Bоg nаm nа rаznе nаčinе pоkаzuје dа је uvеk i svudа prisutаn, а nаšа prаvоslаvnа vеrа dо sаdа је zаbеlеžilа mnоgо slučајеvа pојаvе čudа krоz kоја nаm је Gоspоd slао pоrukе lјubаvi, utеhе i nаdе.

Nеоbičаn dоgаđај zbiо sе u duhоvnо nајčistiјеm dеlu Grčkе – nа Svеtој Gоri Аtоnskој.

Nаimе, nа nеbu iznаd mаnаstirа u kојеm službuје, mоnаh Тimоtiје је оdmаh pо izlаsku suncа оbјеktivоm kаmеrе zаbеlеžiо svеtlоsnu pојаvu tri duhоvnа bićа kоја su bilа оbаsјаnа duginim bојаmа, iаkо је bilо tmurnо i mаglоvitо јutrо.

Pоstоје rаznа tumаčеnjа оvоg dоgаđаја zа kојi mnоgi vеruјu dа је rеč о pоsеti Мајkе Bоžiје, kоја је inаčе i zаštitnicа Svеtе Gоrе.

Pо јеdnоm stаrоm prеdаnju, Bоgоrоdicа је plоvilа u društvu sа Svеtim Јоvаnоm nа putu iz Јоpе u Kipаr dа pоsеti Lаzаrа.

Kаdа је оluја brоd skrеnulа sа kursа nа tаdа pаgаnski Аtоs, bili su prisilјеni dа sе usidrе u blizini lukе Klеmеnt, u blizini dаnаšnjеg mаnаstirа Ivirоn.

Dјеvа је izаšlа nа оbаlu i оdušеvlјеnа divlјоm lеpоtоm plаninе, blаgоslоvilа је i zаmоlilа svоg Sinа dа gа prеtvоri u njеn vrt. Zаčuо sе glаs: Nеkа оvо mеstо budе tvоје nаslеđе i tvој vrt, rај i nеbо spаsеnjа zа оnе kојi trаžе spаsеnjе.

Оd tоg trеnutkа plаninа је pоsvеćеnа kао vrt Мајkе Bоžје u kојi niје dоzvоlјеn pristup drugim žеnаmа.

Pојаvа оvоg čudа mоnаsimа niје ništа nоvо, јеr kаkо kаžu оni su svеsni dа Bоgоmајkа rеdоvnо pоhоdi plаninu Аtоs i čuvа prаvоslаvnе mоlitvеnikе kојi rеvnоsnо služе Gоspоdu.

izvor: stil.kurir.rs

Nebrojeno puno puta je osvajač 21 grendslem titule Novak Đoković isticao da je njegova teniska majka bila pokojna Jelena Genčić. Vrhunski stručnjak i žena sa posebnim osećajem za pružanje onoga što je Novaku bilo u toj fazi razvoja potrebno za sticanje pravih životnih i sportskih vrednosti. Sa kojom je stasala I njegova ljubav i poznavanje simbolike i važnosti Vimbldona za teniski svet i istoriju.

Pobedom nad Kirijosom Novak je izjednačio rezultat njegovog idola iz detinjstva Pita Samprasa sa osvojenih sedam titula na Vimbldonu. Da je Jelena Genčić tu – interesovalo nas je – šta bi joj rekao?

– Ja bih je prvo – zagrlio! Koliko mi je žao što nije više sa nama, toliko mi je drago da sam imao priliku da posle ostvarenja tog istorijskog uspeha i osvajanja mog prvog trofeja ovde 2011. da to podelim sa njom, da je je zagrlim i da budemo u njenoj kući na Dedinju gde smo provodili puno vremena – sanjajući zajedno – sa setom i ovom prilikom kaže Novak.

Setio se Novak dana provedenih sa Jelenom kada je bio dečak.

– Ona me je toliko toga naučila o životu, a da ne pričam o tenisu, i taj profesionalizam i posvećenost koji mene danas odlikuje dolazi od nje. Ona je bila toliko temeljita u svojim analizama, pripremama… Ja sam sa 8-9 godina boravio kući kod nje, na kasetama smo gledali video-snimke velikih šampiona. Objašnjavala mi je igru, taktiku, zašto radim određene drilove, kako moram da živim. Takođe se znalo da je bitno kakve ocene imam u školi, šta jedem, kada se ide na spavanje i kada se budi, da znam da spremim svoju torbu i da je bitno da se uvek sportski, fer i sa poštovanjem odnosim prema ljudima.

Zajedno sa Novakovim roditeljima Srđanom i Dijanom, Jelena uvek zauzima posebno mesto u njegovom srcu.

– Jelena je imala veliko poverenje i podršku mojih roditelja i zajedno sa njima je na jedan neverovatno veliki način uticala na mene. Bez daljnjeg, ona je moja “teniska majka” i najvažniji teniski mentor, žena koja mi je dala mogućnost da budem ovde. Znam da je sa mnom ovde u mislima. Zahvalan sam na svemu što mi je pružila u mojim počecima, vremenu koje mi je posvetila jer, da ne zaboravimo, ona je bila reprezentativka u rukometu. Trener Ivaniševiću i Moniki Seleš, legenda našeg sporta u periodu kada sam kao klinac počinjao da igram tenis, značajna ličnost u srpskom društvu. I ona je takva želela da mi posveti vreme i provede godine i godine sa mnom na terenu i van njega i da me uputi, nauči, usmeri. Pored mojih roditelja, ona ima najveće zasluge za sve ovo što se meni dešava – zaključio je Novak u pijetet svojoj velikoj mentorki Jeleni Genčić posle osvojene sedme Vimbldonske titule.

izvor: kurir.rs

Najbolji srpski teniser Novak Đoković posle svečanog dočeka u Beogradu govorio je za RTS i istakao da mu mnogo znači ljubav koju oseća od srpskog naroda. Đoković je istakao i da mu je u ovom trenutku najveći prioritet da gaji strast koju oseća prema ovom sportu jer će mu baš to omogućiti da nastavi da osvaja najveće trofeje.

Više hiljada ljudi dočekalo je Đokovića ispred šampionskog balkona Starog dvora u Beogradu, nakon nove, sedme titule na Vimbldonu.

„Pao mi je veliki teret za leđa. Kako smo krenuli godinu, zaista nisam znao kako će se stvari odvijati na teniskom terenu. Kada sam otišao iz Australije osećao sam se ispražnjeno, moram da priznam malo i usamljeno. Kada sam se vratio osetio sam veliku podršku i ljubav svog naroda, i veliku zahvalnost za to“, počeo je Đoković za RTS.

„Međutim, teniski turniri se igraju u inostransrtvu, tako da kada sam počeo da putujem, nisam bio svoj. Nisam se osećao kao da sam u nekom uravnoteženom stanju gde mogu da igram svoj najbolji tenis i pružam igre koje bi mi omogućile da se borim za ovakve trofeje, najveće u sportu.“

On je ponovio da Vimbldon ima posebno mesto u njegovom srcu.

„Verovao sam u sebe, verovao da ću pre ili kasnije moći da se borim za velike trofeje. Vimbldon nekako kroz moju karijeru istorijski uvek dolazi u pravom trenutku. Prvi put sam postao prvi na svetu sa vimbldonskim trofejom, 2018. posle operacije teške povrede lakta me je ‘katapultirao’ u period u kojem sam osvajao još grend slemova. Nakon toga, 2019. onaj maratonski meč sa Federerom i spasene meč lopte. U mojoj karijeri ima posebno mesto“, istakao je osvajač 21 trofeja na najvećim turnirima.

Prisetio se prve slike teniskog terena i trenutaka kada je roditeljima tražio da mu kupe reket, što je bio početak njegovog treniranja na Kopaoniku.

Novinar Aleksandar Stojanović podsetio je Novaka da navijači nisu došli samo zbog sportskih uspeha, nego i zbog principa od kojih ne odustaje.

„Osećam podršku u svakom smislu, ne samo u sportskom, nego i ljudskom. Gde god da se nalazim u našoj zemlji, čak i u regioni, ljudi su izuzetno ljubazni, velikodušni i prijateljski nastrojeni. Žele da mi se nađu i stave do znanja da su uz mene i da nisam sam. To mi je mnogo značilo, posebno posle onoga u Australiji.“

Đoković je postao i prvi čovek koji je osvojio grend slem titulu, a izgubio bodove na ATP rang-listi i od ponedeljka je sedmi igrač sveta.

„Takva je situacija ove godine, da ne ulazimo previše u detalje. Znamo da je ruskim i beloruskim teniserima zabranjeno učešće na Vimbldonu zbog rata u Ukrajini. Nisam se složio sa tim, ne treba mešati politiku i pogotovo ratnu politiku sa sportom. Ti momci i devojke nisu nemaju ništa sa tim. Nije im dozvoljeno da igraju, a kao kontrareakcija ATP-ja i VTA doneta je odluka o ukidanju bodova, sa kojom takođe nisam saglasan“, kaže Đoković i ne uzbuđuje se previše jer je to sastavni deo sportske politike.

„Bodovi u ovom stadijumu moje karijere nisu toliko bitni kao što su bili ranije. Jesam izgubio prvo mesto, ali toliko sam dugo bio na njemu da to više nije prioritet. Najveći prioriteti su mi ovi veliki trofeji i igranje za reprezentaciju.“

Ono što mi je najveći prioritet jeste da očuvam vezu i strast za ovim sportom. Kada doživljavam uspehe teram sebe da se vratim u detinjstvo i podsetim se zašto se bavim ovim sportom i, na kraju krajeva, zašto nastavljam da se bavim sportom. Postigao sam najveće uspehe, ali i dalje imam glad, profesionalno velike ambicije i ciljeve“, zaključio je Đoković za RTS.

„I ako propustim Ju-Es open, nije kraj sveta“

Sledeći Novakov cilj je trofej na Ju-Es openu i borba sa Nadalom za prvo mesto večne rang-liste, ali on po trenutnim pravilima ne može da uđe na tlo Amerike.

„Neizvesnost situacije. U ovom trenutku, s obzirom na to kakva je moja situacija, ne mogu da idem u Ameriku, nije mi dozvoljeno. Niti u Australiju. Nekako se nadam pozitivnim vestima. Verujem da će za Australiju, jer ima više vremena, stvari preokrenuti u pozitivnom smislu“, kazao je naš as.

Zbog toga je i Džon Mekinro apelovao na američke vlasti da mu omoguće da igra na poslednjem grend slemu sezone jer je jasno da, a to je i sam Đoković potvrdio, ne planira da se vakciniše protiv koronavirusa.

„Za Ameriku ima manje vremena. Nada poslednja umire, voleo bih da igram Ju-Es open, to je grend slem, to je ono što me najviše motiviše i inspiriše. Ako toga ne bude, nije kraj sveta. Nije prvi grend slem koji ću preskočiti, nastavljam dalje. Veoma mi je bitno da održim zdravo telo i duh jer onda mogu da igram dugo, dugo. Biće sigurno prilika.“

Srbi su ga još za života smatrali za sveca, a u prilog zahtevima da bude i zvanično proglašen idu i svedočenja vernika o onome šta se dešava na njegovom grobu.

Sam njegov život bio je čudo, a ona su nastavila da se dešavaju i posle njegove smrti. Vernici se sa posebnom smirenošu i dubokom verom mole na zemaljskom grobu patrijarha Pavla u manastiru Rakovica.

Patrijarh Pavle (svetovno ime Gojko Stojčević) rođen je 11. septembra 1914. godine u selu Kućanci kod Donjeg Miholjca u Slavoniji. Na tronu Svetog Save kao patrijarh srpski proveo je punih 19 godina, a među narodom je bio veoma omiljen zbog skromnosti i istinoljubivosti.

Ljudi se kunu da im je molitva nad njegovim moštima pomogla pri ozdravljenju.

Među njima je i bračni par iz Kosjerića, čijem je dvanastogodišnjem sinu otkriven najprogresivniji karcinom osteosarkom u potkolenici, a upravo mu je, kako tvrde, molitva nad grobom patrijarha Pavla pomogla u ozdravljenju.

Oni koji dolaze bar jednom mesečno na mesto gde počiva omiljeni srpski patrijarh tvrde da je on taj koji ovaj narod okuplja i koji čuva čast Crkve.

Uvereni su da je svetac, jer kad god dođu osete neku blagodet. Čulo se i da se pored groba desilo veliko čudo. Prema svedočenju igumanija i nekih vernika, jedan čovek koji je bio invalid ustao je i prohodao.

Jovanka Mileusnić, koja živi nedaleko od manastira Rakovica, rekla je da je jednom obišla grob patrijarha i da je još na ulazu u portu videla da grob svetli crvenom stelošću.

“ Pomislila sam u prvi mah da je u pitanju neko osvetljenje, ali mi je bilo čudno da je postavljeno u toku dana a sa mnom je bila i moja zaova koja je isto to primetila, kao i još nekolicina ljudi koji su se zatekli u porti manastira. To svetlo oko groba je potrajalo nekoliko sekundi, a onda nestalo samo od sebe. Svi smo se u čudu prekrstili, a uverena sam da nam to patrijarh Pavle kao narodu nešto poručuje, pitanje je samo šta“ kaže Beograđanka.

Istu čudnu svetlost oko patrijarhovog zemnog počivališta video je i Nikola Resanović, koji je kao student teologije barem jednom nedeljno obilazio grob u manastiru Rakovica.

„Sećam se, bio je oblačan dan i kada sam došao do groba blaženopočivšeg patrijarha Pavla video sam bledu crvenu svetlost kako titra oko krsta. Prvo sam mislio da je neko uključio neki svetleći laser, ali ničega i nikoga nije bilo u blizini. Crvenkasta svetlost je nestala, a posle toga sam više puta odlazio do patrijarhovog groba, ali se ta svetlost nije pojavljivala ponovo“, priča Resanović.

Donosimo vam i reči patrijarha Pavla koje ne treba zaboraviti:

– Čuvajte i neprijatelje svoje i molite se za njih jer ne znaju šta rade.
– Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi.
– Da je i svima nama, kao ljudima i hršćanima, jasno načelo da “zlo dobra doneti neće”, da je “krv ljudska hrana naopaka”, stvari bi išle srećnije.
– Čovek ne može birati vreme u kojem će se roditi i živeti. Od njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se roditi, ali od njega zavisi kako će on postupati u datom vremenu: da li kao čovek ili kao nečovek, bez obzira na to u kojem narodu i od kojih roditelja.
– Kad se čovek rodi, celi svet se raduje, a samo on plače. Treba živeti tako da, kad umre, celi svet plače, a samo on se raduje.

Izvor: stil, opanak