Vrućine i nedavne oluje podudaraju se sa tajnim projektom američkog Ministarstva odbrane iz 1997. sa kojeg je skinuta oznaka tajnosti. To je projekat upotrebe tehnologije kontrole vremena u vojne svrhe, u prevodu klimatskog oružja, pod nazivom „Vreme kao uvećanje snage: posedovati vreme u 2025“
U savremenom svetu sve se pretvorilo u oružje pa čak i vremenska prognoza. Tako su nedavne visoke letnje temperature širom Evrope dale šansu „klimatskom katastrofizmu“ i aktiviranju politike straha kao oružju za kontrolu ljudi i njihovih života. Pa je i toplo vreme postalo oružje psihologa ponašanja, koji su postali dominantni eksperti pre svega u zapadnim vladama, i ponovo oživljena metodologija politike straha iz vremena epidemije korona virusa.
Televizijske vremenske prognoze su unele nove reči i sa gostujućim „ekspertima“ svakodnevno se javnost zastrašuje visokim temperaturama. Najednom su izdavana upozorenja turistima da ne izlaze iz svojih soba a onda prenaglašena upozorenja oko požara.
Policija širom Evrope je izdavala upozorenja kako ljudi treba da se ponašaju. Takvo upozorenje je objavio i MUP Srbije. Turističke agencije su telefonirale onima koji su već platili letovanja da razmisle da li da putuju jer su opasni i toplo vreme i požari.
Tako su, u Engleskoj, turisti odvraćani da idu u Španiju jer su požari na Kanarskim ostrvima iako su ta ostrva 1.500 kilometara od Španije. Govorili su im da su požari izbili zbog visokih temperatura iako je u Las Palmasu bilo oko 20 stepeni. To takođe baca i sumnju ko u stvari izaziva te požare.
Pa je onda kao u ratu svaki taj vremenski talas dobijao i zastrašujuća imena. Najnovije je Had, grčko božanstvo koje sugeriše na smrt.
Snaga oluje
I onda, obavezna, američka NASA koja je saopštila da je ovo „najtoplije leto u istoriji Evrope“. Kojoj istoriji? Temperature se mere tek u poslednjih 150 godina. Uostalom, sada je u Evropi leto i prirodno je da bude manje ili više toplo. A bilo je i toplijih leta čak nedavno. Na primer, u delu jula i avgusta 2012. u Srbiji se trideset dana dnevna temperatura nije spuštala ispod 40 stepeni Celzijusa. I uvek je, od kada postoji vreme, bilo i toplo i hladno.
Izgleda da to nije bilo dovoljno pa su usledile razorne oluje. Došla je serija tropskih oluja kakve Evropa ne pamti. I sve, te tropske oluje, su krenule sa istih mesta u Alpima i njihove struje su išle istim putevima na jugoistok i imale su neviđenu razornu snagu. I što je posebno zanimljivo javnost je obaveštavana o tačnim, zaista preciznim, vremenima olujnih puteva i trajanja. Nešto što je prirodno ne može se tako precizno vremenski predvideti.
I naravno sve je to prebačeno na takozvane klimatske promene za koje je, kako se u tom zapadnom projektu tvrdi, kriv, odgovoran čovek zbog svog načina života.
Sve je to deo širokog fronta hibridnog rata pre svega protiv ljudi; ljudi i njihova priroda su u stvari najveći neprijatelji zapadne elite. I taj rat predvode isti oni ljudi koji su plašili narod i u vreme epidemije korona virusa.
Tehnologija kontrole vremena
Zanimljivo je da se ambijent nedavnih visokih temperatura i oluja podudara sa jednim tajnim projektom američkog Ministarstva odbrane iz 1997. sa kojeg je pre izvesnog vremena skinuta oznaka tajnosti. To je projekat upotrebe tehnologije kontrole vremena u vojne svrhe, u prevodu klimatskog oružja, pod nazivom „Vreme kao uvećanje snage: posedovati vreme u 2025“ (Weather as a Force Multiplier: Owning the Weather in 2025). Reč je o planu da američke oružane snage izgrade moć kontrole vremena do 2025. godine. Izgleda, međutim, da se to desilo i ranije.
Osnovni ciljevi, prema tom projektu, jesu stimulisanje i kontrola kiša i jakih pljuskova, poplave linija komunikacije, ugrožavanje vojne sile i stanovništva, sprečavanje i kontrola dotoka sveže vode, izazivanje velikih suša, regulisanje magle i oblačnosti i ometanje radio komunikacija.
U projektu se tehnologija klimatskog oružja naziva „modifikacija vremena“, i ocenjuje da bi ono moglo da bude mnogo važnije oružje i od atomske bombe. U najširem smislu, „modifikacija vremena“ se opisuje kao suzbijanje prirodnog stanja i intenziviranje vremenskih prilika ali i kao stvaranje kompletno novog vremenskog ambijenta, kao što su jake oluje i stimulisanje globalne klime sa dalekosežnim posledicama. I, takođe, blokada elektronskih komunikacija.
Vreme se, ističu autori, može modifikovati upotrebom nekoliko tehnika ali sve one, izuzev nekoliko izuzetaka, svode se na ubacivanje energije ili hemijskih materija u vazduh i prirodni meteorološki proces. I onda se kontrolišu i putem satelita i stanica na zemlji. Te intervencije se mogu koristiti u različite svrhe od kontrole oblaka i kiša, magle, intenziteta oluja, lokalne klime i kretanja u visokoj atmosferi.
Superćelijske oluje
Među najefikansijim metodama, tvrdi se, jeste raspršivanje (karbonske) ugljene prašine na željeno područje. Ima mnogo tehnika kako to uraditi ali najzgodnija, najefikasnija i najjeftinija je kroz sagorevanje u avionskim motorima, izbacivanje ugljenih čestica kada avion leti iznad ciljanog područja. Taj metod se, tvrdi se, bazira na ubacivanju tečnog ugljenovodonika u gasove sagorevanja avionskih motora.
Kontrola i generisanje oluja kao podrška vojnim operacijama i ciljevima je najgresivniji metod i štete koje izazivaju oluje su neverovatne i velike. Te oluje, procenjuje se, imaju ogromnu energiju, na primer tropska oluja ima energiju kao 10.000 hidrogenskih bombi od jedne megatone.
Tehnologija „modifikacije vremena“, navodi se u tom projektu, uključuje i zagrejavanje atmosfere i generisanje veoma toplog vremena, ubrzavanja isparavanja vode i stvaranja nestabilnog vremena i atmosfere. To su i osnovni uslovi za generisanje oluja, ili, kako se precizira, ćelije oluje. Zanimljivo je da meteorolozi nedavne oluje u Evropi nazivaju „superćelijskim“. Drugim rečima, prvo treba destabilizovati atmosferu kako bi se generisali oblaci i stvorila ćelija oluje. I to, ističe se, omogućava Americi prednost u sukobu sa neprijateljima.
Ta tehnologija daje i velike mogućnosti i modifikacije jonosfere i visokog nivoa atmosfere.
Kontrola ljudskog ponašanja i ratnih ciljeva
Iako se većina modela „modifikacije vremena“ bazira na postojećem vremenskom stanju postoji i velika mogućnost kreiranja veštačkog vremena. I tu je naročito važna nanotehnologija koja nudi velike mogućnosti za kreiranje vremenskih (ne)prilika.
Nekoliko oblaka od mikroskopskih kompjuterskih parčića koji komuniciraju međusobno i u kontrolnom su navigacionom sistemu mogu da daju velike mogućnosti kreiranja vremenskih uslova. Oni pored ostalog mogu da naprave razlike u elektricitetu u atmosferi, koje prirodno ne postoje, i tako vremenski precizno izazovu munje a imaju potencijal i da utiču na raspoloženje ljudi i psihološke posledice bi bile velike a u funkciji kontrole ljudskog ponašanja i ratnih ciljeva. A ta tehnologija je, tvrdi se, veoma jeftina, blok od 34 parčadi košta kao „pola kilograma krompira“.
U Americi se, inače, odavno razmišljalo o klimatskom oružju i 1957. je savetodavni komitet američkog predsednika upozorio na značaj kontrole vremena za vojni potencijal Amerike. Ali, nije bilo dovoljno naučne baze za razvoj tih tehnologija.
Klimatsko oružje je u stvari prvi počeo da razvija Sovjetski Savez krajem šezdesetih godina jer je jedini i imao naučno-tehnološku bazu za takav razvoj. I onda je 1977. Generalna skupština UN donela rezoluciju kojom se zabranjuje neprijateljsko razvijanje tehnika modifikacije životne sredine („Convention on the Prohibition of Military or Any Other Hostile Use of Environmental Modification Technique (ENMOD)“, koja je obavezivala potpisnice da ne razvijaju ni vojnu ni bilo koju drugu tehnologiju modifikacije vremena. Razvijanje te tehnologije nije međutim zaustavljeno ali je bilo značajno usporeno.
Na kratak rok
U naučnim krugovima vlada uverenje da su Amerikanci intenzivnije krenuli u razvoj tih tehnologija tek kada su devedesetih godina, u vreme Borisa Jaljcina, u Rusiji došli do naučnih znanja. Veruje se da su Amerikanci tada praktično ukrali deo te naučne arhive. U projektu Pentagona iz 1997. autori se i pozivaju na radove sovjetskog naučnika A. V. Gureviča koji se tom tehnologijom najviše i bavio.
Slično je i sa nanotehnologijom koju su sovjetski naučnici prvi razvili i koja je u to vreme dospela u ruke Amerikanaca.
U stručnim krugovima se sumnja da su Amerikanci koristili klimatsko oružje i u Ukrajini što je na tom prostoru dovelo od neuobičajeno blage zime. Ali je istovremeno u Zapadnoj Evropi dovelo do hladnijeg vremena – sve do kraja maja, nije bilo proleća.
Očigledno je da klimatsko oružje može da deluje na kratak rok i izaziva velike posledice ali zaboravlja se da je priroda živa i moćna i da se osveti za bilo kakvo njeno narušavanje i manipulisanje. Posledice njene osvete su po pravilu dalekosežne, nisu trenutne, i mnogo pogubnije. O tome se, naravno, ne vodi računa.
Izvor: objektivno.net
