Lekovita svojstva čestoslavice

1316

Popularni nazivi: razgon, propinjača, trava od šljame, veronika. Raste na suvim terenima, po šumama, grmovima, na periferiji šumovitih oblasti i pored puteva. Ima puzavičasto stablo, od 20-45 cm, sa sitnim fino nazubljenim listićima, srebrnaste boje. Ako se dodirnu, lako padaju. Cvetovi su mali, svetloplavi, ljubičasti ili roze-beli. Cveta od maja do avgusta. Sakuplja se procvetali deo stabljike.

Najveću lekovitu vrednost imaju biljke koje rastu na periferiji šuma i pod hrastom.

Terapeutske indikacije: Hronični bronhitis (hronična upala bronhija – dušnica), gastritis (upala želudačne sluznice), hepatitis (upala jetre), reumatizam, neurastenija (preterana nervna na petost), depresija, problemi sa pamćenjem i nesvesticom (piju se 2 šolje mešavine preslice i čestoslavice, u jednakim količinama), zastarele rane, varikozni čir. Svež sok od procvetale čestoslavice je preporučljiv protiv hroničnih oboljenja kože.

Način upotrebe:

– Infuzija: 1 punu kašičicu dodati u 250 ml vrele vode, ostaviti da odstoji poklopljeno 30 sekundi, a zatim procediti.
– Svež sok: Sveže cvetne vrhove oprati i dok su još vlažni, staviti u sokovnik. Sok se sipa u flašice i čuva u frižideru. Primenjuje se spolja.
– Tinktura: 1 puna šaka cvetnih vrhova fino se isitni i ostavi da odstoji u 1 litar votke jačine 40%, i to ka suncu ili pored peći, 14 dana.

Koristi se protiv reumatizma i kostobolje, interno, 15 kapi, 3 puta dnevno, kao dodatak čaju ili sa vodom. Spolja se primenjuje za frikciju (trljanje) bolnih mesta.

Protiv senilnog pruritisa (hroničnog svraba kože kod starijih osoba) i hroničnih ekcema, koristi se dekokt dobijen od 25 g biljke dan i noć i 25 g čestoslavice. Ova mešavina se kuva 3 minuta u 1 litar vode, a zatim odstoji 10 minuta. Dobijenom tečnošću se vrše ispiranja i koristi se u vidu obloga na obolela mesta. Oblog se drži 10 minuta.

PODELI