Jednogodišnja zeljasta sićušna biljka, visoka 20-70 cm, glatka, sivkaste boje. Listovi su karakteristični (teško uporedivi), delimično kopljasti, bledo-zeleni. Cvetovi su ružičasti, purpurni, svetlo-ljubičasti, u osnovi beli, na vrhu crveni, raspoređeni u grozdaste cvasti na krajevima. Cveta u periodu maj – septembar. Plodovi su orašice zrnastog oblika.

Staništa: Kultiviše se ili raste na šljunkovitom tlu.

Upotrebljivi delovi: Cela biljka bez korena, ubrana za vreme cvetanja.

Farmakološko dejstvo:Sedativ (umirujuće dejstvo), depurativ (sredstvo za čišćenje, naročito za čišćenje krvi), tonik (osvežavajuće dejstvo), holagog i holeretik (sredstva za lučenje i stvaranje žuči), laksativ (olakšava pražnjenje creva), febrifuga (protiv groznice), aperitiv (poboljšava apetit), umirujuće sredstvo, hipnotik (za uspavljivanje).

Terapeutske indikacije: Astenija (nemoć, slabost), diskinezija (otežano i nepravilno pražnjenje žučne kese), bolovi u žučnoj kesi (kolike), jake, teške glavobolje, oboljenja jetre, zatvor, gojaznost, amenoreja (izostanak menstrualnog ciklusa), arterioskleroza, febrilno stanje (groznica), hipotenzija (nizak krvni pritisak), bubrežna oboljenja, oligurija (smanjeno mokrenje), ekcem (patološka promena na koži), akne (bubuljice), artritis (upala zglobova).

Način upotrebe:

– Infuzija: Priprema se slaba infuzija od 3 g biljke i 1 šolje vruće vode. Treba da odstoji 3 minuta pre nego što se procedi. Piti 2 šolje dnevno.

– Jači čaj. Ukoliko se konzumira u dužem vremenskom periodu, može da deluje uspavljujuće i da dovede do gubitka telesne težine. Treba ga piti obazrivo, jer može imati i neželjeno hemolitičko dejstvo (da razlaže eritrocite – crvena krvna zrnca), ukoliko se pije duže i u većim količinama.

1. Mulot napominje da način delovanja biljke zavisi od dužine
   korišćenja iste u terapeutske svrhe.

Ako se koristi svakodnevno, prvih osam dana, dimnjača deluje kao tonik (okrepljujuće), aperitiv (poboljšava apetit), i depurativ (za prečišćavanje, naročito krvi). Praktikuju se 2-3 terapije od po 8 dana, sa pauzama od 10 dana. Ako produžimo vreme lečenja od 8 na 20 dana, delovanje ove biljke postaje hipnotičko (uspavljujuće), uslovljavajući pospanost i usporenu cirkulaciju krvi.

Dekokt: Priprema se od 60 g biljke koja se kuva 4 minuta u 1/2 litre vode, a zatim se ostavi da odstoji 10 minuta. Premazuje se predeo zahvaćen ekcemom ili aknama 2 puta dnevno.

Popularni nazivi: divizija, beloterka, volovrat, široki lopuh Dvogodišnja biljka sa zeljasto-drvenastim stablom, vi – so ka 60-150 cm, jednostavna ili razgranata, pepeljasto-sive boje. Listovi su veliki, elipsasti ili duguljasti, sa zupcima, i mekim vlaknima sa obe strane. Sitna vlakna su žućkasta i gusto izrasla. Cve – tovi su veliki, žute boje i formiraju dugačak i zbijen klas. Biljka cveta u periodu jun-oktobar.

Staništa: Raste na suvim brdašcima i ravnicama, po peskovitim, neobrađenim, šljunkovitim poljanama, na periferiji šuma i u rečnim dolinama.

Upotrebljivi delovi: Cvet i ređe listovi..

Sakupljanje: Ne otvaraju se svi cvetovi biljke odjednom, već na izmenično, počev od osnove ka vrhu. Njihovo zatvaranje se obavlja istim redosledom, postepeno i samo u vreme cvetanja, u periodu jun-oktobar. Beru se po lepom vremenu, isključivo zlatno-žute latice cvetova i suše se u senci, u veoma dobro provetrenim prostorijama, ili na vrućem vazduhu pri temperaturi od 35-40°C. Listovi se sakupljaju u maju-avgustu i suše se na isti način kao i cvetovi.

Farmakološko dejstvo: Ekspektorans (sredstvo za iskašljavanje), antiinflamator (protiv zapaljenja), sudorifik (podstiče znojenje), antiastmatik (protiv astme), protiv hemoroida.

Terapeutske indikacije: Bronhitis (upala bronhija), kijavica, astma (sipnja), promuklost, tuberkuloza, gastro-enteritis (upala želuca i creva), panaricijum (prišt na prstu, kukac), apsces (zag – noj), čirevi, potkožni čir, hemoroidi (šuljevi), promrzline.

Način upotrebe:

– Infuzija: 1 kašičicu cvetova dodatih na 250 ml vrele vode, ostaviti da odstoji 3 minuta i piti 2-3 šolje dnevno.

– Dekokt: 30 g cvetova i listova kuvati 3 minuta, a zatim procediti. Koristi se kao gargarizma (za ispiranje usta), svakih 30 minuta, kod promuklosti. Listovi, kuvani 5 minuta u mleku, stavljaju se u obliku kataplazme u slučaju panaricijuma, čireva, potkožnog čira, hemoroida, promrzlina.

Priprema se i dekokt od 60 g lišća koje treba potopiti u 1 litar vode. Kuvati 5 minuta. Primenjuje se u obliku komprese kod obo ljenja kao što su: impetigo (vrsta kožnog oboljenja), opekotine, bolni potkožni čirevi

Dvogodišnja zeljasta biljka sa mesnatim korenom, tamno-smeđim spolja i bledo-žućkastim iznutra. Stablo je razgranato,visine 25-65 cm. Listovi su naizmenično raspoređeni, donji su većeg prečnika, sa dugačkim peteljkama. Cvetovi hermafroditi (koji poseduju muške i ženske reproduktivne organe unutar istog cveta) su cevasti, pravilnog oblika, purpurni. i formiraju glavice dužine 3-4 cm.

Raste na neobrađenom zemljištu, pored puteva,ograda, zidova, ruševina.

Upotrebljivi delovi: Koren, ređe listovi i plodovi.

Sakupljanje: Korenje se sakuplja u martu, aprilu i septembru ili oktobru. Suši se u zagrejanim prostorijama ili na suncu. Listovi koji se upotrebljavaju u svežem stanju, mogu se sakupljati tokom celog leta, a one koje treba osušiti, sakupljaće se od juna do avgusta, u vreme cvetanja. Suše se u hladovini.

Plodovi se sakupljaju tek kada su dovoljno sazreli, i suše se na suvom i dobro provetrenom mestu.

Farmakološko dejstvo: Depurativ (za pročišćavanje), antiseptik (protiv klica), antireumatik (protiv reume), kao lek protiv kostobolje, holagog (sredstvo koje pomaže stvaranje žuči), i holeretik (sredstvo koje pomaže lučenje žuči), protiv zakrečavanja arterija masnim naslagama, antidijabetik(protiv dijabetesa), antisifilistik (protiv sifilisa).

Način upotrebe:

Dekokt od korena – 20 g na 1 litar vode, kuva se 4 minuta i os – tavi se da odstoji 10 minuta. Ovaj dekokt može biti za internu upotrebu i tada se piju 2-3 šolje dnevno, ili za spoljašnju upotrebu kao rastvor za ispiranje. U slučaju rubeole (osipa) priprema se dekokt na već opisan način, s tim što se koristi pola doze. Dobijenom dekoktu se do – daju 2 kašičice meda. Uzima se po 1 kašičica na svakih 5 minuta, 2-3 sata, što će izazvati rasprostranjenost osipa i kao posledicu toga kraće trajanje bolesti, pospešujući ozdravljenje. Neop – hodno je da bolesnik ostane da leži do potpunog ozdravljenja.

Sveži listovi se koriste u slučaju reumatizma, u vidu obloga, kojima se prekrivaju obolela mesta. Listovi, na ovaj način korišćeni, imaju blagotvorno dejstvo i kod solarne terapije (sunčanje).

Popularni nazivi: razgon, propinjača, trava od šljame, veronika. Raste na suvim terenima, po šumama, grmovima, na periferiji šumovitih oblasti i pored puteva. Ima puzavičasto stablo, od 20-45 cm, sa sitnim fino nazubljenim listićima, srebrnaste boje. Ako se dodirnu, lako padaju. Cvetovi su mali, svetloplavi, ljubičasti ili roze-beli. Cveta od maja do avgusta. Sakuplja se procvetali deo stabljike.

Najveću lekovitu vrednost imaju biljke koje rastu na periferiji šuma i pod hrastom.

Terapeutske indikacije: Hronični bronhitis (hronična upala bronhija – dušnica), gastritis (upala želudačne sluznice), hepatitis (upala jetre), reumatizam, neurastenija (preterana nervna na petost), depresija, problemi sa pamćenjem i nesvesticom (piju se 2 šolje mešavine preslice i čestoslavice, u jednakim količinama), zastarele rane, varikozni čir. Svež sok od procvetale čestoslavice je preporučljiv protiv hroničnih oboljenja kože.

Način upotrebe:

– Infuzija: 1 punu kašičicu dodati u 250 ml vrele vode, ostaviti da odstoji poklopljeno 30 sekundi, a zatim procediti.
– Svež sok: Sveže cvetne vrhove oprati i dok su još vlažni, staviti u sokovnik. Sok se sipa u flašice i čuva u frižideru. Primenjuje se spolja.
– Tinktura: 1 puna šaka cvetnih vrhova fino se isitni i ostavi da odstoji u 1 litar votke jačine 40%, i to ka suncu ili pored peći, 14 dana.

Koristi se protiv reumatizma i kostobolje, interno, 15 kapi, 3 puta dnevno, kao dodatak čaju ili sa vodom. Spolja se primenjuje za frikciju (trljanje) bolnih mesta.

Protiv senilnog pruritisa (hroničnog svraba kože kod starijih osoba) i hroničnih ekcema, koristi se dekokt dobijen od 25 g biljke dan i noć i 25 g čestoslavice. Ova mešavina se kuva 3 minuta u 1 litar vode, a zatim odstoji 10 minuta. Dobijenom tečnošću se vrše ispiranja i koristi se u vidu obloga na obolela mesta. Oblog se drži 10 minuta.

Crni slez naćićete po razrušenim neposećenim zidovima, pored puteva, na napuštenim terenima, pored ograda. To je jednogodišnja biljka sa delimično puzavičastim stablom. Listovi su skoro okrugli, nazubljeni, a cvetovi roze boje su smešteni pojedinačno ili grupno u bazalnom delu sa unutrašnje strane lista. Sakupljaju se listovi, cvetovi i vazdušasta stabljika u periodu jun-septembar. Budući da se sušenjem gube lekoviti sokovi, najbolje je slez koristiti u što svežijem stanju, ali i sušena biljka ima svoju vrednost. Beli slez je zeljasta živopisna biljka, visoka 80-150 cm, razgranata i prekrivena mekanim, sitnim dlačicama. Koren je debeo, vretenast, žućkast spolja i beo iznutra, sa uzdužnim brazdama. Cveta od jula do septembra. Raste na vlažnim mestima,po nekad đubrenim, na navodnjavanim poljima, na obalama reka, najviše u dunavskom regionu.

Sakupljanje: Beru se cvetovi, listovi, sakuplja se i oguljeni koren. Cvetovi i listovi se beru bez drške u periodu jun-avgust. Suše se u senci, u provetrenim prostorijama, rasprostrti u tankom sloju. Posle sušenja, cvetovi se čuvaju u papirnim kesama (džakovima), ili fiokama obloženim hartijom, a listovi u džakovima od platna.
Koren se vadi kada dostigne dužinu od 10-15 cm, dakle najranije u drugoj godini života biljke. Ovo se obavlja u periodu mart-april ili oktobar-novembar.

Posle sakupljanja, koren se oguli (do belog sloja), zatim iseče na male komade koji se suše na suncu ili u ugrejanim prostorijama na 40°C. Pre sušenja ih ne treba prati. Posle sušenja, korenje se čuva u džakovima od platna ili hartije, u suvim prostorijama.

Uslovi za upotrebu: Cvetovi treba da budu rozikasto bele boje i da imaju čašicu. Listovi treba da imaju zelenu boju i dršku ne dužu od 2 cm. Ostatak stabljike se ne koristi. Oguljen koren treba da bude bele boje.

U istu svrhu i sa istim svojstvima se koristi i list i cvet kultivisanog sleza.

Farmakološko dejstvo: Sekretolitik (pospešuje lučenje sluzi), emoliens (sredstvo za omekšavanje), ekspektorans (za iskašljavanje), anti-inflamator (protiv zapaljenja disajnih organa, bubrega, želuca i creva).

Kod otvorenih rana, kupka od sleza i svežih listova bokvice može da bude delotvorna.

U slučaju raka grkljana, čak i kad dođe do afonije (gubitka glasa), slez može da ima veoma efikasno lekovito dejstvo. Mlakim čajem od sleza se ispira grlo u toku dana, a ostatak čaja se pomeša sa ječmenim brašnom i drži se u vidu obloga u predelu grkljana u toku noći. Dnevna količina čaja koju treba upotrebiti je 2,5 litra. Biljka se usitni i preko noći drži u hladnoj vodi (1 puna kašičica biljke na šolju od 250 ml). Ujutro se procedi i blago ugreje, i to tako što se šolja stavi u drugi, veći sud sa toplom vodom. Tečnost čuvati u termos-boci. Piju se 4 šolje dnevno. Sa ostatkom čaja ispirati grlo (gargarizma).

U slučaju smanjenog lučenja pljuvačke (suva usta), čaj od sleza treba često koristiti za ispiranje usta.

Način upotrebe:

– Infuzija: Jednu punu (supenu) kašiku dodati na 250 ml hladne vode; ostaviti da odstoji tokom noći, a zatim ujutru blago podgrejati (30-40°C).

– Kupka ruku i nogu: Jedna puna šaka sleza se potopi u sud sa 5 litara hladne vode. Pošto odstoji 12 sati, sledećeg dana se malo zagreje (30-40°C). Kupka traje 20 minuta.

– Oblog: Talog (ostatak) koji ostane od čaja se malo zagreje u vodi, pomeša se sa ječmenim brašnom i stavi na komad platna kojim se oblaže obolelo mesto.

Kod nas ona je vrlo česta i rasprostranjena i veoma je cenjena od davnina. Mogu se prepoznati dve vrste ove biljke ženska bokvica i glatka bokvica. Sve tri imaju istu lekovitu vrednost i u lecenju i korišćenju tretiraju iste probleme.

Sve tri vrste su zeljaste, živopisne, višegodišnje, samonikle. U zemlji imaju kratak rizom, iz kojeg izrastaju osnovni listovi oblikujući rozetu.

U našoj zemlji može se naći gotovo svuda.

Listove bokvice je najvažnije sakupljati u periodu april-septembar i sišiti raširene u tankim slojevima koje treba da se odigra bez promene prirodne boje. Ukoliko se boja nezdravo izmeni takve biljke nije dobro koristiti. Ženska bokvica se koristi cela, sa korenom – bez cvetnog izdanka.

Važno je korenje dobro oprati a biljka se suši raširena u tankim slojevima u prostorijama koje su dobro provetrene.

Posle sušenja biljke čuvati na tamnom, dobro provetrenom prostoru.

Farmakološko dejstvo:

Interno: Protiv dijaree (proliva), sredstvo za omekšavanje kože, zaustavlja krvarenje, uništava bakterije, za isceljenje rana, snižava nivo holesterola u krvi, smanjuje krvni pritisak.

Spolja: Antiseptik (protiv zaraznih klica).
Ima depurativno dejstvo (prečišćava krv) i zato je dragocena za osobe koje pate od plućne i bubrežne insufijencije (redukovane funkcije pluća i bubrega), ekcema, herpesa (groznice).

Kod bronhijalne astme, majčina dušica i bokvica, kombinovane u jednakim količinama, predstavljaju dobar lek.

U slučajevima bronhitisa i bronhijalne astme, čaj se priprema na sledeći način: 1 šolja hladne vode, kriška limuna (bez kore) i kašičica meda se ugreju do ključanja. Odmah pošto ugasimo vatru i prestanemo s kuvanjem, dodajemo 1 kašičicu gore pomenute mešavine (majčina dušica i bokvica) i ostavimo da odstoji pola minuta. Kod težih slučajeva, priprema se svež čaj 4 puta dnevno i pije se u retkim gutljajima.

Sirup od bokvice pročišćava krv od toksina. Uzima se po 1 kašičica pre jela u periodu od 3 nedelje. Sveži, oprani i izgnječeni listovi se stavljaju na posekotine, ogrebotine (površinske povrede kože i sluzokože), na mesto ujeda otrovnih insekata, pasa i zmija.

Za sprečavanje stvaranja žuljeva na nogama, u toku duge šetnje, može se staviti u cipele nekoliko listova. Efikasna je i kod malignih oboljenja žlezda: vranilova trava (mravinac), sveža ili osušena se stavi u maslinovo ulje. Flaša se napuni biljkom i preko nje se sipa ulje. Ostavi se da odstoji 10 dana na toplom mestu. Dobijeno ulje se stavlja na obolelo mesto, a preko toga se oblaže bokvica.

Kod gušavosti: Listove izgnječiti, pomešati sa solju i staviti na obolelo mesto.Oblaganje lišća u vidu kataplazme na otvorene rane ubrzava njihovo zarastanje, čak i kod starijih osoba. Kada na nogama pored otvorenih rana postoje i mesta zahvaćena upalom, potrebno je držati ih najpre u hladnom čaju od sleza, ili u dekoktu od preslice (rastavića). Oko rana treba namazati mast od nevena.

Listovi bokvice su preporučljivi i u lečenju tromboze.

Način upotrebe:

Infuzija: 1 punu kašičicu listova dodati na 250 ml vrele vode i ostaviti da odstoji pola sata i procediti.

Mešavina za čaj: Pomešati jednake količine bokvice i majčine dušice;
1 kašičicu mešavine dodati na 250 ml vrele vode.

Oprane i usitnjene sveže listove staviti na obolelo mesto.

Sirup: Dve pune šake opranog i iseckanog lišća se potopi u toliko vode tako da, kada se stavi na vatru, lišće ne zagori. Takođe, treba dodati i 30 g meda. Masu treba zagrevati na tihojvatri uz stalno mešanje, dok ne postane gušća i lepljiva. Dobijenu smesu sipati u flašu.