Šta su to pre­kan­ce­ro­zne pro­me­ne na gr­li­ću ma­te­ri­ce ?
Či­tav niz pro­me­na na slu­zo­ko­ži gr­li­ća ma­te­ri­ce od mi­ni­mal­nih po­re­me­ća­ja do pot­pu­ne iz­me­ne slu­zni­ce sa ne­zre­lim zlo­ćud­nim će­li­ja­ma na­zi­va se struč­nim na­zi­vi­ma dis­pla­zi­je ili cer­vi­kal­ne in­tra­e­pi­te­li­jal­ne neo­pla­zi­je (skra­će­no CIN). U za­vi­sno­sti da li je za­hva­će­na sa­mo do­nja ili sred­nja tre­ći­na od­no­sno či­ta­va de­blji­na slu­zni­ce ove pro­me­ne se svr­sta­va­ju u 3 ste­pe­na (CIN 1-3). One pret­ho­de na­stan­ku ra­ka jer do­nja gra­ni­ca slu­zo­ko­že i tki­va gr­li­ća (tzv. ba­zal­na mem­bra­na) još ni­je po­vre­đe­na. Pro­do­rom zlo­ćud­nih će­li­ja u du­bi­nu pre­ko 1 mm na­sta­je rak gr­li­ća ma­te­ri­ce. Vre­me ko­je je po­treb­no da pro­đe od za­čet­ka ovih pro­me­na do na­stan­ka ra­ka iz­no­si od 3-17 go­di­na.

Ka­kva je ulo­ga HPV vi­ru­sa u na­stan­ku pre­kan­ce­ro­znih pro­me­na i ra­ka gr­li­ća ma­te­ri­ce ?
Rak gr­li­ća ma­te­ri­ce je u naj­ve­ćem pro­cen­tu in­fek­tiv­ne pri­ro­de. Na­uč­nim is­pi­ti­va­nji­ma po­tvr­đe­no je da su uzroč­ni­ci ovog obo­lje­nja hu­ma­ni pa­pi­lo­ma vi­ru­si (HPV) i nji­ho­vo pri­su­stvo po­tvr­đe­no je u pre­ko 90 % svih uzo­ra­ka tki­va pre­kan­ce­ro­znih pro­me­na i ra­ka gr­li­ća ma­te­ri­ce. Ot­kri­ve­no je pre­ko 100 raz­li­či­tih ge­no­ti­po­va HPV od ko­jih 40-ak mo­že da uzro­ku­je pro­me­ne na slu­zo­ko­ži do­njeg ge­ni­tal­nog trak­ta že­na. Da­nas se, u od­no­su pre­ma on­ko­ge­nom po­ten­ci­ja­lu od­no­sno spo­sob­no­sti da iza­zo­vu zlo­ćud­ne pro­me­ne, svi HPV de­le u 2 gru­pe : ni­skog i vi­so­kog ri­zi­ka Utvr­đe­na je i raz­li­či­ta ge­o­graf­ska ras­pro­stra­nje­nost HPV pre­ma kon­ti­nen­ti­ma a naj­o­pa­sni­ji HPV tip 16 je ujed­no i naj­ra­spro­stra­nje­ni­ji hu­ma­ni pa­pi­lo­ma vi­rus u sve­tu. Po­red vi­ru­sa, u na­stan­ku obo­lje­nja zna­čaj­nu ulo­gu ima­ju i sle­de­ći fak­to­ri: pu­še­nje, ra­no stu­pa­nje u sek­su­al­ne od­no­se, ve­ći broj part­ne­ra, lo­ši so­ci­o­e­ko­nom­ski uslo­vi ži­vo­ta, imu­no­su­pre­siv­na obo­lje­nja i dru­go.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Ka­ko na­sta­je rak gr­li­ća ma­te­ri­ce ?
Za na­sta­nak pre­kan­ce­ro­znih pro­me­na ko­je pret­ho­de ra­ku gr­li­ća ma­te­ri­ce neo­p­hod­no je po­sto­ja­nje 2 uslo­va: po­sto­ja­nje iz­me­nje­ne slu­zo­ko­že na gr­li­ću ma­te­ri­ce ili “ra­ni­ce“ ko­ja pred­sta­vlja ula­zno me­sto za de­lo­ve vi­ru­sa kao i di­rekt­ni kon­takt sa opa­snim vi­ru­si­ma. De­lo­vi hu­ma­nih pa­pi­lo­ma vi­ru­sa inak­ti­vi­šu ge­ne ko­ji kon­tro­li­šu rast će­li­je što uslo­vlja­va ne­kon­tro­li­sa­no bu­ja­nje i umno­ža­va­nje će­li­ja i na­sta­nak ra­ka.

Ko­ji su simp­to­mi pre­kan­ce­ro­znih pro­me­na i po­čet­nog ra­ka gr­li­ća ma­te­ri­ce ?
• U po­čet­ku pre­kan­ce­ro­zne pro­me­ne ne da­ju simp­to­me i ot­kri­ju se slu­čaj­no.
• Su­kr­vi­ca i kr­va­re­nje iz va­gi­ne po­sle sek­su­al­nog od­no­sa je naj­če­šće pr­vi znak.
• Ne­u­red­no kr­va­re­nje ko­je ni­je u ve­zi sa men­stru­a­ci­jom zah­te­va pre­gled gr­li­ća ma­te­ri­ce.
• Po­ja­čan va­gi­nal­ni se­kret i is­ce­dak, po­seb­no onaj ne­pri­jat­nog mi­ri­sa po­me­šan sa su­kr­vi­com, zah­te­va gi­ne­ko­lo­šku kon­tro­lu i uzi­ma­nje bri­se­va.

Šta tre­ba zna­ti o Pa­pa­ni­ko­lau te­stu ?
• Pa­pa­ni­ko­lau test je jed­no­stav­na i bez­bol­na me­to­da ko­jom se pre­gle­da­ju će­li­je do­bi­je­ne bri­som sa gr­li­ća ma­te­ri­ce. Ovaj test po­ka­zu­je po­ja­vu upa­le, pri­su­stvo ne­nor­mal­nih-ati­pič­nih će­li­ja ili će­li­ja ra­ka gr­li­ća ma­te­ri­ce.
• Za uzi­ma­nje va­lja­nog uzor­ka neo­p­hod­no je da pro­đe 5-7 da­na od po­sled­nje men­stru­a­ci­je ili sek­su­al­nog od­no­sa, a pre uzi­ma­nja bri­sa za­bra­nje­na je pri­me­na va­gi­na­le­ta i va­gi­nal­nih is­pi­ra­nja.
• Bris uzi­ma gi­ne­ko­log u gi­ne­ko­lo­škoj or­di­na­ci­ji u to­ku pre­gle­da va­gi­ne i gr­li­ća ma­te­ri­ce po­mo­ću in­stru­men­ta – spe­ku­lu­ma.
• Pra­vil­no uzi­ma­nje Pa­pa­ni­ko­lau bri­sa vr­ši se po­seb­nim dr­ve­nim špa­tu­la­ma sa za­tu­plje­nim vr­hom ili čet­ki­ca­ma ko­je ula­ze u ka­nal gr­li­ća ma­te­ri­ce. Sva­ka pol­no ak­tiv­na že­na tre­ba­lo bi ba­rem je­dan­put sva­ke 2-3 go­di­ne da pre­kon­tro­li­še Pa­pa­ni­ko­lau bris.

Ka­ko se tu­ma­če re­zul­ta­ti Pa­pa­ni­ko­lau te­sta?
• I i II gru­pa Pa­pa­ni­ko­lau bri­sa pred­sta­vlja ure­dan na­laz. Na ža­lost, u na­šoj ze­mlji oko 30 % ovih na­la­za ni­je ve­ro­do­stoj­no i že­na sa ured­nim na­la­zom mo­že ima­ti pre­kan­ce­ro­znu pro­me­nu. Zbog to­ga su u na­šoj ze­mlji po­treb­ni pre­gle­di u kra­ćem vre­men­skom in­ter­va­lu, 1 x go­di­šnje. Ka­da su 2 uza­stop­na na­la­za Pa­pa­ni­ko­lau te­sta ne­ga­tiv­na, pre­gle­di se mo­gu pro­re­di­ti 1 x u 2-3 go­di­ne.
• III gru­pa je sum­njiv na­laz, mo­že bi­ti uzro­ko­va­na po­ja­vom in­fek­ci­je i uka­zi­va­ti na po­sto­ja­nje pre­ma­lig­nih pro­me­na na će­li­ja­ma. Gru­pe IV i V uka­zu­ju na pri­su­stvo će­li­ja ra­ka u bri­su.

Ka­ko se vr­ši is­pi­ti­va­nje na pri­su­stvo hu­ma­nih pa­pi­lop­ma vi­ru­sa ( HPV ) ?
• U gi­ne­ko­lo­škom po­lo­ža­ju pri­me­nom po­seb­nog in­stru­men­ta “spe­ku­lu­ma“ raz­mak­nu se zi­do­vi va­gi­ne i omo­gu­ći pri­laz gr­li­ću ma­te­ri­ce. Sa po­seb­nim šta­pi­ćem na či­jem se vr­hu na­la­zi čet­ki­ca ula­zi se u ka­nal gr­li­ća ma­te­ri­ce, ne­ko­li­ko pu­ta se za­vr­ti i šta­pić se iz­vla­či na­po­lje. Za­tim se deo šta­pi­ća sa čet­ki­com od­lo­mi, po­to­pi u po­se­ban me­di­jum u pla­stič­nom ulo­šku, za­tvo­ri i tran­spor­tu­je na vi­ru­so­lo­ški pre­gled.
• Ot­kri­va­nje pri­su­stva ge­ni­tal­nih HPV ti­po­va vr­ši se no­vom mo­le­ku­lar­nom di­jag­no­stič­kom teh­ni­kom pri­me­nom me­to­de PCR am­pli­fi­ka­ci­je sa de­tek­ci­o­nim te­stom. Ovom me­to­dom vr­ši se iden­ti­fi­ka­ci­ja HPV ni­skog ri­zi­ka (6, 11, 42, 44 i 45), vi­so­kog ri­zi­ka (16, 18, 31, 33, 35, 39, 45, 51, 56, 58, 59, 66 i 68) i ne­kla­si­fi­ko­va­nih ti­po­va vi­ru­sa . Mno­gi od ovih ti­po­va ne mo­gu bi­ti ot­kri­ve­ni ni sa jed­nom dru­gom me­to­dom ko­ja je tre­nut­no u upo­tre­bi. La­žno ne­ga­tiv­ni re­zul­ta­ti su sve­de­ni na naj­ma­nju mo­gu­ću me­ru pod uslo­vom da je bris pra­vil­no uzet.
• Re­zul­tat te­sta na HPV vi­ru­se do­bi­je se u pi­sme­noj for­mi u ro­ku od 10 da­na na­kon uzi­ma­nja bri­sa.

Da li i ka­da tre­ba kon­tro­li­sa­ti bris na hu­ma­ne pa­pi­lo­ma (HPV) vi­ru­se ?
• Bris iz gr­li­ća ma­te­ri­ce ko­jim se ot­kri­va pri­su­stvo HPV tre­ba­lo bi uze­ti ako po­sto­ji sum­njiv na­laz Pa­pa­ni­ko­lau bri­sa III gru­pa (ili po­zi­ti­van na­laz ko­ji po­tvr­đu­je IV i V gru­pu bri­sa).
• Bris na HPV po­želj­no je ura­di­ti i ka­da se na gi­ne­ko­lo­škom pre­gle­du ot­kri­je iz­me­nje­na slu­zni­ca (“ra­ni­ca“) na gr­li­ću ma­te­ri­ce.
• U na­ve­de­nim okol­no­sti­ma uvek tre­ba de­talj­no pre­gle­da­ti gr­lić ma­te­ri­ce pod uve­ća­njem, pri­me­nom po­seb­nog apa­ra­ta kol­po­sko­pa (kol­po­skop­ski pre­gled) i u slu­ča­ju po­tre­be di­jag­no­sti­ku do­pu­ni­ti ci­lja­nim uzi­ma­njem iseč­ka sa gr­li­ća ma­te­ri­ce ili uzi­ma­njem uzo­ra­ka iz ka­na­la gr­li­ća ma­te­ri­ce (tzv. “en­do­cer­vi­kal­na“ ki­re­ta­ža).
• Sva­ka pol­no ak­tiv­na že­na, po­seb­no u ge­ne­ra­tiv­nom pe­ri­o­du, mo­že ako to že­li pro­kon­tro­li­sa­ti bris iz ka­na­la gr­li­ća ma­te­ri­ce na pri­su­stvo HPV.

Šta tre­ba ra­di­ti ako je bris na HPV po­zi­ti­van ?
• Po­treb­no je utvr­di­ti da li po­sto­je bi­lo ka­kve pro­me­ne na slu­zo­ko­ži gr­li­ća ma­te­ri­ce i oba­ve­zno pro­kon­tro­li­sa­ti Pa­pa­ni­ko­lau bris. Uko­li­ko je na­laz ure­dan, od­no­sno ako se pre­gle­dom utvr­di da na slu­zo­ko­ži gr­li­ća ma­te­ri­ce ne­ma pro­me­na i ako je na­laz Pa­pa­ni­ko­lau bri­sa ure­dan (II gru­pa) ni­je po­treb­no le­če­nje, sa­mo re­dov­ne gi­ne­ko­lo­ške kon­tro­le. Ipak, i u ovim okol­no­sti­ma, ako se utvr­di pri­su­stvo naj­o­pa­sni­jeg HPV ti­pa 16 po­seb­no kod mla­đih oso­ba, tre­ba bi­ti opre­zan i vr­ši­ti re­dov­ne gi­ne­ko­lo­ške i kol­po­skop­ske kon­tro­le gr­li­ća ma­te­ri­ce.
• Uko­li­ko se uz po­zi­ti­van na­laz HPV bri­sa (po­seb­no ako su ot­kri­ve­ni vi­ru­si vi­so­kog ri­zi­ka) ot­kri­je i sum­njiv ili po­zi­ti­van na­laz Pa­pa­ni­ko­lau bri­sa ( III od­no­sno IV ili V gru­pa) tre­ba upot­pu­ni­ti di­jag­no­sti­ku sa kol­po­skop­skim pre­gle­dom i/ili pa­to­hi­sto­lo­škim pre­gle­dom uzo­ra­ka tki­va do­bi­je­nih ci­lja­nom bi­op­si­jom ili tzv. “en­do­cer­vi­kal­nom“ ki­re­ta­žom ka­na­la gr­li­ća ma­te­ri­ce.
• Ako se isto­vre­me­no ot­kri­je po­zi­ti­van na­laz HPV bri­sa i pri­su­stvo iz­me­nje­ne slu­zo­ko­že (“ra­ni­ce“) na gr­li­ću ma­te­ri­ce tre­ba od­mah ura­di­ti kol­po­skop­ski pre­gled, utvr­di­ti pri­ro­du iz­me­nje­ne slu­zni­ce i upot­pu­ni­ti di­jag­no­sti­ku uzi­ma­njem bri­se­va iz ka­na­la gr­li­ća ma­te­ri­ce (bris na hla­mi­di­je, bak­te­ri­je, mi­ko i ure­a­pla­zme, Pa­pa­ni­ko­lau). U za­vi­sno­sti od na­la­za tre­ba pr­vo le­či­ti upa­lu slu­zni­ce a po­tom ako se ra­di sa­mo o be­za­zle­nim pro­me­na­ma i njih ka­sni­je uklo­ni­ti ne­kom od de­struk­tiv­nih (kri­o­te­ra­pi­ja, hlad­na ili ter­mo­ko­a­gu­la­ci­ja, va­po­ri­za­ci­ja la­se­rom) ili eks­ci­zi­o­nih ( ise­ca­nje om­či­com – LE­ETZ Lo­op) me­to­da.

Šta ako se ot­kri­je pri­su­stvo HPV vi­so­kog ri­zi­ka ?
• Za na­sta­nak pre­kan­ce­ro­znih pro­me­na i kar­ci­no­ma gr­li­ća ma­te­ri­ce ni­je do­volj­no sa­mo pri­su­stvo in­fek­ci­je vi­ru­si­ma već i tzv. “ula­zno me­sto“ od­no­sno iz­me­nje­na slu­zo­ko­ža gr­li­ća ma­te­ri­ce. Zbog to­ga, uvek tre­ba spro­ve­sti kom­ple­tan gi­ne­ko­lo­ški pre­gled ko­ji ob­u­hva­ta kol­po­skop­ski pre­gled i uzi­ma­nje bri­se­va. Ako su svi na­la­zi ured­ni ni­je po­treb­no le­če­nje osim re­dov­nih gi­ne­ko­lo­ških kon­tro­la. Uko­li­ko se utvr­di po­sto­ja­nje bi­lo kka­vih pro­me­na ili upa­le – one mo­ra­ju bi­ti iz­le­če­ne. U ova­kvim okol­no­sti­ma tre­ba re­dov­no vr­ši­ti kon­tro­lu Pa­pa­ni­ko­lau bri­sa i kol­po­skop­ske pre­gle­de jer bi­lo ka­kav sum­njiv na­laz zah­te­va do­pun­sku di­jag­no­sti­ku u ci­lju ot­kri­va­nja pre­kan­ce­ro­zne ili zlo­ćud­ne pro­me­ne ko­ju mo­gu uzro­ko­va­ti vi­ru­si.
• Vi­ru­sna in­fek­ci­ja hu­ma­nim pa­pi­lo­ma vi­ru­si­ma osta­je traj­no pri­sut­na u tki­vu gr­li­ća ma­te­ri­ce. Me­đu­tim, sta­bil­no sta­nje imu­no­lo­škog si­ste­ma i od­su­stvo upal­nih pro­ce­sa i dru­gih obo­lje­nja na slu­zo­ko­ži do­njeg ge­ni­tal­nog trak­ta že­ne su pred­u­slov da se ma­ni­fe­sta­ci­ja ove in­fek­ci­je ne is­po­lji. Ako se pro­me­ne ipak po­ja­ve one bi tre­ba­lo da na vre­me bu­du ot­kri­ve­ne na re­dov­nim gi­ne­ko­lo­škim pre­gle­di­ma i iz­le­če­ne u po­čet­noj fa­zi. Ri­zik re­ci­di­va od­no­sno po­vrat­ka pre­kan­ce­ro­znih pro­me­na na gr­li­ću ma­te­ri­ce po­sle spro­ve­de­nog le­če­nja pri­me­nom hi­rur­ških in­ter­ven­ci­ja ko­ji­ma se ukla­nja sa­mo deo gr­li­ća ma­te­ri­ce ( ko­ni­za­ci­ja, LE­ETZ Lo­op eks­ci­zi­ja) iz­no­si do 10 %.

Šta je uzrok pre­kan­ce­ro­znih pro­me­na i ra­ka gr­li­ća ma­te­ri­ce ?
Rak gr­li­ća ma­te­ri­ce je u naj­ve­ćem pro­cen­tu in­fek­tiv­ne pri­ro­de. Na­uč­nim is­pi­ti­va­nji­ma po­tvr­đe­no je da su uzroč­ni­ci ovog obo­lje­nja hu­ma­ni pa­pi­lo­ma vi­ru­si (HPV). Ot­kri­ve­no je pre­ko 100 raz­li­či­tih ti­po­va HPV od ko­jih su naj­o­pa­sni­ji ti­po­vi 16 i 18. Po­red vi­ru­sa, u na­stan­ku obo­lje­nja zna­čaj­nu ulo­gu ima­ju i sle­de­ći fak­to­ri: pu­še­nje, ra­no stu­pa­nje u sek­su­al­ne od­no­se, ve­ći broj part­ne­ra, lo­ši so­ci­o­e­ko­nom­ski uslo­vi ži­vo­ta, imu­no­su­pre­siv­na obo­lje­nja i dru­go.

Ko je ugro­žen ?
Že­ne ko­je su za­po­če­le sek­su­al­nu ak­tiv­nost u ra­noj mla­do­sti (pre 16. go­di­ne), one ko­je ima­ju ve­ći broj sek­su­al­nih part­ne­ra, ako su ima­le pol­ni od­nos sa za­ra­že­nim mu­škar­cem ko­ji ima HPV in­fek­ci­ju, pu­ša­či, že­ne ko­je ko­ri­ste imu­no­su­pre­siv­nu te­ra­pi­ju ili ima­ju HIV in­fek­ci­ju. Po­seb­no su ugro­že­ne že­ne ko­ji­ma pret­hod­no ni­je re­dov­no uzi­man Pa­pa­ni­ko­lau (PA) bris, mla­đe od 30 go­di­na ili ako su ne­po­u­zda­ne za pra­će­nje i ne oda­zi­va­ju se na kon­tro­lo­ne pre­gle­de.

U če­mu se sa­sto­ji pre­gled gr­li­ća ma­te­ri­ce ?
Pre­gled gr­li­ća ma­te­ri­ce vr­ši se u gi­ne­ko­lo­škom po­lo­ža­ju pri­me­nom po­seb­nog in­stru­men­ta “ spe­ku­lu­ma “, ko­ji ima za­da­tak da raz­mak­ne zi­do­ve va­gi­ne i omo­gu­ći pre­gled gr­li­ća. Tom pri­li­kom oba­ve­zno se uzi­ma Pa­pa­ni­ko­lau bris (PA). Pra­vil­no uzi­ma­nje Pa­pa­ni­ko­lau bri­sa vr­ši se po­seb­nim dr­ve­nim špa­tu­la­ma sa za­tu­plje­nim vr­hom ili čet­ki­ca­ma ko­je ula­ze u ka­nal gr­li­ća ma­te­ri­ce. Sva­ka pol­no ak­tiv­na že­na tre­ba­lo bi ba­rem je­dan­put sva­ke 2-3 go­di­ne da pre­kon­tro­li­še Pa­pa­ni­ko­lau bris. Po­sle ovo­ga sle­di pre­gled pri­me­nom po­seb­nog apa­ra­ta – kol­po­sko­pa, ko­jim se bez­bol­no i pod uve­ća­njem u tra­ja­nju od 2-3 mi­nu­ta iz­vr­ši de­ta­ljan pre­gled gr­li­ća ma­te­ri­ce. Cilj kol­po­skop­skog pre­gle­da je da ot­kri­je po­čet­ne pre­kan­ce­ro­zne pro­me­ne na slu­zni­ci gr­li­ća ma­te­ri­ce ko­je se ne mo­gu vi­de­ti go­lim okom. Tač­nost kol­po­sko­pi­je kao sa­mo­stal­ne me­to­de u ot­kri­va­nju pre­kan­ce­ro­znih pro­me­na iz­no­si 87 % a u za­jed­ni­ci sa Pa­pa­ni­ko­lau te­stom 98 %.

Šta ako je Pa­pa­ni­ko­lau test sum­njiv ili po­zi­ti­van ?
Uko­li­ko je Pa­pa­ni­ko­lau test sum­njiv (III gru­pa) bez od­la­ga­nja se mo­ra de­talj­no pre­gle­da­ti gr­lić ma­te­ri­ce. Vr­ši se uzi­ma­nje bri­se­va na HPV vi­ru­se, bak­te­ri­je, hla­mi­di­je, mi­ko­pla­zme i kol­po­skop­ski pre­gled pod uve­ća­njem. Uko­li­ko se na osno­vu ovih pre­gle­da po­sum­nja na po­sto­ja­nje pre­kan­ce­ro­znih pro­me­na mo­ra se uze­ti ise­čak (ci­lja­na bi­op­si­ja) ili ki­re­ta­ža ka­na­la gr­li­ća ma­te­ri­ce sa sla­njem ma­te­ri­ja­la na mi­kro­skop­ski ili pa­to­hi­sto­lo­ški (Ph) pre­gled.
Uko­li­ko je test po­zi­ti­van (IV ili V gru­pa) ne­iz­o­stav­no i što pre se mo­ra oba­vi­ti kol­po­skop­ski pre­gled sa uzi­ma­njem ci­lja­nih ise­ča­ka i/ili ki­re­ta­že gr­li­ća ma­te­ri­ce sa sla­njem ma­te­ri­ja­la na Ph pre­gled. Je­di­na de­fi­ni­tiv­na i me­ro­dav­na di­jag­no­za je ona ko­ja je po­sta­vlje­na na osno­vu mi­kro­skop­skog ili pa­to­hi­sto­lo­škog pre­gle­da od stra­ne le­ka­ra spe­ci­ja­li­ste pa­to­hi­sto­lo­ga.

Gde da se obra­tim na pre­gled ?
Pre­gled i uzi­ma­nje Pa­pa­ni­ko­lau bri­sa mo­že se iz­vr­ši­ti u gi­ne­ko­lo­škim am­bu­lan­ta­ma Do­mo­va Zdra­vlja. U svim slu­ča­je­vi­ma ka­da se u bi­lo ko­joj gi­ne­ko­lo­škoj am­bu­lan­ti Do­ma Zdra­vlja do­bi­je sum­njiv ili po­zi­ti­van na­laz Pa­pa­ni­ko­lau bri­sa po­treb­na je  do­pun­ska di­jag­no­sti­ka ( kol­po­skop­ski pre­gled i ci­lja­no uzi­ma­nje iseč­ka – bi­op­si­ja i ki­re­ta­ža ka­na­la gr­li­ća ma­te­ri­ce) za ko­je je neo­p­ho­dan je ove­ren uput od spe­ci­ja­li­ste gi­ne­ko­lo­ga iz Do­ma Zdra­vlja. Ako se pre­gle­di­ma ot­kri­je pre­kan­ce­ro­zna pro­me­na ili po­čet­ni ob­lik ra­ka na gr­li­ću ma­te­ri­ce le­če­nje se na­sta­vlja na ope­ra­tiv­nom ode­lje­nju Kli­ni­ke za gi­ne­ko­lo­gi­ju i aku­šer­stvo.

Ka­ko se le­če pre­kan­ce­ro­zne pro­me­ne i rak gr­li­ća ma­te­ri­ce ?
Uko­li­ko se ra­di o po­čet­noj for­mi pre­kan­ce­ro­znih pro­me­na (CIN 1) u ob­zir do­la­zi pri­me­na tzv. de­struk­tiv­nih me­to­da le­če­nja : kri­o­te­ra­pi­je , hlad­ne ko­a­gu­la­ci­je ili elek­tro­ka­u­te­ri­za­ci­je.

Ako su pre­kan­ce­ro­zne pro­me­ne vi­šeg ste­pe­na (CIN 2 ili 3) uobi­ča­je­no se vr­ši ko­ni­za­ci­ja ili ise­ca­nje pro­me­ne na gr­li­ću ma­te­ri­ce u vi­du “ku­pe ili ko­nu­sa“ . U no­vi­je vre­me sve če­šće se pri­me­nju­je i LE­ETZ LO­OP od­no­sno ise­ca­nje pro­me­ne spe­ci­jal­nim elek­tro­om­či­ca­ma. Ne­do­sta­tak ove me­to­de je to što se ne mo­gu pre­ci­zno pre­gle­da­ti ivi­ce uklo­nje­ne pro­me­ne i po­sto­ji ri­zik da deo pro­me­ne za­o­sta­ne.

Uko­li­ko se do­ka­že po­sto­ja­nje po­čet­ne kan­ce­ro­zne pro­me­ne ili ra­ka ko­ji je ogra­ni­čen sa­mo na gr­lić ma­te­ri­ce, po pra­vi­lu se spro­vo­di hi­rur­ško le­če­nje : “du­bo­ka ko­ni­za­ci­ja“, ukla­nja­nje ma­te­ri­ce (hi­ste­rek­to­mi­ja) ili pak ra­di­kal­na ope­ra­ci­ja (ra­di­kal­na hi­ste­rek­to­mi­ja) ka­da se sa ma­te­ri­com i de­lom va­gi­ne za­jed­no ukla­nja­ju i lim­fne žle­zde iz ma­le kar­li­ce i ta­ko pre­ki­da­ju pu­te­vi ši­re­nja ra­ka. Da­nas po­sto­ji mo­guć­nost da se u po­čet­noj fa­zi ra­ka gr­li­ća ma­te­ri­ce sa­ču­va ma­te­ri­ca kod že­na ko­je ni­su ra­đa­le (tzv. ra­di­kal­na ab­do­mi­nal­na ili va­gi­nal­na tra­he­lek­to­mi­ja) ta­ko što se ukla­nja či­tav gr­lić sa de­lom va­gi­ne i lim­fnim žle­zda­ma iz kar­li­ce a osta­vlja te­lo ma­te­ri­ce ko­je se spo­ji sa ostat­kom va­gi­ne.

U če­mu se sa­sto­ji pre­ven­ci­ja ?
Stva­ra­nje na­vi­ke da se kod gi­ne­ko­lo­ga do­la­zi re­dov­no, jed­nom go­di­šnje, bez ob­zi­ra što je že­na zdra­va ili se do­bro ose­ća. Tom pri­li­kom se ura­di i Pa­pa­ni­ko­lau test .
• Ko­ri­šće­nje kon­do­ma kao kon­tra­cep­tiv­nog sred­stva ka­da god je to mo­guć­no.
• Oba­ve­zno le­če­nje be­za­zle­nih “ra­ni­ca“ i dru­gih do­bro­ćud­nih pro­me­na kao i upa­le gr­li­ća ma­te­ri­ce jer ošte­će­ne će­li­je mo­gu bi­ti ula­zno me­sto za HPV vi­ru­se ko­ji po­kre­ću pro­ces zlo­ćud­ne tran­sfor­ma­ci­je će­li­ja.
• Ra­no ot­kri­va­nje i pra­vo­vre­me­no le­če­nje pre­ma­lig­nih pro­me­na na gr­li­ću ma­te­ri­ce bez ob­zi­ra što one ne mo­ra­ju da­ti pri­met­ne simp­to­me

Kli­ni­ka za gi­ne­ko­lo­gi­ju i aku­šer­stvo Kli­nič­kog cen­tra Voj­vo­di­ne

Karakteristike benignih (dobroćudnih) tako i malignih (zloćudnih) tumora dojki jeste da u početku ne stvaraju bolove tako da je to najčešći razlog nejavljanja lekaru jer se bolest na našem podneblju najčešće vezuje za bol. Lekaru se pacijentkinje javljaju kada ih nešto boli. Blagovremena dijagnoza, sve savršenija radiografska i ehosonografska ispitivanja, napredak medicine i hirurške tehnike ruše predrasudu o raku dojke kao neizlečivoj bolesti.
U najvećem broju slučajeva rak dojke je izlečiv, naročito ako je otkriven u ranom stadijumu i ako je blagovremeno započeto sa lečenjem. Dojke su simbol ženstvenosti i organ pristupačan samopregledu ali, nažalost, iz lekarske prakse na našem podneblju, imamo negativno iskustvo koje ukazuje da strah žene guši motiv za samopregledom dojke tako da većina žena samopregled ne radi. U našim uslovima najveći broj žena otkriva tumor u dojci sasvim slučajno, najčešće u toku kupanja ili pri povredi tako da još uvek postoje pacijentkinje koje se javljaju lekaru tek kada je bolest prošla početni stadijum razvoja, tako da se nameće pitanje šta treba učiniti kako bi se bolest na vreme otkrila i izlecila.

Prema mišljenju Svetske zdravstvene organizacije samopregled pacijentkinje je najvažniji preduslov za rano otkrivanje tumora i njegovo uspešno lečenje. Samopregled podrazumeva redovno posmatranje i opipavanje dojki. Dojke se posmatraju pred ogledalom frontalno i bočno i svaka promena koja se primeti bilo u obliku ili veličini dojki i bradavica razlog je da se ode na lekarski pregled.
Samopregled dodirom se obavlja u ležećem položaju kada su mlečne žlezde priljubljene uz grudni koš i to tako što se dlanovima opipaju dojke. Prilikom samopregleda treba obratiti pažnju na bradavice i one su obično u izvesnom stepenu izbočene. U nekim slučajevima bradavice mogu biti potpuno ili delimično uvučene i ova pojava odudara od normalnog stanja i zahteva pregled lekara – onkologa. Posebnu pažnju treba obratiti kada je bradavica bolna, crvena, otečena ili sa lezijama dela kože ili sluzokože što je najčešće posledica sekundarne infekcije. Svaka ranica koja duže vremena ne zarasta na dojci zahteva dijagnostiku i lečenje. Sve promene koje se primete samopregledom dojki su razlog za neodložno javljanje lekaru.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Kod žena izmedu 30-te i 50-te godine života ređe ranije mogu se primetiti na vešu mrlje nastale pojavom tečnog sadržaja iz bradavica dobijenog spontano ili na pritisak. Sadržaj može biti bistar, zamućen, sukrvičav ili krvav i on je razlog za neodložan odlazak kod lekara – onkologa. Prisustvo promena na dojkama nije uvek znak postojanja tumora, ponajmanje malignog, ali samo je lekar taj koji će ustanoviti o kakvim promenama je reč.
Sa samopregledom treba početi onda kada se dojke razviju. Žene starije od 20 godina trebalo bi da počnu sa samopregledom jednom mesečno posle svakog menstrualnog ciklusa do 10-og dana jer su dojke u tom periodu najmekše i najpristupačnije samopregledu.
Žene posle tridesete godine života trebalo bi na svakih šest meseci da idu na kontrolni pregled kod lekara. Od 35-te godine života se preporučuje i mamografija – rentgenski snimak dojki koji se zove INICIJALNA MAMOGRAFIJA i kasnije se koristi za poređenje sa svim ostalim eventualnim mamografijama.
Pored tumora, u dojci mogu da se nađu i ciste koje mogu biti ispunjene različitim sadržajem: bistrim, zamućenim, sukrvičavim ili krvavim. Za svaku od ovih formi sadržaja ciste postoje i određene neophodne analize.

O malignim tumorima dojke se govori kao o bolesti svojstvenoj ženi, međutim, javlja se i kod muškaraca ali znatno ređe. Statistički podaci ukazuju da na 100 obolelih žena oboli jedan muškarac. Simptomi bolesti su isti kao i kod žena u vidu bezbolnog tumorskog uvećanja dojke koji se napipava u tkivu muške dojke i pošto se retko pomišlja na ovo oboljenje kod muškaraca, ono se kasno dijagnostikuje pa je i smrtnost visoka. Razvoj dojki kod dečaka i devojčica započinje još u utrobi majke u šestoj nedelji trudnoće i to od modifikovane znojne žlezde. Sve do puberteta razlike izmedu dečaka i devojčica u građi dojki nema. U pubertetu, kada se u telu dešavaju brojne promene, započinje funkcija jajnika, mlečne žlezde tj. dojke kod devojčice počinju da se razvijaju i pripremaju za svoju funkciju dojenja. Od puberteta pa do kraja života žene dojke su pod neposrednim uticajem hormona. Kod muškaraca dojke ostaju rudimentarni organ.
U dojkama mogu da se jave i druga različita patološka stanja počev od urođenih anomalija, različitih zapaljenskih procesa specifičnih i nespecifičnih, pa sve do tumora benignih (dobroćudnih) ili malignih (zloćudnih). Zapaljenski procesi u dojkama mogu biti specifični – tuberkulozni i nespecifični – izazvani prisustvom patogenih bakterija koje su došle iz spoljnje sredine i posebni su problem u toku dojenja kada izazivaju mastitise tj. zapaljenje cele mlečne žlezde ili jednog njenog dela. Ukoliko se u slučaju mastitisa blagovremeno stručno ne interveniše može doći do ozbiljnih komplikacija, pa čak i do nemogućnosti dojenja.
Mogu biti i kongenitalne (urođene) anomalije kod dojki u smislu poremećaja veličine dojki, pa tako mogu biti male, odnosno jako velike (voluminozne) dojke ili prekobrojne, nerazvijene dojke ili odsustvo jedne ili ređe odsustvo obe dojke. Ovi poremećaji se mogu odstraniti korektivnim hirurškim zahvatima koji spadaju u domen specijalnosti plastične hirurgije. Primarni uzrok pojave malignih tumora dojke se još uvek ne zna ali se zna da postoji veliki broj riziko faktora pri čemu su značajni genetska predispozicija, hormonska terapija, sterilitet , rađanje i dojenje u poznim godinama života, maligni tumori uterusa, hormonski poremećaji (rizičan period menopauze), hronična izloženost stresu, neadekvatna ishrana u kojoj dominira industrijski prerađena hrana raznim aditivima i konzervansima.
Blagovremena dijagnoza pokazuje da je u 96% – 98% slučajeva rak dojke izlečiv u prvom stadijumu razvoja i dijagnoza se postavlja kliničkim, ultrazvučnim pregledom i mamografijom kao i magnetnom rezonancom kao novijom dijagnostičkom metodom bez zračenja rentgenom. Svim radiološkim dijagnostičkim metodama prethodi klinički pregled.

Ukoliko se dijagnostikuje prisustvo tumora, određuje se u skladu sa konzilijarnim odlukama protokola Nacionalnog kancer Instituta kao i referentnih svetskih institucija, način lečenja uz obavezan histopatološki nalaz (određivanje strukture tumora) koji je jedini način da se vidi o kojoj je vrsti tumora reč. Ukoliko je histopatološki nalaz benignog (dobroćudnog) tumora lečenje je završeno njegovim hirurškim odstranjenjem, a ukoliko je reč o malignom (zloćudnom) tumoru, lečenje se sprovodi u zavisnosti od stepena proširenosti i tipa strukture, kombinovanom hirurškom, hemio i radio terapijom (zračenjem) i eventualno hormonoterapijom. Opseg hirurškog zahvata zavisi od proširenosti samog oboljenja i od strukture tumorske promene, tako da će u nekim slučajevima biti odstranjen samo tumor, a u nekim deo mlečne žlezde ili cela dojka što najčešće remeti psihičku stabilnost žene i pokreće više emocionalnih i socijalnih problema. Estetski nedostaci radikalnog odstranjivanja dojke se mogu nadomestiti ugradnjom odgovarajuće proteze. Po završenom lečenju pacijentkinja treba redovno da dolazi na periodične kontrolne preglede koje zakazuje lekar – onkolog.

Savet ženama u vezi sa zdravljem dojki je pre svega izbegavanje faktora rizika, redovni mesečni samopregledi i lekarski pregledi koji se preporučuju dva puta godišnje ili makar jednom godišnje ili po savetu lekara i češće u toku godine ukoliko postoje neki od faktora rizika za pojavu karcinoma dojke. Svi maligni tumori, uključujući i tumore dojke, u porastu su u celom svetu. I pored toga što lek protiv kancera dojki nije pronađen, medicinska saznanja omogućuju da je na vreme dijagnostikovan tumor u početnoj fazi, izlečiv i imajući ovo u vidu, žene ne treba da se plaše odlaska na kontrolne lekarske preglede i treba da svoje strahove zamene sticanjem navike za preventivne kontrolne preglede.

Dr Miloš Kuprešak
MEDICUS