O alergijama se sve češće govori u kontekstu epidemije, jer se po učestalosti oboljevanja nalaze na vrhu nezaraznih bolesti, odmah posle kardiovaskularnih oboljenja, pa stručna javnost smatra da su alergije bolesti moderne civilizacije. Sve je više različitih vrsta alergena sa kojim dolazimo u kontakt, jer se sve više različitih supstanci i hemikalija pojavljuje na tržištu, kao i konzervisanih namirnica… I sve one mogu biti razlozi alergijskih manifestacija. Predviđanja su da će od alergija patiti sve veći broj ljudi u perspektivi, ističe specijalista interne medicine – alergolog, dr Rada Vilotić – Subotić.

Sezona alergija na korovske biljke je pred vratima, počeo je period polenizacije korova, među kojima je najjači i najdominantniji alergen ambrozije, ali i tzv. crni pelin. Smatra se da je oko 10 odsto evropskog stanovništva senzibilisano na ambroziju, a da ona praktično predstavlja polovinu alergičnih na polene.

“Najveća koncentracija polena ambrozije jeste od polovine avgusta i u septembru. Mada, sve to zavisi od toga kakva je godina i kakvo je vreme. To su sigurno pokazale i merne stanice od kojih su dve u glavnom gradu i ostale su po Vojvodini, jer je koncentracija ambrozije najveća od Beograda do Subotice”, pojašnjava dr Rada Vilotić – Subotić, uz važnu napomenu da su preventivne mere prva metoda u lečenju i da sami ne kupujemo “neki lek protiv alergije”, već da se obratimo alergologu da bi tačno utvrdili na šta je osoba alergična i potom prepisali odgovarajuću terapiju.

Za sada nema preciznih podataka da li je stanovništvo sa seoskog područja osetljivije na alergene, iako im je češće izloženo. Jedno je sigurno, sve veći broj osoba u svetu, pa i kod nas, ima alergijske bolesti, pa pojedini stručnjaci govore da je reč o razmerama pandemije.

Od tzv. inhalatornih alergena koji su najčešći u našoj sredini su kućna prašina i njeni zbirni alergeni, od kojih su najčešće grinje, rasprostranjene ne samo na našoj teritoriji, već na celoj zemaljskoj kugli. Samo postoji više vrsta tog “dermatofagoidesa”, pa su u različitim regionima zastupljeni različiti tipovi. Zatim, tu su alergeni životinjske dlake, odnosno psa i mačke, i mnogo češći alergeni polena: drveća, trava i korova.

“Ispoljavanje alergijskih bolesti je različito, jer mogu biti alergijske bolesti respiratornog trakta, odnosno gornjih i donjih disajnih puteva, a to su: alergijski rinitis, alergijska astma, alergijski konjuktivitis, ili se mogu ispoljiti u vidu meko tkivnih otoka, kao što su edem, ili osipi po koži u vidu koprimnjače, ali i različitih drugih osipa. Takođe, alergijske reakcije se mogu manifestovati na sistemu organa za varenje zbog uzimanja različitih vrsta namirnica, a mogu biti i posledica ujeda insekata što je u porastu u ovim letnjim mesecima, ali je i inače u porastu, obzirom da su i sve druge alergije u porastu”, napominje dr Vilotić – Subotić.

Prema njenim rečima, prethodno urađene statistike su predviđale da će do 2020. godine praktično svako drugo dete bolovati od neke alergijske bolesti, a prema procenama, 20 odsto ljudi u svetu, pa i kod nas, boluje od alergijskih bolesti.

“Zastupljen je bronho rinitis, pa 20 odsto bronhijalna astma, 10 do 12 odsto koprimnjača, sa tendencijom da ove cifre budu mnogo veće u perspektivi’’, ističe dr Rada Vilotić i dodaje da statistički podaci pokazuju da 500 miliona ljudi u svetu boluje od alergijskog rinitisa, da 200 miliona ljudi boluje od bronhijalne astme i da značajan procenat njih ima udruženu bolest disajnih puteva.

Praktično, kada se govori o te dve bolesti, govori se o jednoj istoj bolesti samo na dve različite lokacije. Odnosno, može se reći da to i nisu dve različite lokacije, već da se radi o jednom zajedničkom disajnom putu koji počinje nosem, a završava se alveolama.

“Pošto je od tih respiratornih bolesti alergijski rinitis najčešća bolest, znači da ta alergijska inflamacija kao alergijska bolest počinje na gornjim disajnim putevima, što je i najčešće i stvori se to alergijsko zapaljenje usled dužeg kontakta sa alergenima, pa se alergijska inflamacija lagano spusti na donje disajne puteve i nastaje bronhijalna astma. Ako bi taj process prvo počeo na donjim disajnim putevima, onda bi se ushodno ta alergijska inflamacija pela ka gornjim disajnim putevima, pa bi nastao rinitis. I zato se tu govori o te dve bolesti kao o jednom disajnom putu, pa zapaljenski proces  može da počinje u jednom, ili drugom smeru”, jednostavno objašnjava alergolog, dr Rada Vilotić – Subotić.

Sezona cvetanja drveća traje od februara do aprila meseca, pa pacijenti, kako kaže dr Vilotić – Subotić, treba da se jave već u decembru ili januaru. Ova zima bila je blaga pa je polenacija drveća rano počela. Među alergenima drveća najmoćniji je: breze, topole, hrasta, jasena, oraha, lešnika.

“Ljudi često imaju dilemu kada se pojavi tzv. maca, beli polenov prah koji leti i draži sluznicu nosa, izaziva kijanje, svrab očiju, sekreciju, ali to nije alergija. Izaziva iritaciju sluznice sa kojima prvo dolazi u kontakt i smeta i osobama koje nisu alergične. I one kijaju, imaju sekreciju iz nosa, sa ciljem da se te “mace” eliminišu iz disajnih puteva, a kod alergičnih još više stimuliše već postojeće zapaljenje na sluznicama, pa pogoršava simptome”, objašnjava dr Rada Vilotić – Subotić.

Polenacija trava traje dugo, počela je u aprilu i traje skoro celog leta. Oni koji “pate od ambrozije” znaju da ih korovi već “guše” od polovine jula, i gušiće ih tokom avgusta i septembra, sve dok ambrozija “ne popusti” tek polovinom oktobra meseca.

izvor: valjevskaposla.info

“Što se tiče kamena u bubregu, to je mnogo jednostavno za lečenje, malo se o tome piše. Tu se uzimaju citrati, so i limunske kiseline, postoje takvi preparati kod nas. Može to, a može i da se uzima malo veća količina limuna i zna se kako funkcioniše. Utiče na izlučivanje kalcijuma praktično.

” Ono što ja preporučujem mojim pacijentima su semenke bundeve. Znači semenke bundeve u maslinovom ulju, tri dana stoje na suncu, supena kašika ujutru i uveče i to smanjuje one grčeve, da se ne zaglavi kamenčić“, objasnio je dr Nestorović.

“To treba uzimati i preventivno. Kamen u bubregu je nasledna predispozicija. Trebalo bi pogledati povremeno mokraću, obratiti pažnju ako postoje tragovi krvi. Naravno, bolovi u predelu bubrega i lumbalnoj loži su takođe znak”, rekao je doktor.

izvor mondo.rs

Bоg nаm nа rаznе nаčinе pоkаzuје dа је uvеk i svudа prisutаn, а nаšа prаvоslаvnа vеrа dо sаdа је zаbеlеžilа mnоgо slučајеvа pојаvе čudа krоz kоја nаm је Gоspоd slао pоrukе lјubаvi, utеhе i nаdе.

Nеоbičаn dоgаđај zbiо sе u duhоvnо nајčistiјеm dеlu Grčkе – nа Svеtој Gоri Аtоnskој.

Nаimе, nа nеbu iznаd mаnаstirа u kојеm službuје, mоnаh Тimоtiје је оdmаh pо izlаsku suncа оbјеktivоm kаmеrе zаbеlеžiо svеtlоsnu pојаvu tri duhоvnа bićа kоја su bilа оbаsјаnа duginim bојаmа, iаkо је bilо tmurnо i mаglоvitо јutrо.

Pоstоје rаznа tumаčеnjа оvоg dоgаđаја zа kојi mnоgi vеruјu dа је rеč о pоsеti Мајkе Bоžiје, kоја је inаčе i zаštitnicа Svеtе Gоrе.

Pо јеdnоm stаrоm prеdаnju, Bоgоrоdicа је plоvilа u društvu sа Svеtim Јоvаnоm nа putu iz Јоpе u Kipаr dа pоsеti Lаzаrа.

Kаdа је оluја brоd skrеnulа sа kursа nа tаdа pаgаnski Аtоs, bili su prisilјеni dа sе usidrе u blizini lukе Klеmеnt, u blizini dаnаšnjеg mаnаstirа Ivirоn.

Dјеvа је izаšlа nа оbаlu i оdušеvlјеnа divlјоm lеpоtоm plаninе, blаgоslоvilа је i zаmоlilа svоg Sinа dа gа prеtvоri u njеn vrt. Zаčuо sе glаs: Nеkа оvо mеstо budе tvоје nаslеđе i tvој vrt, rај i nеbо spаsеnjа zа оnе kојi trаžе spаsеnjе.

Оd tоg trеnutkа plаninа је pоsvеćеnа kао vrt Мајkе Bоžје u kојi niје dоzvоlјеn pristup drugim žеnаmа.

Pојаvа оvоg čudа mоnаsimа niје ništа nоvо, јеr kаkо kаžu оni su svеsni dа Bоgоmајkа rеdоvnо pоhоdi plаninu Аtоs i čuvа prаvоslаvnе mоlitvеnikе kојi rеvnоsnо služе Gоspоdu.

izvor: stil.kurir.rs

Nebrojeno puno puta je osvajač 21 grendslem titule Novak Đoković isticao da je njegova teniska majka bila pokojna Jelena Genčić. Vrhunski stručnjak i žena sa posebnim osećajem za pružanje onoga što je Novaku bilo u toj fazi razvoja potrebno za sticanje pravih životnih i sportskih vrednosti. Sa kojom je stasala I njegova ljubav i poznavanje simbolike i važnosti Vimbldona za teniski svet i istoriju.

Pobedom nad Kirijosom Novak je izjednačio rezultat njegovog idola iz detinjstva Pita Samprasa sa osvojenih sedam titula na Vimbldonu. Da je Jelena Genčić tu – interesovalo nas je – šta bi joj rekao?

– Ja bih je prvo – zagrlio! Koliko mi je žao što nije više sa nama, toliko mi je drago da sam imao priliku da posle ostvarenja tog istorijskog uspeha i osvajanja mog prvog trofeja ovde 2011. da to podelim sa njom, da je je zagrlim i da budemo u njenoj kući na Dedinju gde smo provodili puno vremena – sanjajući zajedno – sa setom i ovom prilikom kaže Novak.

Setio se Novak dana provedenih sa Jelenom kada je bio dečak.

– Ona me je toliko toga naučila o životu, a da ne pričam o tenisu, i taj profesionalizam i posvećenost koji mene danas odlikuje dolazi od nje. Ona je bila toliko temeljita u svojim analizama, pripremama… Ja sam sa 8-9 godina boravio kući kod nje, na kasetama smo gledali video-snimke velikih šampiona. Objašnjavala mi je igru, taktiku, zašto radim određene drilove, kako moram da živim. Takođe se znalo da je bitno kakve ocene imam u školi, šta jedem, kada se ide na spavanje i kada se budi, da znam da spremim svoju torbu i da je bitno da se uvek sportski, fer i sa poštovanjem odnosim prema ljudima.

Zajedno sa Novakovim roditeljima Srđanom i Dijanom, Jelena uvek zauzima posebno mesto u njegovom srcu.

– Jelena je imala veliko poverenje i podršku mojih roditelja i zajedno sa njima je na jedan neverovatno veliki način uticala na mene. Bez daljnjeg, ona je moja “teniska majka” i najvažniji teniski mentor, žena koja mi je dala mogućnost da budem ovde. Znam da je sa mnom ovde u mislima. Zahvalan sam na svemu što mi je pružila u mojim počecima, vremenu koje mi je posvetila jer, da ne zaboravimo, ona je bila reprezentativka u rukometu. Trener Ivaniševiću i Moniki Seleš, legenda našeg sporta u periodu kada sam kao klinac počinjao da igram tenis, značajna ličnost u srpskom društvu. I ona je takva želela da mi posveti vreme i provede godine i godine sa mnom na terenu i van njega i da me uputi, nauči, usmeri. Pored mojih roditelja, ona ima najveće zasluge za sve ovo što se meni dešava – zaključio je Novak u pijetet svojoj velikoj mentorki Jeleni Genčić posle osvojene sedme Vimbldonske titule.

izvor: kurir.rs