Na površini zuba, svakog dana, formira se tanak omotač na kojem se zadržavaju razne mrlje. Sa druge strane, gleđ (spoljašnji sloj zuba) sadrži mnogobrojne pore koje zadržavaju te mrlje. Zato izbeljivanje nije dugoročno, njime će se ukloniti mrlje sa vaših zuba, ali se neće sprečiti da one opet nastanu. Zbog toga izbeljivanje kao postupak treba povremeno ponavljati. Kada ćemo ponoviti izbeljivanje, zavisi od nas. Prednost je ako nismo pušač, ako ne pijemo koka-kolu i kafu. U suprotnom, zubi će u veoma kratkom roku vratiti istu onu boju koju smo imali pre izbeljivanja (sa svim mrljama).

Za šta se koristi izbeljivanje zuba?

Kao što je već spomenuto, izbeljivanje se koristi uglavnom kod pigmentacije, bilo kog uzroka. Najčešće zbog upotrebe kafe i duvana. To su vrste mrlja koje nastaju na spoljašnjoj površini zuba, veštački. Postoje i pigmentacije koje nastaju u samoj strukturi gleđi zuba, tzv. strukturne pigmentacije. One mogu nastati npr. pri unosu većih količina fluora u organizam za vreme rasta zuba (fluoroza zuba).

Druga pigmentacija može nastati kada se duže vreme, u istom periodu, upotrebljavaju neki antibiotici kao što su tetraciklini. Zato se oni ne daju trudnicama i deci mlađoj od 8 godina. Izbeljivanja ovakvih zuba nisu toliko efikasna kao površinske pigmentacije, ali bez obzira na to, može se postići određen stepen korekcije zuba.

Preparacija zuba?

Ukoliko postoje kaviteti (karijesi), oni se moraju ukloniti pre izbeljivanja. Rastvor za izbeljivanje može probiti kroz karijes i dospeti do unutrašnjih delova zuba i onda zubi mogu postati osetljivi. Takođe, izbeljivanje neće delovati na ogoljenim korenima zuba, jer na njima ne postoji sloj gleđi. Ogoljevanje korenova može nastati usled povlačenja desni, tj. parodontopatije.

Kako se izvodi?

Izbeljivanje može da se vrši u ordinaciji i kod kuće. Preporučljivo je izbeljivanje u ordinaciji, zbog boljeg praćenja od strane stomatologa. Vremenski, to zahteva od dva do šest odlaženja stomatologu, od po 40-ak minuta po poseti. Stomatolog prvo vrši pregled vaših zuba i okolnog mekog tkiva, i raspituje se za način nastanka pigmentacije zuba. Posle toga se vrši čišćenje zuba i onda nastupa izbeljivanje. Prvo stomatolog stavlja specijalan gel na desni oko zuba, koji će ih štititi od dejstva preparata za izbeljivanje. Zatim nanosi sam gel za izbeljivanje. Vodonik-peroksid i karbamid-peroksid su najčešći aktivni sastojci ovih preparata. Postoje i preparati koji se aktiviraju posebnim svetlom ili primenom toplote. Nakon aplikacije gela za izbeljivanje, stomatolog će vam obasjati zube posebnom lampom u kratkom vremenskom intervalu. Laseri se u poslednje vreme najčešće koriste u te svrhe, jer ubrzavaju proces izbeljivanja. Međutim, još nije dokazana, ni osporena neškodljivost lasera po zdravlje.

Što se tiče kućnog izbeljivanja, stomatolog vam preporučuje da nosite individualne nosače, koji moraju da precizno odgovaraju vašim zubima. Zato će on prvo uzeti otiske vaših zuba. Ukoliko radite izbeljivanje i donje i gornje vilice, trebaće vam dva individualna nosača. Oni moraju tačno da naležu na vaše zube, da ne bi preparat za izbeljivanje došao u kontakt sa mekim tkivima. Međutim, veoma je teško oblikovati nosače tako da ne dozvole isticanje preparata za izbeljivanje. To je jedna od mana kućnog izbeljivanja jer onda dolazi do oštećenja gingive oko zuba. Ova vrsta izbeljivanja traje od dve do tri nedelje. U prodaji se mogu naći razne vrste preparata za kućno izbeljivanje, oko izbora obavezno se posavetujte sa stomatologom.

Postoje dva važna načina izbeljivanja zuba – nevitalno i vitalno.

Nevitalno izbeljivanje se vrši na zubima na kojima je vršeno kanalno lečenje i kod kojih je izvađen nerv.

Vitalno izbeljivanje se izvodi, kao i što sam naziv kaže, na zubima koji su zdravi, odnosno vitalni. Kod vitalnih zuba postoji i izbeljivanje iznutra, i to u slučajevima kada vitalno izbeljivanje ne popravlja izgled zuba gde je rađeno kanalno lečenje. Stomatolog će onda postaviti agens za izbeljivanje u sam zub, i privremeno ga zatvoriti. Agens će biti zatvoren u zubu nekoliko dana. Nakon toga, ukoliko se postigne odovarajući rezultat, zub se definitivno zatvara. U suprotnom, postupak se ponavlja dok se ne postigne željeni rezultat.

Šta posle?

Posle ordinacijskog izbeljivanja, nakon nekoliko dana, neophodno je doći na kontrolu, da se proveri stanje desni, tj. da se proveri da li nisu oštećene, ukoliko su slučajno došle u kontakt sa preparatom za izbeljivanje. Takođe se i kućno izbeljivanje treba kontrolisati, i to na kraju svake nedelje.

Na kraju treba napomenuti da nijedno izbeljivanje nije trajno i konačno rešenje pigmentacije zuba. Kod ljudi koji redovno konzumiraju koka-kolu, kafu, cigarete, obojenost zuba će se vrlo brzo vratiti, već posle mesec dana. Kod ljudi to ne konzumiraju, izbeljenost zuba može trajati i do godinu dana.

U slučaju ponovnog izbeljivanja, ukoliko se obavlja kod kuće, mogu se ponovo koristiti individualni nosači. Naravno, to ne treba raditi „na svoju ruku“, obavezno je konsultovanje sa vašim stomatologom.

Osnovni krivac za razvoj zubnog karijesa je zubni plak koji se stvara od ostataka hrane (neoprani zubi) u koju se naseljavaju kariogene bakterije. U tako povoljnim uslovima kariogene bakterije se enormno umnožavaju, a njihovi metabolički i hemijski procesi snižavaju PH ispod kritične granice – ispod 4 i tako uzrokuju demineralizaciju gleđi. Ako proces ne zaustavimo u ranom stadijumu doći će do stvaranja kaviteta (pukotine-rupe) na gleđi i do sve većeg nagomilavnja hrane i karioznih bakterija, sto povećava enormno njihovu metaboličku i hemijsku aktivnost, a to dovodi do sve dubljeg prodiranja u zubno tkivo.

Nakon izvesnog perioda pojaviće se bol što ukazuje da je karijes napredovao u dubinu. Ako se ne preduzmu odgovarajuće mere u lečenju nastalog stanja karijes ce napredovati do zubnog živca – pulpe izazivajući neprijatne senzacije: povremeni bolovi – naročito noću, jake konstantne bo-love pojavu gnojnih procesa i otoka, pojavu jakog i neprijatnog zadaha iz usta itd.

Treba znati da kod dece postoje tri životna doba za koja se smatra da postoji povećana predispozicija za razvoj karijesa.

1. rano detinjstvo – od rođena pa do treće godine života
2. vreme mešovite dentcije – prisustvo mlečnih i stalnih zuba od 7-10 god.
3. pubertet –zbog hormonskih i psihosomatskih promena i slabije oralne higijene

Dobra i pravilna higijena, uz pravilnu ishranu su osnovni preduslov za onemogućavanje pojave karijesa na zubima. Uz redovne kontrole kod stomatologa i preventivne mere koje ce on predložiti i sprovoditi (individualan je pristup kod svake osobe) pomoći će vam da izbegnete neprijatnosti koje donosi ovo oboljenje, a i sačuvaće vam budžet.

”Bolje je sprečiti nego lečiti”

Ako ipak dođe do pojave karijesa vrlo je važno dijagnostikovati ga na vreme i sprečiti njegovo dalje razvijanje.

Prim. Dr Jovan Vojinović
DENT VAF
Svetozara Markovića 56,
Beograd
011 26 46 203

Naročito opasan izazivač infekcija koji se nalazi u vodi i svuda oko nas je Acanthameba. Ova ameba može da opstane u prostoru između kontaktnog sočiva i oka. Adekvatan način održavanja higijene kontaktnih sočiva smanjuje mogućnost kontaminacije, budući da su naslage proteina i lipida na površini sočiva prosto magnet za prijanjanje mikroorganizama. Ne treba dozvoliti da se Acanthameba “zakači” za sočivo jer ju je, zbog njene velike otpornosti na dezinfekciona sredstva, jako teško ukloniti. Ova ameba izaziva vrlo ozbiljnu infekciju oka Acanthameba keratitis, upalu korne. Smatra se da je ona najčešće vezana za one koji nose kontaktna sočiva u vodi. Kako je uz korekciju vida plivanje udobnije i prijatnije, preporučuje se nošenje zaštitnih naočara za kupanje.

Bazen ne skriva tako mnogo mikroorganizama kao jezera i reke pa je i rizik od infekcije manji. Ako se nose u bazenu, kontaktna sočiva mogu apsorbovati hlor koji izaziva iritaciju. Ova neugodnost je prolazna i može se ublažiti upotrebom veštačkih suza. Zapaža se da se kontaktna sočiva teško uklanjaju nakon kupanja u bazenu ili posle tuširanja. Potrebno je sačekati bar 30-tak minuta pre njihovog vađenja iz oka da bi se “neutralisala” voda u sočivima.

Jedan suprotan fenomen dešava se nakon kupanja u moru. Veliki salinitet morske vode dovodi do pojave “plivanja” sočiva u oku. Naime, ovaj salinitet uslovljava bubrenje sočiva i pojačano suzenje oka pa tako sočiva “lebde” u oku. Morska voda sadrži više zagađivača nego bazen, pa je stoga dobro ne roniti sa otvorenim očima ili staviti zaštitne naočare za plivanje.

Takođe je neophodno nositi i UV zaštitne naočare da bi sprečili oštećenja od sunca. Ne treba plivati na plažama gde postoje bilo kakvo upozorenje o znacima kontaminirane vode. Takođe je neophodno primeniti neophodnu odgovarajuću negu sočiva da bi se sprečila infekcija očiju. Potrebno je koristiti redovno, odgovarajući rastvor za održavanje higijene kontaktnih sočiva radi njihovog bezbednog nošenja, kakav je LENS CARE rastvor za meka kontaktna sočiva. Rastvor treba da pere, uklanja lipide i proteine, da dezinfikuje, čuva i ispira kontaktna sočiva.

Ako se, ipak, planira nošenje kontaktnih sočiva tokom plivanja, obavezno treba poneti još jedan par sočiva, rastvor za održavanje higijene sočiva i zaštitne naočare. Zaštitne naočare za plivanje su najbolji način za sprečavanje zagađenja sočiva od vode pri plivanju.

Tvrda gas propusna sočiva ne treba uopšte nositi tokom plivanja pošto ona mogu mnogo lakše da ispadnu iz oka od mekih kontaktnih sočiva.
Umesto zaključka, treba istaći, da je i pored upozorenja o štetnim uticajima vode pri nošenju kontaktnih sočiva tokom plivanja, teško odreći se blagodeti od nošenja kontaktnih sočiva tokom letnjih rekreativnih aktivnosti kada sve činimo da boravak na odmoru učinimo što prijatnijim. Zato je najvažnije poštovati upozorenja o opasnosti od za-gađenja i primenjivati vrlo strogu higijenu kontaktnih sočiva upotrebom adekvatnog rastvora kakav je svakako Lens care rastvor za sočiva.
Pripremila

mr sci Nada Vučinić-Milanković,
Spec. farmaceutske tehn.

Svako može postati alkoholičar. Produžena upotreba alkohola utiče na mozak, menja ga i pravi zavisnost. Iako možemo teoretisati o tome koje osobe su podložnije alkoholizmu i sl., svaka osoba može uneti dovoljno alkohola u svoj sistem u produženom vremenskom trajanju i time razvila alkoholnu zavisnost.
Svako ko pije više od 3 pića dnevno je na granici alkoholizma. Posebno su u riziku osobe koje piju da bi se smirile, zaboravile na probleme i regulisale svoja emotivna stanja.

Alkoholizam nije genetski predisponiran (iako postoji određeni genetski uticaj), ali život u porodici koja ima člana alkoholičara predstavlja značajan rizik za razvoj alkoholizma (pogotovo važi za dečake) (Kuhn, at al., 2003).

Test – da li sam alkoholičar:

Da li ste ikad osetili potrebu da smanjite upotrebu alkohola?
Da li ste bili iziritirani nekad tuđom kritikom na račun vašeg pića?
Da li ste se nekad osetili krivim što pijete?
Da li ste ikad osetili potrebu da popijete piće ujutru, čim se probudite?

Rešenje: Ako ste odgovorili na dva ili više pozitivna odgovora znači da imate (ili ste imali u prošlosti) problem sa alkoholom.

Test 2 – da li sam alkoholičar:

Da li vam je sada potrebno više pića nego ranije da bi ste osećali dejstvo alkohola?
Da li su se nekad vama bliski ljudi žalili na vaše pijenje ili brinuli za vas?
Da li nekad uzmete ujutru piće da se probudite?
Da li su vam nekad drugi ljudi saopštili o nečemu što ste rekli ili uradili pod dejstvom alkohola, a da vi toga niste mogli da se setite?
Da li ste ikad osetili potrebu da smanjite upotrebu alkohola?

Rešenje: Ako ste odgovorili na tri ili više pozitivna odgovora znači da imate (ili ste imali u prošlosti) problem sa alkoholom.

Ako su vam prethodni testovi ukazali da imate problem sa pićem, odredite u kojoj ste fazi alkoholizma?

1. Pretoksikomanska faza:
   – Prisutna je povišena tolerancija (treba vam sve veća količina alkohola da bi ste osetili njegovo dejstvo)
   – Alkohol se koristi da bi se ublažila napetost, strah i sl. (psihološke potrebe)
2. 2. Toksikomanska faza:
   – Postoji gubitak kontrole (kada pijete, ne možete se zaustaviti dok se ne napijete)
   – Javljanje alkoholne amnezije – potpune ili delimične, postoji ne sećanje na događanja u periodu pijanstva.
   – Nemogućnost apstinencije – to je kritična faza poznata kao «fenomen prve čaše». Jedan deo alkoholičara pije po sistemu dolivanja što omogućava kontinuitet održavanja alkoholemije u krvi kao bi mogli da funkcionišu, jer u protivnom nastupa apstinencijalna kriza.
   – Pad tolerancije (hronična faza ) – nastaje u završnoj fazi bolesti npr. neko ko je je dnevno konzumirao 1 litar žestokog pića često ne može da popije više od jedne do dve čaše.

Mr. sci. Dr Jasmina Knežević -Tasić
spec psihijatrije
LORIJEN – specijalistička psihijatrijska ordinacija