AMERIČKI kardiolog Piter Mekaloh izjavio je za “NTD NJuz” iz NJujorka da je srpski teniser Novak Đoković u pravu što ne želi da se vakciniše protiv koronavirusa.

Doktor je rekao da vakcine mogu da izazovu oštećenje srca.

– Vakcine protiv kovida 19, po medicinskoj literaturi koja ima više od 200 stranica o tome, sve od reda mogu da izazovu oštećenje srca. To je poslednje što bi jedan sportista trebalo da rizikuje – rekao je doktor.

Mekaloh je dodao da je svaki sportista pod rizikom ako se odluči da primi vakcinu.

– Oštećenje srca može da dovede do zastoja srca, i konačno, do iznenadne smrti. Novak je svesno napravio pravi izbor, a problemi sa posledicama vakcina ne tiču se samo problema sa srcem. Mogu da oštete muskulaturu, nerve, mozak, tako da mislim da je svaki sportista pod rizikom ako uzme kovid vakcinu – izjavio je kardiolog.

Doktor Mekaloh istakao je da mu nije jasno zašto Đokoviću ne dozvoljavaju da igra u Americi.

– Ne bi trebalo da ima više bilo kakvih restrikcija. NCAA je objavio dokument o testiranju sportista, to se radi rutinski. Sportisti imaju nižu stopu zaraze kovidom nego studentska populacija – izjavio je dr Mekaloh.

Prema važećim zakonima u SAD, Novak Đoković, kao ni bilo koji drugi nevakcinisani strani državljanin, ne može da uđe na teritoriju Amerike.

izvor: novosti.rs

Med sa polja rododendrona ima zanimljiva svojstva, zahvaljujući halucinogenu koji se nalazi u njemu. Na Himalajima samo najodvažniji sakupljaju ovaj slatki sirup, kradući ga od opasnih pčela, i verući se na velike visine.

Dok srpski pčelari biju bitke protiv onih koji prodaju lažni med, drugi nemaju dilemu da li je med pravi ili lažan: ako kupe onaj koji nazivaju „ludim“, biće sigurni u njegovu autentičnost, zahvaljujući nuspojavama koje izaziva.

Ovaj halicunigeni proizvod karakteristične crvenkaste boje nastaje kada pčele oprašuju cvetove rodondedrona u nekim planinskim krajevima, recimo u crnomorskom regionu Turske, ili na Himalajima. U Turskoj je poznat kao „deli bal“ i sadrži sastojak nektara rododendrona nazvan grejanotoskin (andromedotoksin, rodotoksin), koji, čak i u malim količinama, izaziva vrtoglavicu, a često i halucinacije. Tokom 1700-ih, region Crnog mora trgovao je ovim moćnim proizvodima sa Evropom, i tada je med dodavan u alkoholna pića, da dejstvo bilo „zanimljivije“.

Moćan i čist

Ako se konzumiraju prekomerne količine, dolazi do sniženja krvnog pritiska i nepravilnosti pulsa (na sreću, ovo obično nije fatalno), mučnine, ukočenosti, zamućenja vida, nesvestice, snažnih halucinacija. Danas se slučajevi trovanja ludim medom događaju relativno retko, i uglavnom kod turista koji posećuju Tursku.

„U svetu postoji više od 700 različitih vrsta rododendrona, ali prema našem saznanju, samo dve ili tri imaju grejotoksin u svojim nektarima“ – obasnio je Sulejman Tureti, sa Medicinskog fakulteta u Trabzonu (Turska), koji je bio svedok u više od 200 slučajeva trovanja medom.

U planinskim delovima ove evroazijske zemlje klima je savršena za otrovne rododendrone, i kad pčele proizvode med na ovim poljima, nema mešanja sa drugim nektarima, i rezultat je „deli bal“ – moćan i čist.

„Ljudi veruju da je ovaj med neka vrsta leka“, kaže Turedi. „Koriste ga za lečenje hipertenzije, dijabetes i stomačne probleme. Takođe, neki koriste deli bal da bi poboljšali svoje seksualne mogućnosti“.

Med se uzima u malim količinama, ponekad se kuva u mleku i obično se konzumira neposredno pre doručka. Cena koju kupci pristaju da plate dala je pčelarima podsticaj da nastave da pčele puštaju na polja rododendrona i proizvode i ovaj, pored svojih uobičajenih proizvoda od meda.

A Turedi objašnjava da je neophodna pažljiva kozumacija, da se ne biste otrovali: „U proleće i leto med je svež i može sadržavati više grejanotoksina nego u druga godišnja doba“, i naglašava da bi unos trebalo ograničiti na maskimalno jednu kafenu kašičicu, „a ako osetite neke simptome povezane sa ludim medom, trebalo bi da potražite lekarsku pomoć što je pre moguće“.

Kako su pobeđeni Rimljani

Opojni efekti ludog meda poznati su hiljadama godina. Nije iznenađujuće što je bilo mnogo poznatih epizoda opijenosti ljudi izazvanih njegovom konzumacijom. Ksenofont, Aristotel, Strabon, Plinije Stariji i Kolumela (straroimski pisac i biolog) dokumentuju rezultate jedenja ovog „izbezumljujućeg“ meda od polena i nektara biljaka Rhododendron luteum i Rhododendron ponticum. Prema Ksenofontu, grčka vojska koja je bila u napadu, slučajno se otrovala jedući lokalni maloazijski med, ali nije bilo smrtnih slučajeva.

Znajući za ovaj incident i shvatajući da su strani osvajači neupućeni u opasnosti lokalnog meda, kralj Ponta i Male Jermenije u Severnoj Anadoliji (današnja Turska) Mitridat Šesti je kasnije koristio ovaj med za namerno trovanje, kada je Rimska vojska pod komandom Gneja Pompeja Velikog napala Heptakomete u Maloj Aziji 69. godine pre Hrista. Rimljani su pojeli toksičnu poslasticu (legenda kaže da su im u blizini puta kojim su išli „slučajno“ ostavljena saća sa medom), a onda je Mitridatova vojska napala omamljene vojnike i lako ih pobedila.

Čini se da ova bogata istorija, zajedno sa tradicijom trgovine u Turskoj iz 18. veka, objašnjava postojanost ludog meda u današnje vreme – i činjenicu da se i dalje vredno skuplja. Ipak, britanski putopisni novinar Moris navodi da mu nije bilo jednostavno da pronađe to što je tražio u Trabzonu, koji se nalazi u regiji gde ovaj med „uspeva“. Na kraju je u starijem delu grada otkrio radnju snabdevenu opremom za pčelare i različitim vrstama meda. Teglu deli bala dobio je „ispod tezge“, uz upozorenje trgovkinje da ne „troši previše“. Med koji je probao „otišao mu je u glavu“ nakon samo kašičice – koliko se usudio da konzumira: „Zbog toga sam se osećao prilično „podignuto“ – navodi.

Za razliku od stranaca, lokalno stanovništvo odlično zna kako se ova „stvar“ sme konzumirati:. „Lokalni ljudi su u stanju da razlikuju ludi med od ostalih vrsta. On izaziva oštro peckanje u grlu i zbog toga se naziva i gorkim medom “ – piše novinar.

Von Brajant, stručnjak za polen sa Univerziteta A&M u Teksasu, koji proučava tragove polena u medu, a koga mnogi zovu i „detektivom meda“, fasciniran je ovom vrstom, više iz želje da ga analizira nego – konzumira „Mnogo decenija sam bio zainteresovan da saznam šta je zaista ludi med“, kaže on. „Problem je bio pronaći stvarni uzorak za ispitivanje.“

Astronomske cene

Da bi izbegao astronomsku cenu sa interneta i da bi bio siguran da dobija prave stvari, Brajant je dobio deli bal od turskog prijatelja koji je med nabavio iz košnica usred polja rododendrona. „Jedan moj kolega stavio je kapljicu ili dve na jezik i rekao da to deluje otupljujuće“, navodi naučnik.

Ipak, ljudi i dalje konzumiraju deli bal, kao rekreativnu drogu ili, još češće, u želji da poboljšaju potenciju, pa se zato većina slučajeva trovanja i događa kod sredovečnih muškaraca. Najjeftinija varijanta koja se može naći na internetu (pritom vam niko ne garantuje da je to – to) košta oko 10 evra za 115 grama.

Za razliku od ljudi, grejanotoksini mogu biti smrtonosni za druge životinje, pa i za medonosne pčele, iako su, očigledno, neke otporne na njega – čim mogu da proizvedu med iz nektara.

U Turskoj, čini se, proizvođači bez većih napora dolaze do beli dala. Ali na Himajalima, konkretno, u Nepalu, to nije tako jednostavno, pa sakupljači vise sa visina i od stotinu metara na merdevinama od bambusovog užeta, da bi, uprkos pulsirajućoj masi džinovskih divljih himalajskih pčela, došli do lepljive crvenkaste tečnosti. Očigledno ima dovoljno onih kojima život nije dovoljno „lud“, pa daju veliki novac i za – ludi med.

izvor: alo.rs

U istoriji svakog naroda postojali su teški trenuci koji su dovodili u pitanje sam njegov opstanak. Međutim, često se dešavalo da se pojedinci, iako usamljeni u svom naumu, suprotstavljaju toj zloj sudbini koja je zadesila narod.

Taj individualni otpor je često zaprepašćivao dušmana zbog same prirode otpora, koju karakteriše usamljenost, odlučnost, prkos i hrabrost. U danima srpskog egzodusa sa njegove kolevke Kosova i Metohije, jedan čovek se odvažio da ne prihvati tu zlu sudbinu i da se toj istoj sudbini svom snagom suprotstavi.

Taj čovek je Miloš Ćirković, zaboravljeni heroj iz Belog Polja koji na najbolji način predstavlja onaj čuveni srpski inat. U junu 1999. godine, počelo je povlačenje naše vojske i policije sa Kosova i Metohije. Sa njima je bežao i goloruki srpski narod koji je po ko zna koji put bio meta arnautskog terora. Tih dana su većina gradova na Kosovu i Metohiji bili ispražnjeni od Srba. Ova tragična dešavanja nisu zaobišla ni grad Peć. Srbi počinju da napuštaju sela Sigu, Brestovik, Pećku Banju, Ljevoš, a naposletku napuštaju i sam grad. 2 km jugozapadno od Peći nalazi se Belo Polje.

Belo Polje je bilo naseljeno većinski srpskim stanovništvom. Baš iz tog razloga oni postaju meta Arnauta. Dosta Srba je bilo ubijeno tih dana u Peći i okolini kao i u Belom Polju. Mitropolit Amfilohije je uz episkopa Artemija, blaženopočivšeg patrijarha Pavla i episkopa Atanasija Jeftića tih dana obilazio Srbe širom Kosova i Metohije. Često su ugroženi bili primani na konak u manastirima koji su bili pod zaštitom stranih snaga (dobar deo manastira nije ni bio pod zaštitom i kao posledica toga je da su isti pretvoreni u gomilu kamenja).

Obilazeći ono malo Srba koji su ostali u pećkom kraju, mitropolit Amfilohije doznaje od Italijana da je u Belom Polju, već potpuno napuštenom selu, ostao jedan čovek i to u uniformi i naoružan. Taj čovek se zvao Miloš Ćirković. Tada je imao 38 godina i pre rata je bio šumar, a u ratu vodič srpskih specijalaca koji je u svojoj jedinici bio zlata vredan jer je poznavao svaki krš i grm upećkom kraju. Amfilohije odlučuje da pošalje sveštenika Radomira Nikčevića da vidi ko je taj čovek i da ga nagovori da pređe u Patrijaršiju na sigurno.

Otac Radomir zatiče Miloša naoružanog i u vojničkoj uniformi. Iako ga je nagovorao da se izvuče iz Belog Polja, otac Radomir je shvatio da pred njim stoji jedini preostali srpski vojnik na Kosovu i Metohiji koji je bio pun nacionalnog ponosa i prkosa, a kada ga je poslednji put zamolio da pođe za njim put Patrijaršije dobio je gotovo preteći odgovor: „Ti ćuti, da te ne ubijem! Sram vas bilo, svi ste vi izdali!… Idite, ja ostajem!..“

Otac Radomir je pri povratku u Patrijaršiju, pošto nije uspeo da izvrši poveren mu zadatak, ispričao Amfilohiju sledeće: „Sva mu je kuća izrešetana. On, zabarikadiran u mrtvom betonskom uglu prizemlja sa gomilom municije unaokolo. Riješen da brani svoj kućni prag do smrti. Zahvaljuje na brizi i pozdravu, ali odlučno odbija da napusti svoj dom, odrešito prekidajući svako dalje nagovaranje… Potresen odlučnošću usamljenog ratnika, otac Radomir ga na rastanku blagosilja na posljednji podvig rečima: „Dobar si dio izabrao, Miloše srca obilićevskoga! Bog te blagoslovio na dobar podvig, Miloše Ćirkoviću!…

Idućih nekoliko dana otac Miljko i Rade Pavlović su Milošu svaki dan donosili hranu. Svaki put su videli sve više ispaljenih čaura i sve više mrtvih Arnauta pred njegovom kućom. Danonoćno su Arnauti jurišali na Miloša, ali svaki put su izvlačili deblji kraj. Miloš im je svaki put priređivao iznenađenje jer stalno je menjao položaje po napuštenom selu. Jedne noći su mu se dvojica Šiptara privukla do njegovog kreveta na kojem je spavao, ali uspeo je da se odbrani. Jednog je ubio, a drugi je pobegao. Od tada je slabo spavao. Međutim, osmog dana otac Miljko i otac Rade dolaze u Belo Polje da donesu hranu Milošu. Od Miloša ni traga ni glasa. Njegova kuća je spaljena, a ispred kuće izbrojano je 12 arnautskih leševa. Pred seoskom školom, nađena su dva izgorela blindirana vozila.

Posada u njima je takođe izgorela. U njegovoj bombama, mecima i vatrom oštećenoj kući nađeno je svega nekoliko stvari. Ikona Sv. Alimpija Stolpnika, Miloševe krsne slave, Sveto Pismo i dosta crkvenih knjiga, neke porodične slike i guslarsku kasetu o smrti kosovskog viteza Jovana Milačića (policajac poginuo u Prekazama u Drenici). Do dana današnjeg ne zna se šta se desilo sa Milošem. Veruje se da je 20. juna 1999. godine bio ranjen, savladan i zarobljen od strane Šiptara. Mada, to je pretpostavka. Međutim, sigruno je da više nije među živima. Svoju glavu je skupo naplatio dušmanima, ubio je najmanje 18 Arnauta, a veruje se da je broj ubijenih Arnauta znatno veći.

Stvari koje su pronađene u njegovoj kući su pohranjene u Patrijaršijskom konaku, a onda je rodbina preuzela te stvari. Neki su rekli da su Miloša tih dana videli u Andrijevici u Crnoj Gori, ali se ta informacija pokazala netačnom. Njegova braća su posvedočila da su ga poslednji put videli tog dana kada su napuštali Belo Polje.

Na nagovaranje braće da uđe u autobus i pođe sa njima, Miloš obučen u vojničku uniformu i sa puškom u ruci im je samo rekao: „Vi idite, ja ostajem.“ Eto to je bila priča o jednom čoveku koji nije mogao da napusti dom i koji nije mogao da trpi ovu nepravdu (koja i danas traje u još većem obimu) koja se nadvila nad srpskim narodom. Međutim, ova priča još nije gotova jer se još ne zna sudbina ovog junaka. Bio je poslednji Obilić 20. veka, a nažalost možda je i poslednji Obilić 21. veka. Neka je večna slava Milošu Ćirkoviću i svim Srbima koji izgubiše svoje živote.

Bili u zatvorenom ili otvorenom, komarci mogu svuda da nas prate, ipak za male štetočine postoji rešenje. Umesto da odete u prodavnicu i kupite sredstvo protiv komaraca možete da ga napravite i kod kuće.

Ujedi komaraca mogu da ostave velike mrlje koje svrbe na telu, a da izazovu i alergijske reakcije. Ovaj sprej protiv komaraca neće ubiti komarca već će samo da ga udalji od vas, što će biti dovoljno.

Prirodni spej odbija komarce mirisom eteričnih ulja, koja su bezbedna za osetljivu kožu. Mi smo se odlučili za ulje lavande i čajevca u kombinaciji sa alkoholom.

Etarska ulja lavande i čajevca su od davnina poznata kao izuzetno delotvoran repelent. Ima široku primenu u borbi protiv raznih insekata. Poznato je da komarci ne vole ni miris alholoha, pa je idealan deo prirodnog spreja.

Šta vam je potrebno:

• bočica sa raspršivačem

• alkohol

• voda

• ulje lavande

• ulje čajevca

Priprema je krajnje jednostavna. Sipajte pođednake količine vode i alkohola i dodajte od 15 do 20 kapi lavande i čajevca. Sve dobro promešajte i spremno je za korišćenje.

izvor:  magazin.novosti.rs

Iako ga najviše povezujemo sa verskim ritualima, tamjan ima mnoga lekovita svojstva. Indijski tamjan koristi se već hiljadama godina za lečenje artritisa, zaceljivanje rana, jačanje ženskog hormonalnog sistema i zaštitu od patogenih mikroorganizma.

U kojoj meri je lekovit i da li tamjan ublažava infekcije, otkrio je dr Branimir Nestorović u Jutru na Prvoj. Kako je objasnio, tamjan ima i psihoaktivan efekat.

“Tamjan je vrlo lekovit i to se zna, nije se slučajno koristio u ajurvedskoj medicini, a to je najstarija medicina na svetu. Kineska je praktično izvedena od nje, a tamjan se oduvek koristio. Interesantno je da se koristio u raznim religijama, i u Indiji i u Kini. To je u stvari smola i može da se pravi i ulje. Postoji esencijalno ulje koje se iz same biljke izdvaja i vrlo je lekovito“, rekao je dr Nestorović i dodao:

“Sadrži nekih desetak raznoraznih kiselina, a najpoznatija je bosvelična kiselina i koristi se za mnoge stvari. Najviše se koristi u reumatologiji, za bolove, naročito u kombinaciji sa kurkumom. Pije se i jedno i drugo. Može i da se maže, ali bolji je efekat ako se pije. Poslednjih godina dosta se vrše ispitivanja u lečenju raka. Ima dosta dobrih rezultata, ali naravno, kao i kod većine biljaka, ne znamo tačno koju količinu smemo, koliko dugo i slično. Ako su veće količine, može se malo oštetiti jetra i mogu se pojaviti alergijske reakcije. Tamjan štiti i od korone. On deluje kao tablete, odnosno bensedini”, rekao je doktor.

Kako je objasnio, tamjan ima psihoaktivan efekat.

“Ovo što mi palimo tamjan, to je tek interesantno, zato što poslednjih godina ima radova koji pokazuju da ima psihoaktivan efekat, znači po malo halucinogeno svojstvo. Takvi radovi ne mogu da se pronađu u američkoj literaturi. Postoje dva rada iz Indije i Irana, koji su pronašli da ljudi kad udišu tamjan, imaju neke vizije, kao da ostvarujemo kontakt sa višim sferama. Kod uzimanja tih nekih supstanci poput droge stvaraju se fenomeni koji su vrlo bliski religioznim fenomenima – osećaju da izlaziš iz tela, osećaju pripadnosti, višoj sili, dobrote”, rekao je dr Nestorović i dodao:

“Duvan je halucinogen isto, a to mali broj ljudi zna. Duvan je praktično droga, ispunjava sve kriterijume. Prema klasifikaciji za psihoaktivne supstance, duvan je na šestom mestu, kanabis na trećem. Ne kažu ljudi slučajno kad su nervozni ili napeti ‘daj mi cigaretu da se smirim’. To je taj efekat koji pravi”, rekao je dr Nestorović.

Postoje primeri kada su ljudi koristili tamjan u svrhu izbacivanja kamena iz bubrega,  tako što su tamjan rastopili u toploj vodi.

izvor mondo.rs

Znamo da je Tesla jedan od najvećih umova čovečanstva, ali i dalje je enigma šta je jeo i u kojim namirnicama je tražio preko potrebnu energiju. To je sam Tesla otkrio u knjizi „Moji izumi: Autobiografija Nikole Tesle”, navodeći kako je doručkovao obično jaja i mleko, ručak je preskakao, a posebno je voleo čorbu od povrća.

„Najvažniji element moje životne šeme je moja ishrana. Ne možete očekivati da mašina dobro funkcioniše ako joj ne obezbedite odgovarajuće gorivo“, govorio je Tesla.

Isticao je pak kako je vremenom uvideo da su dva obroka dnevno sasvim dovoljna.

„Dva obroka na dan su mi popravila zdravlje i izoštrila apetit i ukus. Nisam znao šta je život dok iz ishrane nisam izbacio ručak. Danas sa 78 godina uživam u svoja dva obroka u istoj meri kao kad sam bio dečak od 16 godina i nemam nikakvih problema s varenjem“, prenose Tesline reči na sajtu Tesla Universe.

Čorba od luka i celera

Kako kaže, za doručak je voleo da pije mleko jer obiluje proteinima i da jede jaja, posebno belanca jer su takođe bogata proteinima. Voleo je i pirinač, ali sir ne.

„Povrće je neophodno, iako ne sadrži mnogo proteina. Ne daje mnogo energije, ali reguliše creva, daje telu vitamine. Volim da pojedem finu čorbu od luka i seckanog celera pripremljenu sa dosta maslaca. Ova kombinacija se lako vari i jedem je godinama unazad.“

Tesla je hvalio i voće, a za šećer je govorio da u malim količinama nije opasan, s tim što ne smemo zaboraviti da ga u voću ima dosta.

Meso jeo dvaput godišnje

Na pitanje da li je vegetarijanac ili ne, Tesla je ovako kazao:

„Meso jedem vrlo retko, jednom ili dvaput godišnje. Bogato je proteinima, ali i riba je gotovo podjednako bogata proteinima i mastima, a mnogo lakše se vari. Fosfor koji sadrži odličan je za nervni sistem. Ali fosfor, dok hrani mozak, uzrokuje kiselost u organizmu. I meso i riba daju nam brzu energiju. Ove namirnice za ljude pojedinih profesija jesu neophodne, mada nam zbog svog sastava skraćuju život. Ipak, dok smo živi, daju nam dosta energije.“

izvor: stil.kurir.rs

Kako prenosi The Waking Times, naučnik iz NASA-e je priznao da je njegova agencija stavljala litijum u raketne izduvne gasove, koji je zatim rasut kroz atmosferu. Štaviše, rasipanje litijuma se odvija od 1970. godine, priznaje Roland na snimku, koji je zapravo snimljeni telefonski poziv, izveštava “Naturalnews.com”

Iako je Roland rekao da litijum ne šteti okruženju, samo jedinjenje se koristi kao psihijatrijski lek već decenijama. On menja nivo serotonina i norepinefrina koji se luči u ljudskom endokrinom sistemu. Litijum snažno menja moždane obrasce, ali Roland na snimku tvrdi da on “nije opasan.“

Realnost je ta da ni lekari koji redovno prepisuju taj lek iz psihijatrijskih razloga ne razumeju kako on radi niti kolika bi trebalo da bude odgovarajuća doza. Kako je nasumično prskanje velike količine jedinjenja u atmosferu ikada bila dobra stvar?

Sve za nauku

NASA ima objašnjenje. Na sajtu svemirske agencije, tvrdi se da NASA vrši rasipanje litijuma u cilju proučavanja kretanja vetra u gornjim slojevima atmosfere, sa svrhom analize podataka o naelektrisanom – ili jonizujućem – gasu (nazvanog plazma), kao i neutralnog gasa koji putuje kroz atmosferu.

Agencija navodi da su varijacije važne, jer svi GPS i komunikacioni sateliti šalju svoje signale kroz jonosferu i da “poremećena jonosfera pretvara u poremećene signale,“ zato je neophodno da znamo šta uzrokuje jonosferu da deluje na određeni način.

Osim litijuma koji menja svest, drugi su pokušavali sa aerosolnim vakcinama – prskanjem populacije vakcinama bez njihovog znanja ili odbrenja – kako navodi ova studija. Nekoliko hiljada ljudi su “dugi niz godina“ vakcinisani ovim vakcinama u Rusiji sa “razblaženim osobinama protiv mnogih bolesti.“ Isto tako, bilo je iscpnih oglednih polja u Južnoj Americi korišćenjem razblaženih vakcina protiv malih boginja, koji su prijavljeni kao uspešni. Dobri rezultati su takođe prijavljeni i za aerosolnu vakcinu protiv gripa A.

“Način uvođenja aerosolne vakcine, koji najbolje prati prirodni put mnogih infekcija, može prvo da dovede do razvoja imuniteta, a takođe može izazvati i opštu odbranu,“ rekli su istraživači.

Studija je dalje zabeležila da je optimalan način aerosolne vakcine kroz nos, što se smatra boljim za pedijatrijsku i gerijatrijsku populaciju.

“Zaključili smo da aerosolna imunizacija izgleda kao obećavajući metod vakcinacije,“ zaključuju autori studije.

Zamorci

Što se tiče litijuma, to nije lek koji treba da se širi kroz atmosferu, jer, opet, lekari i naučnici zaista ne znaju koja doza je efikasna a koja je previše.

Roland je, u svom snimljenom razgovoru, obećao da će odgovoriti na konkretna pitanja ako bude dobio mejl. On je takođe rekao da je svemirska agencija pozdravila takve upite javnosti, jer je informisanje ljudi osnovna misija NASA-e.

Ako je to istina, zašto su onda ostali vladini radnici u ključnim agencijama pod nalozima u vezi sa diskusijama o tragovima hemikalija?

Ako još uvek niste spremni da verujete da je vlada SAD-a u stanju da distribuira termite aerosolnog litijuma preko hemijskih tragova, javni dokument – Kod 840 RMMO iz Valopsove Kancelarije za upravljanje misijama – treba da otkloni vaše sumnje.lic

On posebno navodi u izjavi misije iz 2013. godine da je “svrha“ lansiranja “testiranja metoda punjenja kanistera litijuma“ ta koja je trebalo da bude izvedena na narednim misijama. Rezultati? “Podaci termistora su izgledali nominalno. Dobar izveštaj iz vazdušne optičke platforme snimljenih videa a oblaci litijuma su vidljivi takođe i sa zemlje.“

Vlada SAD, koja je  tretira Amerikance kao zamorčiće u prošlosti; naivan je svako ko bi pomislio da je ta praksa prekinuta.

izvor: informer.rs