Biljka lincura ima latinski naziv Gentiana Lutea, njeni drugi narodni nazivi su encijan, genicijana, sirištara, srdačica, srčanik, ravan, ravet.

Izuzetno je dobra za stomak, umiruje želučane tegobe praćene grčevima, potpomaže bolje varenje hrane, jača organizam, čisti mokraćne kanale, izbacuje crevne parazite i još puno toga. Naročito je cenjen recept za čaj od lincure.

Lincura je trajna biljka visine i do 1,5 metra, s jakom šupljom i uspravnom stabljikom na kojoj su smešteni nasuprotni, u dnu stabljike sedeći, široki, a prema vrhu duguljasti listovi, s podzemnim debelim i jako razgranatim korenom. Za koren lincure kažu da može da doživi i 60 godina.

Cvetovi lincure su dvopolni, rastu u pazuhu listova i prepoznatljive su žute boje, a potpuno se razvijaju tek nakon šest do osam godina vegetacije biljke. Njen plod je specifični višesemeni tobolac. Ima više vrsta, ali biljka lincura žute boje je od davnina poznata kao izuzetno lekovita.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Pomalo je oštrog i odbojnog mirisa, takođe i jakog, gorkog ukusa, i to posebno njen koren.

Lincura biljka se najviše pronalazi na krečnjačkom tlu planinskih pašnjaka ili pored grmlja na višim planinskim obroncima i dolinama, brdskim proplancima, a uspešno raste i među kamenjem i na planinskoj crnici. Nalazimo je i na škriljastim i granitnim zemljištima.

Za potrebe prerade biljka lincura se u novije vreme gaji u baštama i na livadama kao industrijsko bilje. Zbog neracionalnog branja, ona je sve ređa na ranije bogatim nalazištima, pa je zbog toga i zaštićena.

Pre nego što navedemo na koje se sve načine biljka lincura kao lek može upotrebiti, važno je da znate da ona cveta od juna do avgusta meseca. Sebastijan Knajp je obožavao lincuru i zauzimao se za to da je svako posadi u svojoj bašti. U starim zapisima navedeno je” Kad vam ne valja želudac ili jetra, treba piti lincurin prah u vinu, pa će se jetra očistiti, mokraća poterati, gliste usmrtiti ,umiriti grčeve u stomaku i ojačati želudac”…

Za lek se u jesen ili u rano proleće uzima koren lincure i to uvek od starijih biljaka. Sveže korenje ima prilično neprijatan miris, dok je miris osušenog aromatičan. Treba ga brzo sušiti. Radi što bržeg sušenja dobro je lincurin koren iseći po dužini, nanizati i obesiti na prozračno mesto.

Biljka lincura jača ceo organizam, podstiče rad žlezda, daje snagu, obara holesterol, jača mišiće, oživljava od nesvestice, pomaže kod klonulosti, iznurenosti i opšte slabosti, nakon preležane teške bolesti, kod iznemoglosti i kolapsa (tada se uzima u obliku vina,praška, rakije,čaja i tinkture). Od nje se pripremaju brojna pića i likeri, kao i čuvena rakija od lincure.

Napomena: biljka lincura se nikad ne sme kuvati, ali se može četiri do osam sati natapati u vodi i potom piti.

Jednu malu čajnu kašičicu praha od lincure ili kafenu kašičicu nagrubo isitnjenog korena prelijte sa dva decilitra vruće vode, zatim poklopite i tek nakon tridesetak minuta dobro procedite. Čaj od lincure se pije dva do tri puta dnevno u ovoj količini i to nezaslađen.

Ovaj izvanredni topli napitak pomoći će kod smetnji u varenju hrane, ali je podjednako efikasan i kod drugih zdravstvenih problema. Biljka lincura je tkz. gorko sredstvo, pa ju je potrebno konzumirati najmanje sat vremena pre jela. Ako je u bilo kom obliku uzimate nakon jela, može izrazito nepovoljno da utiče na varenje.

Osušeni koren lincure usitnimo u prah i koristimo za posipanje raznih rana, za pripremu čaja, kao začin itd.. U fitoterapiji se preporučuje uzimanje samo jednog grama praška od lincure sa malo vode ili čaja, obavezno sat vremena pre jela i to najviše do tri puta dnevno.

Još jedno važno upozorenje, osobe koje su osetljive i imaju pojačanu sklonost ka krvarenju iz nosa ili želuca, nikako ne bi trebale da uzimaju lincuru, ni u kom obliku. Biljka lincura se preporučuje isključivo zdravim osobama uz prethodne konsultacije sa fitoterapeutom.

Izvor: Prirodno lečenje biljem

 

Pre početka branja lekovitog bilja, berač treba da je upoznat sa vrstom bilja koje ne poznaje, ako i to u koje vreme se koja biljka bere. Nudimo vam kalendar kada je koja biljka spremna za branje.

Januar: Imela.

Februar: Imela, zubača i pirevina, maslačak, cvet podbela (konjsko kopito)…

Mart: Zubača, hrastova i druge kore, jagorčevina, kopriva, krušina, ljubičica, maslačak, pirevina, podbel, veliki čičak, srčenjak (trava od srdobolje ili trava od srca), pupoljci od topole, breze i drugog drveća, bedrenika, vodopija (gologuza, cikorija,golica), vrbova kora…

  April: Božur, dobričica, glog, gorka detelina, jagorčevina, kamilica, kopriva, ljubičica, dan i noć, maslačak, ognjica (oman, žuti kolotoč, volujsko oko), plučnjak, podbel (cvet i list), čičak, rusa (lastina trava, zmijino mleko, lastavičina suza), rusomača (pastirska torbica, hoću-neću), srčenjak (trava od srdobolje ili trava od srca), trn…

  Maj: Božurov i bagremov cvet, bokvica, breza, bunika, đurđevak, divlji kesten, dobričica, glog, gorka detelina, gorocvet, islandski lišaj, jagoda, kamilica, kopriva, kesten pitomi, kopriva mrtva, kupina, lazarkinja (ivanjsko cveće), lipa, maslačak, majčina dušica, matičnjak, milogled, plučnjak, podbel, zova, žalfija…

  Juni: Beli slez, bokvica, borovnica, breza, brusnica, buhač, bunika, dan i noć, digitalis, divizma, dobričica, glog, gorka detelina, hajdučica, kesten pitomi, jagoda, jagorčevina, kantarijon, kičica, kopriva mrtva bela, kruška, kupina, malina, matičnjak, majčina dušica, majska ruža, nana, nar, neven, orah, pelin, plučnjak, rusomača, rutvica, rastavić, različak, crni slez, suručica, kamilica, divlji mak, velebilje, virak, vranilovka, zova…

Juli: Bokvica, borovica, breza, brđanka, brusnica, bunika, divlja ruža, hajdučka trava, islandski lišaj, jagoda, kadulja ili žalfija, kantarijon, kim, kokotac, kopriva, kopriva bela mrtva, kupina, lavandula, lipa, matičnjak, miloduh, mrazovac, nana, orah, pelen, podbel, rastavić, rosulja, slez beli, slez crni, sitnica, tatula, timijan, titrica, troskot, velebilje, divlji mak, vidac, virak (rosanica, biserka plašt device Marije), zova, žavornjak (delfinijum)…

Avgust: Bokvica, borovnica, brđanka, bunika, čemerika, crvotočina, hajdučica, hmelj, ivansko cveće, islandski lišaj, kantarijon, kim, klek, kopriva, kupina, majoran, majčina dušica, miloduh, neven, pelen, petrovac, podbel, crni i beli slez, smilje, smrduša, srcopuc, razgon, različak, vidac, vratič…

Septembar: Čemerika, divlja ruža (šipak), drenjine, hmelj, hrastova kora i žir, islandski lišaj, klekinje, lincura, morač, mrazovac, nana, nar, neven, orah, oskoruša, pasulj, pelen, peršun, pirevina, repušina, sapunjača (crvena i bela), beli slez, tatula, trava od srca, trandavilje, trnjine, velebilje, zečji trn, sladić, zubača…

Oktobar: Angelika, brđanka (moravka, brđanka, vučji zub), čemerika, dunja, glog, jedić, kopriva, lincura, maslačak, morač, pasulj, peršun, čičak, sapunjača, beli slez, trava od srdobolje, srčenjak, trnjine, zečji trn, slatki koren, zova…

Novembar: Gloginje, iđirot, smreka, maslačak, macina trava,  zubača, čičak, trava od srdobolje, bundevino seme, zečji trn, zubača…

Decembar: Imela

Autor: Aura.ba

 

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Lekovitost breze odavno je potvrđena, a osim kore cenjeni su i pupoljci i mladi listovi. Ubrani u rano proleće, pre nego što breza olista, a potom brzo osušeni, pupoljci sadrže mnogo žutog etarskog ulja prijatnog mirisa, alkohola betulola i supstance jake antibakterijske moći. Mladi listovi se, pak, beru i suše u hladi na promajnom mestu. Sadrže katehinski tanin, šećer, saponozid, smolu, etarsko ulje i gorke materije. Dokazano je, inače, da pupoljci i listovi breze imaju iste lekovite osobine.

Koriste se:
* za lečenje mokraćnih puteva
* da pospeše izlučivanje mokraće
* protiv razmnožavanja mikroorganizama u mokraćnim putevima
* u kupkama za lečenje ekcema
* da olakšaju disanje
* protiv kamena u bubregu

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

“Otopite” kamen u bubregu

– 40 g pupoljaka breze
– 40 g rosopasa (ruse)
– 10 g kantariona
– 10 g majčine dušice
Mešavinu, uveče, prelijte litrom hladne vode i poklopite. Ujutru na tihoj vatri smesu zagrevajte do ključanja, kuvajte dva-tri minuta i sklonite s vatre. Ohlađen čaj procedite i nezaslađen pijte tokom dana umesto vode. Čaj uzimajte tri, pa pauzirajte dan i potom nastavite da ga pijete na isti način.
SAVET PLUS: Dok pijete čaj, povremeno uradite laboratorijsku analizu mokraće da bi se videli rezultati lečenja i odredilo trajanje terapije.

Ovaj višegodišnji žbunić zovu i Maćuhica i Sirotica. Raste po obodima šuma, livadama i pašnjacima a često se može videti kao ukrasno cveće u našim domovima. Divlja vrsta ove biljke ima daleko veću lekovitu moć od one gajene u našim domovima ili plantažama. Cveta od aprila do jula a lekoviti delovi biljke je nadzemni deo biljke u cvetu koji se bere u fazi cvetanja i listanja.Može se koristiti i samo cvet koji se suši na promajnom mestu. U lekovite svrhe koristi se samo divlja podvrsta.

Lekovitost

Upotrebljava se pre svega spolja  kod raznih kožnih bolesti praćenih svrabom kao što su razne vrste ekcema i drugih dermatoza, ujeda insekata, alergija sa kožnim manifestacijama, kod Herpes labialis (žvala na ustima).

Odlično je sredstvo protiv pojačanog znojenja, pojačava izlučivanje mokraće a kod peska u žučnoj kesi, peska u bubregu, odlično je sredstvo za njihovo izbacivanje.

Kod nekih bolesti disajnih organa, kao što je hronični bronhitis, plućni emfizem, pomaže u saniranju tegoba i bržem izlečenju.

Pojedini autori ovu biljku preporučuju kod raznih reumatskih bolesti, artritičnih promena na zglobovima, za probleme ateroskleroze ali je naše mišljenje da kod ovih bolesti nije dobar tretman ovom biljkom jer duža upotreba, koja je neophodna kod ovakvih stanja, može izazvati nuspojave koje se ispoljavaju u vidu proliva, povraćanja pa čak i trovanja organizma.

Receptura za čaj

Jednu kafenu kašičicu suvog bilja preliti sa 2 dcl ključale vode, ostaviti da odstoji 10 minuta, procediti i po želji zasladiti medom ili žutim šećerom.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Ovako pripremljen čaj piti 2-3 šolje u toku dana.

Nezasladjen  čaj koristi se za ispiranje kožnih oboljenja.

Čaj ne koristiti duže od 7 dana , zatim napraviti pauzu od nekoliko dana  pa ponoviti tretman.

Sirup

100 g cvetova dan-i-noć
1,5 l vode
2,5 kg šećera
Cvetove prelijte vodom i kuvajte dva sata u poklopljenom sudu, sklonite s vatre, procedite, u tečnost dodajte šećer i promešajte. Rastvor vratite na vatru, zagrevajte desetak minuta i, potom, procedite kroz trostruku gazu. Uzimajte tri-četiri puta dnevno po kašiku sirupa posle jela.

Ova biljka nalazi se u sastavu mnogih čajnih mešavina jer uveliko doprinosi efikasnosti u terapiji.

Osobe koje imaju problema sa insomnijom obradovaće saznanje da postoje brojne biljke koje ne samo što uklanjaju toksične gasove iz vazduha, već i pomažu da lakše zaspite i imate čvršći san.

Sobne biljke su lep način da unesete lepotu prirode u enterijer, one oplemenjuju prostor, ali i deluju kao prirodni prečišćivači vazduha, koji upijaju ugljen dioksid a otpuštaju kiseonik kao deo njihovog prirodnog ciklusa.

Često se postavlja pitanje da li je dobro držati biljke u spavaćoj sobi, a razlog za to je što tokom noći, kada nema svetlosti a samim tim ni uslova za fotosintezu, proces se obrne i biljke upijaju kiseonik a otpuštaju ugljen dioksid. Biljke zapravo upijaju mnogo manje kiseonika nego što se smatra, a neke biljke, poput sanseverije, otpuštaju kiseonik i tokom noći.

Predstavljamo deset biljaka koje su odličan izbor za držanje u spavaćoj sobi.

1. Jasmin

Jasmin je biljka sa sitnim belim cvetovima i oštro-slatkim mirisom koji je poznat po opuštajućem dejstvu još od davnina. Ova biljka ima sedativna svojstva koja imaju pozitivan efekat na san. Esencijelno ulje jasmina takođe je jedno od najboljih ulja protiv anksioznosti i depresije.

2.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Lavanda

Miris lavande takođe ima umirujuće dejstvo. Studija iz 2008. godine koju su sproveli istraživači iz medicinske škole Miler u Majamiju, pokazala je da miris lavande umiruje razdražene bebe i pomaže da utonu u dublji san. Kao alternativu možete koristiti esencijalno ulje lavande.

3. Sanseverija ili sabljica (Sanseveria Trifasciata)

Prema istraživanju koje je sprovela NASA, sanseverija je jedna od deset sobnih biljaka koje najefikasnije prečišćavaju vazduh, tokom dana ali i noći. Neke biljke upijaju kiseonik kada nema svetlosti, ali sanseveria otpušta kiseonik i tokom noći, čineći vazduh u prostoriji svežim i čistim bez obzira na doba dana.

4. Valerijana

Hipnotičko dejstvo valerijane je naučno dokazano. Istrazivanje koje je sproveo tim neurologa iz Japana 2004. godine pokazalo je da udisanje mirisa njegovih ružičastih cvetova dovoljno da pojača aktivnost sistema u mozgu koji je odgovoran za opuštanje tela i pripremu za san. Koren valerijane je takođe odličan za uklanjanje insomnije, koristi se i protiv anksioznosti i kao sedativ.

5. Gardenija

Baš poput jasmina, gardenija poseduje prelepe cvetove i miris koji je poznat po sedativnom efektu na one koji ga udišu. Studija iz 2010. koju su sproveli naučnici sa Univerziteta u Dizeldorfu, pokazala je da je gardenija bila jednako efektna kao valijum pri opuštanju tela i mozga. Umesto korišćenja pilula za spavanje, razmislite o držanju gardenije u spavaćoj sobi.

6. Aloe vera

Aloe vera je jedna od najčudotvornijih biljaka u prirodi – njen gel pomaže da se zacele posekotine, podstiče varenje, a poseduje i brojna druga blagotvorna dejstva. Baš kao sanseverija, aloe vera otpušta kiseonik i tokom noći, te omogućava mirniji san uz čist vazduh. Takođe je poznata po izuzetno lakom gajenju.

7. Zeleni ljiljan ili klorofit

Izuzetno je efikasan prečišćivač jer ima sposobnost da ukloni štetan formaldehid iz vazduha. Istraživanje koje je sprovela NASA je pokazalo da zeleni ljiljan uklanja do 90 posto formaldehida iz vazduha koji je okružuje.

8. Gerber

Iako nije toliko jednostavna za gajenje kao aloe vera ili sanseverija, gerber poseduje divne cvetove koji ulepšavaju prostor i otpušta kiseonik i tokom noći.

9. Bršljan

U već spomenutoj studiji koju je sprovela NASA, zaključeno je da je bršljan jedan od najboljih prečišćivača vazduha. Ipak, treba voditi računa ukoliko imate malu decu ili kućne ljubimce koji bi mogli da pojedu lišće koje je toksično ako se unese u organizam.

10. Spatifilum

Prečišćivač spatifilum ne uklanja samo formaldehid iz vazduha, već i benzin, i čini da suv vazduh dobije više vlage, podižući nivo vlažnosti vazduha za 5 procenata u prostoriji u kojoj se nalazi. Spatifilum je otporna biljka, laka za negu i održavanje.

Izvor: kucastil.rs

Izuzetno aromatična biljka bedrenika (Pimpinella saxifraga) u Evropu je stigla sa britanskih ostrva i zapadne Azije, sa područja u kojima vlada umerena klima. Raste na suvim livadama, obroncima i brdima, dostiže visinu do 80 sm, a prepoznaje se po beličastim cvetovima u vidu buketića. Cveta od juna do oktobra, a lekoviti deo je isključivo koren, koji mirisom podseća na klinčić.

Po preporukama tradicionalne medicine odebljali koren se vadi u septembru i oktobru, ili u rano proleće, u martu i aprilu. Ali da bi se pronašao u prolećnim mesecima, mesta gde raste bedrenika treba obeležiti prethodnog leta, dok biljka cveta. Kada se izvadi, koren se prvo opere i raseče po dužini.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Zatim se niže na kanap i suši u hladu na promajnom mestu, a može i u rerni, na temperaturi ne višoj od 40 stepeni. Čuva se na apsolutno suvom mestu u dobro zatvorenoj posudi, jer u protivnom, može da se navlaži. Koren bedrenike prilično je jak lek, pa mora da se upotrebljava umereno.

U sebi sadrži gvožđe, kalcijum i gorke materije, pimpinelin, izobergapten, saponozid, gumu, umbeliferon, eterično ulje, tanin i kumarin. Eterično ulje deluje na hronične upale grla i drugih organa, olakšava mokrenje, reguliše menstrualni ciklus. Poboljšava varenje, otklanja tegobe astme, leči bolesti pluća i reumu, čisti i jača krv. Otklanja kamenje u bubrezima, pomaže kod anemije, a jača i nerve.

Za regulisanje stolice i snaženje organa za varenje, dnevno se uzima, dva do tri puta, prah istucanog suvog korena, pomešan sa malo vina ili mleka. S druge strane, čaj od korena podstiče rad jetre, eliminisanje žuči i varenje. S obzirom na to da povoljno utiče i na sluzokožu, delotvoran je i kod slabog i spuštenog želuca, žgaravice, slabih creva, kašlja i promuklosti.

Čaj od bedrenike se priprema tako što se kašičica iseckanog korena prelije sa četvrt litra ključale vode i ostavi da odstoji desetak minuta. Zatim se sipa u šolju i pije svakoga dana dve do tri male šoljice. U konzumiranju treba biti oprezan, jer prevelike količine mogu da štete bubrezima. Grgljanje nezaslađenim čajem kao i ispiranje grla, posebno je delotvorno kod angine i bronhitisa.

Bedrenika se ne preporučuje trudnicama i dojiljama. I inače, treba biti opreazan pri konzumiranju lekovitih preparata i slediti uputstva u primeni. Najbolje bi bilo pre početka terapije, konsultovati svog lekara, zbog uzimanja drugih lekova.

Izvor:novosti.rs