Naslovna Bilje Lekovito bilje Miljana Đorić: SAČUVALA SAM BAKINU TAJNU PRIPREME MELEMA- Besplato pomaže svima

Miljana Đorić: SAČUVALA SAM BAKINU TAJNU PRIPREME MELEMA- Besplato pomaže svima

959

Miljana Đorić, penzionerka iz sela Barje Čiflik kraj Pirota, godinama priprema meleme od trava i komovice kojima pomaže obolelima od crvenog vetra i masnog tkiva. Nije nepoznata mnogima i van atara ove opštine.

Miljana je po profesiji učiteljica. Radila je u Ćuštici, Šugrinu i Radosinu kraj Babušnice. Sa ponosom ističe da je bakin učenik, a njeno interesovanje za narodnu medicinu počelo je još u detinjstvu.

– Nigde to nisam pričala, sve dok pre dvadeset godina moj direktor nije imao zdravstveni problem – crvenilo po licu i nogama. Prvo nisam želela da priznam da ja pravim meleme, rekla sam da to radi neka baka. Kada se izlečio i hteo da se na neki način zahvali, tek onda sam mu priznala da sam ja ta baba – priča Miljana.

S bakom Jovankom Miljana je brala i sušila razne trave. Baka ništa nije htela da joj kaže, samo ju je vodila u berbu trave ispod planinarskog doma, gde je ona, poreklom iz Dobrog Dola, imala pojatu.

– Baki je trave otkrio jedan nemački lekar koji je svojevremeno boravio u našem kraju i pokazao dve biljke koje mogu da pomognu. Baka ih je zvala preventivka i tumorka (biljke iz porodice lincura) i tako je do danas ostalo. Od njih pravim biljnu mešavinu od koje se kuva čaj, a od drugih biljaka i komove rakije pravim dve vrste melema. Bila sam bakin pomagač i učenik i odala mi je tajnu pripreme melema. Za lečenje crvenog vetra koristi se jedna vrsta bilja s komovicom, a za masna tkiva tri vrste – kaže Miljana.

Pomagala je mnogima koji su se žalili na bolove, praćene otokom i visokom temperaturom, crvenilom na rukama i nogama i po telu. Bilo je i slučajeva da se crvenilo pretvori u rane.

– Imala sam nedavno slučaj jedne žene iz Beograda koja je imala jake bolove u uvu i rane po licu. Probali smo, i za jednu noć nestao je otok, a od rana su ostale samo mrlje. Dakle, kad vidim, odmah znam o čemu je reč i pokušam da pomognem – kaže Miljana.

Spisak ljudi kojima je pomagala je veliki. Pomagala je deci od šest godina, trudnicama, dojiljama, mnogim znanim i neznanim ljudima. Priseća se jednog radnika “Tigra”, kome je trebalo da amputiraju nogu. Uspela je da mu pomogne. Pamti i jednog poznanika kome je crveni vetar zahvatio grudni koš i ruku i imao je visoku temperaturu.

– Izvukli su ga iz bolnice i za dva sata, posle dejstva mog melema, počeo je rukom da maše – priča Miljana.

U njenoj svesci su mnoga imena, brojevi telefona ljudi iz mnogih gradova Srbije kojima je pomagala. Na pitanje da li je neko od lekara tražio pomoć, kaže da je među onima kojima je pomagala bilo i lekara.

– Pomogla sam i jednoj devojci koja je pri kraju studija medicine – nastavlja Miljana.

Njena vrata otvorena su za sve kojima je pomoć potrebna i koji veruju u moć njenih melema i lekovita svojstva travâ koje samo ona zna. Svoje meleme slala je u mnoge gradove bivše SFRJ. Dosad je, prema svojoj evidenciji, njenu pomoć dobilo oko deset hiljada ljudi.

– Meni je najvažnije da ljudima mogu da pomognem. Nikom ništa ne naplaćujem. Želim da se ljudi od svega izleče i, kad se sretnemo, da mi se jave i kažu da sam im pomogla. To mi je najveća nagrada – kaže Miljana.

Saveti plus

Otok brzo nestao

Komšinica Biljana Đurić kaže da ni sama nije verovala u priče da Miljana melemom leči. Kaže da su joj obe noge bile otečene i bolele je od kolena do stopala. Otok je bio veliki a bolovi nepodnošljivi. Bila je i kod lekara, sve dok nije od svoje majke čula za Miljanine meleme.

– Nisam verovala. Kad je došla, rekla mi je: ,Probaćemo sa mojim melemima, ali garantujem da će ti biti bolje., I dalje sam bila sumnjičava i majci rekla da prvo probamo na jednoj nozi i vidimo šta će biti. Tako je i bilo. Melemom smo natopili krpu i omotali oko noge. Posle dva sata, pošto je bila velika temperatura, krpa se osušila i osetila sam da mi je bilo bolje. Tek tada sam dozvolila da se melemom namaže i druga noga. Krpe smo menjali non-stop, puna 24 časa. Kad sam posle dva dana otišla kod lekara na kontrolu, oni su se začudili. Nisu više to bile one moje stare i otekle noge. Od velikog otoka nisam mogla da hodam, a prsti na nogama su bili modri. Lečenje je trajalo dva dana, za vikend. Kad su me prvi put videli lekari, rekli su da je to tromboza i da mora da se uradi ultrazvuk. Posle su se čudili da je otok nestao, kao da je rukom odnesen – priča Biljana.

izvor: m.magicnobilje.com