Kako osloboditi dete straha od kupanja?
Vaše malo dete apsolutno obožava vodu, svaki dan se rado brčka i razigrano pljuska u kadi. I onda odjednom, niotkuda, više neće da se kupa, i počinje da vrišti kada pokušate da ga stavite u kadu.
Strah od kupanja i vode je uobičajeni strah kod mnogih mališana, javljajući se najčešće između 1. i 2. godine
Postoji veoma logičan razlog tome: tokom ranih godina detetov mozak se razvija veoma brzo, a mališani razvijaju pojačanu svest o svom okruženju. Njihovi mozgovi se bukvalno pale kao male sijalice podstaknute svim novim informacijama.
Kao rezultat odjednom postaje strašno to što voda odlazi kroz crnu rupu ili zvuk mlaza koji izbija iz česme, određeni miris sapunice koji detetu ne prija i mnoge druge stvari podstaknute detetovim saznanjima o svetu i razvojem mašte.
Takođe, može se desiti da dete iskusi negativne senzacije kao što je previše topla voda, da na kratko ostane bez daha zbog vode koja se sliva niz lice ili mu zasmeta sapunica koja dopre do očiju. Ponekad je dovoljno da dete samo jednom ima negativno iskustvo sa kupanjem da se ovaj strah ili odbojnost razvije.
Strah može potrajati nedeljama, čak i mesecima, što može prilično zabrinuti roditelje. Ipak, ne brinite. Ovo je jednostavno faza koja će proći.
Iako ovaj period može biti izazovan za vas, strah ćete najbrže otkloniti sa puno strpljenja, ljubavi i podrške.
Kako ubediti dete da se kupa?
-
Probajte da otkrije razlog odbijanja
Ako uspete da odredite šta je to što dete toliko odbija od kupanja, znaćete i kako to da rešite. Na primer, ako dete burno reaguje dok punite kadu, možda je u pitanju zvuk vode koja lije iz česme. Ako recimo beba ima strah od povlačenja u odvod (veoma čest strah kod dece!), možete pustiti vodu da otiče i ostaviti patkicu u kadi da bi dete videlo da iako voda odlazi, patkica ostaje. Ili jednostavno pustite vodu da otiče kasnije, kada uspavate dete.
-
Pronađite alternativne načine pranja
Iako ne možete da ga razumete, strah koji vaše dete oseća je veoma stvaran i zato ne bi trebalo da ga prisiljavate da uđe u kadu. Strah će sigurno proći, a vaše dete će se ponovo veselo brčkati. Do tada dete možete prati bez ulaska u kadu, sa peškirićem za pranje i toplom vodom sa malo blage sapunice.
Kada je reč o bebama i maloj deci, kupanje par puta nedeljno je sasvim dovoljno, osim ako se jako ne zaprljaju, oznoje ili imaju neko stanje kože koje bi zahtevalo češće kupanje.
-
Probajte manju “kadu”
Umesto kade, možete upotrebiti manju posudu, kadu za bebe ili veliki lavor sa toplom vodom (i mehurićima!) i ohrabiti dete da stavi par igračkica i potopi samo stopala. Pohvalite dete i pokažite radost za svaki mali korak koji napravi, čak i ako samo umoči prstiće!
Ponekad se dete plaši potapanja u vodu. Ako je to slučaj, može pomoći da sedne najpre u praznu kadu, a da zatim pustite vodu da teče u kadu i držite nivo plićim, tako da su joj samo nogice potopljene kad sedi.
-
Zaštitite detetu oči
Ako detetu najviše smeta kada mu voda prsne na lice i oči, možete nabaviti “specijalni” peškirić koji će mu biti pri ruci da obriše okice kad treba. Ili mu možete dati da koristi naočare za kupanje.
Da od kupanja napravite još bolju asocijaciju na more ili bazen, dajte mu da obuče kupaći i ponese posudice za plažu. Kupanje će za njega opet biti vreme zabave i igre!
-
Uđite sa detetom u kadu
Možda najbolji način da detetu pokažete kako je kupanje u kadi zabavno jeste da vi sami uđete u kadu! Igrajte se bebinim igračkama, pravite mehuriće i pokažite kako se dobro provodite. Ako dete želi da vam se pridruži, pustite ga.
-
Penušava kupka, mehurići, igračke i ostale zabavne stvarčice
Deca uglavnom obožavaju penu! Za dodatni doživljaj, stavite malo prehrambene boje u penu, dete će se obradovati šarenim oblačićima.
Od kupanja u kadi možete napraviti i pravu malu kreativnu radionicu! Napravite boju tako što ćete u plastične posudice ili kalup za mafine staviti malo pene za brijanje. U svaku posedu stavite različitu prehrambenu boju. Dajte detetu četkicu i oslikavanje kupatila može da počne! Ne brinite, ovu boju ćete lako skinuti običnom vodom.
izvor: bebo.club
Miljana Đorić: SAČUVALA SAM BAKINU TAJNU PRIPREME MELEMA- Besplato pomaže svima
Miljana Đorić, penzionerka iz sela Barje Čiflik kraj Pirota, godinama priprema meleme od trava i komovice kojima pomaže obolelima od crvenog vetra i masnog tkiva. Nije nepoznata mnogima i van atara ove opštine.
Miljana je po profesiji učiteljica. Radila je u Ćuštici, Šugrinu i Radosinu kraj Babušnice. Sa ponosom ističe da je bakin učenik, a njeno interesovanje za narodnu medicinu počelo je još u detinjstvu.
– Nigde to nisam pričala, sve dok pre dvadeset godina moj direktor nije imao zdravstveni problem – crvenilo po licu i nogama. Prvo nisam želela da priznam da ja pravim meleme, rekla sam da to radi neka baka. Kada se izlečio i hteo da se na neki način zahvali, tek onda sam mu priznala da sam ja ta baba – priča Miljana.
S bakom Jovankom Miljana je brala i sušila razne trave. Baka ništa nije htela da joj kaže, samo ju je vodila u berbu trave ispod planinarskog doma, gde je ona, poreklom iz Dobrog Dola, imala pojatu.
– Baki je trave otkrio jedan nemački lekar koji je svojevremeno boravio u našem kraju i pokazao dve biljke koje mogu da pomognu. Baka ih je zvala preventivka i tumorka (biljke iz porodice lincura) i tako je do danas ostalo. Od njih pravim biljnu mešavinu od koje se kuva čaj, a od drugih biljaka i komove rakije pravim dve vrste melema. Bila sam bakin pomagač i učenik i odala mi je tajnu pripreme melema. Za lečenje crvenog vetra koristi se jedna vrsta bilja s komovicom, a za masna tkiva tri vrste – kaže Miljana.
Pomagala je mnogima koji su se žalili na bolove, praćene otokom i visokom temperaturom, crvenilom na rukama i nogama i po telu. Bilo je i slučajeva da se crvenilo pretvori u rane.
– Imala sam nedavno slučaj jedne žene iz Beograda koja je imala jake bolove u uvu i rane po licu. Probali smo, i za jednu noć nestao je otok, a od rana su ostale samo mrlje. Dakle, kad vidim, odmah znam o čemu je reč i pokušam da pomognem – kaže Miljana.
Spisak ljudi kojima je pomagala je veliki. Pomagala je deci od šest godina, trudnicama, dojiljama, mnogim znanim i neznanim ljudima. Priseća se jednog radnika “Tigra”, kome je trebalo da amputiraju nogu. Uspela je da mu pomogne. Pamti i jednog poznanika kome je crveni vetar zahvatio grudni koš i ruku i imao je visoku temperaturu.
– Izvukli su ga iz bolnice i za dva sata, posle dejstva mog melema, počeo je rukom da maše – priča Miljana.
U njenoj svesci su mnoga imena, brojevi telefona ljudi iz mnogih gradova Srbije kojima je pomagala. Na pitanje da li je neko od lekara tražio pomoć, kaže da je među onima kojima je pomagala bilo i lekara.
– Pomogla sam i jednoj devojci koja je pri kraju studija medicine – nastavlja Miljana.
Njena vrata otvorena su za sve kojima je pomoć potrebna i koji veruju u moć njenih melema i lekovita svojstva travâ koje samo ona zna. Svoje meleme slala je u mnoge gradove bivše SFRJ. Dosad je, prema svojoj evidenciji, njenu pomoć dobilo oko deset hiljada ljudi.
– Meni je najvažnije da ljudima mogu da pomognem. Nikom ništa ne naplaćujem. Želim da se ljudi od svega izleče i, kad se sretnemo, da mi se jave i kažu da sam im pomogla. To mi je najveća nagrada – kaže Miljana.
Saveti plus
Otok brzo nestao
Komšinica Biljana Đurić kaže da ni sama nije verovala u priče da Miljana melemom leči. Kaže da su joj obe noge bile otečene i bolele je od kolena do stopala. Otok je bio veliki a bolovi nepodnošljivi. Bila je i kod lekara, sve dok nije od svoje majke čula za Miljanine meleme.
– Nisam verovala. Kad je došla, rekla mi je: ,Probaćemo sa mojim melemima, ali garantujem da će ti biti bolje., I dalje sam bila sumnjičava i majci rekla da prvo probamo na jednoj nozi i vidimo šta će biti. Tako je i bilo. Melemom smo natopili krpu i omotali oko noge. Posle dva sata, pošto je bila velika temperatura, krpa se osušila i osetila sam da mi je bilo bolje. Tek tada sam dozvolila da se melemom namaže i druga noga. Krpe smo menjali non-stop, puna 24 časa. Kad sam posle dva dana otišla kod lekara na kontrolu, oni su se začudili. Nisu više to bile one moje stare i otekle noge. Od velikog otoka nisam mogla da hodam, a prsti na nogama su bili modri. Lečenje je trajalo dva dana, za vikend. Kad su me prvi put videli lekari, rekli su da je to tromboza i da mora da se uradi ultrazvuk. Posle su se čudili da je otok nestao, kao da je rukom odnesen – priča Biljana.
izvor: m.magicnobilje.com
Dečak kome je vuk bio čovek, a čovek vuk – Možda još i danas pleše sa vukovima
Krajem osamdesetih godina prošlog veka, na tromeđi BiH, Crne Gore i Srbije, lovci su u čoporu vukova ugledali dečaka koji se kretao četvoronoške. Lovci su vukove pobili, a dečaka uhvatili, utovarili na kamion i povezli sa sobom. Tako se rodila priča o Ničijem detetu.
Dečak je bio u ranama i ogrebotinama, bio je neuhranjen, nije znao da priča. Niko nije znao odakle je, čiji je, niti kako je završio u šumi s vukovima.
Ovo ničije dete dovedeno je potom u centar za socijalnu negu u Travniku gde su mu jugoslovenske vlasti izdale matični list i nazvale ga – Haris Pućurica i tako mu dale i ime i veru. Dečaka su potom poslali u dom za nezbrinutu decu u Beogradu gde je počela njegova mukotrpna socijalizacija. Za pet godina u domu Haris je naučio da hoda na dve noge, da jede iz tanjira, da razume druge. Onda je njegov slabašni put ka prihvatanju u društvu prekinuo – rat. U proleće 1992. on je poslat po naredbi kao i druga deca vraćen u centar iz kog je i došao, u Bosnu, koja se spremala za ratni vihor.
Niko ga nikad nije tražio
Odakle je došao i kuda je tačno otišao Haris i dan-danas je misterija. Neki tvrde da su čuli kako je poginuo negde na ratištu u Bosni. Uglavnom, nikad se više nije javio nikom. A niko ga nikad nije ni tražio.
O tome šta se sve desilo kada je Haris došao u dom, govorio je njegov vaspitač Dragan Rolović.
„Bio je prilično visok. Procenili smo da ima 10 godina, ali možda je imao i 12. Zapamtio sam kako je dugačke ruke imao. Bio je plavušan, više svetlosmeđ, s plavim očima, bledunjav, svetle puti. Kad je tek došao kod nas, imao je hroničnu upalu sinusa i stalno mu je curio nos. Karakterističan mu je bio hod, malo trapav, mada on sam nije bio trapav, niti je fizički bio oštećen na bilo koji način. Bio je zdravstveno zapušten, neuhranjen, imao je ogrebotine i rane po telu, nije znao da govori i imao je problem s hodanjem. Kasnije se ispostavilo da nije znao da hoda u cipelama. Ali naučio je“, pričao je Rolović.
U početku su se s Harisom sporazumevali gestikulacijom, ali brzo je počeo da uči prve reči.
„Imao sam utisak da razume većinu stvari koje mu govorim. To nam je bio znak da je dete bilo u kontaktu s ljudima i da je nekad znalo da govori. Deca su mu pomogla da brzo savlada govor. Ona su se baš potrudila i na naše veliko iznenađenje ostvarila odličan kontakt s Harisom, štitila su ga, naučila ga mnogo čemu.“
Deca u domu ga zavolela
Haris se nije plašio ljudi, ali jeste nove sredine i tehnologije.
„Sve mu je bilo novo i nepoznato, puno dece oko njega, velika zgrada, svi mu nešto govore, nešto pokazuju… U početku je mnogo vremena provodio budan, nije spavao na krevetu, već na stolici, te ispod stola i na stolu u dnevnom boravku. Trebalo je vremena da nauči da spava u krevetu. Kada je prvi put video televizor, to je bila tragikomična situacija. Toliko se uplašio da smo ga za noge izvlačili ispod kreveta. Higijenske navike nije uopšte imao. Nije znao čemu služi česma, imali smo problem da ga naučimo da je koristi, kao i da ga okupamo, odsečemo mu nokte… Opirao se tome neko vreme. Ono čega se sećam jeste da je strašno bio vezan za stvari koje je dobio, čuvao je sve, od četkice za zube, pa nadalje. Bio je fasciniran klikerima i psima. Jednom je u naše dvorište ušao rotvajler, deca su se razbežala, a Haris mu je prišao, nešto mu rekao, uzeo za ogrlicu i doveo meni u kancelariju. Kako je samo mirno taj pas stajao pored njega…“, priseća se Rolović.
Pamti kako Haris, čak i kada je savladao veliki fond reči, nije mnogo govorio.
„Oko njega su bila deca, ali nikad ih nije provocirao, nije ulazio u konflikte s njima. Imao je i najboljeg druga, Žileta. Taj dečak je na neki način preuzeo brigu o njemu, a bio je jedan od najjačih i najinteligentnijih dečaka u domu u to vreme. Bili su baš bliski, što je za nas bilo iznenađenje, s obzirom na to da je Žile bio dečak sklon manipulacijama, svađama. On je Harisa naučio kako se drži olovku, kako se piše, kako se peru zubi, kako se kupa, mnogo puta smo ga zatekli mokrog jer mu je pomagao da se kupa. Žiletov odlazak iz doma je teško pao Harisu. Nije imao nikog tako bliskog. Nama, vaspitačima, Haris je bio posebno drag. Meni lično jer sam znao kakav je došao i kakav je napredak napravio za to kratko vreme. Umeo se on vezati i za nas, kad sednete pored njega, on se malo osloni na rame, tražeći nežnosti i pažnje, kao i svako dete. To mu kod nas nikad nije bilo uskraćeno“, napominje Rolović.
Nestao u vihoru rata
Haris je tih godina i dalje bio ničije dete, ali je imao kakav-takav dom. Nažalost, te 1992. Haris je vraćen u Bosnu i, kako kažu neki, obukli su mu uniformu i poslali ga u šumu, u rat. Imao je tada navodno 17 godina i više se nije vratio. Kažu i da ga je ubio zalutali metak, ali kao ni mnogo toga drugog, ni to se sa sigurnoću ne zna možda još i danas pleše sa vukovima.
Priča o Harisu bi možda i ostala zatrpana u ratnim strahotama da je vaspitač Dragan Rolović slučajno nije pomenuo Ani Tomović, pozorišnoj rediteljki koja je radila s decom u zavodu. Ona je priču prenela svom suprugu, reditelju Vuku Ršumoviću. Njega je toliko inspirisala da je odlučio da napravi film pod imenom Ničije dete. Film je premijerno prikazan na Festivalu u Veneciji, odakle se vratio s čak tri nagrade.
IZVOR: nova.rs
Poučna priča – TRI PČELICE
Moj tata ima pčele. Danas mi je pokazao sav med koji je dobio ove godine. Skinuo je poklopac kante meda, a na vrhu su bile 3 pčelice. Bile su prekrivene lepljivim medom i koprcale se u njemu. Pitala sam ga možemo li im pomoći, a on je rekao da tu nema pomoći jer zasigurno neće preživeti. Te su pčelice za njega bile jedne od redovnih žrtava prikupljanja meda.
Ponovno sam ga pitala možemo li ih barem izvući i ubiti, ipak je on bio taj koji me naučio da skratim muke životinji ako drugog izlaza nema. Nakon moga neodustajanja konačno je popustio i izvadio ih iz kante. Stavio ih je u praznu posudicu i ostavio vani.
Budući da je uznemirio košnicu, pčele su uznemireno letele posvuda.
Stavili smo 3 pčelice u posudu na klupu i prepustili ih njihovoj sudbini. Tata me pozvao malo kasnije da mi pokaže što se događa. Ove tri pčelice bile su okružene drugim pčelama koje su čistile gotovo mrtve pčele, pomažući im da skinu sav med sa svojih tela. Vratili smo se malo kasnije i u plastičnoj posudici ostala je samo jedna pčelica. Još uvijek su je druge pčele marljivo čistile.
Kada je došlo vreme da odemo proverili smo i posudica je bila prazna.
Te tri pčelice preživele su jer su bile okružene drugim pčelama koje nisu htele odustati od njih, drugim pčelama koje su odbile pustiti ih da uginu.
Nepoznat autor
DIVLJA JABUKA – Bolovi u zglobovima nestaju, popravlja slabu cirkulaciju, odklanja kožna oboljenja, za jačanje nerava, srca, pluća… (RECEPTI)
Divljja jabuka ili kako je još zovu – mala jabuka je bogata vitaminima A, B i C, fosforom, gvožđem, kalijumom, kalcijumom i magnezijumom. Sadrži i organske kiseline i biljna vlakna pa zato snažno utiče na naš imunitet. Njeno sirće nezamenljiv je lek kod prehlade i bolnog grla.
Bogato je aminokiselinama, a određen enzimi razgrađuju masnoću, pa je odlično za mršavljenje, regulaciju holesterola. Podstiče varenje, poboljšava probavu, utiče na ubrzan rad metabolizma…
Oni koji koriste ovaj prirodan eliksir primetili su da im je nivo koncentracije viši, da bolovi u zglobovima nestaju – idealno je rešenje kod reumatskih tegoba, dobar i za hronični artristis. Utiče i na proširene vene, popravlja slabu cirkulaciju, može da otkloni i najuporniji ekcem i kožna oboljenja…
Univerzalni čaj
Prelijte 10 g cveta divlje jabuke sa prethodno 5 min prokuvanih 2, 5 dl vode, velike kašike meda i soka jednog (1) limuna. Ostavite poklopljeno 15 minuta, procedite. Pije se za jačanje nerava, srca, pluća, ublažavanje kašlja, kijavice.
Domaće sirće
Operite i očiste divlje jabuke od semenki, sameljite i stavite u kacu. Da bismo dobili parvo domaće sirće ne smemo dodavati vodu, šećer ili konzervanse. Plod zri najmanje 180 dana, sve dok se voćni sok ne pretvori u sirće. Jedino tako dobijeno sirće je kvalitetno, lekovito.
Protiv anemije
Svako jutro na prazan stomak pojedite narendanu jabuku prelivenu sokom od 1/2 limuna, kašikom domaćeg šumskog meda i malom kašikom soka od bokvice ili drenjina.
Ako su divlje jabuke jako opore, mešajte ih sa slađim voćem
Protiv zatvora
Svakodnevno uzimate obrok od jedne pečene divlje jabuke sa kašom od ječma, pšenice ili raži. Može da posluži i hleb.
Protiv išijasa
Bolna mesta se oblože trulom divljom jabukom. Postupak se ponavlja tri (3) puta na dan dok se ne oseti olakšanje.
Za relaksaciju
Vodi u kadi dodajte 5-6 l jabukovog sirćeta i litar čaja od smrekinih bobica. Posle 15-minutnog kupanja popite i sok od sveže divlje jabuke s medom ili čašu jabukovog vina. Leči melanhoniju.
izvor:.kurir.rs
BROJSOV ČAJ – ČISTI TELO OD OTROVA, JAČA IMUNITET, ŠTITI JETRU I BUBREGE (Recept)
Ako niste čuli za Brojsov čaj, krajnje je vreme da saznate nešto o ovoj “šoljici zdravlja”. Reč je o biljnoj mešavini, koja se sastoji od nane, matičnjaka, kantariona i žalfije, a koji se različito priprema u odnosu na to za koji zdravstveni problem je namenjen.
Već po sastavu je jasno da je Brojsov čaj neviđeno zdrav napitak jer se ne zna koji je od sastojaka zdraviji, a pre nego što objasnimo kako se pravi čaj, nekoliko reči o lekaru po kojem čaj nosi ime.
Rudolf Brojs je bio austrijski lekar skromnog porekla, koji je čvrsto verovao da priroda ima moć da potpuno izleči naš organizam. On je osmislio terapiju koja je sadržala čajeve i dijete, za koje je tvrdio da leče od raka i brojnih drugih, invazivnih bolesti.
Sastav čaja
Kao što smo rekli, Brojsov čaj se sastoji od nane, matičnjaka, kantariona i žalfije, a postoji razlog zašto su baš te biljke sastojci.
Nana je veoma moćna u borbi protiv virusa i toksina u telu što pogoduje bubrezima i jetri, kantarion ima antiseptička, analgetička i blaga sedativna svojstva, žalfija je takođe bogata antiseptičkim i esencijalnim uljima, kao i matičnjak, koji pomaže u borbi protiv toksina, virusa i bakterija.
Ovaj čaj pomaže kod problema sa bubrezima, želucem, u čišćenju organizma, ali je sjajan i za zdrave osobe, kojima pomaže u jačanju imuniteta.
Kako se pravi
Brojsov čaj, tj. njegove varijacije, pošto su sastojci različiti u odnosu na to za koje probleme je namenjen, sprema se veoma jednostavno, ali je potrebno pratiti mere sastojaka veoma precizno, da bi ovaj napitak imao što bolji efekat. Svaki čaj se pije nekoliko puta dnevno.
Brojsov čaj za imunitet
Potrebno je:
-
Kašika žalfije
-
Prstohvat nane
-
Prstohvat matičnjaka
-
Prstohvat kantariona
Priprema:
U pola litre vode kuvajte tri minuta žalfiju, zatim skinite sa vatre, pa dodajte po prstohvat nane, matičnjaka i kantariona. Ostavite da odstoji poklopljeno deset minuta. Procedite i pijte polovinu ovog čaja pre doručka, a drugu polovinu popodne ili pred spavanje.
Brojsov čaj za bubrege
Potrebno je:
-
Preslica 15 grama
-
Kopriva 10 grama
-
Troskot osam grama
-
Kantarion šest grama
Priprema:
Dodati po prstohvat mešavine ovih biljaka i preliti šoljom vruće vode, pa ostaviti da odstoji deset minuta. Nakon toga procediti i talog vratiti, pa ponovo preliti sa još dve polje kipuće vode i kuvati još 10 minuta. Sve to procediti u isti sud i pomešati sa prethodno oceđenim čajem.
Brojsov čaj za detoksikaciju
Potrebno je:
-
Kašika žalfije
-
Prstohvat kantariona
-
Prstohvat nane
-
Prstohvat matičnjaka.
Priprema:
Dodati žalfiju u pola litre ključale vode i ostaviti da vri još tri minuta. Nakon skidanja s vatre u tu vodu dodati po jedan prstohvat kantariona, nane i matičnjaka. Ostaviti poklopljeno 10 minuta, pa potom procediti.
izvor: mondo.rs
Deca ambicioznih roditelja su anksiozna, depresivna, nesigurna u sebe i u svoje sposobnosti…
Previše ambiciozni roditelji, koji od svoje dece zahtevaju da ostvare njihove lične snove i ispune sva njihova očekivanja, u mališanima neretko bude poražavajući osećaj nedostatka roditeljske ljubavi, nervozu i nezadovoljstvo, želju da se otuđe od društva i povuku u sebe, ali i ono protiv čega se ljudi najteže bore – anksioznost i depresiju.
Socijalni psiholog Vesna Tomić kaže za “24sedam” da deci najveći problem predstavlja to što roditelji svoje ambicije stavljaju ispred ljubavi koju prema njima osećaju.
Pokazivanje ljubavi
– Oni vole svoju decu, ali kad zahtevaju da ona ispune njihova lična očekivanja i ambicije, često zaborave da im tu ljubav pokažu. Mališani tada misle da im roditelji upravo tim zahtevanjem pokazuju ljubav, ali je oni drugačije zamišljaju, pa se osećaju nevoljenim i u njima se naposletku budi niz negativnih osećanja – objašnjava Vesna Tomić.
A, kako će se velike ambicije roditelja odraziti na decu, socijalni psiholog navodi da to zavisi od uzrasta te dece.
– Mališani predškolskog uzrasta na preterane zahteve roditelja najpre će odgovoriti buntom. Pokušaće da se spasu i odbrane, ali ubrzo će se povući u sebe, postaće nervozni, a možda i anksiozni. Sa druge strane, starija deca, koja su pošla u školu, ili će pristati da rade kako roditelji diktiraju, ili će se prikloniti lošem društvu – navodi naša sagovornica.
Nikad “bravo”
Kako ona objašnjava, previše ambiciozni roditelji retko pohvale decu kad ona to zasluže. To može, nastavlja Tomić, da na njih ostavi negativne posledice koje će se videti i kad ta deca odrastu.
– Kasnije će biti nesigurni u sebe, u svoje sposobnosti, imaće nizak stepen samopoštovanja, kao i nizak stepen samokontrole u društvu. Zbog toga je kvalitet odnosa između dece i roditelja ključan. Roditelji bi trebalo da porade i na stepenu ispoljavanja svojih ambicija – navodi naša sagovornica.
Njen kolega, sociolog Ratko Božović, kaže za „24sedam“ da mala deca ne mogu da se odupru željama ambicioznih roditelja, što ih kasnije može odvesti i u stanje depresije.
Zanemarene želje
– Zbog svog uzrasta ona ne shvataju šta se oko njih zbiva, pa o njima odlučuju drugi. Roditelji koji ne odigraju svoju zacrtanu životnu ulogu, žele da ih zamene deca, ne mareći za njihove sopstvene želje. Teraju ih da upisuju škole koje ne vole, da se bave poslovima u kojima ne vide nikakvo zadovoljstvo… Na taj način bude strah u svojoj deci, jer se ona uvek pitaju da li će zadovoljiti želje roditelja. Ako dete ne ispuni njihove želje, osećaće se loše, kao promašaj, nesposobnim, što ga kasnije može odvesti i u depresiju. Tada deca prestaju da žive svoj život. A trebalo bi da svako igra svoju ulogu, da se vodi svojim opredeljenjima, ambicijama i potencijalom – navodi Božović.
On problem vidi i u takozvanoj razlici u vrednosnom sistemu između roditelja i dece.
Kolevka ličnosti
– Nameću deci da rade ono što oni nisu u vremenu kada te stvari više ne postoje ili više nisu tako važne. U suštini, porodica više nije kolevka ličnosti kao što je bila u nekim prošlim vremenima – objašnjava Božović.
Sa druge strane, nije sve tako crno, ističe Vesna Tomić, i dodaje da ponašenje ambicioznih roditelja u nekim slučajevima deci može doneti i dobro.
– Ako roditelj koji nije imao mogućnosti da, recimo, igra balet, svira klavir ili uči jezike, pa zbog toga to predloži svom detetu, onda je to dobro delo, ali samo u slučaju ako dete predlog prihvati. U slučaju da ne prihvati, onda su posledice negativne, pogotovo ako ga roditelji zbog toga kažnjavaju. Takođe, ambiciozni roditelji ponekad decu podstiču na red i rad, što je isto dobra strana, ako se na pravi način predstavi – kaže ona.
Zbog roditeljskih ambicija završio na psihijatriji
Slučaj jednog mladića, koga su preambiciozni roditelji gušili svojim zahtevima, već odavno je poznat javnosti. On je, posle odličnog uspeha, napustio srednju školu i otišao na lečenje u psihijatrijsku ustanovu, i to zbog depresije s kojom se suočio zbog uloženog truda da zadovolji želje svojih roditelja.
– Radio sam sve da zadovoljim njihove ambicije, ali više nisam mogao da izdržim i više nemam snage ni za šta. U školi me niko ne razume niti prihvata, a isto je i kod kuće. Želim da napustim školu i društvo i krenem iz početka. Hoću da uradim nešto što ja želim, a ne moji roditelji. Shvatio sam da je vreme da upoznam sebe i svoje želje – izjavio je za medije taj mladić koji se, nakon nekoliko terapija sa psihijatrom, oseća bolje.
izvor: 24sedam.rs
JEZEKILIJEV HLEB: Ovo je jedini hleb koji topi salo! (RECEPT)
Ko kod da je poželeo da smrša verovatno je najpre počeo da izbegava hleb i proizvode od belog brašna. Šta ako vam kažemo da sada možete da uživate u sveže pečenom hlebu i pritom mršavite. Predstavljamo vam Jezekiljev hleb.
U moru različitih dijeta i brzih rešenja za skidanje kilograma hleb i ugljeni hidrati važe za neprijatelja broj jedan. Zaboravljamo da nije svaki hleb napravljen od istih sastojaka, i samim tim štetan. Neke vrste hlebova vam mogu pomoći ne samo da kilažu dovedete u red, već i da poboljšate celokupno zdravlje.
„I najobičniji hleb može biti deo zdrave ishrane, ali neke opcije su bolje kada je reč o mršavljenju i skidanju masnih naslaga“, rekla je Loren Manaker, medicinski stručnjak.
Njena preporuka je Jezekiljev hleb.
O kakvom hlebu je reč?
U jednom parčetu tog hleba ima 80 kalorija, 0,5g masti (0% zasićenih), 15g ugljenih hidrata (od čega 3g vlakana) i 5g proteina.
Napravljen po posebnom, sporijem postupku i pun je sastojaka koji će prijati vašem organizmu. Tu su pšenica, ječam, proso, spelta i mahunarke. Zajedno, ove namirnice čine moćnu kombinaciju proteina i sadrže čak 18 amino kiselina uključujući svih devet koje su neophodne našem organizmu. Proces sporog pečenja onemogućava da se izgube prirodna vlakna i vitamini iz žitarica. Nasuprot uvreženom mitu o tome da hleb goji, stoji činjenica da žitarice od celog zrna mogu biti uspešan, čak i ključni saveznik u skidanju kilograma, nasuprot belom, prerađenom hlebu.
Prema studiji objavljenoj u World Journal of Diabetes, zamenom prerađenih žitarica onima od celog zrna doprinosite gubljenju kilograma. Veruje se da glavni razlog leži u visokom nivou vlakana koji su povezani sa stomačnim mikrobima i zdravljem metabolizma. Zbog dijetetskih vlakana, hleb od celog zrna žitarica (Jezekiljev hleb), čini da ostanete siti duže. Neprerađene žitarice sadrže manje šećera pa pomažu u smanjivanju masnih naslaga. Visok sadržaj vlakana i proteina po samo jednoj porciji ovog hleba neće povisiti nivo šećera u krvi, pa ćete masne naslage gubiti lakše. Na ovaj način možete da uživate u hlebu i svim namazima bez griže savesti.
Evo kako da ovaj hleb napravite kod kuće.
Recept za Jezekiljev hleb
Sastojci:
-
8 šolja pšeničnog brašna od celog zrna
-
4 šolje ječmenog brašna
-
2 šolje skuvanog i izgnječenog sočiva
-
pola šolje mlevenog prosa
-
pola šolje raženog brašna
-
Šolja i po vode
-
kašičica soli
-
4-6 kašika maslinovog ulja
-
7 grama sirovog kvasca ili kašika suvog kvasca
-
pola šolje tople vode
-
1 kašika meda