Čuveni Šveđanin je rekao da su ga u prošlosti mnogi često ponižavali, osporavali, kao i da sada mogu da “pojedu” sve to što su govorili o njemu. Kako kaže to je sada njegov najveći trofej. Ibrahimović je sin bosanskog radnika i hrvatske čistačice, koji su se rastali kada je on imao dve godine.

Detinjstvo je proveo u malom stanu na četvrtom spratu naselja Rozengard u Malmeu. Bio je odbačen od okruženja, sa velikim nosem i govornom manom. Kao dečak bio je u prilici da uvidi sve mane toliko hvaljenog švedskog sistema jednakosti. Uspeo je da se izdigne iz svega toga, da iz geta stigne do zvezda.

– Nikoga nije bilo da mi kaže: “Hej, kako si danas, mali Zlatane?” Mogao sam samo da se solidarišem sa svojim etničkim autsajderima – poručio je između ostalog Ibrahimović u intervjuu.

Novinar Gardijana pitao je Zlatana kako je sin domara i čistačice, razvedenih od njegove druge godine, stigao do toga da bude kralj Švedske, moćni kapiten švedske reprezentacije?

– Niko nije verovao da mogu da uspem. Svi su me ogovarali, ponižavali, nazivali pogrdnim imenima. Mislili su da ću propasti, jer imam dugačak jezik. Smatrali su da imam bolesnu viziju, da se neće ostvariti. Ali, ja sam sanjao i dosanjao. I eto me ovde. A ti koji su me blatili? Sada mogu da pojedu svoje reči. To je moj najveći trofej.

Ibrahimovićev otac,Šefik Ibrahimović, bio je duboko potrešen scenama koje je doživeo u ratu, zbog čega je pobegao u Švedsku. Sa sinom izlaz iz nevolja našao je u fudbalu.

– Bili smo siromašni. Skupio je jedva novca da mi kupi krevet u prodavnici, ali nismo imali para za dostavu. Nosili smo ga zajedno do kuće. Vreme sam provodio i sa majkom, ali u suštini, živeo sam sa ocem. Jednom je celu platu dao da mi pokrije put u trening kamp. Nije imao za stanarinu, ali meni je dao novac.

Zlatan kaže da je naselje u kojem je odrastao bilo ogrezlo u drogu i nasilje. Kao dečak plašio se tog opasnog kraja, ali i da se ne stidi toga.

– Bio sam zastrašen i klonio sam se. Bio sam drugačiji. Moj život nije bio “vau”. Ja nisam “vau” osoba, ali smatrao sam se drugačijim. Imao sam minimalne mogućnosti i mislim da je to živi dokaz da jednostavnom verom u sebe može da se uspe. Sve zavisi od vas samih – istakao je popularni Ibrakadabra.

Sa nekim devojkama su godinama u stabilnim vezama, ali nikada ne „kliknu“ i ne pokleknu na brak. A onda se pojavi neka „ona“ i opiranje padne u vodu, a svadbena zvona se uveliko čuju.

Dr Vilard Harli Džunior, autor knjige „I Promise You: Preparing For A Marriage That Will Last a Lifetime“, kaže:

„Ono zbog čega muškarac želi da se venča su hemija i strast, ali reč je i o određenim akcijama i ponašanjima koji su konkretniji nego što mislite.“

Evo ključnih osobina koje razlikuju žene s kojima muškarci žele samo da se viđaju od onih s kojima se vide u braku.

Ona je uzbudljiva i uvek drugačija

Tip žene koju muškarac vidi kao svoju suprugu izaziva u njemu osećanje uzbuđenja i iščekivanja.

„Ona je spontana i pomalo nepredvidljiva. Ima različite interese i otkriva različite aspekte svoje ličnosti. Ne dopušta da joj je život statičan“, objašnjava dr Alon Grač, autor knjige „If Love Could Think“.

Zaista voli seks

Kada se žena trudi da seks uključuje i telo i um, ona u muškim očima automatski prelazi iz pozicije devojke u devojku za brak.

„Muškarci žude za erotičnim seksom, ali i žele seks s emocijama koji ih duboko povezuje s partnerkom“, kaže Grač.

Još nešto navodi muškarce da razmišljaju o braku: kada se žena konstantno trudi da održi strast.

„Najveći strah muškarca je da će odličan seks zbog kog je pomislio da ste vi njegova buduća žena, jednog dana pasti u drugi plan“, objašnjava dr Daglas Vajs, autor knjige „7 Love Agreements: Decisions You Can Make On Your Own to Strengthen Your Marriage“.

Jasno daje do znanja da on nije njen ceo svet…

Muškarcu laska kada shvati da njegova devojka misli najbolje o njemu, ali mu je manje privlačno ako shvati da je on njen ceo svet.

Zato devojka koja zadrži svoju nezavisnost i kad veza postaje ozbiljna, definitivno ima osobine supruge.

„Žena koja potpuno zavisi od muškarca je nešto zastrašujuće za njega“, kaže Grač.

IZVOR: b92.net

Unutar nas postoji „arena“ u kojoj se vodi večita borba. Frojd je tu borbu suprotnih sila u nama nazivao „psihodinamika“. Naše ponašanje je rezultat te borbe, ishod konflikta unutar nas samih.

Jedan od naših ključnih unutrašnjih konflikata je između potrebe da budemo odrasli, samostalni, da „živimo na svoj račun“ i preuzmemo odgovornost za sopstveni život, i potrebe da se okačimo o drugoga, da ne odrastemo, na neki način ostanemo deca i živimo na tuđ račun. Da „parazitiramo“. Iako svaki čovek ima i jednu i drugu potrebu, ishod konflikta nije kod svakoga isti. Neki ljudi više naginju prema samostalnosti, dok kod drugih pobeđuje potreba da ostanu zavisni i žive na račun drugoga. Da bi „paraziti“ mogli da produženo egzistiraju kao zavisne osobe, potrebni su im „domaćini“, ljudi koji su skloni tome da dozvoljavaju drugima da se kače o njih. Kako i zašto neki ljudi postaju „paraziti“ ili „domaćini“ pokušaću da razjasnim u ovom tekstu.

Da bi „paraziti“ mogli da produženo egzistiraju kao zavisne osobe, potrebni su im „domaćini“, ljudi koji su skloni tome da dozvoljavaju drugima da se kače o njih.

Od parazita do odrasle jedinke

Svi se mi rađamo kao slatki mali paraziti -„bebe“. Tako je i u životinjskom svetu, i to je zdravo i normalno. Beba je potpuno zavisna od drugoga, ništa ne radi, sve dobija od svojih „domaćina“- roditelja. Onda se vremenom razvija, postaje samostalnija, sve više toga može i sama i čak uživa u tome što osvaja samostalnost, postaje „već veliki dečko ili devojčica“. Tako to ide ako se stvari odvijaju normalno. Kad odraste, postaje spremna i sposobna da nekom svom detetu bude „domaćin“, da se stara o nekom novopridošlom slatkom malom parazitu. Međutim, ako se ne razvijaju kako treba, neki ljudi ostaju sa izraženom potrebom da budu odrasla deca i da, kad im vreme nije, nastave da parazitiraju na neki način na drugoj odrasloj osobi. Drugi, pak, razvijaju potrebu da budu domaćini odraslim parazitima, da odraslim osobama izigravaju roditelje. Tako nastaju „simbioze“ u vezama odraslih ljudi.

Iako postoji kontinuum u izraženosti jedne ili druge potrebe, mislim da se ljudi prema sklonostima koje pokazuju u međuljudskim odnosima, u načinima „voljenja“, mogu grubo podeliti u tri grupe. „Ljude parazite“, „Ljude domaćine“, i „Ljude sposobne za uzajamnost“. Ova treća grupa je malena, pa se njeni pripadnici mogu smatrati nekakvom retkošću, nekom mutacijom ljudskog roda u pravcu zrele sposobnosti za ljubav. Rekoh da je ta podela veoma gruba. Većina pripadnika dve pomenute velike grupe nije ekstremna, ne pokazuje baš izrazite sklonosti grupe kojoj pripadaju, ali, ako ih malo bolje upoznate, i ako umete da prepoznate te sklonosti, videćete da naginju tome da budu „paraziti“, oni koji se kače i koriste druge, ili „domaćini“, oni koji kače parazite za sebe, puštaju ih da egzistiraju na njima. To važi i za roditelje. Neki prezaštićuju decu, prave parazite od njih, ometajući ih tako u odrastanju, dok drugi postaju deca svojoj deci, okrećući uloge i pretvarajući sopstvenu decu u roditelje svojih roditelja.

Simbioze

U biologiji je poznat izraz simbioza – međusobno dejstvo dve različite vrste organizama koje žive u bliskoj zajednici dug vremenski period, uspostavljena zbog koristi barem jednog od njih.

U simbiozi veći od organizama je obično domaćin, a drugi je parazit ili mutualist. Pojam simbioza se nekada vezuje samo za dejstvo među organizmima u kojem oba imaju koristi, međutim simbioza ima šire značenje. Vrste odnosa u simbiozi u zavisnosti od korisnosti zajednice po organizme koji je čine mogu biti:

• Parazitizam – jedan organizam ima koristi, a drugi štetu
• Komensalizam – jedan organizam ima koristi, a drugi nema ni koristi, ni štete
• Mutualizam – dejstvo među organizmima koje je povoljno za oboje

Samo u odnosima između ljudi može da postoji i vrsta odnosa u kojem oba organizma imaju štetu. Psihoanalitičari to nazivaju patološka simbioza. Nije lako razumeti zašto ljudi žive u odnosima koji su obostrano štetni.

Neurotična korist od sopstvene štete

U odnosima između ljudi, međutim, može da postoji i vrsta odnosa u kojem oba organizma imaju štetu. Psihoanalitičari to nazivaju patološka simbioza. Nije lako razumeti zašto ljudi žive u odnosima koji su obostrano štetni. Friojd, (a kasnije i drugi psihoanalitičari), je to objašnjavao pojmom neurotična korist ili “sekundarna dobit”. Dakle, prava korist od ljudskog odnosa bi bila ta da se obe osobe u tom odnosu razvijaju, aktualizuju, postaju samostalnije i zrelije. Neurotična korist iz simbiotičkih odnosa, koja je uglavnom nesvesna, je u tome da se osobe ne razvijaju, da se igraju igrica zavisnosti, odžavaju postojeće stanje, i tako zadovoljavaju svoje neurotične potrebe. Umesto odnosa uzajamnosti kroz koji bi se obe osobe razvijale i pomagale jedna drugoj u tome, patološko simbiotični odnos ima funkciju da oba partnera zadovoljavaju kroz njega neurotične, detinjaste potrebe, i time ne sazrevaju. Mada mogu izgledati vrlo sposobno, i ljudi “domaćini” su nezreli jer odnose zasnivaju na tome da partnera ili decu podstiču da ostanu vezani za njih na nezreo način. Kakva je psihodinamika parazita i domaćina, šta se to dešava u njima što ih usmerava ka tom obliku egzistencije?

Psihodinamika parazita

Ljudi paraziti su velika deca. Deca su sebična i egocentrična. Ona tek treba da se nauče davanju i uzajamnosti kroz vaspitanje i odrastanje. Kad su deca mala usmerena su samo na primanje, osećaju da ceo svet treba da se okreće oko njih, da su njihove potrebe najvažnije. Kad nešto ne dobiju bune se, plaču, besne…roditelji ih polako uče da ne može sve da bude po njihovom, da nešto treba i da daju…U normalnom razvoju, deca razvijaju zahvalnost prema roditeljima, žele da i ona nešto učine za voljene roditelje, da vežu pertle, nauče da kake na nošu, da “budu dobri”, obraduju roditelje nečim…da uče, budu dobri đaci…I tako se uče uzajamnosti koja je osnovni kvalitet zrelih ljudskih odnosa. Neka deca, nažalost, to nikada ne nauče i ostaju i kao odrasli ljudi usmereni na to šta će da prime, bez osećaja da treba nešto i da daju. Tako se razvijaju sebični ljudi. Postoje brojni razlozi zbog kojih neko postane veliko sebično dete-parazit. Mogli bi se svesti na dva ključna razloga – manjak i višak roditeljske brige.

Ljudi koji kao deca nisu dobili dovoljno ljubavi, brige, nege…često osećaju da im je život nešto dužan i da imaju pravo na to da im život nadoknadi ono što im nisu dali roditelji, pa tu nadoknadu traže u odnosima sa drugim ljudima. Oni su kao “nedosisane” bebe koje idu kroz svet “žedni ljubavi i pažnje, brige, negovanja, primanja…” tražeći bolje “domaćine”. Pri tome razvijaju brojne veštine privlačenja domaćina i veštine održavanja takvog odnosa. Tu su razne manipulacije slabošću, “zaštiti me” poruke, “vidi me kako sam mali i sladak” poruke, “niko te neće tako voleti kao ja” poruke za domaćina (neću te nikad ostaviti jer sam toliko vezan za tebe, zavisan)…”propašću ako me ostaviš, pa ćeš biti kriv”…Frojd je to nazivao “Oralna struktura ličnosti”.

Deca koja su dobijala previše brige, pažnje, prezaštićivanja, oko kojih su se roditelji okretali kao sateliti, razvijaju osećaj da su “veličine” i da je normalno da se sve vrti oko njih. Kao odrasli, oni mogu biti vredni i uspešni, ali i dalje očekuju da su drugi dužni da im se podređuju, da se okreću oko njih kao planete oko sunca, da se odriču sopstvenih potreba zarad njihove karijere, uspeha…

Mogli bismo da kažemo da postoje dva tipa parazita, lenji (“oralci”) i vredni paraziti (narcisi). Ono što odlikuje i jedne i druge je osećaj da su drugi ljudi dužni da im daju bez uzvraćanja, da im to pripada, da su sebični i ne osećaju zahvalnosti. Upravo taj nedostatak zahvalnosti, vrednovanja onoga što dobijaju, čini srž njihovog problema.

Čovek koji ne shvata vrednost onoga što dobija zapravo ništa i ne dobija, jer ono što mu drugi daju za njega nije vredno, podrazumeva se, ne proizvodi osećaj zahvalnosti. Nezahvalni ljudi su najsiromašniji. Pošto ne osećaju da imaju na čemu da budu zahvalni, oni ne osećaju da su išta vredno i dobili, pa time da išta vredno i imaju. Zato se osećaju praznima. Prazni ljudi su “večito gladni”, neispunjeni i traže nešto da ih ispuni, zavide drugima, pa imaju potrebu da ih obezvrede. Obezvređujući druge kako se ne bi osećali manje vrednima od njih, postaju još siromašniji jer ne mogu da dobijaju i uče od ljudi koje bi inače cenili kad ih ne bi degradirali. Sebičnost nije ljubav prema sebi. Naprotiv, sebičnost je suprotnost ljubavi prema sebi. Sebična osoba ne voli sebe previše, već premalo. Da voli sebe razvijala bi se, sazrevala, aktualizovala kroz ispunjavajuće uzajamne odnose sa ljudima. Čini se da ona previše brine o sebi, a zapravo, samo bezuspešno pokušava da prikrije i kompenzuje svoj neuspeh u vođenju računa o razvoju sopstvene ličnosti.

Vredni paraziti ulažu u sebe, svoju karijeru, imidž, uspeh…pri tome osećajući da ulaganjem u sebe zadužuju druge, da drugi treba da im budu zahvalni za njihovo ulaganje u sebe, da im se dive, podržavaju ih bez razmene, da se okreću oko njihove orbite i žive za njihovu veličinu. Da su im to dužni. To njihovo osećanje je pravi mamac za ljude domaćine.

Psihodinamika domaćina

Ljudi domaćini takođe ne vole sebe i sebični su na drugačiji način. Uglavnom ih pokreću osećanje krivice i „alavost na dobrotu“, osećaj da jedino kroz ekstremnu nesebičnost stiču vrednost, da je ljubav prema sebi isto što i sebičnost. Oni se žrtvuju, ne traže ništa za sebe, sve bi da daju. Pri tome davanje vide kao vrednost ličnosti. Zar nije to agresivno i degradirajuće prema onima kojima daju? Ako je vrednost ličnosti u davanju, onda su oni vredne ličnosti, a oni kojima daju i od kojih ništa ne uzimaju su bezvredne ličnosti. Ako je vrednost i primanje, ako činite drugoga zadovoljnim kad primate od njega, kad cenite ono što vam daje, zar preterano nesebični ljudi ne uskraćuju partnere za osećaj vrednosti i uživanja u davanju? To je posebna vrsta sebičnosti koja nije tako lako uočljiva.

Neurotično nesebični ljudi su često zbunjeni i razočarani svojim odnosima. Umesto očekivane zahvalnosti, od dece kojoj se „nesebično daju ne očekujući ništa za sebe“ (pri tome se ponose što sebe ne smatraju važnima) dobijaju ljutitu, zbunjenu i nesigurnu decu, uplašenu da li će ispuniti roditeljska očekivanja, da li će „opravdati toliku žrtvu“. Umesto osećaja voljenosti deca imaju osećaj opterećenosti, zaduženosti jer su dobila nešto što nisu tražila. Često razvijaju i osećaj krivice za život neurotično „nesebičnog“ roditelja, za njegovu premorenost, depresivnost, razočaranost. Ako je uspeh deteta nešto što očekuje neurotično nesebičan roditelj, onda dete postaje zaduženo da „ispuni smisao života“ roditelja koji se odrekao sopstvenog života. Na taj način se „nesebično davanje“ žestoko naplati.

Slično je i u partnerskim vezama. „Domaćin“ podržava zavisnost parazita. On je neophodan, bez njega bi „parazit“ propao ili umro, jer je nesposobna jedinka. „Od blata bi ga pravio“ kada bi mu uskratio svoje usluge „domaćina“. Oni koji su „domaćini“ vrednih parazita, koji „na njihovim leđima“ razvijaju svoje karijere (pri tome očekujući da će oni sa njima podeliti uspeh, da će učestvovati u njihovoj „veličini“, kao „ljudi iz senke“) uglavnom bivaju razočarani. Kada dostignu uspeh, domaćini im više ne imponuju, pa traže nekoga ko odgovara njihovom novom statusu. Nije redak primer da se jedan partner podređivao razvoju karijere drugoga, da je pri tome potpuno nesebično zapostavljao sebe. I, kad je onaj podsticani dostigao što je hteo, on nađe boljeg, prestižnijeg partnera.

Ljudi često brkaju ljubav prema sebi sa sebičnošću. Kao da je voleti sebe zapravo sebično, a voleti druge nesebično. Bez ljubavi prema sebi se ne može voleti drugi. Bez ljubavi prema drugima čovek ne može voleti sebe. Odstupanja od uzajamnosti u odnosima odraslih ljudi uvek dovode do nekog poremećaja odnosa. U odnosima roditelj-dete se taj odnos uzajamnosti postepeno razvija i roditelj ga treba podsticati kada je dete sposobno, zavisno od uzrasta, da uzvrati na onaj način koji odgovara njegovim uzrasnim kapacitetima. Ovo je vreme produženog odrastanja, čemu pogoduju previše popustljivi vaspitni stilovi, društveni uslovi koji otežavaju zapošljavanje i osamostaljivanje… No, uprkos tome, razmislite o svom kapacitetu za uzajamnost u odnosima kako ne biste gradili odnose koji su na obostranu štetu. Taj oblik odnosa ne postoji u prirodi, svojstven je samo čoveku jer samo čovek može da gradi obostrano štetne odnose. Priroda to ne dozvoljava. Nama je data sloboda da činimo neprirodne stvari. Na nama je odgovornost kako ćemo koristiti tu slobodu.

Piše: Psihoterapeut Nebojša Jovanović

Izvor: Danas.rs

Ako znate gde je problem, verovatno ćete se lakše nositi s njim, zar ne?! Ispod su signali po kojima možete prepoznati da je netko ljubomoran na vas i ono što radite, pa umesto da se osećate loše, kako bi ta osoba htela, možete biti ponosni.

1.  Jeste li ikad postigli nešto veliko da bi vam rekli kako je to glupo. Sve počinje još u školi. Kada neko dete ima dobre ocene, drugi ga nazivaju štreberom umesto da ga pohvale. Razmislite, da nisu ljubomorni na vas, zbog čega bi vam pokušavali kvariti raspoloženje i ne bi čestitali zbog toga što ste postigli nešto veliko? Zbog toga što potajno oni to žele.
2.  Ignorišu vas ili temu. Neko ko je ljubomoran na vas, ne može vas gledati u oči i pokušavaće maksimalno izbegavati temu, a ako se dotaknete te teme pravit će se kao da mu je nevažna i da ga uopšte ne zanima.
3.  Osobe koje su ljubomorne na vas, neće vam ništa reći u lice, nego ogovarati iza leđa.
4.  Isključuju vas. Imaju zabavu i pozvali su gotovo sve osim vas? To je samo signalda ne žele da im odvlačite pažnju.
5.  Posmatrajte kako komuniciraju online. Čini se kako su na internetu, na primer na Facebooku ljudi mnogo skloniji izravnim uvredama, jer se skrivaju iza ekrana  i imaju osećaj da vam svejedno i dalje pričaju iza leđa, a ne u lice.
6.  Mrze vas bez ikakvog razloga. Vi radite svoje stvari i ono što se drugih ne tiče, niti utiče na njih, a drugi vas ipak mrze?! Verovatno žele to što vi imate, pa vas mrze zbog toga što to imate.
7.  Uvrede. Ako vas „podbadaju“ sitnim uvredama kad god pronađu priliku, a da vi doslovno niste ništa učinili njima, verovatno su zavidni, te na taj način žele pokazati svoju nadmoć.
8.  Sve manje se druže s vama. Ako ste s prijateljima provodili mnogo vremena, a sada se sve ređe viđate, verovatno se vaš trud isplatio te živite životom kakvim ste oduvek želeli, a vaša sreća ih stalno podseća na ono što oni žele a nemaju.
9.  Pripisuju zasluge nekom drugom. Nevažno što učinili, zasluge za to će pripisati nekom drugom. Ispali ste odlično na fotografiji. To je zbog svetla i dobrog fotoaparata. Pozvali su vas da predajete na radionici. To je zbog dobrog stanja u toj branši. Završili ste usavršavanje. To je zbog toga što ste si to mogli lako platiti.
10.  Preterano oduševljenje ili bez ikakve reakcije. Ovo ćete dobiti od onih koji su svesni svoje zavisti. Oni će staviti veliki osmeh na lice (zaboravljajući kako njihov stvarni osmeh izgleda) i biti preterano sretni. Na taj način ćete osetiti prazninu, jer ćete pomisliti da to baš i nije najboljastvar koju ste napravili u životu, pa čemu toliko veselje.  S druge strane možete reći svoju super vest, a oni će temu prebaciti na to kako je njihovo dete podrignulo nakon obroka, bez da vas pitaju za detalje ili pokažu radost.
11.  Konstantni kritike. Tuđa zavist se reflektira konstantnim kritikama, koje opravdavaju „realnošću“.
12.  Govore vam da se primirite. Ponekad se ljubomora očitava na način da će vam reći da budete manje vi u bilo kojem smislu. Ljubomorne osobe će vam govoriti da se stišate, da ne morate biti u centru pažnje, da stavljate manje šminke, da se odevate drugačije i sl. Sve će to upakovati u dobronamerne savete, ali zapravo žele da budete manje vi. Oni koji vas vole neće od vas nikad tražiti da budete manje ono što jeste.
13.   Smejaće vam se bez razloga i pridavati etikete. Ako ste bolji od njih, pokušaće, nazivajući vas raznim pogrdnim epitetima, umanjiti vašu sreću i uspeh.
14.  Obično su lene osobe ljubomornije od onih koji se trude oko svog živote. Lena osoba je prelena da bi se potrudila popraviti nešto u svome životu, ali je previše sebična da bi mogla gledati druge kako imaju ono što ona želi.
15.  Zavidne osobe će obično hvaliti druge pred vama. Ako ste ponosni na fakultet, tada će hvaliti nekoga drugog ko je završio „najteži“ fakultet i jako brzo. Ako ste ponosni na svoj izgled i to što ste smršali, hvaliće drugu osobu, naglašavajući kako ona ipak izgleda najbolje.
16.  Ljubomorne osobe će pokušati stvoriti loš osećaj čak i ako ste učinili nešto dobro.
17.  Ljubomorne osobe će znati pronaći potencijalno negativne strane i naglasiti vam ih. Čak i ako imate sve što želite, oni će naći načina da to okrenu protiv vas.
18.  Ako imate sve što neko želi, oni će na ružan način naglašavati ono što oni imaju, a vi nemate iz ljubomore. Ako ste uspešni, odlično izgledate, imate dobar posao, društvo i zabavan aktivan život, „žalitće” vas jer nemate muža. Bez obzira kakav odnos imaju sa svojim mužem. Zavidni ljudi će znati prepoznati vašu najslabiju tačku.
19.  Zavidni ljudi će prelako preći preko vaših uspeha, ali će naglašavati po ko zna koji put greške koje ste napravili. Čak će izvlačiti i loše priče o vama iz detinjstva ili nekih davnih dana.
20.  Neki u šali znaju reći da „niste ništa dok vas neko ne mrzi“ i što je najgore u toj šali ima istine. Prihvatite to.

Izvor: covermagazin.com

Da biste održali seksualni život uzbudljivim uvek morate probati nešto novo. Bez obzira da li ste u vezi ili ste samo u fazi izlaženja, ovi saveti će vam pomoći da uradite nešto novo kada je o vašem seksualnom životu reč.

Mnogi od nas zaboravljaju male stvari koje volimo jedni kod drugih. Njih ne treba olako shvatiti već ih treba negovati na dnevnoj bazi.

Uzimanje partnera zdravo za gotovo je jedan od razloga zašto danas ima toliko razvoda. Vi ste sami izabrali svog partnera jer vam se svideo – i nemojte zaboraviti zbog čega ste baš tu osobu želeli pored sebe.

Zadržite odnos svežim i živim tako što ćete stvoriti nove uspomene. Nikada ne biste prestali da volite svoju decu, zato upotrebite istu energiju kada pružate ljubav partneru.

1. Ženama je romantika vrlo važna. Ako muškarac zna kako da bude romantičan neće imati nikakvih problema sa svojom lepšom polovinom.
2. Muškarcima je važan redovan seks
3. Ne ignorišite njegove bradavice
4. Budite nepredvidivi (važi za oba pola)
5. Muškarci vole žene koje istražuju i preuzimaju inicijativu u seksu
6. Žene vole masaže, sveće, nežne reči i muškarca kojima je stalo do njih
7. Muškarci vole da vide lep donji veš na ženi
8. Takođe vole da ona ponekad “zaboravi” gaćice kad krenu na večeru
9. Seks bez alkohola je mnogo bolji
10. Nađite vremena za dnevni seks, mnogo je uzbudljiviji
11. “Prljavi” razgovor je dobrodošao kada prevaziđete stid
12. Šaljite seksi sms-ove
13. Uvek slušajte partnera kada priča šta voli u seksu
14. Zapamtite međusobne seksualne fantazije i iskoristite ih van spavaće sobe
15. Jutranja kafa koju ćete odneti vašoj dami za nju predstavlja vrstu predigre
16. Sitni pokloni i pažnja će povećati šanse muškaraca da tog dana imaju odnos
17. Probajte nove poze; ne budite dosadni
18. Stavljate dezodorans, parfem ili mleko za telo (važi za oba pola)
19. Naučite da “čitate” osećanje jedno drugom kako ne biste morali da pitate
20. Čitajte jezik tela i znajte kada nešto nije u redu
21. Pitajte! Pokažite da vas interesuje šta se dešava kod nje/njega u životu
22. Kada vaš muž stigne kući, dajte mu piće ili daljinac. Njemu je potrebno vreme da se izduva, a ne milion pitanja na koja vi želite da vam odmah odgovori
23. Muškarci: nakon vašeg orgazma seks NIJE gotov!
24. Pustite glas ponekad u spavaćoj sobi i pokažite komšijama da niste dosadan par
25. Sex nije samo penetracija
26. Ne pitajte nekoga da li želi seks. Budite krativni!
27. Obrijte se
28. Istražujte tela jedno drugom
29. Dajte komplimete jedno drugom i učinite da se vas partner/partnerka oseća dobro
30. Nemojte nositi pamučne pidžame u krevet i skinite šminku pred spavanje
31. Obrijte njene noge ponekad ili joj nalakirajte nokte. Vi njemu iščupajte obrve ili mu izmasirajte stopala
32. Operite mu kosu ili mu uradite nešto drugo što je njegova mama radila
33. Obucite se seksi jedno za srugo čak iako ne izlazite iz kuće
34. Oralna higijena: koristite konac, izbeljujte zube i ispirajte usta sredstvom za osvežavanje daha
35. Otarasite se bapskih gaćica, a muškarci dugačkih belih gaća
36. Recite jedno drugom šta želite u krevetu. Vodite jedno drugo rukama, nemojte samo ležati
37. Muškarci vole žene koje uživaju u pružanju oralnog seksa. To isto važi i za žene
38. Pripremite unapred nešto romatično za specijalne prilike
39. Samopouzdanje je vrlo seksi
40. Ne žurite nigde tokom seksa
41. Otkrijte jedno drugom erogene zone i posvetite im se
42. Ne pretpostavljajte da je ženama jedan orgazam dovoljan (To važi i za muškarce)
43. Imajte seks van spavaće sobe
44. Dohvatite se na kauču, u liftu ili kolima. Ponašajte se poput tinejdžera, naročito ako ste u dugoj vezi
45. Govorite jedno drugom često da se volite i želite. Ne pretpostavljajte da to on/ona već zna
46. Poštujte njegovo/njeno vreme. Kašnjenje na sastanak znači – ništa od seksa te noći
47. Dan zaljubljenih je podsetnik na romantiku; međutim neka vam to ne bude jedini dan kada ćete pokazati da vam je stalo
48. Dajte jedno drugom seksi nadimak kojim ćete se oslovljavati u spavaćoj sobi
49. Gledajte ili čitajte zajedno nešto seksi
50. Odigrajte svoju fantaziju

Izvor:b92.net

Na Badnji dan davne 1922. godine rođena je prema nekima, najlepša žena sveta. Ava Gardner odrasla je u mnogobrojnoj porodici, a bila je toliko vezana za svog oca da joj je jedan psihijatar rekao da ima Edipov kompleks. Bila je najmlađa od sedmoro dece, pa je njena majka poželela da se upravo ona posveti obrazovanju.

Ipak, nju je život odveo u potpuno drugom smeru. Starija sestra Bapi udala se za profesionalnog fotografa Larija Tara u Njujorku. Kada joj je Ava došla u posetu, pozirala je Taru. Njene fotografije ostale su zapažene, pa je sa samo 18 godina potpisala ugovor sa Metro-Goldwyn Mayer studiom.

Proslavila se u filmovima “Čamac”, “Snegovi Kilimandžara”, “Bosonoga kontesa” i mnogim drugim. Za ulogu u “Mogambu” je Ava nominovana za Oskara. Ipak, najveću slavu stekla je zbog svoje izuzetne lepote na koju su pali najpoželjniji muškarci Holivuda. Mnogi su smatrali da je Ava najlepša žena na svetu, ali Metro-Goldwyn-Mayer proglasio ju je najlepšom životinjom na svetu.

Zavela je najpoželjnijeg neženju

Već prvog dana u studiju upoznala je Mikija Runija. Iako je bio izuzetno popularan i šarmantan Ava nije odmah “pala” na njega. Tog dana pozvao ju je na večeru, ali ona ga je odbila i rekla mu da nema vremena.

“Trebalo mi je šest minuta da otpakujem kofer i operem zube. Ionako nisam znala nikog u Holivudu osim sestre. Tada nisam znala da je on bio najpoželjniji neženja. Kasnije sam shvatila da je spavao sa svima”, rekla je.

On nije odustajao, a Ava je iskoristila sve izgovore. Te večeri došao je po nju limuzinom tačno u sedam sati. Vest o njihovoj vezi brzo se proširila.

“Nisam imala pojma šta ćemo izazvati. Svi su pričali samo o tome”, rekla je Ava koja je za Mikija uvek govorila da nije zgodan, ali da definitivno ima “ono nešto”. Osim toga, priznala je da ga je često zvala patuljak što je njemu jako smetalo.

Dobro su se zabavljali i voleli su da izlaze. Uživali su u alkoholu, a martini su čak pili iz šolje za kafu jer su to smatrali glamuroznim.

Nije htela da ga optuži za pedofiliju

“Kada smo se vratili s medenog meseca imala sam jake bolove u stomaku. Tada sam završila na operaciji, a kad sam se vratila iz bolnice shvatila sam da je Miki spavao sa drugom u našem krevetu”, pričala je Ava.

Svaki put kad bi se naljutila poklanjao joj je skupoceni nakit koji je obožavala. Objasnila je da se osećala prevareno i poniženo jer je znala da njen suprug spava s drugim ženama, ali je ipak htela da ga pridobije natrag. Seks im je, priča, bio fantastičan.

“Pričali smo o našem prvom susretu. Kad sam ga pitala šta je prvo pomislio, odgovorio mi je: ‘Shvatio sam da moram da te imam u krevetu’ “, rekla je Ava.

Jedne večeri se toliko napio da je izvadio notes sa brojevima devojaka. Komentarisao je svaku od njih i rekao kakva je u krevetu.

“To je bilo to. Izbacila sam ga iz kuće iako sam znala da je to veliki rizik, to je mogao da bude kraj moje karijere”, pričala je Ava kojoj je razvod bio jedini izlaz. Neke od devojaka koje je spominjao bile su maloletne pa je to planirala da iskoristi protiv njega, ali je odustala.

Upisala sam fakultet da mu dokažem da nisam glupa

Ubrzo se udala za klarinetistu Artija Šoa koji je zatražio razvod samo nekoliko dana nakon prve godišnjice braka. Glumica je rekla da je on bio jako težak, ali ju je jako privlačio.

“Često sam se ga bojala, ali ne fizički. On je bio zlostavljač, bojala sam se njegovih misli. Prokletnik je bio dominantan. Toliko puta je znao da me “spusti na zemlju” da sam izgubila samopouzdanje”, kaže Ava koja je zbog njega upisala fakultet kako bi mu dokazala da nije “toliko glupa”.

Tada se navukla na alkohol. Volela je da zaviri u čašicu i kada je bila u braku s Mikijem, ali s Artijem je piće bilo beg od realnosti. Stalno se družio s pseudointelektualcima, pio votku i jeo kavijar.

Sinatra je bio bog seksa

“Frenk mi je pričao da je vežbao pevajući Artijeve melodije. Prava je šteta što nikad nisu ništa stvorili zajedno”, rekla je. Sinatru je upoznala kad se tek udala za Mikija. Kada je došao za njihov sto, Ava je zanemila.

“Izgledao je kao bog, iz njega je prštao seksepil. Prišao je i rekao mi: ‘Dušo, da te on nije oženio, ja bih’, ali nisam se ničemu nadala. Bio je oženjen”, prisetila se Sinatre kojeg je nazvala “bogom seksa”.

Sledeći put sreli su se na zabavi u Palm Springsu. Te noći su prvi put vodili ljubav, a glumica je rekla kako su tada postali “večni ljubavnici”. Viđali su se često i svoju vezu nisu skrivali.

“Jedne večeri kada smo se vozili automobilom Frenk me nagovorio da pucam iz pištolja kroz prozor. Uništila sam rasvetu i izloge”, pričala je Ava o incidentu kojeg je muzičar uspeo da sakrije plativši 20 hiljada dolara.

Umesto u sebe pucao je u jastuk

Nensi Sinatra je za to vreme bila kod kuće s decom i nadala se da ta afera neće dospeti u javnost. Čak je i menadžer savetovao Frenku da raskine s tamnokosom lepoticom, ali on mu je rekao: ‘Šta će mi slava i novac, ako nemam nju’.

Sinatra je suprugu ostavio na Dan zaljubljenih 1950. godine. Besna Nensi ga je izudarala i odmah izbacila iz kuće. Frenk i Ava venčali su se samo nekoliko nedelja nakon razvoda.

Toliko su se voleli da su jedno drugo pravili ljubomornim. Naime, ona ga je optužila da se nabacivao devojci u restoranu, pa je pozvala svog bivšeg u stan. Frenk je poludeo, pa je pokušao da se ubije u hotelskoj sobi. Pre toga ju je nazvao, a kada je stigla videla je revolver i svog dragog na podu.

Počela je da plače, ali ubrzo je shvatila da je promašio i zapravo pucao u jastuk. Prilikom njihove sledeće žestoke svađe uzeo je tablete i pokušao da izvrši samoubistvo.

Uspeo je da se izvuče, ali nekoliko nedelja kasnije opet je pokušao da sebi oduzme život. Došao je kući pijan i gurnuo glavu u rernu. Srećom, u stan je naišao prijatelj koji ga je spasao. Sinatra je nakon incidenata objasnio da je hteo da se ubije jer je osećao da ga Ava ne voli.

Rastali su se iako je bio ljubav njenog života

U braku sa Sinatrom, glumica je imala dva abortusa. Prvog mu je prećutala, a kad je uradila i drugi i priznala mu to, Frenk je bio besan. Ispričala mu je fa ne želi da njeno dete odrasta u takvoj okolini, iako je uradila taj “monstruozni čin”.

Frenk je neko vreme bio slomljen i finansijski nestabilan, ali oporavio se pred kraj braka s Avom. Tada su počele da kruže glasine da ima ljubavnicu. Kad je to čula, Ava ga je nazvala i pitala: “Hoćeš li da se takmičiš?”

S Hauardom Hjuzom viđala se duže od deset godina, ali je priznala da nikad nije bila zaljubljena u njega. Glumica i avijatičar spavali su zajedno kad je ona bila u braku s Artijem, ali i Sinatrom. Često su se svađali i mirili, a Hjuz joj je jednom bacio pepeljaru u glavu i zamalo joj slomio vilicu.

Imala je afere s mnogim kolegama, među kojima je bio i Klark Gejbl. Od Sinatre se razvela 1957. godine, a nakon toga je započela vezu s Ernestom Hemingvejem.

Samo dve godine pre smrti, Ava je ispričala svoju životnu priču i izdala knjigu. Kad su je upitali zbog čega se na to odlučila, ona je odgovorila: “Ili to ili ću prodati nakit, a za njega sam emotivno vezana”.

Kako je bila strastveni pušač, njena pluća su bila uništena. Sinatra je ponudio da joj plati privatne lekare, ali ona je to odbila. Njene poslednje reči bile su: “Umorna sam”, a preminula je sa 67 godina od upale pluća u svom domu.

Izvor: 24sata.hr