Servirajte deci vitamin C u zanimljivom obliku – napravite voćni žele od pomorandže i meda. Lako se priprema i jača imunitet vaše dece u zimskoj sezoni.
Sastojci:
1 šolja soka od pomorandže (sveže isceđenog)
2 kašike želatina
1 kafena kašičica meda
Priprema:
Pospite želatin po polovini soka i pustite da odstoji i rastvori se.
Zagrejte drugu polovinu soka.
Dodajte zagrejani sok u mešavinu soka i želatina i uspite med.
Izlijte u kalupe i ohladite u frižideru.
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Ovsene ili zobene pahuljice su zaista jedna od najzdravijih namirnica koje možete jesti za doručak. Donosimo vam recept za mekano pecivo idealno za doručak.
Sastojci (za 4 osobe):
– 450 g brašna
– 1/2 svežeg kvasca ili 1 kesica suvog
– 1 kašičica šećera
– 200 ml mlake vode
– 2 kašičice soli
– 150 ml jogurta
– 150 g ovsenih pahuljica
– 3 kašike ulja
– semenke, po izbou
Priprema:
Razmrvite kvasac i dodajte u mlaku vodu, zatim dodajte šećer i kašiku brašna, pa pustite da naraste.
Dodajte sve sastojke i na kraju ovsene pahuljice i zamesite testo. Ostavite da narasta 40 minuta.
Premesite testo i podelite na osam delova. Oblikujte peciva po svojoj želji. Složite ih na pleh obložen papirom za pečenje.
Premažite vodom i pospite semenkama po izboru.
Ostavite da narasta dok se rerna ne zagreje do 180 stepeni.
Pecite između 15 i 20 minuta.
izvor: rs.n1info.com
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Zaista, džem, odnosno pekmez ili marmelada od pomorandži, veoma je lepog ukusa. Poslužiće kao super namaz za palačinke, zatim za doručak uz šolju mleka ili čaja.
Ukoliko do sada niste probali, onda je pravo vreme! Jednostavna priprema, i veoma prijatan ukus koji će vaša nepca sigurno zapamtiti. Ako mi ne verujete, probajte!
Džem (pekmez) od pomorandži
Male su razlike izmedju džema i marmelade, ali, ipak ih ima.. Džem je džem, sa komadićima pomorandže koji se fino osećaju. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Ja to obožavam!
Sastojci koji će vam biti potrebni za pripremu su:
-
2 kilograma pomorandži
-
1 kilogram šećera
-
200 mililitara vode
Postupak pripreme:
Pre svega, birajte pomorandže koje imaju debelu koru. Kora se takodje koristi za pripremu. Osim toga, one sa debljim korama su obično čvršće unutra, imaju manje soka, te su kao takve pogodne za kuvanje i pripremanje džema. Deblja kora još znači da džem neće biti gorak, što može da se dogodi ukoliko odaberete pogrešne pomorandže..
Dakle, kada odaberete pomorandže, sledeći korak je pranje. Dobro ih operite u nekoliko voda, a voda bi trebalo da bude hladna. Potom ih stavite u odgovarajuću šerpu, nalijte vode koliko da ih prekrije, pa kuvajte na umerenoj temperaturi, 5 minuta od trenutka ključanja.
Nakon tih 5 minuta, sklonite sa ringle pa ostavite da se osuše i ohlade. Pomorandže pre kuvanja ne morate da ljuštite, jer upravo kora daje taj poseban šmek. Možete ukoliko ne želite da rizikujete, ali garantujem dobar ukus ukoliko ispratite recept i savete. 🙂
Kada se pomorandže ohlade, iseckajte ih – očistite ih od belih žilica i koštica.
Sledi pripremanje sirupa u kojem će se kuvati. Šećer prelijte vodom pa stavite da se kuva na umerenoj temperaturi. Potrebno je da se napravi gušći sirup, pa otuda 1kg šećera i samo 200ml vode. Voda bi trebalo samo da prekrije šećer.
Od trenutka kada voda provri, kuvajte dalje dok ne dobijete gusti sirup, nešto redji od meda. Potom, ubacite očišćene i iseckane pomorandže u sirup, i smanjite temperaturu. Ostavite da se krčkaju.
Koliko će se džem krčkati zavisi od tačne jačine vaše ringle, a svakako bi trebalo da je gotov kroz sat vremena, i manje. Obično je gotov već za 30-40 minuta, ali svakako to morate sami proceniti. Kako?
Kada vam se učini da je džem već dovoljno gust, izvadite kašiku džema na tacnu, i sačekajte da se prohladi. Ako vam gustina džema odgovara, onda je to to. Sklonite sa ringle.
U medjuvremenu, dok se džem kuva, pripremite tegle – sterilišite ih. Gotov džem, dok je još topao, sipajte u pripremljene tegle pa dobro zatvorite. Prvo umotajte u ćebe i ostavite da se džem tako ohladi na sobnoj temperaturi, potom odložite u špajz ili frižider.
Otvorenu teglu džema držite u frizu, odnosno na hladnom mestu, kako se ne bi ubrzo pokvarilo. Ukoliko džem držite u frizu, dugo će biti dobar i neće se pokvariti..
Marmelada od pomorandži
Volim ja i marmeladu, da se razumemo! A, evo šta je to čini drugačijom od džema..
Sastojci koji će vam biti potrebni za pripremu su:
-
1 kilogram pomorandži
-
1 litar vode
-
900 grama šećera
Postupak pripreme:
Kao što vidite, sastojci se ne razliku, ali, razlikuje se njihova količina. Po nekom pravilu, marmelada je sladja, te zbog toga ide više šećera. Odmah da napomenem, količinu šećera možete promeniti prema vašem ukusu, tako da možete staviti malo manje. Ne preporučujem da stavite više, ali svakako možete.
Ono što ih razlikuje jeste mlevenje pomorandži, tako da se od njih napravi kaša..Ali, idemo korak po korak.
Takode je bitno da odaberete prave pomorandže, zatim ih lepo operete u hladnoj vodi. Ko ima domaće, blago njemu! Ako postoji mogućnost birajte neprskane, a svakako ih dobro operite pre kuvanja.
Oprane pomorandže, cele, stavite da se kuvaju u litar vode. Od trenutka ključanja neka se kuvaju do 15 minuta, potom sklonite šerpu sa ringle pa ostavite da se pomorandže ohlade (u toj vodi). Kada se ohlade, izvadite ih i ostavite da se prosuše, a u tu vodu u kojoj su se kuvale sipajte šećer.
Pomorandže sameljite, u blenderu ili na mašinici za mlevenje, pa takodje dodajte u vodu. Promešajte, pa stavite da se sve zajedno kuva na umerenoj temperaturi. Povremeno mešajte kako ne bi zagorelo, a marmelada će biti gotova kroz sat vremena. Da, sve zavisi od vaše ringle.
Istom forom proverite da li je gotova – izvadite malo na tacnu, pa kada se ohladi, ako vam gustina odgovara gotovo je.
Toplu marmeladu sipajte u sterilisane tegle, dobro zatvorite pa ostavite da se, umotane u ćebe, ohlade na dnevnoj temperaturi. Potom odložite u špajz, i to bi bilo to!
Savet +
U džem, ili marmeladu od pomorandži, možete dodati limun. Pripremite ga na isti način kao pomorandžu, a ukusu će doprineti na neki način. Ko voli malo jače ukuse, kiselkasto-slatkasto-gorkaste :D!
Takodje, možete dodati neki aromatičan začin, poput cimeta ili vanile. oni definitivno doprinose ukusu. Možete praviti pola-pola, tako što ćete u par tegli dodati cimet, u par ne – ponekada će vam biti potreban čist džem, za pripremu nekih kolača na primer, dok, sa druge strane, kada želite da jedete samo džem, možete iskoristiti ovu aromatičnu varijantu..
Količinu svakako možete menjati, ali je bitno da je povećate srazmerno, kako bi džem ili marmelada ispali dobro.
Izvor: receptopedija.com
Ako volite pečene tikvice, obavezno isprobajte i ovaj recept. Ukusan i jeftin obrok koji će zadovoljiti i najveće probirljivce. Nema prženja u ulju, samo ih ispecite u rerni. Ovaj recept za tikvice je super jednostavan i brz za pravljenje i ne oduzima mnogo vremena! Uz njega poslužite sos od jogurta za još bolji doživljaj ukusa.
Sastojci:
-
2 tikvice
-
100 g prezli
-
100 g parmezana
-
2 kašičice belog luka u prahu
-
2 jajeta
-
biber, so, mlevena paprika
Za sos:
-
200 g jogurta
-
1 kašika majoneza
-
3 čena belog luka
-
sveža mirođija
-
so
Priprema:
Isecite tikvice na štapiće. Smesu za valjanje pripremamo tako što pomešamo prezle, so, biber, crvenu papriku, parmezan i beli luk u prahu. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Uvaljati tikvice u jaje i prezle. Poređajte na pleh i pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 200°C 25 minuta. Pripremite sos tako što ćete pomešati jogurt, nirođiju, majonez, izgnječen beli luk i so.
Izvor: stvarukusa.mondo.rs
Šest tipova toksičnih majki – Ono što dete nauči od majke često se preslikava u odnose kad odraste
Psiholozi ističu i da odnos s majkom utiče na sve kasnije obrasce našeg ponašanja. Međutim, to nije sve. Ono što smo naučili od svoje majke u detinjstvu, jednako kao i obrasci njenog ponašanja, često se preslikava na nas kao i na naše odnose kad odrastemo.
S obzirom na to da majke, jednako kao i očevi, imaju svoje slabe i svoje jake strane, neke od njih mogu biti posebno toksične za njihovu decu. Psihološkinja Ana De Simon u tekstu objavljenom na portalu Psicoadvisor definisala je šest tipova toksičnih majki.
Ćerke su sklone da postanu žrtve svoje majke idealizujući je ili beže kako ne bi rizikovale da postanu slične kao ona, dok su muška deca sklona reprodukovanju sličnih oblika zavisnosti ili imaju velikih teškoća u organizovanju privatnog života kad odrastu.
Majka sklona emocionalnim ucenama
Ovaj tip majke, kako objašnjava psihološkinja, odriče se gotovo svega za svoju decu, ali zauzvrat traži kontinuiranu pažnju, koristeći pritom emocionalne ucene da se dete oseća krivim. To može dovesti do diskreditacije drugog roditelja, uzrokujući da ga deca mrze ili da mu zameraju. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Kako deca odrastaju, menjaju bes za osećaje krivice.
Negativna majka
Negativna majka je osoba koja uvek razmišlja o lošim stvarima, sklona je neprestanom žaljenju i zbog najmanjih sitnica, kritična je i osuđujuća prema svojoj deci, objašnjava De Simon. Ovaj tip majke nikada ne daje komplimente, već decu često pokušava da obeshrabri. Ovakav stav izaziva u njima dubok osećaj neadekvatnosti i jaku nesigurnost koja ostaje u njima sve do zrelih godina.
Majka žrtva
Ovaj tip majke često se žali na sopstveni život i, iako striktno ne kritikuje svoju decu, neprestano traži njihovu podršku, uskraćujući im pritom osećaj zaštite koji im je itekako potreban. Deca su tako prisiljena da se ponašaju kao roditelji zahtevne majke, što snažno utiče na formiranje njihove ličnosti. Takva deca u odraslom dobu mogu postati izuzetno nervozna, ali i dalje nesigurna i puna krivice koju nose u sebi.
Narcisoidna majka
Narcisoidna majka ponosi se svojom decom i puna je očekivanja od njih jer ih doživljava kao „produžetak same sebe“. Psihološkinja objašnjava kako majka sklona ovakvom ponašanju od dece očekuje da budu tačno onakva kakvim ih ona zamišlja, onemogućavajući im pritom slobodu izbora. Kod dece se razvija snažna narcistička rana jer ubrzo shvataju da je majčinska ljubav uslovljena. Kod tipične narcisoidne porodične dinamike majka svakoga stavlja na njegovo mesto, učeći decu da moraju da zarade njenu pažnju.
Histerična majka
Histrionska (histerična) majka voli da privlači pažnju na sebe, trudi se svim silama da izgleda mlađe, a često se upušta i u ekscesna ponašanja koja prvenstveno postiđuju njenu decu. Ovaj tip majke psiholozi opisuju kao nesigurnu osobu koja ne želi da odraste i boji se da zauzme ulogu majke, već nastoji da ostane devojka.
Depresivna majka
Psihološkinja De Simon objašnjava kako depresivna majka ima slične karakteristike kao i majka žrtva, ali pritom ima tendenciju da ne pruži odgovarajuću zaštitu svojoj deci koja se zbog toga osećaju napušteno, beskorisno i nedovoljno važno. Tokom odrastanja deca depresivne majke mogu postati apatična i bez strasti, ali i prerano zrela ili, naprotiv, zavisna od majke i duboko emocionalno nezrela, prenosi Index.hr.
Nikolas Džejms Vujičić, poznat kao Nik, rođen je 4. decembra 1982 godine u Melburnu sa retkim oboljenjem tetra-amelija, odsustvom i ruku i nogu. Dete srpskih emigranata Dušanke i Borislava, najpre je preživeo šok svojih roditelja, a nakon što su se pomirili sa njegovom bolešću, pružili su mu najnormalnije detinjstvo. Završio je univerzitet Grifit, doktorirao i postao jedna od najslavnijih ličnosti na svetu sa deformitetom. O njemu se ranije mnogo pisalo, ceo svet je znao za njega, a onda je priča o njemu utihnula. Zato vam donosimo odgovore gde je sada i čime se bavi.
Nemoguće postaje moguće: Visok 99 centimetara, samo sa levim stopalom na kome su lekari uspeli da mu razdvoje jedina dva prsta, naterao je sebe da razvije sve sposobnosti – od hodanja, preko plivanja, pecanja, igranja golfa, vožnje skejtbordom, do rada na kompjuteru i korišćenja mobilnog telefona. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Dovoljni su mu bili brada i dva prsta.
Do 17. godine bio je izložen vršnjačkom nasilju, postao je depresivan i usamljen, da bi se u tom dobu okrenuo veri kao evangelista. Otkriće vrednosti propovedništva učinilo ga je najvećim motivacionim govornikom na planeti. On govori ljudima u 69 zemalja da je nemoguće – moguće i da je ključ svih njihovih problema da i u najgorim okolnostima izbore za sebe najbolje.
Čuda su moguća ako u njih verujemo, a Nik Vujičić je lep čovek blistavo plavih očiju. Veoma je duhovit i ima smisla za humor. Ima on dobre i loše dane kao i svako, ali ne postoji situacija koja ga sprečava da svaki problem sagledava pozitivno i nalazi rešenje. Još jedan od njegovih darova je neviđena odlučnost sa kojom govori. Odlično komanduje pažnjom velikog broja ljudi. Kad on priča, svi slušaju. Toliko je inspirativan da njegov očiti deformitet posramljuje ljude koji zdravi i pravi misle da su u lošem stanju. Uvek govori da bog za svakoga ima plan, da je svačiji život vredan i da ne smemo da izgubimo nadu.
Iako je objavio sedam knjiga, bezbroj predavanja od bolnica do zatvora, dobio nagradu za kratki film, osnovao dve organizacije koje pomažu osobama sličnim njemu, sa bogatstvom od 500.000 dolara, Nikov najveći uspeh su prelepa supruga i četvoro divne dece.
Dva sina i dve kćerke
Vujičić nije mislio da će ikada sresti ženu koja će ga voleti. “Ko će provesti život sa mnom, jer ja sam princ šarma, samo bez nekoliko delova”, duhovito je pričao novinarima. Ali to se dogodilo nakon jednog njegovog predavanja u Teksasu, gde ga je slušala medicinska sestra Kanae Mijahara, Amerikanka. Kanae je kasnije rekla da uopšte nije primetila da on ima samo torzo, već da su je opčinile njegove reči, ličnost i sjaj u očima. Izlazili su šest meseci, a onda je 2012. usledilo venčanje u Kaliforniji. Venčani prsten stavio joj je na ruku – ustima.
Već bi samo venčanje bilo dovoljno. Ali bog je za njih imao plan da Kanae za pet narednih godina rodi četvoro zdrave dece. Prvo im se rodio sin Kjoši, dve godine kasnije Dejan, a za njima su došle bliznakinje Eli Lorel i Olivija Leji. Dečaci liče na majku, a devojčice na oca. Njihove zajedničke fotografije predstavljaju sliku sreće, mešavinu rasa koja nasmejana vodi bogat porodičan život.
Kanae je rođena u Meksiku, da bi se brzo nakon rođenja preselila u Teksas. Majka joj je Japanka, inženjer poljoprivrede, a otac Meksikanac. Ne zna se koliko ima godina, smatraju da je nekada bila foto-model, ali ona o svojoj prošlosti ne govori. Obrazovana je žena i Niku je odana u potpunosti. Slika srećne porodice
Porodica Vujičić živi u Malibuu u Kaliforniji. Često su na plaži s decom. Uvek su zajedno kao tim, a Kanae ima samo reči hvale i ljubavi o svom mužu.
“Zaljubila sam se u njega ovakvog kakav je. Umorila sam se od muškaraca kod kojih sam gledala samo fizičke osobine. Kad sam srela Nika, poželela sam druge stvari i našla ih u njemu,” dodala je.
I za kraj imamo poruku za vas koji čitate ovaj tekst: svi koji misle da su nesrećni, neka dobro pogledaju fotografiju ove srećne porodice.
Nik Vujičić je mali-veliki čovek koji je, bez obzira na svoj hendikep, uspeo da se ostvari na svim poljima.
Ovo je čovek koji zaslučuje najdublji naklon.
izvor: stil.kurir.rs
Vaše malo dete apsolutno obožava vodu, svaki dan se rado brčka i razigrano pljuska u kadi. I onda odjednom, niotkuda, više neće da se kupa, i počinje da vrišti kada pokušate da ga stavite u kadu.
Strah od kupanja i vode je uobičajeni strah kod mnogih mališana, javljajući se najčešće između 1. i 2. godine
Postoji veoma logičan razlog tome: tokom ranih godina detetov mozak se razvija veoma brzo, a mališani razvijaju pojačanu svest o svom okruženju. Njihovi mozgovi se bukvalno pale kao male sijalice podstaknute svim novim informacijama.
Kao rezultat odjednom postaje strašno to što voda odlazi kroz crnu rupu ili zvuk mlaza koji izbija iz česme, određeni miris sapunice koji detetu ne prija i mnoge druge stvari podstaknute detetovim saznanjima o svetu i razvojem mašte.
Takođe, može se desiti da dete iskusi negativne senzacije kao što je previše topla voda, da na kratko ostane bez daha zbog vode koja se sliva niz lice ili mu zasmeta sapunica koja dopre do očiju. Ponekad je dovoljno da dete samo jednom ima negativno iskustvo sa kupanjem da se ovaj strah ili odbojnost razvije.
Strah može potrajati nedeljama, čak i mesecima, što može prilično zabrinuti roditelje. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Ipak, ne brinite. Ovo je jednostavno faza koja će proći.
Iako ovaj period može biti izazovan za vas, strah ćete najbrže otkloniti sa puno strpljenja, ljubavi i podrške.
Kako ubediti dete da se kupa?
-
Probajte da otkrije razlog odbijanja
Ako uspete da odredite šta je to što dete toliko odbija od kupanja, znaćete i kako to da rešite. Na primer, ako dete burno reaguje dok punite kadu, možda je u pitanju zvuk vode koja lije iz česme. Ako recimo beba ima strah od povlačenja u odvod (veoma čest strah kod dece!), možete pustiti vodu da otiče i ostaviti patkicu u kadi da bi dete videlo da iako voda odlazi, patkica ostaje. Ili jednostavno pustite vodu da otiče kasnije, kada uspavate dete.
-
Pronađite alternativne načine pranja
Iako ne možete da ga razumete, strah koji vaše dete oseća je veoma stvaran i zato ne bi trebalo da ga prisiljavate da uđe u kadu. Strah će sigurno proći, a vaše dete će se ponovo veselo brčkati. Do tada dete možete prati bez ulaska u kadu, sa peškirićem za pranje i toplom vodom sa malo blage sapunice.
Kada je reč o bebama i maloj deci, kupanje par puta nedeljno je sasvim dovoljno, osim ako se jako ne zaprljaju, oznoje ili imaju neko stanje kože koje bi zahtevalo češće kupanje.
-
Probajte manju “kadu”
Umesto kade, možete upotrebiti manju posudu, kadu za bebe ili veliki lavor sa toplom vodom (i mehurićima!) i ohrabiti dete da stavi par igračkica i potopi samo stopala. Pohvalite dete i pokažite radost za svaki mali korak koji napravi, čak i ako samo umoči prstiće!
Ponekad se dete plaši potapanja u vodu. Ako je to slučaj, može pomoći da sedne najpre u praznu kadu, a da zatim pustite vodu da teče u kadu i držite nivo plićim, tako da su joj samo nogice potopljene kad sedi.
-
Zaštitite detetu oči
Ako detetu najviše smeta kada mu voda prsne na lice i oči, možete nabaviti “specijalni” peškirić koji će mu biti pri ruci da obriše okice kad treba. Ili mu možete dati da koristi naočare za kupanje.
Da od kupanja napravite još bolju asocijaciju na more ili bazen, dajte mu da obuče kupaći i ponese posudice za plažu. Kupanje će za njega opet biti vreme zabave i igre!
-
Uđite sa detetom u kadu
Možda najbolji način da detetu pokažete kako je kupanje u kadi zabavno jeste da vi sami uđete u kadu! Igrajte se bebinim igračkama, pravite mehuriće i pokažite kako se dobro provodite. Ako dete želi da vam se pridruži, pustite ga.
-
Penušava kupka, mehurići, igračke i ostale zabavne stvarčice
Deca uglavnom obožavaju penu! Za dodatni doživljaj, stavite malo prehrambene boje u penu, dete će se obradovati šarenim oblačićima.
Od kupanja u kadi možete napraviti i pravu malu kreativnu radionicu! Napravite boju tako što ćete u plastične posudice ili kalup za mafine staviti malo pene za brijanje. U svaku posedu stavite različitu prehrambenu boju. Dajte detetu četkicu i oslikavanje kupatila može da počne! Ne brinite, ovu boju ćete lako skinuti običnom vodom.
izvor: bebo.club
Miljana Đorić, penzionerka iz sela Barje Čiflik kraj Pirota, godinama priprema meleme od trava i komovice kojima pomaže obolelima od crvenog vetra i masnog tkiva. Nije nepoznata mnogima i van atara ove opštine.
Miljana je po profesiji učiteljica. Radila je u Ćuštici, Šugrinu i Radosinu kraj Babušnice. Sa ponosom ističe da je bakin učenik, a njeno interesovanje za narodnu medicinu počelo je još u detinjstvu.
– Nigde to nisam pričala, sve dok pre dvadeset godina moj direktor nije imao zdravstveni problem – crvenilo po licu i nogama. Prvo nisam želela da priznam da ja pravim meleme, rekla sam da to radi neka baka. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Kada se izlečio i hteo da se na neki način zahvali, tek onda sam mu priznala da sam ja ta baba – priča Miljana.
S bakom Jovankom Miljana je brala i sušila razne trave. Baka ništa nije htela da joj kaže, samo ju je vodila u berbu trave ispod planinarskog doma, gde je ona, poreklom iz Dobrog Dola, imala pojatu.
– Baki je trave otkrio jedan nemački lekar koji je svojevremeno boravio u našem kraju i pokazao dve biljke koje mogu da pomognu. Baka ih je zvala preventivka i tumorka (biljke iz porodice lincura) i tako je do danas ostalo. Od njih pravim biljnu mešavinu od koje se kuva čaj, a od drugih biljaka i komove rakije pravim dve vrste melema. Bila sam bakin pomagač i učenik i odala mi je tajnu pripreme melema. Za lečenje crvenog vetra koristi se jedna vrsta bilja s komovicom, a za masna tkiva tri vrste – kaže Miljana.
Pomagala je mnogima koji su se žalili na bolove, praćene otokom i visokom temperaturom, crvenilom na rukama i nogama i po telu. Bilo je i slučajeva da se crvenilo pretvori u rane.
– Imala sam nedavno slučaj jedne žene iz Beograda koja je imala jake bolove u uvu i rane po licu. Probali smo, i za jednu noć nestao je otok, a od rana su ostale samo mrlje. Dakle, kad vidim, odmah znam o čemu je reč i pokušam da pomognem – kaže Miljana.
Spisak ljudi kojima je pomagala je veliki. Pomagala je deci od šest godina, trudnicama, dojiljama, mnogim znanim i neznanim ljudima. Priseća se jednog radnika “Tigra”, kome je trebalo da amputiraju nogu. Uspela je da mu pomogne. Pamti i jednog poznanika kome je crveni vetar zahvatio grudni koš i ruku i imao je visoku temperaturu.
– Izvukli su ga iz bolnice i za dva sata, posle dejstva mog melema, počeo je rukom da maše – priča Miljana.
U njenoj svesci su mnoga imena, brojevi telefona ljudi iz mnogih gradova Srbije kojima je pomagala. Na pitanje da li je neko od lekara tražio pomoć, kaže da je među onima kojima je pomagala bilo i lekara.
– Pomogla sam i jednoj devojci koja je pri kraju studija medicine – nastavlja Miljana.
Njena vrata otvorena su za sve kojima je pomoć potrebna i koji veruju u moć njenih melema i lekovita svojstva travâ koje samo ona zna. Svoje meleme slala je u mnoge gradove bivše SFRJ. Dosad je, prema svojoj evidenciji, njenu pomoć dobilo oko deset hiljada ljudi.
– Meni je najvažnije da ljudima mogu da pomognem. Nikom ništa ne naplaćujem. Želim da se ljudi od svega izleče i, kad se sretnemo, da mi se jave i kažu da sam im pomogla. To mi je najveća nagrada – kaže Miljana.
Saveti plus
Otok brzo nestao
Komšinica Biljana Đurić kaže da ni sama nije verovala u priče da Miljana melemom leči. Kaže da su joj obe noge bile otečene i bolele je od kolena do stopala. Otok je bio veliki a bolovi nepodnošljivi. Bila je i kod lekara, sve dok nije od svoje majke čula za Miljanine meleme.
– Nisam verovala. Kad je došla, rekla mi je: ,Probaćemo sa mojim melemima, ali garantujem da će ti biti bolje., I dalje sam bila sumnjičava i majci rekla da prvo probamo na jednoj nozi i vidimo šta će biti. Tako je i bilo. Melemom smo natopili krpu i omotali oko noge. Posle dva sata, pošto je bila velika temperatura, krpa se osušila i osetila sam da mi je bilo bolje. Tek tada sam dozvolila da se melemom namaže i druga noga. Krpe smo menjali non-stop, puna 24 časa. Kad sam posle dva dana otišla kod lekara na kontrolu, oni su se začudili. Nisu više to bile one moje stare i otekle noge. Od velikog otoka nisam mogla da hodam, a prsti na nogama su bili modri. Lečenje je trajalo dva dana, za vikend. Kad su me prvi put videli lekari, rekli su da je to tromboza i da mora da se uradi ultrazvuk. Posle su se čudili da je otok nestao, kao da je rukom odnesen – priča Biljana.
izvor: m.magicnobilje.com
Krajem osamdesetih godina prošlog veka, na tromeđi BiH, Crne Gore i Srbije, lovci su u čoporu vukova ugledali dečaka koji se kretao četvoronoške. Lovci su vukove pobili, a dečaka uhvatili, utovarili na kamion i povezli sa sobom. Tako se rodila priča o Ničijem detetu.
Dečak je bio u ranama i ogrebotinama, bio je neuhranjen, nije znao da priča. Niko nije znao odakle je, čiji je, niti kako je završio u šumi s vukovima.
Ovo ničije dete dovedeno je potom u centar za socijalnu negu u Travniku gde su mu jugoslovenske vlasti izdale matični list i nazvale ga – Haris Pućurica i tako mu dale i ime i veru. Dečaka su potom poslali u dom za nezbrinutu decu u Beogradu gde je počela njegova mukotrpna socijalizacija. Za pet godina u domu Haris je naučio da hoda na dve noge, da jede iz tanjira, da razume druge. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Onda je njegov slabašni put ka prihvatanju u društvu prekinuo – rat. U proleće 1992. on je poslat po naredbi kao i druga deca vraćen u centar iz kog je i došao, u Bosnu, koja se spremala za ratni vihor.
Niko ga nikad nije tražio
Odakle je došao i kuda je tačno otišao Haris i dan-danas je misterija. Neki tvrde da su čuli kako je poginuo negde na ratištu u Bosni. Uglavnom, nikad se više nije javio nikom. A niko ga nikad nije ni tražio.
O tome šta se sve desilo kada je Haris došao u dom, govorio je njegov vaspitač Dragan Rolović.
„Bio je prilično visok. Procenili smo da ima 10 godina, ali možda je imao i 12. Zapamtio sam kako je dugačke ruke imao. Bio je plavušan, više svetlosmeđ, s plavim očima, bledunjav, svetle puti. Kad je tek došao kod nas, imao je hroničnu upalu sinusa i stalno mu je curio nos. Karakterističan mu je bio hod, malo trapav, mada on sam nije bio trapav, niti je fizički bio oštećen na bilo koji način. Bio je zdravstveno zapušten, neuhranjen, imao je ogrebotine i rane po telu, nije znao da govori i imao je problem s hodanjem. Kasnije se ispostavilo da nije znao da hoda u cipelama. Ali naučio je“, pričao je Rolović.
U početku su se s Harisom sporazumevali gestikulacijom, ali brzo je počeo da uči prve reči.
„Imao sam utisak da razume većinu stvari koje mu govorim. To nam je bio znak da je dete bilo u kontaktu s ljudima i da je nekad znalo da govori. Deca su mu pomogla da brzo savlada govor. Ona su se baš potrudila i na naše veliko iznenađenje ostvarila odličan kontakt s Harisom, štitila su ga, naučila ga mnogo čemu.“
Deca u domu ga zavolela
Haris se nije plašio ljudi, ali jeste nove sredine i tehnologije.
„Sve mu je bilo novo i nepoznato, puno dece oko njega, velika zgrada, svi mu nešto govore, nešto pokazuju… U početku je mnogo vremena provodio budan, nije spavao na krevetu, već na stolici, te ispod stola i na stolu u dnevnom boravku. Trebalo je vremena da nauči da spava u krevetu. Kada je prvi put video televizor, to je bila tragikomična situacija. Toliko se uplašio da smo ga za noge izvlačili ispod kreveta. Higijenske navike nije uopšte imao. Nije znao čemu služi česma, imali smo problem da ga naučimo da je koristi, kao i da ga okupamo, odsečemo mu nokte… Opirao se tome neko vreme. Ono čega se sećam jeste da je strašno bio vezan za stvari koje je dobio, čuvao je sve, od četkice za zube, pa nadalje. Bio je fasciniran klikerima i psima. Jednom je u naše dvorište ušao rotvajler, deca su se razbežala, a Haris mu je prišao, nešto mu rekao, uzeo za ogrlicu i doveo meni u kancelariju. Kako je samo mirno taj pas stajao pored njega…“, priseća se Rolović.
Pamti kako Haris, čak i kada je savladao veliki fond reči, nije mnogo govorio.
„Oko njega su bila deca, ali nikad ih nije provocirao, nije ulazio u konflikte s njima. Imao je i najboljeg druga, Žileta. Taj dečak je na neki način preuzeo brigu o njemu, a bio je jedan od najjačih i najinteligentnijih dečaka u domu u to vreme. Bili su baš bliski, što je za nas bilo iznenađenje, s obzirom na to da je Žile bio dečak sklon manipulacijama, svađama. On je Harisa naučio kako se drži olovku, kako se piše, kako se peru zubi, kako se kupa, mnogo puta smo ga zatekli mokrog jer mu je pomagao da se kupa. Žiletov odlazak iz doma je teško pao Harisu. Nije imao nikog tako bliskog. Nama, vaspitačima, Haris je bio posebno drag. Meni lično jer sam znao kakav je došao i kakav je napredak napravio za to kratko vreme. Umeo se on vezati i za nas, kad sednete pored njega, on se malo osloni na rame, tražeći nežnosti i pažnje, kao i svako dete. To mu kod nas nikad nije bilo uskraćeno“, napominje Rolović.
Nestao u vihoru rata
Haris je tih godina i dalje bio ničije dete, ali je imao kakav-takav dom. Nažalost, te 1992. Haris je vraćen u Bosnu i, kako kažu neki, obukli su mu uniformu i poslali ga u šumu, u rat. Imao je tada navodno 17 godina i više se nije vratio. Kažu i da ga je ubio zalutali metak, ali kao ni mnogo toga drugog, ni to se sa sigurnoću ne zna možda još i danas pleše sa vukovima.
Priča o Harisu bi možda i ostala zatrpana u ratnim strahotama da je vaspitač Dragan Rolović slučajno nije pomenuo Ani Tomović, pozorišnoj rediteljki koja je radila s decom u zavodu. Ona je priču prenela svom suprugu, reditelju Vuku Ršumoviću. Njega je toliko inspirisala da je odlučio da napravi film pod imenom Ničije dete. Film je premijerno prikazan na Festivalu u Veneciji, odakle se vratio s čak tri nagrade.
IZVOR: nova.rs
1...146147148...503Stranica 147 od ukupno 503
