Da li su reumatske bolesti među najstarijim za koje se zna?

Da. čovečanstvo pati od oboljenja zglobova od pamtiveka. Na zglobnim okrajcima kostiju ljudskih skeleta starih više stotina hiljada godina, pronađene su promene koje su posledica oboljenja zglobova. čovek plaća danak uspravljanju na dve noge! Reumatske bolesti su slične incidence među različitim rasama i polovima.

Koliko vrsta reumatskih bolesti ima?

U osnovi tri i to:
Zapaljenske, u kojima je inflamacija u osnovi oboljenja (primer je reumatoidni artritis),
Degenerativne (artroze),
Metaboličke bolesti kostiju i zglobova i vanzglobni reumatizam.

Od kojih reumatskih bolesti ljudi najčešće boluju?

Od degenerativnih, jer npr. 90% ljudi starijih od 50 godina ima ove promene na zglobovima nogu, ali na sreću, 70% njih ima minimalne tegobe. Ovi bolovi se javljaju pri opterećenju zglobova, dužem stajanju i hodu, nošenju tereta, a popuštaju pri mirovanju u postelji. Degenerativno oštećenje zglobova počinje u hrskavici zgloba, koja se istanjuje i postaje neravna. Sa napredovanjem oštećenja hrskavice, postepeno se oštećuje i kost i ostali delovi zgloba.
Znatno manji broj ljudi boluje od zapaljenskog reumatizma, čiji je glavni predstavnik reumatoidni artritis, koji se javlja u oko 1% populacije. Iako je ova znatno ređa grupa oboljenja, može dovesti do teških oboljenja zglobova i invaliditeta.

U kom životnom dobu ljudi najčešće oboljevaju od reume?

Degenerativna reumatska oboljenja najčešće se ispoljavaju u šestoj deceniji života, ali se sreću i kod osoba srednjeg i mlađeg životnog doba. Od reumatoidnog artritisa najveći broj bolesnika oboli u petoj deceniji života, ali se takođe može sresti kod mladih. Žene oboljevaju tri puta češće od muškaraca.

Boluju li i deca od reumatskih bolesti?

Da. Na oko 2.000 dece jedno dete oboli od juvenilnog hroni?nog artritisa. Zapaljenja zglobova u dečjem uzrastu mogu se javiti i usled drugih bolesti – npr. reumatske groznice, usled streptokokne infekcije guše, te dovesti do oboljenja srca i zglobova.

Koje su najčešće posledice reumatskih oboljenja kod dece?

Mogući poremećaj u rastu i fizičkom razvoju deteta, nepopravljiva oštećenja zglobova, koja mogu dovesti do trajnog invaliditeta. Prevencija, rano otkrivanje i adekvatno lečenje bolesti sprečiće ili usporiti komplikacije.

Koje su posledice reumatskih bolesti kod odraslih?

Najčešća su manja ili veća trajna oštećenja zglobova, koji dovode do smanjenja: radne sposobnosti, kretanja i obavljanja svakodnevnih aktivnosti

Utiče li klima na pojavu reumatskih bolesti?

Mnogo ljudi je ubeđeno da je njihova reuma povezana sa promenom vremena. Zaista je dokazano da nagla promena vazdušnog pritiska i povećanje vlažnosti vazduha mogu pogoršati bolove u kostima, zglobovima i mišićima. Nema dokaza da hladniji klimatski uslovi bitno utiču na češće oboljevanje od ovih tegoba.

Šta je osnovni uzrok reumatskih bolesti?

Pojedine reumatske bolesti, kao što su: reumatska groznica, Reiterov sindrom, lajmska bolest izaziva uzročnik infekcije. Kod većine drugih, uzrok nije poznat. Nasledna sklonost može da utiče na pojavu, ali taj uticaj nije presudan za ispoljavanje bolesti. Pored genetske predispozicije, smatra se da: virusi, bakterije, uopšte infekcije, uslovi života i rada, način ishrane, fizički i psihički stres i drugi udruženi činioci mogu da dovedu do nastanka bolesti.

Može li se načinom života sprečiti nastajanje reumatskih bolesti, ublažiti ili zaustaviti već postojeća bolest?

Da. Uslovi života i rada, ishrana i fizička aktivnost poboljšavaju opštu otpornost organizma, te umanjuju i sklonost ka oboljevanju od reumatskih oboljenja. Poznato je da određena dijetalna ishrana može da zaustavi napade zapaljenja kod: gihta, psorijaznog i reumatoidnog artritisa.

Da li odlazak lekaru prilikom pojave prvih bolova u zglobovima daje veće izglede za lečenje?

Da. Otkrivanje bolesti u ranoj fazi omogućava znatno uspešnije lečenje.

Koliko bolesnicima pomaže lečenje u banjama?

Poznato je od davnina da lekovite vode i blato ublažavaju reumatske tegobe. Banjsko lečenje mora biti uz kontrolu lekara, kao i izbor fizikalne terapije.

Kako se leče reumatske bolesti?

Većina njih zahtevaju dugotrajno, planirano lečenje i česte kontrole kod: reumatologa, u saradnji sa: ortopedima, fizijatrima, lekarima opšte prakse, neurolozima, specijalistima medicine rada itd. Za uspeh lečenja potrebna je saradnja između lekara i pacijenta i adekvatan izbor terapije, u prvom redu nesteroidnog antiinflamatornog leka (antireumatika), kortikosteroida i sl.

Da li antireumatici mogu da štete?

Da. Izbor terapije je individualan za svakog pacijenta. Pošto pacijenti dugotrajno uzimaju antireumatike, koji često mogu da dovedu do oštećenja organa (prvenstveno želuca), potrebno je izabrati (naj)bezbedniji. Nije svejedno koji se lek protiv bolova izabere, jer pojedine studije dokazuju da u Srbiji godišnje umre 400-500 pacijenata zbog krvarenja iz želuca i creva, koji su uzrokovani dugotrajnom upotrebom nekih manje bezbednih antireumatika. Samoinicijativno lečenje i kupovina jeftinih lekova u apotekama, bez recepta, mogu dovesti do fatalnih posledica. Zato je ključ uspeha za lečenje reumatskih bolesti – saradnja između lekara i pacijenta!

Da li da svaki put idem kod lekara specijaliste kada me zabole leđa?

Prema preporuci Nacionalnog vodiča za lumbalni sindrom, većina bolesnika sa akutnim bolom u leđima se može lečiti kod lekara u ambulanti Domu Zdravlja, jer je priroda bolesti uglavnom benigna, a prognoza dobra. Tegobe traju najčešće par dana, a u 90% slučajeva prestaju do 6 nedelja. I posle ozdravljenja tegobe se mogu često ponoviti, ali se i tada očekuje pun oporavak.

Da li se precizna dijagnoza bola u leđima gotovo uvek postavi?

Ne. Lekar je dužan da od pacijenta uzme anamnezu (podatke o bolesti) i pregleda ga, a laboratorijska, rentgenološka i druga dijagnostika se ne savetuju, ukoliko se ne sumnja na ozbiljno oboljenje.

Da li da idem na CT ili magnetnu rezonancu samoinicijativno?

Ne, jer kod neurološki nekomplikovanog bola u leđima je nalaz svakako negativan, a pravi uzrok bola u leđima u pojedinim slučajevima i pored savremene dijagnostike, ostaje nejasan.

Da li dugotrajno bolovanje i lečanje ubrzava oporavak?

Ne. Nacionalni vodič za akutni lumbalni sindrom ne savetuje navedeno.

Da li početi odmah sa vežbama za leđa, kada se tegobe pojave?

Lekari uglavnom iskustveno ne savetuju vežbe u akutnoj fazi bola, jer mogu da pogoršaju bolest.

Kod koga se javlja

Uzrok degenerativnih promena ne samo kolena, već i ostalih zglobova, nije poznat. Verovatno postoji uticaj više faktora koji se prepliću. Najpre se hrskavica zgloba istanjuje, da bi kasnije potpuno nestala ostavljajući kosi da se grubo taru pri pokretima. Hrskavica se troši, ali se i izgrađuje i stepen oštećenja zgloba zavisi od toga koji je proces izraženiji. Razgradnju hrskavice ubrzavaju citokini, a njenu sintezu podstiču faktori rasta.

Promene na hrskavicama prate promene na kostima. Na njihovim ivicama se stvaraju koštani izraštaji u obliku trnova (osteofiti), koji ograničavaju pokretanje zgloba. U kostima nastaju maleni prelomi i ciste.

Faktori rizika

Smatra se da postoji nasledna sklonost ka oboljenju kolena, mada nije pronađen gen koji je za to odgovoran. Gojaznost opterećuje kolena. Ako se javi još u mladosti znak je da će ta osoba kasnije u životu verovatno imati bol u kolenima. Smanjenje telesne težine smanjuje rizik. Ponavljanje manjih trauma i često izvođenje pojedinih pokreta može dovesti do oštećenja zgloba. Posebno je rizično oslanjanje na kolena kao kod parketara i dugotrajno sedenje sa prekrštenim nogama. Nošenje neudobne obuće takođe ima uticaja. Gonartroza se najčešće javlja kod žena posle menopauze zbog nedostatka hormona estrogena, dok supstituciona terapija ovim hormonom smanjuje rizik. Znatan uticaj imaju pojedine bolesti, kao hemohromatoza, akromegalija, giht, reumatoidni artritis i Perthesova bolest i deformiteti, kao urođeno iščašenje kuka, ravni tabani O i X noge.

Tegobe

Bolesnici se obično žale na bol u kolenima koji se javlja najčešće pri hodanju po neravnom terenu i silaženju niz stepenice. U miru bol nije prisutan. Tom bolu je obično predhodilo povremeno pucketanje u kolenima prisutno godinama. Bol obično nije jak, javlja se u vidu tištanja i žiganja, praćenog osećajem zategnutosti i ukočenosti zgloba. Nekada pri hodu koleno može iznenada da se ukoči pa oboleli mora da stane. Kasnije može doći do deformiteta u vidu X ili O nogu, a samo u najtežim slučajevima postoji nemogućnost potpunog ispružanja ili savijanja noge u kolenu. Gonartroza može da se iskomplikuje hidropsom kolena (izliv tečnosti u zglob).

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja na osnovu postojanja karakterističnih tegoba i rendgenskog nalaza. Laboratorijske analize daju normalan rezultat (sedimentacija, leukociti, C reaktivni protein), sem u slučaju kada je oštećenje kolena posledica reumatoidnog artrita ili gihta. Na rendgenskom snimku se vidi suženje zglobnog prostora, osteofiti, subhondralna skleroza kosti i ciste u kostima. Ne postoji podudarnost između rendgenskog nalaza i intenziteta tegoba. Mogu pomene da budu jako izražene a da čovek nema tegobe i obrnuto, da su tegobe jako izražene dok je rendgenski nalaz sasvim oskudan. Magnetnom rezonancom (MR) se uočavaju početne promene na zglobovima. Njome se može izmeriti debljina hrskavice, što je bitno za ocenu napredovanja bolesti i uspeha terapije.

Tok i prognoza bolesti

Osoba sa gonartrozom može godinama da bude bez tegoba. Bolest je progresivna, ali napreduje jako sporo. Ima periode pogoršanja i smirivanja tegoba, koje mogu trajati godinama. Radna sposobnost je dugo očuvana, ali ipak može doći do invalidnosti.

Lečenje

Ne postoji lečenje koje može da zaustavi degenerativni proces, ali je moguće smanjiti tegobe i popraviti funkciju zgloba. Korisno je smanjenje telesne težine, vežbe, izbegavanje dugotrajnog sedenja i stajanja.
Paracetamol u većoj dozi ublažava bol. Kod osoba sa oštećenim bubrezima i jetrom se daje u nižim dozama. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) smanjuju bol i ukočenost kolena. Ako se dugo primenjuju, posebno kod starijih od 65 godina, mogu da dovedu do krvarenja iz organa za varenje. Inhibitori ciklooksigenaze nemaju ovakvo neželjeno delstvo. Ako postoji jak bol i umeren izliv tečnosti u zglobu aplikuju se kortikosteroidi u zglob ili pored njega. Ne postoje podaci da je korisno da se ovo primenjuje dugotrajno.
Veštačka sinovijalna tečnost može da se ubaci direktno u zglob (hijaluronska kiselina). Smanjuje bol i popravlja funkciju zgloba tokom šest meseci. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi u obliku gela i krema smanjuju bol i povećavaju poketljivost kolena. Do prolaznog poboljšanja dovodi fizikalna i banjska terapija, kombinovana sa vežbanjem. Ona povećava pokretljivost kolena i jača snagu mišića čime koleno biva rasterećeno i manje bolno.

Od hiruruških metoda najefikasnija je zamena zgloba kolena veštačkim. Primena hondroprotektivnih lekova u zglob (sredstva koja štite i obnavljaju hrskavicu) može da bude efikasna. Od tih zaštitinika hrskavice koriste se glukozaminoglikat polisulfat, pentosan sulfat, diacerin, ekstrakti soje i avokada, hijaluron i dr. U ispitivanju su tretman faktorima rasta, transplantacija hondrocita i implantacija arteficijelnog matriksa.

Porodični lekar

Šta je to autoimuna bolest unutrašnjeg uva?

Imuni sistem može da napadne celo telo ili samo neki sistem u okviru tela, uključujući i uvo. Čak i ako uvo nije direktno napadnuto, debris nastao autoimunom reakcijom u jednom delu tela može biti transportovan cirkulacijom do uva i da tu izazove problem. Kada je uvo napadnuto, progresija oštećenja i funkcionalnog gubitka može biti rapidna. Neka autoimuna oboljenja koja mogu da zahvate uvo uključuju Koganov sindrom, polihondritis, poliarteritis nodoza, Vegenerova granulomatoza, sistemski lupus eritematozus, ulcerativni koli-tis, Sjogrenov sindrom i reumatoidni artritis.

Simptomi
Najizraženiji simptom autoimunog oboljenja unutrašnjeg uva je bilateralna asimetrična i progresivno-fluktui-rajuća senzorineuralna nagluvost, obično nastupa u toku nekoliko meseci. Ponekad progresija može biti u toku nekoliko godina. Prisustvo vrtoglavica i ostalih simtpoma je obično povezana sa vestibularnim gubitkom i zavisi od stepena gubitka i od toga da li je problem doveo do fluktuirajućih promena (na primer, kod endo-limfatičnog hidropsa nastalog autoimunom reakcijom). Simptomi autoimunog problema mogu biti slični, čak ih je ne moguće razlikovati od ostalih vestibularnih poremećaja; po nekad je prisutan Menierov sindrom.

Dijagnoza
Dijagnoza autoimunog oboljenja kao uzroka poremećaja u funkciji unutrašnjeg uva može biti teška. Osim anamneze o drugim autoimunim bolestima i laboratorijskim testovima krvi, po nekad se dijagnoza postavi samo na osnovu toga što se sluh popravio na terapiju.

Terapija
Rana dijagnoza je bitna jer terapija može biti efektna u zaustavljanju progresije i reverzibilnih oštećenja. Standardna terapija za autoimune bolesti su imunosupresivni lekovi, i po nekad predstavljaju dugoročnu te-rapiju. Takvi lekovi imaju uticaj na celo telo i uključuju steroide, hemioterapijske agente, citostatike. Pošto re-umatolozi imaju najviše iskustva u lečenju ovih bolesti, oni obično prepisuju terapiju u saradnji sa otorinola-ringologom i neurologom.

Dr Jovan Bubalo

Koja je uloga krajnika?

Krajnici učestvuju u odbrani organizma od bakterija i virusa stvarajući antitela. Smatra se da je ta uloga najvažnija u toku prve godine života. Za sada ne postoje dokazi koji bi podržali uvreženo mišljenje da je uloga ovog limfnog tkiva značajna u imunitetu u kasnijem uzrastu. Savremene medicinske studije su pokazale da deca kojoj moraju da se operativno uklone krajnici, ne pate posle od slabijeg imuniteta niti su manje otporna na bolesti. Danas već popularni mit o tome kako krajnici predstavljaju filter za bakterije, nije tačan.

Kada nastanu akutna zapaljenja

Tonzilitisi nastaju zbog infekcije krajnika koju izazivaju neke od bakterija ili virusa. Simptomi akutnog tonzilitisa su bol u grlu koji se pojavio naglo ili postepeno i najčešće je praćen povišenom temperaturom. Pacijent otežano guta, može da ima pojačano lučenje pljuvačke, bol u uvu pri gutanju i da ima neprijatan zadah. Površina krajnika obično je crvena sa sivkasto-belim sekretom ili bez njega. Limfne žlezde na vratu mogu biti uvećane. Gnojna angina je poseban oblik infekcije izazvan streptokokom. Ona može da dovede do oštećenja srčanih zalistaka (reumatska groznica) ili bubrega (glomerulonefritis). Takođe može da dovede do kožnog osipa (skarletna groznica), da brzo izazove upalu sinusa, pluća i upalu srednjeg uva.
Infektivna mononukleoza je infekcija koju zovu i bolest poljupca, jer se prenosi i poljupcem. Vrlo je važno da se zna da se često u startu previdi da se ova infektivna bolest, izazvana Epšen-Barovim virusom, obično manifestuje kao jaka upala grla i krajnika, a često i limfnih žlezda na vratu.

Kako prepoznati hronične upale?

Kada se radi o konstantnoj upali krajnika, ponavljane infekcije mogu da dovedu do formiranja malih džepova (kripti) u krajnicima, koji predstavljaju stanište bakterija. Često su u kriptama prisutne beličaste, tvrde naslage, ostaci hrane i obično daju loš zadah. Osim lošeg zadaha, one obično stvaraju pacijentu osećaj kao da mu se nešto zalepilo za grlo. Gnojni otok, peritonzilarni apsces stvar depo gnoja iza krajnika, koji ih gura ka nepčanoj resici. Grlo je veoma bolno, pacijent ne može da otvori usta. Ukoliko se ne leči, ova infekcija se širi du-blje u vrat, može da dovede do opstrukcije disajnog puta, pa i smrtnog ishoda

Dr Jovan Bubalo
Spec. otorinolaringologije
www.doktorbubalo.com