalo se u cipele da ublaži žuljeve nastale dugim hodanjem. Sveži sok preporučljiv je i za prolećni umor, za “čišćenje krvi” i podsticanje metabolizma. Zahvaljujući velikoj količini kalijuma deluje i diuretički. Mladi i nežni prolećni listovi muške bokvice, ubrani u martu i aprilu, mogu da se upotrebljavaju za supu, mešane salate ili se kuvaju kao spanać. Kuvanjem listovi poprime prijatan, slabo aromatičan miris i ukus koji podseća na vrganje. Gorkast ukus može se ukloniti potapanjem usitnjenih listova u mlakoj vodi tokom 30 minuta. Kod nešto starijih listova mogu se prethodno s donje strane izvući vlaknaste žile.
Muška bokvica može da služi kao zdravo prolećno povrće. Jedu se sasvim mladi listovi, nabrani pre razvoja cveta, od marta do juna. Dodaju se u supu, a nakon kuvanja od 10 do 15 minuta mogu se poslužiti kao salata ili varivo slično spanaću. Najbolje ih je mešati s drugim lisnatim povrćem. U Nemačkoj ove listove prže na masti s jajima, šećerom i cimetom, a na Kavkazu i Dalekom istoku stavljaju ih u supe. Listovi se beru od juna do oktobra, po mogućnosti pre nego što biljke procvetaju. Nakon svakog košenja bokvica ponovno naraste. Treba da se suši brzo, jer listovi inače pocrne.Srodna vrsta ove biljke je indijska bokvica. Uprkos nazivu, on raste i u našim južnijim krajevima – na pešćanim mestima, uz puteve i na krovovima.Indijska bokvica takođe je poznata kao psyllium, psilium ili buhačica (Plantago ovata). Vrlo slično delovanje imaju biljke Plantago psyllium i Plantago indica. Ova biljka sadrži vlakna, lipide, nezasićene masne kiseline, iridoide (aukubozid) i mnogo sluzi. Indijska bokvica ima mogućnost povećanja volumena i do 15 puta, a to osigurava olakšano pražnjenje creva i stvaranje osećaja sitosti. Iako je prvenstveno laksativ, može povoljno da deluje i na smirenje dijareje. Takođe se koristi kod sindroma iritabilnog creva, ulceroznog kolitisa, Kronove bolesti, povišenog holesterola povezanog s hroničnim zatvorom i sindroma lenjih creva.
-
Protiv akni i mitisera
15-20 grama sveže isceđenog soka od bokvice pomešati s 10-15 gr masne kreme i dodati nekoliko kapi ružinog ulja i kašičicu nevenove masti pa dobro izmešajte. Mešavina se koristi protiv akni i gnojnih mitisera.
-
Protiv žučnog kamenca
Seme bokvice koristi se i za uništavanje parazita, ameba i glista. Preporučuje se kao laksativ, naročito za decu, i kod upalnih stanja sluznice. Dnevno konzumiranje osam grama semena sprečava stvaranje žučnog kamenaca.
-
Sveži sok
Potrebno vam je 500 g svežih listova bokvice. Sok je najlakše pripraviti u sokovniku ili ga dobro usitnite štapnim mikserompa procedite kroz gazu. Nekoliko puta na dan popijte po kašiku soka pomešanog s pola kašike tople vode. Uzima se u prolećnim tegobama za čišćenje i podsticanje metabolizma, a koristan je i protiv plućnih bolesti, čak i tuberkuloze.
-
Mešavina protiv gripa
Pomešajte 30 g listova bokvice, 30 g iglica smreke, 20 g listova podbela i 20 g biljke dan-noć. Za čaj dve kašičice mešavine prelijte s 250 ml vruće vode i ostavite da odstoji deset minuta. Procedite. Zasladite medom ili dodajte sok od zove ili višanja.
-
Infekcije zuba i desni
Bokvica je odlična za brzo lečenje rana na licu i u ustima. Sprečava gnojenje i podstiče zaceljivanje, što duguje aukubinu. Sažvakano lišće bokvice postavljeno kao obloga na zub i desni može da spreči infekciju zuba u ranim fazama.
-
Za kućne ljubimce
Bokvicu dobro podnose psi i mačke, tako da im jakim čajem možete ispirati osipe ili rane. Ako životinja ne liže povređeno područje, možete koristiti i mast, ali poželjno im je staviti elizabetanski okovratnik.
-
Tegobe s kožom
Popularna je upotreba bokvice kod svih vrsta kožnih tegoba, kao što su rane, čirevi, posekotine, razderotine, modrice, podlivi, opekotine, plihovi, žuljevi, zanoktice, ubodi insekata i osipi raznih uzroka. Za lečenje kožnih tegoba operite sveži list i napravite kašu od njega pa ga nanesite na obolelo mesto. Zbog lake dostupnosti bokvica je izvrsna prva pomoć kod uboda.
-
Opekotine
Nakon što ih isperete hladnom vodom, stavite na njih list bokvice koji ćete učvrstiti flasterom.
-
Brzi sirup
Potrebno vam je 4 šake sveže bokvice, 300 g šećera i 250 g meda. Opranu bokvicu sameljite u stroju za mleveno meso. Dolijte malo vode, šećer i med pa polako zagrejte da lagano proključa. Neprekidno mešajte dok ne dobijete gusti sirup. Vruć sirup ulijte u tegle i čuvajte u frižideru. Kod kašlja i bronhitisa nekoliko puta na dan popijte po kašiku.
-
Maska za lice
Na gazi izrežite rupe za usta, oči i nos. Lišće mlade bokvice sameljite i zalijte proključalom vodom (promer 1:3). Neka voda ponovno proključa i kipi 3 minuta. Natopite gazu ohlađenom tečnošću i držite na licu oko 15 minuta. Isperite.
-
Čaj od bokvice
Narezane ili razmrvljene listove bokvice (2 kašičice) prelijte šoljicom vruće vode i ostavite da odstoji deset minuta. Procedite i zasladite medom. Čaj ima prijatan miris i ukus, pa je pogodan i za decu. Popijte dve, tri šoljice na dan.
-
Čaj protiv kašlja
Pomešajte 25 g listova bokvice, 25 g listova podbela, 25 g listova žalfije i 25 g korena omana. Za čaj dve kašičice mešavine polijte s 250 ml vruće vode i ostavite da odstoji deset minuta. Procedite. Pijte od dve do tri šoljice na dan uvek sveže spremljenog čaja.
-
Sok od mešanog bilja
Pripremite 200 grama lišća bokvice, 100 grama koprive, 100 grama cvetova maslačka i 100 g cveta hajdučke trave. Sve bilje se dobro izgnječi, istisne kroz čistu krpu, procedi (može i u sokovniku), zatim prokuva uz skidanje pene, koja se skuplja na površini. Soku se dodaju 2 kašike meda, pa se ponovno kuva dok se ne zgusne tako da postane končasto. Kad se ohladi, sipa se u čiste boce. Svakoj boci se doda čašica rakije. Pre upotrebe sok se meša s vodom 1:1.
-
Medeni eliksir
Pola kilograma svežih i dobro opranih listova bokvice sameljite u mašini za mlevenje mesa ili u multipraktiku. Samlevene listove i sok koji je iz njih iscureo pomešajte s kilogramom meda i 50 grama usitnjene smole propolisa. Dobro promešajte i ostavite da odstoji tri dana uz povremeno mešanje drvenom ili plastičnom kašikom. Uzimajte ovaj eliksir tri puta na dan po jednu kašičicu (drvenu ili plastičnu, da izbegnete oksidaciju) desetak minuta pre obroka. Ovaj eliksir preporučuje se svima koji pate od bolesti disajnih organa, bronhitisa i upale pluća. Koristan je pušačima i svima koji žele da očiste disajne puteve. Dok uzimate ovaj eliksir, svaki dan popijte po šoljicu čaja od omana i majčine dušice.
-
Bombone protiv kašlja
Pripremite 200 listova bokvice, 500 ml vode, 500 g šećera, 25 g grožđanog šećera, 20 g maslaca, kašiku ulja i kašičicu mlevenih semenki komorača. Sveže listove bokvice iseckajte, prelijte vodom, zakuvajte i lagano kuvajte 30 minuta. Tečnost procedite, a listove pritisnite. Dodajte šećer, maslac i komorač pa lagano kuvajte 20-ak minuta dok ne nastane gust sirup. Pleh za pečenje obložite masnim papirom, premažite ga uljem i izlijte sirup. Ostavite da delimično očvrsne i naseckajte na komade veličine bombona.
-
Sirup protiv kašlja
Sveže ubrane listove bokvice stavite u staklenu posudu u pet centimetara debelim, blago natisnutim slojevima. Svaki sloj pospite šećerom. Posudu prekrijte gazom ili pamučnom krpom i stavite na sunce. Ostavite od četiri do šest nedelja na osunčanom mestu. Procedite i ulijte u tegle. Pijte nekoliko puta na dan po kašičicu. Pogodno je i za decu.
-
Ulje od bokvice
Sterilizovanu teglu napunite naseckanim lišćem bokvice i prelijte maslinovim uljem tako da potpuno prekrije lišće. Zatvorite i odložite na tamno mesto. Promućkajte jednom dnevno i nakon dve nedelje procedite. Možete ga koristiti samostalno ili kao temelj za druge mešavine.
-
Alkoholna tinktura
Postupajte jednako kao i s uljem, ali umesto ulja koristite vodku. Preporučena doza tinkture je od petnaest do dvadeset kapi triput na dan.
-
Čaj protiv teških bolesti
Kad je zvanična medicina nemoćna ili ljudi jednostavno žele da leče bolest prirodnim lekovima, ovaj čaj će im odlično doći. Čaj, naravno, nije samo za teške bolesnike, može se piti i preventivno. Da biste ga pripremili, izmešajte list breze, hajdučku travu, bokvicu i list koprive. Čaj se priprema tako da se jedna šaka mešavine potopi u dva decilitra proključale vode i ostavi dva sata da odstoji. Kad se procedi, spreman je za konzumaciju. Mešavinu čuvajte u staklenoj posudi.
-
Prolećna salata
Bokvica je zdrav dodatak salatama. U ishrani je najbolje koristiti meke prolećne listove.
Izvor: stil.kurir.rs
Oštećenje vida često se javlja kod pacijenata kojima je očni pritisak povišen, iako to nikako nije jedini ili vodeći razlog postojanja dioptrije kod osoba bilo koje životne dobi. Međutim, glaukom, kako se očni pritisak drugačije naziva, jeste već drugi po redu uzrok nastanka slepila.
U očnim jabučicama dolazi do konstantnog stvaranja tečnosti koja na isti način konstantno i nestaje, taj odnos, tj. ravnoteža između ta dva stanja se naziva očni pritisak. U normalnim zdravstvenim okolnostima normalni pritisak iznosi između 15 i 20 milimetara živine skale, dok se kod povišenog pritiska javljaju vrednosti od 40, pa nagore. Očni pritisak nastaje iz različitih razloga: genetska predispozicija, oboljenja poput dijabetesa, hipertenzije izazivaju često povišen očni pritisak, starosna dob (osobe starije od 40 godina su pod većim rizikom), izražena dalekovidost ili kratkovidost, vremenski dugo korišćenje kortikosteroidnih kapi za oči ili uopšte kortikosterioida, kao i nezdrava ishrana.
Vremenom očni pritisak oštećuje vidni živac što dovodi do slabijeg vida koji vodi ka totalnom slepilu, a ne postoje naučne činjenice koje govore da se na ovaj način oštećen vid može ispraviti. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Zato je važno da se preventivno deluje na zdravlje vida, tj. oka, što je najbolje raditi kroz pažljivo biranu ishranu koja je bogata određenim vitaminima i mineralima. Samim tim, to znači da postoji lečenje, smanjenje očnog pritiska prirodnim putem.
Selen kao prirodni lek za očni pritisak
Dokazano je da selen, odnosno, namirnice koje ga sadrže u sebi u većoj meri mogu pomoći u prevenciji, ali i u cilju smanjenja očnog pritiska. Iako se mnogi vitamini, pa tako i selen mogu naći u vidu suplementa, uvek je akcenat na tome da se unosi putem ishrane, dok dodaci ishrani treba da budu vođeni od strane stručnog lica, lekara. Namirnice koje sadrže selen u većoj količini, između ostalih, jesu jagnjeće i goveđe meso, riba, brazilski orasi, suncokretove semenke. NJihovo redovno unošenje u organizam će dati jaku potporu kako organizmu, tako i samom oku.
Aronija u borbi protiv očnog pritiska
Jedna od najpoznatijih zdravih bobica u borbi protiv najrazličitijih bolesti jeste aronija, koja ima snažno antioksidativno dejstvo, pa samim tim i brojne benefite za zdravlje. Aronija predstavlja jedan od najmoćnijih lekova koji dolaze iz prirode, jer ojačava imunitet, pomaže svim organima da bolje funkcionišu i štiti ih od brojnih bolesti, pa tako štiti i oči od brojnih degenerativnih oboljenja, među kojima je i očni pritisak. Zrela bobica, kao i sok, sadrže beta-karoten, vitamin B2, te vitamin C, koji su potrebni za dobar vid i zdravlje očiju.
Lekovito bilje za stabilizaciju očnog pritiska
Očni pritisak se može smanjiti i stabilizovati konzumacijom određenog lekovitog bilja. Vranilova trava se može koristiti u ovu svrhu, pa se čaj od nje preporučuje svima koji imaju problem sa očnim pritiskom ili žele preventivno da deluju, a njoj se pridružuje i čaj od biljke „dan-noć“ koji sadrži rutin koji dokazano utiče na smanjenje očnog pritiska.
Mešavina čaja od gloga i lista malena se takođe može piti tri puta dnevno u iste svrhe, kao i čaj od heljde.
Lisnato povrće za zdravlje oka
Brojno lisnato povrće je bogato cinkom, a cink osim što štiti organizam od brojnih infekcija i upala, ima svoje dejstvo potrebno za zdravlje oka, te u okviru toga utiče na očni pritisak. Zbog toga bi u svakodnevnoj ishrani trebalo imati salate i uopšte obroke uz sveže lisnato povrće, ali i namirnice koje su prirodno bogate cinkom, kao što su jaja, pečurke i integralne žitarice.
Očni pritisak dovodi najpre do pojave glavobolja, osetnog pritiska i bola u očima, posebno u jutarnjim satima, smanjenog perifernog vida, a sve su to simptomi koji ukazuju na potrebu da posetite oftalmologa, ali i promenite način svoje ishrane koji mora da bude usmeren ka opštem zdravlju organizma, pa tako i oka.
izvor: .magazin.novosti.rs
Više od 25.000 ljudi u Srbiji godišnje doživi moždani udar. Trećina umre odmah, trećina ostane sa trajnim invaliditetom. Moždani udar je treći uzrok smrtnosti u razvijenim zemljama, posle kardiovaskularnih i malignih bolesti. Srbija se ubraja u zemlje s najvećim brojem moždanih udara i najlošijim ishodom. Svakih 20 minuta neko doživi moždani udar, a svakih sat vremena jedna osoba umre u našoj zemlji.
Da li je moguće promeniti ovu statistiku i koliko je korona ugrozila neurološke bolesnike zna neurolog prof. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
dr Ranko Raičević koji je bio gost “Uranka” na K1 televiziji.
“Trećina pacijenata sa koronom ima neke neurološke smetnje, od onih bezazlenih i svima nama poznatih kao što su gubitak čula ukusa i mirisa, do upale mozga, ali i moždanih udara i teških oštećenja perifernog nervnog sistema. Te teške bolesnike lečili smo na isti način kao i pacijente koji nemaju koronu, a nisu smeli da se mešaju i budu primljeni na klasična neurološka odeljenja. Bio je to ozbiljan zadatak, jer smo na raspolaganju imali samo trećinu ljudstva i kapaciteta. Ostali su bili u kovid bolnicama. Mi smo zbrinjavali najteža neurološka stanja i niko nije vraćen iz hitnih neuroloških ambulanti, a da mu je život bio ugrožen. Trpeli su najviše pacijenti sa horničnim neurološkim stanjima i njima se stanje pogoršalo, nekima dotle da su u bolnici. To će u godinama pred nama biti veliki problem. Javljaju se stalno novi pacijenti, a kod medicinskog osoblja je došlo do zamora materijala”, objasnio je dr Raičević u “Uranku”.
Gomilanje pacijenata može da se spreči tako što će se neurolozi vratiti u primarnu zdravstvenu zaštitu, u domove zdravlja.
“Sada pacijenti direktno dolaze u tercijarne zdravstvene ustanove, jer nemamo trijažu. U urgentnim službama svih bolnica i tercijarnih zdravstvenih ustanova neurologija je pojedinačno najopterećenija specijalistička grana. Neurolozi bi trebalo da budu proglašeni deficitarnom specijalizacijom, a država da napravi plan kako bi nadomestila manjak neurologa. Već sada bi trebalo napraviti plan usavršavanja neurologa, specijalizacija traje četiri godine. Ja sam oficir i u vreme kada sam ja bio pred specijalizacijom, država je odlučivala šta joj je potrebno. Ja nisam birao svoju specijalizaciju, dodeljena mi je. Specijalizacija za neurohirurga traje šest godina i ljudi nisu motivisani. Trebalo bi ubrzati tu specijalizaciju i tako se stimulišu lekari, a tako bi se odgovorilo i na zahteve pacijenata. Sa ovim brojem neurologa veoma je teško podmiriti potrebe svih pacijenata”, kazao je predsednik Društva neurologa Srbije.
Ministarstvo je raspoloženo da prihvati inciijative Društva, kaže dr Raičević.
Sada razrađujemo plan. Kao Društvo smo napravili i projekat „Opterećenost moždanog udara u Republici Srbiji sa socioekonomskog aspekta“. To je prvo istraživanje u kojem je medicinski aspekt povezan sa troškovima lečenja. Da tačno znamo koliko košta kada nešto radimo i kada nešto ne radimo. Na primer, mehanička trombektomija je način da se izvadi tromb kod čoveka koji je doživeo moždani udar kateterom i da on u tom trenutku bude izlečen. Ima začepljen krvni sud, doživeo je šlog i mi kateterom izvadimo krvni sud i on na naše oči ustaje. To nije jeftina medicina, ali izračunali smo da ako do 2026. umesto 200 ovakvih intervencija uradimo 1.600, potrošićemo dva i po miliona dolara, ali tako zapravo štedimo, jer ćemo bez ove intervencije u istom periodu na negu, rehabilitaciju i lekove potrošiti 14 miliona dolara. To je analiza koja pokazuje da nešto jeste skupo u prvom koraku ali da je to dugoročno ekonomski isplativo, a da ne govorimo o spasenim ljudskim životima što je najvažnije. Napravili smo istraživanje o tome gde bismo mogli da uštedimo”, objasnio je prof. dr Ranko Raičević u “Uranku” na K1 televiziji.
Postkovid
Postkovid sindrom će prema rečima dr Raičevića biti veliki problem za ukupnu zdravstvenu službu.
– Imamo značajan problem objektivnih smetnji kod ljudi koji su preležali kovid a to su zamor, opšti umor, pad kognitivnih funkcija. Imam kolege mlađe od mene koji prijavljuju epizode zaboravnosti. To je teško za dijagnostiku. Mladi se javljaju, i kod njih je veoma važan i način života, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, zamena dana za noć. Mnogi rade noću, a mozak nije tako “namešten”. Imaju nespecifilne smetnje – otežanu pažnju, takozvanu “maglu” u mozgu. Treba da nas zabrine ako virus utiče na našu neuralnu rezervu, jer bi tako ljudi mogli biti osujećeni u mentalnom funkcionisanju tokom dužeg perioda života.
Prevencija moždanog udara
Najvažnije je kao i kod svih drugih oboljenja delovati preventivno.
– Pol, starost i genetiku ne možemo da menjamo, ali u prevenciji moždanog udara postoji veliki broj korektivnih faktora rizika kao što su hipertenzija kao masovni ubica, poremećaj srčanog ritma, šećerna bolest, poremećaj sastava i prometa lipidnih materija, nezdrav način života, sedenje. Ko ima genetsku predispoziciju za moždani udar mora da ide na preventivne preglede. Takva osoba bi već u 45. godini trebalo da se podvrgne skriningu koji obuhvata osnovnu laboratoriju sa šećerom i lipidima, dopler krvnih sudova vrata, kardiološki pregled i fizikalni neurološki pregled. Tada se napravi čeking gde smo “tanki” i napravi se plan trebaju li lekovi ili promena životnih navika, napravi se raspored pregleda i kontrola.
Pet dana “oštrog” hoda nedeljno u trajanju od makar 30 minuta je dovoljno da budemo zdravi.
“Dnevno je potrebno imati najmanje tri, a poželjno je pet manjih obroka sa izbegavanjem koncentrovanih ugljenih hidrata i životinjskih masti. Ako imate genetsku predispoziciju za gojaznost posavetujte se sa dijetetičarom u vezi sa ishranom. Ako vam je povišen krvni pritisak, uzimajte terapiju. Imajte svesku za merenje pritiska. Ujutro pritisak ne sme da prelazi 140 sa 80. Ako se vrednost veća od ove ponovi nekoliko puta, idite lekaru. Zdrava ishrana je ključna, mediteranska, a dozvoljena je i čaša vina. Odmor je najvažniji. Sedam sati sna najvažnije je za mozak”, naglasio je na televiziji K1 profesor Raičević.
Nonšalantni pacijenti
Istraživanje na VMA pokazalo je poražavajuće rezultate, kazao je dr Raičević u “Uranku”.
– Uradili smo istraživanje sa pacijentima koji su imali teške oblike moždanih udara i kod kojih je hipertenzija bila glavni uzrok. Njima su prepisani lekovi za pritisak i samo je 18 odsto pacijenata u periodu od godinju dana uzimalo terapiju. Terapija je inače doživotna. Ostali lekove uzimaju samo kada im skoči pritisak, odustali su ili sami smanjili dozu… To ne sme da se dešava.
izvor: zena.blic.rs
Nikad nije zgoreg podsetiti na to šta treba raditi u slučaju zemljotresa, ma gde se našli dok se on dešava.
Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova na zvaničnom sajtu ima objavljenu preporuku šta činiti, a šta nikako ne, u slučaju da tlo počne da se trese.
Oni navode da je važno da svaki sugrašanin ostane miran i priseban i da ga ne obuzme panika.
– Budite svesni da su neki zemljotresi samo početni potresi i da ubrzo može uslediti sledeći, jači potres – napisali su u upozorenju i naveli da ljudi nikako ne treba da beže iz zgrada dok zemljotres traje jer su ustraživanja pokažala da upravo tako nastaje najviše povreda kod ljudi!
Evo šta da radite ako vas zemljotres zadesi u kući, napolju ili u kolima:
Ako ste u kući
– Nađite zaklon na bezbednim mestima u kući kao što su dovratnici, noseći zidovi, mesto ispod stola, čvrstog nameštaja i ostanite tamo dok traje potres – Udaljite se od stakla, prozora, spoljnih zidova i vrata, i bilo čega što može da padne, poput lustera ili polica
– Ako ste u krevetu, spustite se pored kreveta i zaštitite glavu – Ostanite u kući dok potres ne prestane i ne bude bezbedno za vas da izađete (istraživanja su pokazala da najviše povreda nastaje kad ljudi pokušavaju da izađu iz zgrade za vreme potresa)
– Iz prizemne zgrade ili sa prvog sprata možete izaći na otvoren prostor, ali vodite računa da budete na bezbednoj udaljenosti od zgrada
– Sve dok zemljotres traje, izbegavajte stepeništa i liftove – Ne koristite lift – Ne izlazite na terasu ili balkon
– Ne držite police iznad kreveta
– Ukoliko ste u blizini visoke zgrade ili unutar nje, sklonite se od stakla i spoljnih zidova
– Ukoliko ste u javnom objektu (škola, preduzeće, tržnom centru, centru za rekreaciju ili prodavnici), ostanite mirni i izbegavajte paniku. Držite se dalje od mase ljudi koja se u panici kreće ka izlazima
– Kako može doći do nestanka struje, uvek imajte pripremljenu baterijsku lampu
– Odmah isključite sve izvore električne energije, gasa i vode
– Ako ste koristili bilo koji izvor toplote, isključite ga kad se potres smiri
– Ako dođe do požara, pokušajte da ga ugasite i obavestite lokalnu vatrogasno-spasilačku jedinicu
Ako ste na otvorenom
– Sklonite se od ulične rasvete, električnih kablova i zgrada – Ako ste na ulici, vodite računa o objektima koji mogu pasti na vas, kao što su dimnjaci, crepovi s krova, slomljeno prozorsko staklo i slično – Zaštitite glavu rukama ili tašnom
Ako ste u vozilu u pokretu
– Zaustavite se ukoliko vam bezbednost u saobraćaju dozvoljava
– Izbegavajte zaustavljanje u blizini zgrada, drveća, nadvožnjaka ili električnih kablova
– Nastavite oprezno kad potres prestane
– Izbegavajte puteve, mostove ili rampe koji su možda oštećeni u potresu
Izvor: kurir.rs
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Koristi se kada osetite bilo kakve srčane tegobe kao što su treperenje, preskakanje ili usled stresa, a pokazao se korisnim i kod angine pektoris.
Tvorac čuvenog recepta je časna sestra Hildegard fon Bingen, koja je živela pre osamsto godina, a njen recept za srčane tegobe preuzeli su čak i lekari. Recept je kasnije prenela poznata travarka Marija Trebem, autorka knjige Zdravlje iz Božije apoteke.
Prirodni lek za srce, pokazao se korisnim kod srčane insuficijencije, ali i kod težih srčanih oboljenja.
Sastojci:
-
10 svežih stabljika peršuna (bez korena),
-
litra domaćeg crnog ili belog vina,
-
dve kašike vinskog sirćeta
-
300 g prirodnog meda.
Priprema:
Deset svežih stabljika peršuna zajedno sa listovima staviti u litar čistog prirodnog vina i dodati 1-2 kašike vinskog sirćeta.
Kuvajte 10 minuta na laganoj vatri.
Zatim dodajte 300 grama meda i ostavite da se krčka još 4 minuta.
Vruće vino procediti i još toplo staviti u flaše koje su prethodno oprane jakim alkoholom.
Dobro zatvoriti.
Talog koji se formira nije štetan i može se slobodno piti.
Koristite:
Napitak se koristi svakodnevno, po supena kašika dok bolest ne prestane. Za teže bolesti potrebno je koristiti duži vremenski period.
Izvor: alo.rs
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Zaraženost parazitima možemo prepoznati i po spoljašnjem izgledu – gojaznosti ili mršavosti, miteserima, seboreji, pegama, ćelavosti, lomljivim noktima, kao i prema nepravilnom radu organizma koji se ogleda kroz alergije, slabost, apatiju, depresije, bolove u trbuhu, nadutost, gasove, hronični umor, anemiju…
Smatra se da čak 90 odsto ljudi ima parazite u organizmu, ima ih preko 300 vrsta, a posebno su zastupljeni metilji jetre i parazit ascaris. Kako da prepoznate da li ste i vi među onima koji imaju ove štetne podstanare, pitali smo Danijelu Milić, fitoterapeutkinju.
– Zaraženost parazitima, osim u laboratoriji, možemo prepoznati i po spoljašnjem izgledu -gojaznosti ili mršavosti, bubuljicama, miteserima, seboreji, pegama, papilomima, ćelavosti, lomljivim noktima, kao i prema nepravilnom radu organizma koji se ogleda kroz alergije, slabost, apatiju, depresije, bolove u trbuhu, nadutost, gasove, hronični umor, anemiju, nervozu, razdražljivost, hiperaktivnost, nesanicu, glavobolju, bolove u zglobovima i mišićima, dijabetes, obolenje prostate, kamen u žuči i bubrezima, poremećaj menstruacije, miome, upale jajnika, ciste, neplodnost i pojavu kancera.
Paraziti se iz spoljne sredine unose u organizam prljavim rukama, nedovoljno kuvanom hranom, sa kućnih ljubimaca, drugih ljudi…
– Uzrok je i povećana migracija ljudi, kao i češći izbor tropskih predela za turističke destinacije, globalno zagrevanje i ko zna šta još. Tako pored parazita, prirodno prisutnih u našem ekosistemu, mi danas imamo bolesti koje su doskora bile parazitoze samo tropskih područja.
Parazit je patogeni organizam koji živi na račun svog domaćina i svojim prisustvom dovodi do bolesti.
– Parazit prodire u organizam domaćina, razmnožava se, oštećuje tkiva i funkcije. Svojim sisaljkama ili kukicama kojima se kače za organ mogu da naprave fizička oštećenjima na različitim organima. Vremenom naš organizam postaje toliko zakiseljen da kreće da se razvija bolest, pa i kancer.
Zato naša sagovornica savetuje redovno čišćenje organizma po originalnoj recepturi svetski priznate naučnice doktorke Hilde Klark, čiju osnovu čine tri biljke, pelin, karanfilić i crni orah. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Idealno je čistiti organizam dva puta godišnje i kad god smo bolesni.
izvor: zena.blic.rs
Ova biljka je dobila u Rusiji, čak, dva spomenika zbog svojih izuzetnih lekovitih svojstava. Sremuš je tokom istorije spasao milione ljudskih života od opasnih bolesti među kojima su kuga, tifus i kolera.
U Rusiji sremuš ima i drugi naziv – medveđi luk. Rusi su od davnina primetili da je ova biljka prava “hitna pomoć” za divlje životinje. U proleće, čim se probude, medvedi odmah krenu u potragu za sremušem koji im pomaže da ojačaju organizam i vrate snagu nakon dugog zimskog sna.
LJudi su postali svesni isceljujućeg potencijala medveđeg luka još u kameno doba, a u Egiptu su ga smatrali čudesnim lekom protiv malaksalosti i davali su ga hraniteljima piramida. U Rimu je korišćen kao lek protiv impotencije.
U Srednjem veku je bio gotovo jedini spas protiv opasnih zaraznih bolesti – kuge, tifusa, kolere i tuberkoloze. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Zahvaljujući svojim baktericidnim svojstvima sremuš je spasao mnoge živote pa je u Rusiji dobio dva spomenika. Jedan spomenik se nalazi na Dalekom istoku u gradu Petropavlovs na Kamčatki, a drugi u Kemerovskoj oblasti, u gradiću Miski.
Stanovnici Čečenije, koji vekovima koriste medveđi luk kao lek i dodatak jelima, zalažu se za priznanje sremuša za simbol ovog regiona.
Ali, sve ima svoju drugu stranu: medveđi luk su u Rusiji tokom dugog vremena sakupljali u ogromnim količinama i zato se on na kraju našao u crvenoj knjizi zaštićenih biljnih vrsta. Zato mnogi Rusi sada slede primer drevnih Egipćana i rasađuju sremuš u svojim baštama.
RECEPTI
Protiv gingivita
Prelijte čašom mleka 300 grama isitnjenog sremuša i ostavite 12 časova na hladnom mestu. Ispirajte usta nekoliko puta dnevno.
Protiv pigmentacije
Pomešajte 100 grama usitnjene lukovice sremuša sa čašom kiselog mleka. Posle 15 minuta namažite kožu, isperite mlakom vodom sa dve kapi limuna.
Protiv hoesterola
Supenu kašiku isitnjenog sremuša prelijte sa pola litre ključale vode. Pola sata neka odstoji. Pola čaše pre doručka.
Za jačanje imuniteta
Pomešajte 300 grama sremuša, 50 grama kantariona, 100 grama kamilice i 10 grama pelina. Kašiku smeše prelijte čašom ključale vode. Neka odstoji pola sata. Uzimajte dve supene kašike tri puta dnevno, pre jela.
Protiv prehlade
Pomešajte 300 grama listova sremuša i 100 grama listova maline. Prelijte sa 200 ml votke i ostavite dve nedelje na tamnom mestu. Uzimajte supenu kašiku pola sata pre jela.
IZVOR: magazin.novosti.rs
1...158159160...503Stranica 159 od ukupno 503
