Mnogi rade u vrtu da bi gajili vlastito voće i povrće. Drugima je cilj atraktivna cvetna bašta koja privlači poglede i ulepšava kuću. Neki rade iz zabave. Ali jeste li znali da se poslovi u vrtu koriste i u lečenju i rehabilitaciji mnogih bolesti? A za zdrave je rad u bašti lekovit: opušta i oslobađa od stresa, kao oblik telesne aktivnosti čuva naše srce i krvne sudove i smanjuje rizik od srčanih i mnogih drugih bolesti. Zelenilo prija čoveku, to je doživljaj koji poboljšava opšte raspoloženje.
Pacijenti koji iz bolesničke sobe mogu da vide zelenilo bolje se osećaju. Na takvim zapažajnima razvila se hortikulturna ili baštenska terapija. Ta disciplina, u svetu poznata već neko vreme, koristi telesne i psihičke dobrobiti koje pruža rad u vrtu kako bi pomogla pacijentima u lečenju i rehabilitaciji nekih bolesti. Najviše se primenjuje u Americi i Velikoj Britaniji, a može se videti i u Austriji i Nemačkoj. Istraživanja su pokazala da baštenska terapija može da pomogne osobama sa teškoćama u razvoju, poteškoćama u učenju, starijim osobama, osobama sa psihičkim bolestima i problemima, osobama sa socijalnim problemima, nezaposlenima, zavisnicima, žrtvama raznih oblika nasilja, invalidima, hroničnim bolesnicima. U terapiju se može uključiti i porodica pacijenta. Poslovima u vrtu poboljšava se psihofizičko stanje bolesnika, čak i od samog gledanja prirode i voćaka, posebno cveća. Vrtna terapija može da pomogne i kod oporavka posle srčanog ili moždanog udara. Terapeuti su posebno obučeni stručnjaci za medicinsko i psihosocijalno delovanje rada u bašti i oni pomažu pacijentu u da postigne bolje fizičko, psihičko i socijalno zdravlje. Vrtna terapija u svetu se primenjuje u bolnicama, centrima za zdravstvenu i socijalnu rehabilitaciju, popravnim domovima, zatvorima, školama, organizacijama u lokalnoj zajednici, domovima za stare i bolesne…
U zemljama zapadne Evrope primenjuje se zasad samo u staračkim domovima i centrima za zdravstvenu rehabilitaciju. Društva za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u zapadnoj Evropi poručuju da bašta deluje na sva čovekova čula i preporučuju da pacijent gleda, sluša, čuje, dodiruje, miriše, pa čak i okusi plodove vrta. Poručuju kako su voćnjak, cvetna bašta i povrtnjak podsticajno zeleno okruženje koje zrači nadom i optimizmom i čoveku slikom govori kako se život uvek nastavlja. Ponekad baštu treba uređenjem prilagoditi mogućnostima i potrebama određenog tipa pacijenata. Na sreću, rad u vrtu je aktivnost koja se može prilagoditi različitim potrebama: onima u invalidskim kolicima trebaju veće površine kako bi o bilju mogli da brinu iz svojih kolica. Za slepe osobe potrebno je vrt urediti tako da u njemu mogu da uživaju ostalim čulima. Osobama s bolovima u leđima, artritisom i sličnim ograničenjima treba osigurati prikladna pomoćna sredstva i alate. A rad u vrtu može poboljšati zdravlje i svima nama. Kako? Kad dođete kući s posla, ako ste u mogućnosti, iziđite na kratko napolje, u svoje dvorište i – promatrajte biljke. Iznenadićete se koliko ćete se bolje osećati.
Rad u vrtu je fizička aktivnost, jača i vežba mišiće, poboljšava telesnu kondiciju čime sprečava razvoj ili pogoršanje mnogih bolesti. Pruža i užitak za sva čula. Uči vas strpljenju jer čekate rezultate svog rada. Ako vam neka biljka ne uspe, učite da podnesete poraz i pokušate ponovo bez ponavljanja grešaka. Rad u vrtu može da pomogne i u oslobađanju od stresa ili negativnih emocija. Ako ste ljuti, nervozni ili tužni, bašta može da pomogne. Ispraznite negativne emocije: počupajte korov ili biljku koju ne volite ili samo prekopajte zemlju. Usredsređenost na zadatak i pokreti ruku kod kopanja ili čupanja mogu da pomognu u oslobađanju stresa, napetosti i agresije. Ako nemate baštu, i „druženje“ s cvećem u žardinjeri na balkonu ili prozoru može da vas ispuni veseljem i radošću.
Izvor: zdravljeizprirode.rs
