Zeljasta, živopisna biljka. Ima pravu, razgranatu i glatku stabljiku, visoku 30-60 cm, sa čvorovima i dva ruba. Listovi su mali, naspramno raspoređeni u paru Cvetovi imaju zlatno-žutu boju i grupisani su u obliku štita na vrhu stabljike i grana Raste po pašnjacima, čestarima, šumovitim terenima, kao i pored puteva. Cvetovi ove biljke su raspoređeni tako da formiraju štit, a mogu se prepoznati po crvenom soku koji se dobija kada pritisnemo cvetove prstima. Sakupljaju se cvetovi, kao i cela biljka, u junu-julu, kada pupoljci počnu da se otvaraju. Ako bi se sakupljali kasnije, cvetovi bi pocrneli u toku sušenja, što ih čini nepodesnima.

Cvetovi kao i biljka se suše u senci, rašireni u tankim slojevima, treba ih čuvati od svetlosti kako ne bi pocrneli. Posle sušenja se čuvaju u suvim prostorijama, u džakovima od platna.

Raste po suvim livadama i glogovcima.

Cvetovi posle sušenja moraju zadržati svoju zlatno-žutu boju i treba da budu bez drške. Dopušteno je prisustvo listića pomešanih sa cvetovima. Biljka ne treba da bude duža od 20cm.

Farmakološko dejstvo: Interno: Antiseptik (protiv zaraznih klica), za jetru i creva, (sredstvo koje pomaže lučenje žuči), (zaisceljenje rana).

Spolja: kod opekotina (nutritivno i umirujuće dejstvo), (protiv upala desni), (za isceljenje rana).

Spolja: Rane, uboji, (rane usled dugotrajnog ležanja).Protiv opekotina,. Primenjuje se u slučaju crvenila kože posle sunčanja.

Način upotrebe: – Infuzija: 1 punu kašičicu dodati na 250 ml vrele vode, treba da odstoji 30 sekundi (sveža biljka) ili 2 minuta (sušena biljka).

– Ulje: Cvetove sakupljene po sunčanom vremenu staviti u flašu, a preko njih naliti maslinovo ulje. Cvetovi treba da budu potpuno prekriveni uljem. Dobro zatvorena flaša se stavi na sunce ili pored peći, nekoliko sedmica (4-6). Posle određenog vremena ulje će postati crveno. Procedi se kroz platno, a ostatak cvetova kantariona se dobro iscedi i dobijeno ulje se čuva u boci tamnije boje. U ovom postupku možemo koristiti umesto maslinovog, suncokretovo ulje, a protiv opekotina, treba upotrebiti laneno ulje. Kantarionovo ulje zadržava svoja lekovita svojstva do dve godine ako se čuva u frižideru.

Drugi način pripreme: 20 g sušenog kantariona nakvasiti sa 20 ml koncentrovanog alkohola i posle 12 sati dodati 200 ml suncokretovog ulja. Ova mešavina se drži u vatrostalnoj posudi i zagreva 3 sata pomoću ključajuće vode (vatrostalni sud sa mešavinom je u drugom – većem sudu delimično potopljen u ključajuću vodu), uz povremeno mešanje. Posle 2-3 dana se procedi kroz platno. Posle jednog dana ponovo se procedi pri čemu se dobija bistro ulje, crvenkaste boje. Ulje se čuva na tamnom i hladnom mestu.

– Tinktura: 2 šolje cvetova, skupljenih po sunčanom vremenu, ostaviti da odstoje u 1 litar votke jačine 40% 3 sedmice, na suncu ili na toplom mestu, a zatim procediti.

– Sedeća kupka: 1 kofa puna kantariona (stabljika, listovi, cvetovi) ostavi se da odstoji u hladnoj vodi preko noći. Sledećeg jutra se ugreje do ključanja, a tečnost se dodaje u vodu za kupanje.

Kupka traje 20 minuta. Blagotvorno deluje kod nervnih oboljenja

 Zeljasta samonikla jednogodišnja biljka, sa stablom koje se grana pri vrhu, i visoko je 20-30 cm. Listovi su glatki. Sitni cvetovi su grupisani u cvetne glave na vrhovima grana. Bočni cvetovi su beli, a njihove latice su sjedinjene u obliku jezička, dok su centralni cvetovi žuti i zaobljeni, sa laticama koje su nazubljene sa spoljne strane.

Lekovita kamilica ima karakterističan, prodoran miris i razlikuje se od drugih vrsta koje su joj srodne po cvetnoj glavi koja je okruglasta, kupasta). Kamilica raste kako na obrađenom, tako i na neobrađenom tlu. Cveta od maja do septembra.

Upotrebljivi delovi: Cvetovi, bez drške, i to sakupljeni u perodu maj-avgust. Sakupljanje se vrši po suvom vremenu, pošto se povuče rosa.

Uvenuli cvetovi se ne beru. Sakupljanje se obavlja rukom ili specijalnim češljem, uz zahvatanje samo cvetnih glava.

Cvetove treba poređati u senci kako bi povratili svežinu, a zatim ih provejati kako bi se odstranila prašina i druge nepoželjne čestice. Posle ovoga, cvetovi se propuštaju kroz rešeto radi selekcije i ujednačavanja. Na ovaj način se izdvajaju mali cvetovi i oni

koji su ubrani sa drškom. Proces odstranjivanja ovih drugih (sa drškom) se obavlja pažljivo, pokretima gore-dole pri čemu se cvetovi sa drškom izbacuju na površinu, a zatim se odstranjuju rukom.

Sušenje cvetova se vrši u sušarama, ili dobro provetrenim tavanima. Cvetovi se rašire na hartiji u veoma tankom sloju. Ako ih sušimo na tavanu, treba ih okretati kako se ne bi uplesnjavili. Ovo međutim, treba raditi veoma pažljivo, kako bi se izbeglo drobljenje cvetova.

Farmakološko dejstvo: neutrališe bol (uništava zarazne mikroorganizme. (sprečava zapaljenja), antiseptik (protiv trovanja), (zaustavlja razvoj bakterija u organizmu. sedativ (umirujuće sredstvo), (protiv nadimanja i vetrova), (protiv grčeva u želucu i crevima), (za isceljenje rana), (podstiče znojenje), (protiv proliva).

Kamilica nije uzalud smatrana “univerzalnim lekom”, naročito kada su deca u pitanju.

Kupke i ispiranje kamilicom umirujuće deluju kod stanja iscrpljenosti.

Kamilica stimuliše (aktivnost) creva, a da pri tome ne izaziva njihovo pražnjenje (putem stolice), i zato je preporučljiva je kod hemoroida (šuljeva) kako za internu upotrebu u obliku čaja, tako i spolja u vidu masti od kamilice.

Kod sinuzitisa (upale sinusa) se vrši inhalacija parom od kamilice, dok se neuralgija (bolest živaca koja se manifestuje u naletima u određenim delovima tela, a nije izazvana nekim vid – ljivim anatomskim, promenama) leči utrljavanjem ulja od kamilice.

Ona otklanja umor u udovima, a kuvani cvetovi pripremljeni u obliku kaše i primenjeni na predeo obolele mokraćne bešike umanjuju bolove.

Takođe, kod bolova u ušima blagotvorno deluje toplo ulje, 2-3 kapi, 2 puta dnevno.

Ulje od kamilice se koristi i za masažu paralizovanih udova.

Način upotrebe:

250 ml vrućeg mleka se prelije preko 1 pune (supene) kašike kamilice i ostavi da odstoji 30 sekundi do 2 minuta.Procedi se i koristi u mlakom stanju u vidu obloga za oči (protiv bolova).

– Inhalacija: 1 litar ključale vode se prelije preko 4 pune kašike kamilice, a zatim se vrši inhalacija (udiše se para ispod peškira).

– Ulje od kamilice: Flaša se napuni cvetovima kamilice koji su sakupljeni po sunčanom vremenu. Pri tom, cvetove ne treba nabijati. Preko njih se sipa maslinovo ulje i to tako da prekrije cvetove u sloju od 2 cm. Flaša se začepi i čuva na suncu 14 dana, zatim se procedi i sipa u manje flašice, koje se čuvaju na hladnom.

– Dodatak za kupku: Za kompletnu kupku koriste se 2 pune šake kamilice. Za umivanje i pranje kose -1 puna šaka kamilice stavljena u ključalu vodu.

U prvim danima proleća kod ove biljke se može primetiti rozeta ovalnih, naboranih, vlaknastih i u osnovi jako suženih listova. Iz sredine ove lisnate rozete u aprilu pojavljuje cvetonosno stablo, ponekad prekriveno nežnim trepljama, visoko do 20 cm, bez listova, koje se završava ansamblom sitnih cvetova u obliku štita. Cvetovi imaju po pet spojenih latica žuto-zlatne boje, sa mirisom meda, koji su priklonjeni i tako međusobno raspoređeni da podsećaju na jedan mali buket na vrhu stabla, bez lišća.

Staništa: Po poljanama i proplancima, u brdskim predelima sve do podalpskih zona, ređe u dolinama. Cveta u rano proleće.

Sakupljanje: Sakupljaju se kako cvetovi, tako i korenje. Korenje se sakuplja pre nego što biljka sasvim uvene, u periodu apriloktobar,ili u kasnu jesen, septembar-oktobar, dok se cvetovi beru u aprilu-maju. Koren se opere i što pre suši, bilo na suncu, bilo u dobro provetrenim prostorijama. Cvetovi se sakupljaju kada su potpuno oformljeni, u aprilu-maju, sa ili bez čašice. Treba ih pažljivo odlagati u korpe i sušiti raspoređene u tankom sloju na hartiji, u tamnim i provetrenim prostorijama. Cvetovi treba da budu dobro osušeni, jer će se u protivnom uplesnjaviti. Posle sušenja se čuvaju u vrećama, daleko od svetlosti i vlage.

Cvetovi treba da budu odvojeni, svetložute boje i bez drške. Čašica bi trebalo da ima karakterističnu zelenu boju.

Korenje je upotrebljivo kada ima belo-žućkastu boju, karakterističan miris i ne treba ga mešati sa ostacima stabla.

Farmakološko dejstvo: za izbacivanje sluzi iz grudnog koša, za iskašljavanje), emetik (izaziva povraćanje), (zaustavlja izlučivanje sluzi), sedativ (umirujuće sredstvo protiv bolova).

Za nesanicu se priprema mešavina čaja od: 50 g jagorčevine, 25 g lavande, 10 g kantariona, 15 g hmelja, 5 g korena valerijane.

Na punu kašičicu biljke sipati se 1/4 litre vrele vode i ostaviti da odstoji 3 minuta. Ovaj čaj treba piti dok je veoma vruć, gutljaj po gutljaj, pre spavanja, ako je neophodno može se zasladiti sa malo meda. Preporučljiv je u slučaju migrene, srčanih oboljenja,  (nedovoljna snabdevenost srca kiseonikom),izbacivanja bubrežnog kamenca.

Za prolećni period se preporučuje sledeći čaj: 50 g jagorčevine, 50 g pupoljaka cveta od zove, 15 g koprive, 15 g korena mas – lačka. Pupoljci zovinog cveta predstavljaju drške cveta u zelenom, neotvorenom stanju.

Staviti jednu punu kašičicu ove mešavine na 1/4 litre vrele vode, i ostaviti da odstoji 3 minuta. Može se zasladiti medom. Za srčana oboljenja se preporučuje vino od jagorčevine koje se može pripremati u proleće. Flaša od 2 litra se napuni svežim cvetovima jagorčevine, bez pritiskanja odozgo, a zatim se preko toga nalije beli nerazblaženi sok od grožđa. Cvetovi treba da budu prekriveni tečnošću. Flaša koja je nehermetički zatvorena drži se na suncu, 14 dana. Za vreme srčane krize, po potrebi uzimati se po gutljaj ovog vina. U slučaju srčanih tegoba treba uzimati 3 kašike dnevno.

Poluparazitska biljka koja se razvija na granama voćaka (jabuke, šljive), ili stabala (breza, topola) kao i na boru i omoriki.

Raste kao lisnati grm sferičnog oblika. Ima kratke, cilindrične, glatke i debele stabljike koje su račvasto razgranate. Grane su okruglaste.

Cvetovi su hermafroditni (muški na jednoj strani, ženski na drugoj), sa po 4 latice. Plodovi su loptastog oblika, beli, transparentni, sazrevaju zimi i sadrže lepljiv i sladak sok. Ptice se hrane sokom i pritom prenose seme na susedno drvo. Cela biljka se fiksira za domaćina. Ovu vrstu imele ne. Od ove biljke se koriste mlade grane sa lišćem, ili lišće, ili samo grane.

Sakupljanje lišća se obavlja od oktobra do decembra i od mata do aprila, sa jabuke, kruške, šljive .

Ne sakuplja se sa vrbe, hrasta, lipe, četinara koji su otrovni. Sušenje se obavlja u dobro provetrenim i suvim prostorijama.

Uslovi za upotrebu: Biljka ne treba da sadrži grane deblje od 0,5 cm.

Farmakološko dejstvo:

(širi arterije srca i olakšava njegovo snabdevanje krvlju; takođe širi i periferne krvne sudove), (usporava rad srca), (snižava krvni pritisak), (okrepljujuće dejstvo na srčani mišić), (pospešuje mokrenje.

Najviše lekovitih svojstava sadrži imela koja raste na jabuci, kruški, šljivi.

Ova biljka učestvuje u regulisanju metabolizma. Osobe koje

pate od hroničnih poremećaja metabolizma, treba da piju redo no čaj od imele, u periodu od 6 sedmica. U ovom slučaju neophodno je piti 2 šolje čaja dnevno, jednu ujutru i jednu uveče. Imela je delotvoran lek, kako protiv arterioskleroze, tako i kao preventiva infarktu. Posle infarkta, piju se 3 šolje čaja na dan – 6 sedmica, 2 šolje – 3 sedmice i 1 šolja dnevno – 2 sedmice. Treba uzimati po pola šolje pre i posle obroka (doručka, ručka i večere).

Budući da sadrži aktivne supstance koje normalizuju ceo cirkulatorni sistem, ova biljka uzrokuje pad visokog krvnog pritiska i normalizuje nizak pritisak. Inače, čaj od imele treba piti 6 sedmica, jedanput godišnje: 3 šolje dnevno – 3 sedmice, 2 šolje – 2 sedmice, 1 šolja -1 sedmica; dalje je dobro nastaviti sa po 1 šoljom čaja ujutru, tokom cele godine. Čak i kada je reč o hipertenziji koja se već duže vremena ispoljava, imela daje dobre rezultate. Ženama se preporučuje ovaj čaj u slučaju menstrualnih smetnji, naročito kod obilnih krvarenja, kao i krvarenja posle porođaja i u klimaksu.

Kod (krvarenja iz nosa), čaj od imele se koristi za ispiranje nosne šupljine.

Način upotrebe:

– Čaj pripremljen u vidu hladnog macerata: 1 puna kašičica

imele treba da odstoji u 250 ml hladne vode 12 časova, zatim se malo zagreje i procedi. Ako je potrebna veća količina u toku dana, čaj se čuva u termostatu.

– Svež sok: Sveže lišće i stabljike treba oprati, i dok su još mokri staviti ih u centrifugu sokovnika i ostaviti da se ocede.

– Mast: Sveže bobice imele se pomešaju sa hladnom masnoćom (margarinom). Koristi se protiv promrzlina.

Zeljasta biljka visoka 60-150 cm, sa listovima koji su punog oblika, pravi, kopljasti i liče na listove rogoza. Cvast je grozdasta,u obliku mamuze. Rizom je člankovit, mesnat, položen horizontalno u mulju na obalama voda. Pljosnata stabljika, visoka do 1,5 m, razdeljena je na četiri ruba koji nose samo jedan list dugačak 20-80 cm. Stablo ima na sredini jedan mali konus (klip) zelenkaste do žuto-kestenjaste boje.

Plod je crvenkasta bobica. Koren je debljine jednog prsta i dužine do 1 m, oštrog i gorkog ukusa kada je u svežem stanju. Kada je osušen, kora je bez ukusa. Raste na obalama reka, bara, jezera ili uz tekuće vode gde je šljunkovito tlo.

Upotrebljivi delovi: Rizom.

Sakupljanje: Koren se vadi u rano proleće (mart-april) ili u kasnu jesen (septembar-oktobar). Cveta u maju i junu. Koristi se koren koji je prepoznatljiv po trouglastim mrljama na svojoj površini. Spolja je tamno-crvene i beličasto-roze boje, ponekad žućkaste, a iznutra aromatičnog je mirisa i gorkog ukusa.

Nakon sakupljanja se opere hladnom vodom, očisti od vlakna i kore, a zatim se suši. Čuva se u platnenim džakovima.

Farmakološko dejstvo: (za želudac), (začin za jelo), sredstvo za umirenje bolova, (protiv grčeva), analgetik (protiv bolova), (protiv nadimanja i gasova), sedativ (umirujuće dejstvo), (za prečišćavanje krvi).

U obliku vodenog macerata se koristi da podstakne rad želuca i probavu (s obzirom na svoja gorka svojstva).

Koren stimuliše usporeni metabolizam i lekovit je u slučaju gastritisa sa smanjenim lučenjem kiseline, spuštenog želuca, gubitka telesne težine. Takođe blagotvorno deluje u slučajevima opšte rehabilitacije bolesnika.

Iđirot pozitivno deluje na (organe za varenje), kao i na žlezde: jetru, slezinu, žučni mehur, pankreas.

Kod dijareje (proliva) i dizenterije, 6 kašika (supenih) na dan i 2 šolje čaja od nevena normalizuju rad creva. Sušeno korenje, kada se žvaće polako, pomaže pušačima da ostave duvan.

U slučajevima raka creva i pluća, kod pacijenata koji gube telesnu težinu, iđirot u kombinaciji sa čajem od hajdučice daje dobre rezultate.

Protiv promrzlina pomažu tople kupke sa iđirotom. Korenje se ostavi da stoji tokom noći u hladnoj vodi. Narednog dana zagrejati do ključanja, a zatim se skloni sa vatre I ostavi pokriveno 5 minuta. Ovu infuziju možemo podgrevati pošto se ohladi i ponovo koristiti do četiri puta. Ovakve kupke, zajedno sa kupkama od koprive pomažu kod slabe periferne cirkulacije (hladne ruke i noge). U ovom slučaju kupka treba da je što toplija.

Način upotrebe: 1 ravna kašičica korena se stavi u 250 ml hladne vode i ostavi da stoji 12 sati. Zatim se malo zagreje i procedi.

Pije se 1 (supena) kašika pre jela i jedna posle jela, ujutro, u podne i uveče, (ukupna dnevna količina je 6 kašika). Ovo važi za odrasle, dok deca uzimaju (3 puta dnevno) po 1 (kafenu) kašičicu na isti način kao i odrasli.

– Kompletna kupka: Oko 200 g korena iđirota ostaviti preko noći (12 sati) u 5 litara hladne vode, a zatim ugrejati do ključanja i ostaviti 5 minuta na stranu. Dobijena tečnost se dodaje u vodu za kupanje.

Zeljasta, višegodišnja biljka, sa jakom četvrtastom ili oblastom stabljikom. Visoka je 20-80 cm. Listovi su uzani, pravi zašiljeni i imaju povijene ivice i kružno su raspoređeni oko stabljike.

Cvetovi su mali, zlatno-žuti, prijatno mirišu na med. Raspoređeni su tako da formiraju bogate ansamble cvetova u oblikupiramide. Plodovi su mali, suvi i glatki.

Veoma često se može naći na livadama, proplancima,pašnjacima, pored puteljaka, a u vreme cvetanja je povijena nadole.

Upotrebljivi delovi: Cela biljka, bez korena.

Sakupljanje: Obavlja se u toku cvetanja, u periodu maj-septembar i suši se u senci.

Farmakološko dejstvo: Depurativ (za prečišćavanje), diuretik(pospešuje mokrenje), sedativ, regulator metabolizma tiroidne žlezde.

Terapeutske indikacije: Anemija (malokrvnost), akne (bubuljice), oboljenja materice, oboljenja mokraćne bešike i bubrega, histerija, epilepsija,čir , gojaznost, insomnija (nesanica), vrtoglavice.

Protiv izbijanja osipa, može se koristiti i u obliku kupke. Ispiranje rana dekoktom od ove biljke podstiče proces zarastanja. Svež sok od ove biljke se može naneti direktno na kožu obolelog

1. povređenog mesta, a zatim ga treba ostaviti da se osuši. Osnovna namena ivanjskog cveća kao lekovitog bilja je lečenje oboljenja tiroidne žlezde. U ovom slučaju se koristi vruć čaj za ispiranje grla, što je moguće dublje i češće, a takođe se može i piti.

Predeo tiroidne žlezde se maže mašću od ivanjskog cveća. Kod oboljenja glasnica, preporučuje se ispiranje usne duplje i ždrela čajem napravljenim od ove biljke.

Protiv oboljenja bubrega i mokraćne bešike, priprema se mešavina ivanjskog cveća, mrtve bele koprive i zlatnice . Ova čajna mešavina će veoma uspešno regulisati funkciju preostalog bubrega u slučajevima gde je jedan bubreg odstranjen operacijom. Treba piti 3-4 šolje pomenute mešavine u toku dana.

Kod smanjene funkcije bubrega, koja podrazumeva dijalizu, blagotvorno deluje ista mešavina čaja, 4 šolje dnevno. Piti 1 šolju čaja pre doručka, a ostale 3 šolje u toku dana.

Način upotrebe:

250 ml ključale vode preliti preko 1 kašike bilja i ostaviti da odstoji 30 sekundi (ako je biljka sveža) ili 2 minuta (ako je biljka osušena).

– Mast:

Svežu biljku oprati i dok je još vlažna, iz nje iscediti sok pomoću sokovnika. Puter se topi tako što se stavi u manji sud, koji se postavi unutar veće posude sa ključalom vodom i drži se sve dok se puter lagano ne istopi, a zatim se dobijena smesa sipa u tegle i ostavi da odstoji dok ne očvrsne. Na ovaj način se postiže odvajanje masnoće od vode.

Masnoća koju smo dobili na opisan način, malo se zagreje tako da se može pomešati sa sokom od ivanjskog cveća. Dobro se promeša dok masa ne postane kompaktna.

Mast koju smo na ovaj način dobili, treba ostaviti da se ohladi i čuvati u frižideru.

Ova lekovita biljka je jedna od najdragocenijih koje nam priroda nudi. Raste po vlažnim pašnjacima, pored ograda I cveta celo leto. To je zeljasta, živopisna biljka, prekrivena oštrim maljama, sa uspravnim razgranatim stablom od 1,20 m. Listovi su ovalni i suženi prema dršci, raspoređeni su naizmenično.

Cvetovi su roze-purpurni, ljubičasti, ređe beli i čine kratke cvasti.

Koren je vretenast, razgranat, spolja crne, iznutra bele boje (posle sušenja postaje žućkast). Cveta od maja do kraja avgusta. Sakuplja se gornja polovina stabljike – u vreme i posle cvetanja, u periodu april-septembar.

Listovi se suše u senci.

Koren – sakuplja se od marta do aprila, ili od septembra do novembra. Koren se očisti od čvorova i nadzemnih delova, opere se I iseče na komade, dužine 10-15 cm. Deblji komadi se raseku vertikalno.Pripremljen na ovaj način, koren se suši u najkraćem vremenskom roku što sprečava proces fermentacije. Sušenje se vrši na suncu, na tavanu, ili u sušarama. Osušeno korenje se čuva u suvim prostorijama, bez vlage.

Koren treba da je čist, da ima sjajno-crnu boju spolja i belo-žućkastu iznutra. Treba ga usitniti na komade od 10-15 cm. Takođe je potrebno odstraniti sve nadzemne delove biljke.

Farmakološko dejstvo:

Interno: (protiv zapaljenja), (izaziva skupljanje), (sredstvo za umekšavanje),(za skašljavanje), (za zaustavljanje krvarenja), (za isceljenje rana), (protiv gljivica).

Spolja: (sanira nagomilavanje krvi i drugih telesnih tečnosti u organizmu), , hemoroidi (šuljevi), u vidu obloga i kupki. Takođe se priprema i oblog od lišća gaveza, koje se potopi u vrelu vodu, a zatim samelje. Dobijenu kašu treba staviti na bolno mesto; ista kaša se dobija od svežeg korena koji se izrenda, pomeša sa vrelom vodom i obloži se obolelo mesto. Kaša se može dobiti i od suvog korena koji se zdrobi i pomeša sa mlakom vodom. Izmešan sa kamilicom, hajdučicom i pelinom, koristi se za ispiranje usne duplje kod upala sluzokože usne šupljine i zubnog zagnoja).

– Tinktura od gaveza je veoma delotvorna. Osobe koje boluju od reumatizma i artritisa (upale zglobova) mogu koristiti ovaj preparat za masažu.

Oblog u vidu kaše od lišća gaveza, preporučuje se kod paralize i stavlja se na obolele udove. Sušeni koren se može izgnječiti ili istucati i pomešati sa mlakom vodom pri čemu se dobija kaša koja se stavlja na obolelo mesto.

Topli oblozi su veoma korisni kod varikoznog čira, reumatizma, bolova u grlu, bolova u amputiranim udovima, periostitisa (zapaljenja kostiju, pokosnice).

– Čaj je efikasan lek kod bronhitisa, oboljenja digestivnog trak ta (organa za varenje)Piti 2-3 šolje dnevno. Tinktura od gaveza je dobra protiv rana, uboja, (krv – nih podliva) i fraktura (preloma kostiju).

Lišće gaveza se koristi i kao dodatak za kupku kod reumatskih bolova, kostobolje, diskopatije i slabe cirkulacije. U ovom slučaju (slaba cirkulacija) naročito kad su u pitanju hladne noge, treba primenjivati kupke od koprive i gaveza.

Način upotrebe:

– Infuzija: 2 kašike korena (fino usitnjenog) ostaviti preko noći u 250 ml hladne vode; ujutru malo ugrejati, procediti i piti u retkim gutljajima.

– Čaj za čir na želucu: 1 puna kašičica listova stavi se u 250 ml vrele vode; ostaviti da odstoji pokriveno 3 minuta, a zatim procediti.

Piti 3-4 šolje u retkim gutljajima, u toku jednog dana.

– Oblog: Dobro osušeno korenje sitno se samelje, odmah se pomeša sa toplom vodom i nekoliko kapi jestivog ulja, a zatim se raširi na platnu. Oblaže se dok je toplo na obolelu zonu i pričvrs – ti zavojem.

– Primena svežeg lišća: Sveže lišće oprati i usitniti u avanu dok se ne pretvori u kašu koja se stavlja na obolelo mesto.

– Tinktura od gaveza: Korenje gaveza se opere, očisti četkom, fino se usitni, stavi u flašu bez nabijanja, prelije votkom jačine 40% i drži na suncu ili pored peći 14 dana, posle čega se procedi.

– Mast od gaveza: 4-6 svežih korena, pošto se dobro operu i usitne, dodati u 250 g otopljene biljne masti ili margarina.

– Drugi način: 10 kašika rendanog korena pomešati sa 11 ka – šika masnoće. Sud sa ovom smesom pokriti i ostaviti da odstoji 12 sati, posle čega se ponovo ugreje i procedi kroz platno. Pro – ceđeni sadržaj odmah presuti u teglu i čuvati u frižideru. Koristi se kod varikoznog čira, manjih povreda, hemoroida (šuljeva).

Zeljasta živopisna, mirišljava biljka, visoka 20-70 cm sa pomalo vlaknastom stabljikom. Poseduje dve vrste nadzemnih stabljika, jedne su deblje, sa cvetovima i listovima, razgranate u gornjem delu, a druga vrsta stabljike je nerodna i ima samo listove.

Listovi su naizmenično poređani, bez drške, kopljastog izgleda, podeljeni u zasebne grupe listića, manje ili više vlaknasti, prijatnog mirisa i gorkog ukusa koji steže sluzokožu usne duplje.

Cvetovi formiraju ovalne kapitele (glave), sjedinjene po parovima u obliku štita, na krajevima stabljika.

Cveta od juna do septembra.

Od ove biljke se uzimaju cvetovi sakupljeni u podne, bez drške, u vreme cvetanja, ili se koristi cela biljka,bez korena. Suše se na senovitim mestima, u dobro provetrenim prostorijama, na otvorenom, ili na ramovima pokrivenim hartijom.

Cvetovi se ne smeju koristiti ako biljka pokazuje znake zrenja i beru se bez drške. Cvetovi bi trebalo da imaju belo-žućkastu boju posle sušenja.

Farmakološko dejstvo:

širi bronhije, za lakše iskašljavanje, protiv grčenja bronhija, smanjuje želudačne sokove, dezinfikuje i umiruje gastrointestinalni trakt, žučni antispastik (ublažava grčeve), otklanja zastoj u hemoroidalnim venama, analgetik (protiv bolova), hemostatik (za zaustavljanje krvarenja). protiv crevnih glista: čaj od 10 g biljke na 100 ml vode. Pije se ujutro pre doručka. Preporučuje se i protiv alergija.

Spoljna upotreba: Umirujuće sredstvo, sprečava zapaljenske procese, dezinfekciono sredstvo.Kod opekotina, zagnojenih rana, ekcema, u vidu kupke ili kompresa; a kod gnojenja zuba kao rastvor za ispiranje usne duplje I ždrela. Za kupku je potrebno: 30-60 g biljke na 1 litar vode. Dodaje se i koren gaveza.

Ima svojstvo regeneracije (obnavljanja) tkiva.

U slučaju šuljeva, preporučuje se mešavina hajdučice sa lišćem koprive, u vidu čaja koji treba piti u količini od 2-3 šolje na dan. Biljka je od velikog značaja za lečenje obolelih ženskih genitalija Proširena materica se uspešno leči sedećom kupkom sa ekstraktima hajdučice. Koristi se i kod: belog pranja kod žena -preporučuju se 2 šolje čaja dnevno. Mlade devojke koje još nemaju menstruaciju, treba da piju po šolju čaja od hajdučice, na prazan stomak ujutro pre doručka, sve dok se ne uspostavi ciklus. U menopauzi kod žena čaj deluje umirujuće.

Čaj od hajdučice ima lekovito dejstvo i kad je u pitanju nesvestica, mučnina, gađenje, bolovi u očima, suzenje očiju, kefalija (jaka, teška glavobolja). Migrena, prouzrokovana promenama vremena često se ublažava posle samo jedne šolje čaja od hajdučice koji se pije vruć, u retkim gutljajima. Ako se čaj pravilno i redovno pije, migrena može potpuno da nestane.

Ovaj čaj otklanja nedostatak apetita, nadimanje i grčeve u stomaku, a koristi se i kod boljenja jetre, Uzimajući u obzir činjenicu da hajdučica pomaže kod otežane cirkulacije i grčenja krvnih sudova, preporučuje se u lečenju ishemije srca (angina pektoris).

Koristi se i kod oboljenja bubrega. Mast napravljena od hajdučice, koristi se za šuljeve. Sedeće kupke ili ispiranje dekoktom od ove biljke neutrališu u potpunosti vaginalni svrab.

Način upotrebe:

Infuzija: 250 ml vruće vode preliti preko 1 pune kašičice biljke. Ostaviti da odstoji pola minuta, a zatim se procediti. Tinktura: Cvetove hajdučice, prikupljene po sunčanom vremenu, staviti u staklenu bocu i preko njih sipati votku jačine 40%. Zatim bocu zatvoriti i ostaviti na suncu 14 dana, nakon čega treba procediti. Mast od hajdučice: 90 g putera ili margarina zagrejati i dodati 15 g cveta od hajdučice, sveže ubranog i fino, sitno iseckanog, kao i 15 g usitnjenih listova maline. Mešati se sve dok se masnoća ne istopi, a zatim skloniti sa vatre. Ostaviti da odstoji 12 časova pokriveno. Sledećeg dana ponovo ugrejati, procediti kroz parče platna ili gaze i sipati u čistu teglu. Čuvati u frižideru. Sedeća kupka: 100 g hajdučice (cela biljka), ostaviti da odstoji 12 sati u hladnoj vodi (macerat), a zatim zagrejati do ključanja i sipati u vodu za kupanje.

Zeljasta, puzavičasta, višegodišnja biljka. Listovi imaju dršku, bubrežast ili srcolik izgled, sa nazubljenim stranicama.

Cvetovi su plavi ili ljubičasti, raspoređeni po 2-6 sa unutrašnje strane listova.

Staništa: Šume, čestari, livade.

Upotrebljivi delovi: Nadzemni delovi biljke.

Farmakološko dejstvo: protiv zapaljenja,ublažava grčeve, za iskašljavanje,sredstvo za umekšavanje, analgetik ublažava bolove u želucu, smiruje groznicu.

Način upotrebe:

8 g dobričice treba da odstoji 3 minuta u 250 ml ključale vode. Piti 2-3 šolje dnevno, zaslađene medom. Protiv bronhijalne astme, gastritisa, enteritisa, smetnji u radu jetre i bubrega, priprema se jači čaj od 50 g dobričice na 1 litar vrele vode. Ostaviti da odstoji 3 minuta, a zatim piti 3 šolje dnevno, zaslađene medom.

Sirup od ove biljke efikasno deluje u lečenju bronhitisa i kijavice Prirema se na sledeći način: 100 g dobričice preliti sa 250 ml hladne vode, posle čega se ostavi da macerira 10 sati. Zatim procediti, dodati 250 g meda i ostaviti na vatri tako da nekoliko puta proključa.

Čuva se u frižideru, u dobro zatvorenim flašama.

Uzimati 3-4 kašike dnevno.

Spolja:

– Infuzija i inhalacija dobričicom imaju blagotvorno dejstvo kod rinitisa (upale nosne sluzokože). U slučaju stomatitisa (upale usne sluzokože), vrši se ispiranje usne duplje čajem od do bričice.

– Sok koji se iscedi iz presne biljke i unosi u organizam putem nazalne aspiracije (ušmrkivanje), veoma je delotvoran lek protiv migrene.

– Ulje od dobričice (10 šaka dobričice potopiti u 1 litar maslinovog ulja; ostaviti da odstoji mesec dana na suncu); koristi se u vidu obloga kod rana, ozleda, zapaljenskih promena na koži.

Ako se nekoliko kapi ovog ulja stavi u ušnu školjku, ublažava se otalgija (bol u ušima).