Svi ih znamo ili smo ih barem jednom upoznali. To su oni ljudi koji oko sebe šire negativnu energiju gdje god se pojave. Nikada nisu sretni, a još manje zadovoljni. Uvijek im netko ili nešto ide na živce. Neprestano prigovaraju, a bore na licu su im sve dublje od konstantnog mrštenja.

Ljudi kojima nitko ne može udovoljiti iako oni vole naglašavati kako bi bili sretni kad bi sve bilo onako kako su zamislili. Hrane se tuđom energijom da nadoknade nedostatak vlastite. Sve im smeta, a najsretniji su kad se uspiju posvađati pa danima uzdisati i glumiti žrtve. Jer ste vi, naravno, krivi što ste se posvađali. Vi ste ona problematična osoba, da ne bi bilo zabune.

Takvim ljudima možete pokušati ugoditi, nećete uspjeti. Možete ih pokušati razveseliti, ništa se neće dogoditi. Možete se truditi da sve bude po njihovom dok ne shvatite da svejedno nisu zadovoljni, a vi ste sve umorniji i nezadovoljniji sobom i situacijom u koju ste se doveli. Kad se požalite, naići ćete na čuđenje samo zato što niste poznati kao osoba koja se žali.

Tada ćete vi biti krivi za sve, vi ćete biti onaj negativac kojega je potrebno eliminirati jer utječe loše na tuđe raspoloženje, vi ćete biti ona osoba kojoj nikada ništa nije dobro i koja terorizira druge ljude samo zato što to može. To naravno nije istina ali negativne osobe su jako spretne u uvjeravanju da će vas navesti da i sami povjerujete u tako nešto samo ako im dopustite.

I dok je potpuno logično da nitko ne može svaki dan biti dobre volje i širiti oko sebe pozitivnu energiju i zrake sreće, postoje osobe koje su negativne, mrzovoljne i loše volje svaki dan. Možda se pitate kako netko uopće može preživjeti s toliko negativne energije u sebi? Odgovor je jer se takvi ljudi hrane tuđom nesrećom. Situacija postaje još gora ako imate razvijenu emocionalnu inteligenciju i reagirate na raspoloženja ljudi u svojoj okolini.

Ljudi spužve

Neki ljudi su kao spužve, upijaju sve oko sebe uključujući i raspoloženja osoba kojima su okruženi. Ne moraju biti ni pretjerano bliski s njima da bi pokupili dobro ili loše raspoloženje još i prije nego što se snađu. To su oblično ljudi koji se žele uklopiti čak i ako nisu svjesni te činjenice, kojima je pretjerano stalo do tuđeg mišljenja i koji su toliko empatični da potpuno nesvjesno reagiraju i polako ali sigurno preuzimaju nečiju energiju.

Nije vam potreban poseban dar kako biste identificirali negativnu osobu ali ljudi spužve posebno pate kad upoznaju nekog takvog. Iako gotovo da nema osobe koja nije sretna kad su i drugi oko nje dobro raspoloženi (osim onih negativaca, oni su sretni kad su drugi nesretni ili pod stresom) , ljudi spužve su sasvim posebna kategorija.

Kako se negativci hrane lošom energijom, ljudi spužve upijaju i pozitivnu i negativnu energiju, a svoje raspoloženje prilagođavaju osobama s kojima se nalaze u društvu. Za njih su negativne osobe posebno opasne jer će imati veliki utjecaj na njihovo raspoloženje i život, ukoliko se svakodnevno s njima susreću.

Iako su negativci opasni za sve, osim za one koji su se rodili s “baš me briga” stavom, ljudi spužve najčešće stradaju od takvih i na njih negativci imaju najveće posljedice. Neovisno o tome jeste li vi spužva, imate li “baš me briga” pogled na život ili ste kvalitetno uravnotežena osoba, nije loše znati prepoznati osobine i (ne)kvalitete negativnih ljudi te sukladno tim spoznajama djelovati.

Nisu svi negativci uočljivi na prvi pogled. Većina ljudi vjeruje kako bi negativnu osobu mogli prepoznati kad god požele ali negativci ne moraju nužno biti loše i zle osobe. Mogu biti jako dobri i dragi ali svejedno imati negativne karakteristike koje će širiti oko sebe poput lošeg mirisa i utjecati na sve s kojima dođu u kontakt.

Kako prepoznati negativne ljude?

Imaju izrazito pesimističan pogled na život

To su ljudi koji, kad na plavom nebu vide jedan oblak, zaključuju da će padati kiša i nose sa sobom kišobran. Oni teži slučajevi pesimista otkazuju sve svoje planove radi kiše, koja na kraju ne padne i žale se svima koji ih žele i ne žele slušati kako nemaju sreće s vremenom jer se uvijek pokvari baš onda kad nešto isplaniraju.

Pesimisti ne moraju nužno biti loši ljudi, najčešće i nisu, ali svojom negativnošću mogu loše utjecati na svoju okolinu unatoč tome što ne pronalaze nikakvo zadovoljstvo u unesrećivanju drugih ljudi. Pesimistima ne možete ni pomoći jer su takvi, negativan pogled na život je dio njihove osobnosti.

Stalno se žale

Sklonost žaljenju i kukanju je izrazito negativna osobina, posebno kad ništa ne poduzimate da promijenite ono što vam smeta. Ljudi koji se neprestano žale najčešće ni ne žele ništa mijenjati jer im paše kad nije sve onako kako su zamislili. Zašto? Jer onda imaju razloga žaliti se, a ne nedostaje im ni tema za razgovor.

Vruće je, hladno je, kiša pada, sunce sja, puno posla, malo posla, mala plaća, velika plaća ali toliko posla da ne stigneš uživati u njoj, loš program na TV-u, loša politička situacija u zemlji i svijetu, nepristojni ljudi, neodgojena djeca, bolne vene, loša frizura, slomljen nokat…nema teme koju osoba koja se voli žaliti neće pokriti i koja neće u njoj izazvati poriv za kukanjem.

S obzirom da se žale na sve, a najviše na situacije na koje ne mogu nikako utjecati, a nisu ni pretjerano zabrinjavajuće, takve osobe svoju okolinu mogu uspješno umoriti svojim konstantno negativnim stavom.

Vole gunđati

Znate one ljude koji gunđaju? Koji ispuštaju gotovo medvjeđe ili pseće zvukove tihog ili glasnijeg režanja? To su gunđala. Obično im ne treba nikakav poseban razlog koji će izazvati to neobično glasanje, gunđala uživaju u gunđanju i toliko su navikli na to da više ne znaju kako je ne gunđati.

S obzirom da su negativci, svaka sitnica dovodi do gunđanja nakon čega se osjećaju bolje jer su se izrazili, a njihova okolina se osjeća lošije jer su svjesni da je gunđalo opet u elementu i da bi bilo najbolje poslati ga na duži zimski san.

Uvijek se brinu

Negativni ljudi su skloni panici više od zdravo izbalansiranih pojedinaca. I najmanja sitnica ih dovede do stanja stresa, a svakodnevnim događajima pridaju više važnosti od ostalih ljudi. Njih brine hoće li stići na posao, hoće li zapeti u prometu i kako će pronaći mjesto za parkiranje (kad ga ne pronađu žale se, gunđaju i pesimistično zaključe da su već unaprijed znali da mjesta neće biti).

Briga je uvijek povezana s pesimizmom. Ljudi koji su unaprijed uvjereni da će se nešto loše dogoditi, brinu se više od prosječnog pojedinca. Najčešće im ne možete pomoći jer ne žele slušati tuđe mišljenje. Veća je vjerojatnost da će svoju brigu i pesimizam prenijeti na vas.

Misle da sve znaju

Oni koji misle da sve znaju posebno su opasna vrsta negativca. Uvjereni su u svoju nadmoć, potpuno sigurni da su uvijek u pravu, ne poštuju tuđe mišljenje (jer je pogrešno, naravno) i ne boje se to reći da ih svi čuju. Najčešće je riječ o pojedicima koji su potpuna suprotnost, ne znaju ništa, ali im to ne možete dokazati pa nemojte ni pokušavati.

Takvi će vas uvjeravati u suprotno čak i kad im pokažete dokaze, samouvjereno će tvrditi da nešto nije istina samo zato što se njihovo iskustvo pokazalo kao takvo ili zato što misle da sve znaju. Iako svi oko njih znaju da takvi pametnjakovići obično ništa ne znaju, najpametnije je ne uključivati se u rasprave jer neće nikamo dovesti (osim do potencijalne svađe).

Ne mogu prihvatiti konstruktivnu kritiku

Postoji razlika između kritike i kritike. Kad vam netko uputi konstruktivnu kritiku nije riječ o “pametnom” negativcu bijesnom na cijeli svijet nego o osobi koja tu kritiku zna upakirati na način da se ne uvrijedite te vas potakne da razmislite o rečenom. Kad negativci kritiziraju, što im je hobi, izazivaju svađu jer je potpuno jasno da u kritici nema ničega pametnog osim činjenice što oni misle da su najpametniji.

Negativne osobe ne mogu prihvatiti nikakvu kritiku. Kad nalete na svadljivog negativca poput sebe, izbije rat. Kad dobiju konstruktivnu kritiku, izbije rat. Koliko god se trudili, nećete pobijediti pa nemojte ni pokušavati.

Uvredljivi su

Negativni ljudi sve shvaćaju osobno čak i ako nešto nije upućeno njima. Kad bi mi se, nakon ovog teksta, javila uvrijeđena osoba u komentarima i napisala:“Ti nemaš pojma, ja nisam negativna osoba!” marketar u meni bi počeo skakati od sreće jer san svakog marketara je toliko se približiti ljudima da pomisle da je sadržaj kreiran samo za njih.

Pisac u meni bi se uhvatio za glavu i pomislio “super, uspjela sam naletjeti na ludog trola!” S uvredljivima je sve crno ili bijelo, a što god kažete, zbog pomalo narcisoidne crte, pomislit će da se odnosi baš na njih. I sukladno tomu će se i uvrijediti. S obzirom da misle da se cijeli svijet vrti samo oko njih, nećete ih uspjeti uvjeriti u suprotno.

Krive druge za svoje pogreške

Negativci ne bi nikada priznali vlastitu pogrešku, a još manje preuzeli odgovornost za neki postupak. Zato će jako spretno okriviti druge za svoje greške čak i kad su potpuno sami krivi za sve. Što možete učiniti? Malo toga, odustati, izbjegavati ih ili se posvađati. Možete se i skrušeno ispričati ali ne bih vam to preporučila.

Nije im stalo do drugih

Ni najmanje ih ne zanima hoće li svojim postupcima povrijediti druge ljude jer vole isključivo sami sebe. Takvima nije stalo ni do njima bliskih ljudi jer su previše opsjednuti sobom i svojim savršenstvom pa se zato nemojte čuditi što im nije stalo do vas. Oni će nešto reći ili učiniti, najčešće potpuno svjesni da bi nekoga mogli povrijediti, rastužiti ili naljutiti ali ih neće biti briga.

Žele da drugi ne uspiju

To uključuje i članove njihove obitelji i bliske prijatelje ukoliko ih imaju. Negativni ljudi su često ljuti na cijeli svijet i razočarani. Nisu uspjeli u nečemu što su željeli, najčešće radi nedostatka talenta, pa žele demoralizirati sve oko sebe. Štoviše, nadaju se da netko neće uspjeti, a kad uspije, skloni su ljubomornim i bijesnim ispadima te tračanju i umanjivanju tuđeg uspjeha kako bi se osjećali bolje.

Ne žele se mijenjati

Negativci se ne žele mijenjati iz jednog razloga – nisu ni svjesni da s njima nešto nije u redu. Pokušate li im pomoći, doživjet ćete napad jer će se uvrijediti, naljutiti, a kako su uvjereni u ispravnost svojih stavova neće im biti jasno što je u njihovom ponašanju pogrešno.

Osim toga, često je riječ o osobama koje uživaju biti negativne jer ni ne znaju biti drukčije. Vole se žaliti, vole predviđati crnu budućnost i vole širiti loše raspoloženje gdje god se pojave. Vjerovali ili ne, oni su tada sretni iako se nikada ne bi reklo na prvi pogled. Njima je negativna energija i tuđa nesreća hrana za dušu i ne bi se osjećali dobro da su stvari drugačije.

Zašto su neki ljudi negativni?

Najčešći je razlog jer su duboko nezadovoljni i nesretni svojim životom. Obično nemaju život vrijedan pažnje čega su i sami svjesni pa raspolažu s puno vremena za širenje loše energije i pokušajima da nekome unište dan. Kako je riječ o ljubomornim ljudima, najčešće bez izraženog talenta, ljudi suprotni njima im posebno idu na živce.

Često su u pitanju i ljudi koji nemaju dovoljno razvijenu emocionalnu inteligenciju pa nisu ni svjesni da rade ikakvu štetu. Oni koji svjesno čine druge nesretnima imaju više problema koji zahtijevaju stručnu pomoć i na koje vi sami nećete moći utjecati koliko god se trudili.

Kako se boriti s negativcima?

Ukoliko nije riječ o osobi koja vam je bliska i za koju vi sami morate odlučiti je li vrijedna truda i živaca kao i pokušaja liječenja, sve ostale negativce je najbolje izbjegavati u širokom luku. Morate biti svjesni da ne možete svima pomoći kao i da ima nekih ljudi koji ne žele vašu pomoć.

Negativni ljudi su toliko uvjereni da su u pravu da će na svaki pokušaj pomoći gledati kao na direktan napad ili dokaz slabosti s vaše strane. Kako se hrane negativnim emocijama svaki vaš pokušaj uvjeravanja u suprotno njima će biti dodatni poticaj da nahrane ego i osjećaju se bolje jer ste im posvetili malo pažnje.

Negativci su vrijedni žaljenja jer je riječ o duboko nesretnim i neuspješnim osobama koje su vjerojatno toliko usamljene da im godi svaka pažnja. Nezadovoljni su sobom i svojim životom pa, umjesto da poduzmu nešto po tom pitanju, lakše je pokušati unesrećiti sve u svojoj okolini. Zato ih je najbolje izbjegavati i ignoirati.

Ukoliko ste dovoljno sigurni u sebe i zadovoljni sobom i svojim životom, negativci na vama neće ostaviti traga. Zaključit ćete da je potpuno nemoguće da su svi dragi i simpatični i sretno nastaviti sa svojim životom, a negativne ljude pustiti da muče sami sebe. Ne možete kontrolirati tuđe mišljenje i riječi ali možete kontrolirati sebe i svoje postupke.

Zato, ako se ne prepoznajete u ovim karakteristikama, budite sretni što ste pozitivna osoba koja je sposobna prevladati sve negativnosti s kojima se susrećete u životu. Sjetite se da svatko ima pravo na loš dan ili više njih ali kad netko konstantno pokazuje negativnost, nemojte se dati isprovocirati. Ne možete popraviti sve što je pokvareno čak i ako ste spretan majstor. Najbolje je prihvatiti da ima negativnih ljudi kojima nema pomoći, distancirati se od njih ako je to moguće i okružiti se onima koji vas uveseljavaju.

Jeste li se ikada susreli s negativnom osobom?

Izvor: marketingorbis.com

Brojne studije bavile su se našom inteligencijom i stvarima koje mogu da utiču na nju, a ovo su neke od najzanimljivijih koje mogu da vam pokažu da li ste inteligentni – iako nemate taj osećaj.

Učili ste da svirate neki instrument

Istraživanja su pokazala da muzika pomaže dečjem umu da se razvija na nekoliko načina. Studija sprovedena 2011. godine pokazala je da su se rezultati testova verbalne inteligencije znatno poboljšali kod dece starosti između 4 i 6 godina nakon što su proveli samo mesec dana učeći da sviraju neki instrument. Ovo isto potvrdilo je i istraživanje Glena Šelenberga koje je otkrilo da su šestogodišnjaci koji su devet meseci učili da sviraju klavir imali značajan porast inteligencije (IQ) u poređenju sa onima koji su išli na časove glume. Ipak, ovaj isti naučnik je 2013. zapazio da su deca koja postižu natprosečne rezultate uglavnom ona koja se odlučuju na časove muzike. Drugim rečima, u stvarnom svetu, muzika možda samo pojačava kognitivne razlike koje već postoje.

Najstarije ste dete u porodici

Najstarija deca u porodici su uglavnom i najpametnija, ali ne radi se o genetici, tvrdi jedna studija. Norveški epidemiolozi koristili su vojne podatke kako bi ispitali redosled rođenja, zdravstveno stanje i rezultate na IQ testovima skoro 250.000 muškaraca starosti između 18 i 19 godina koji su bili rođeni između 1967. i 1976. godine. Rezultati su pokazali da je prvorođeno dete imali IQ od 103 u poređenju sa 100 koliko je imalo drugorođeno dete, kod porodica koje su imale troje dece, treće dete je imalo IQ od 99. Njujork Tajms je pišući o ovom istraživanju iz 2007. godine ukazao na to da uzrok za ovu razliku nisu biološki faktori već psihološki odnos između roditelja i dece.

Mršavi ste

Za potrebe istraživanja iz 2006. godine naučnici su podvrgli 2.200 odraslih osoba testu inteligencije u periodu od 5 godina, a rezultati su ukazali na to da veći struk smanjuje kognitivne sposobnosti. Iste godine objavljena je još jedna studija koja je otkrila da su jedanaestogodišnjaci koji su imali lošije rezultate na verbalnim i pisanim testovima u svojim kasnijim godinama bili gojazni. Istraživači kažu da su pametnija deca tražila bolje obrazovanje koje im je obezbedilo viši društveni status i posao – i samim tim su imali bolju priliku da se brinu o svom zdravlju nego manje inteligentni vršnjaci.

Imate mačku

Naučnici su 2014. Posmatrali 600 studenata i otkrili da su oni koji su sebe identifikovali kao „osobe za pse“, bili znatno otvoreniji i prijateljskije raspoloženi nego studenti koji su više bili „mačkari“, a do svojih rezultata su došli uz pomoć testa koji meri određene osobine i inteligenciju.

Majka vas je dojila

Istraživanje sprovedeno 2007. godine tvrdi da su bebe koje su bile dojene odrasle u pametniju decu. Istraživači su u dve studije posmatrali više od 2.000 dece iz Velike Britanije i primetili da su dojena deca beležila 7 poena više na IQ testu – ali samo ako su imala posebnu verziju FADS2 gena koji je bio prisutan u otprilike identičnom broju kod dece koja jesu i koja nisu bila dojena. Ipak, potrebno je još ispitivanja kako bi se utvrdila veza između ovog gena i dojenja.

Levoruki ste

Levoruke osobe su ranije bile povezane sa kriminalom, a istraživači i dalje nisu sigurni da li zaista postoji više levorukih osoba među kriminalcima. Najnovija istraživanja ipak povezuju levorukost sa posebnim oblikom kreativnosti koji dozvoljava stvaranje novih i kreativnih ideja skoro iz ničega – barem kod muškaraca. Levoruke osobe mnogo bolje mogu da kombinuju dva obična predmeta na potpuno nov način kako bi stvorili treći, poput korišćenja šipke i metalne kante za pravljenje kućice za ptice.

Redovno pijete alkohol

Evolucioni psiholog Satoši Kanazava otkrili su da su osobe koje su imale visok rezultat na IQ testovima kao deca pile znatno više alkohola kao odrasli.

Rano ste naučili da čitate

Istraživači su 2012. posmatrali skoro 2.000 identičnih parova blizanaca u Velikoj Britaniji i otkrili da su oni koji su naučili da čitaju ranije imali nešto bolje rezultate na testovima kognitivnih sposobnosti. Autori ove studije veruju da čitanje u ranijim godinama povećava verbalne i neverbalne sposobnosti.

Puno brinete

Magazin Slate posmatrao je nekoliko različitih studija u vezi sa anksioznošću i primetio da su anksiozne osobe možda pametnije od drugih ljudi. Rezultati jednog takvog istraživanja pokazali su da je kod osoba koje puno brinu izmerena veća verbalna inteligencija, dok su osobe koje nisu previše brinule zabeležile bolje rezultate na testovima neverbalne inteligencije.

Duhoviti ste

Za potrebe jednog testa 400 studenata psihologije polagalo je test inteligencije koji je merio apstraktno rezonovanje i verbalnu inteligenciju. Onda je od njih traženo da smisle naslove za nekoliko stripova u magazinu Njujorker koje su potom ocenjivali nezavisni stručnjaci. Kao što su i predvideli, pametniji studenti takođe su bili i duhovitiji.

Znatiželjni ste

U Poslovnoj školi Univerziteta u Londonu profesor Tomas Čamoro-Premuci držao je predavanje o tome kako znatiželja i gladan um čine osobu ljubopitljivijom i zbog toga je ona otvorenija da uči i intelektualno se usavršava. A u prilog njegovoj tezi ide i istraživanje Goldsmit univerzieta u Londonu koje je pokazalo da intelektualno investiranje – način na koji ljudu investiraju svoje vreme i trud u intelekt – ima važnu ulogu u kognitivnom rastu pojedinca.

Neuredni ste

Rezultati istraživanja Univerziteta u Minesoti objavljenog u žurnalu „Psihološka nauka“, dr Ketlin Vohs otkrila je da rad u neurednoj sobi poboljšava kreativnost. Za potrebe ovog istraživanja, 48 osoba trebalo je da smisli neobičnu upotrebu za ping pong lopticu. Oni koji su radili u sređenim sobama imali su znatno manje kreativnih predloga nego osobe koje su razmišljale u neurednoj sredini.

Niste imali seks sve do srednje škole

Srednjoškolci sa visokim koeficijentom inteligencije su češće device nego oni sa prosečnim ili nižim koeficijentom, pokazalo je istraživanje Unierziteta Severna Karolina. Ne samo da su ti tinejdžeri imali bolje rezultate, već se sa romantičnim partnerom nisu toliko često ljubili i držali za ruke.

Noćna ste ptica

Studija objavljena u „Oficijelnom žurnalu internacionalnog društva za studiranje individualnih razlika“ otkrila je da, kada se izbace sve druga varijable, noćne ptice poseduju bolji intelekt od onih koji rano rane. Oni napominju da noćne aktivnosti nisu bile toliko zastupljene kod naših predaka, kao i da inteligentnije osobe češće ostaju duže budne jer se pametni ljudi češće „zalažu za evoluciono nove vrednosti“.

Ne trudite se uvek previše

Ne želimo da kažemo da je lenjost znak inteligencije, ali često se dešava da pametne osobe ne moraju uvek da se previše trude kao oni koji se „bore“ da unaprede svoje veštine – barem u određenim poljima. Studija Vanderbilt univerziteta koja je pratila 2.000 klinaca koji su bili u 1 odsto najpametnijih u SAD do svoje 13. godine pokazala je da su oni u samom vrhu imali tri do pet puta veće šanse da doktoriraju, obezbede određeni patent, objave članak u naučnom časopisu ili objave neki literarni rad. Iako je naš trud da postanemo pametniji vredan pohvale, postoje određene urođene sposobnosti koje nekada ne mogu biti naučene.

Ne morate da stalno budete okruženi ljudima

Iako je većina ljudi srećnija kada je okružena prijateljima, Londonska škola ekonomije otkrila je da pametni ljudi nisu kao većina kada su u pitanju nivoi sreće i socijalizacija. Ako obožavate vaše prijatelje, ali vam je potreban i dobar vremena samo za vas, to bi mogao da bude znak da ste inteligentniji od većine.

Koristili ste rekreativne droge

Istraživanje iz 2012. godine koje je posmatralo 6.000 Britanaca rođenih 1958. otkrilo je vezu između inteligencije u detinjstvu i korišćenja rekreativnih droga u odraslim godinama. Naučnici su zaključili da ovi rezultati ukazuju na to da visok IQ u detinjstvu može da dovede do usvajanja ponašanja koja su potencijalno štetna po naše zdravlje.

Izvor: Noizz.rs

Bila je Kleopatra, Rebeka, Jelena Trojanska, Megi u filmu “Mačka na usijanom limenom krovu” i svaku svoju ulogu, holivudska diva Elizabeth Taylor nadahnula je jedinstvenom hariznom i vizuelnom transformacijom, ali je na velikom platnu uvek blistala u svoj svojoj lepoti. Jedinstvene plavoljubičaste oči, tamna kosa i svetao ten veoma rano ovu glumicu svrstali su među omiljenu kod američkih producenata, a njenu lepotu opisivali su mnogi književnici.
Elizabeth Taylor rođena je 27. februara 1932. godine u Londonu, u jevrejskoj porodici kao drugo dete Sare Viole, nekadašnje glumice, i Francisa Lenna Taylora, prodavca umetničkih dela. Elizabeth je imala i starijeg brata Howarda za koga je u detinjstvu bila izuzetno vezana. Po priči njene majke, glumačka zvezda prvih devet dana života nije otvarala svoje oči, ali su one zasijale u punom sjaju čim je progledala.
– Majka mi je pričala da devet dana nakon rođenja nisam otvorila oči. Kada sam ih konačno otvorila, prvo što sam videla bio je njen verenički prsten i toj slici ostala sam verna do danas – izjavila je Elizabeth jednom prilikom opisujuću svoju ljubav prema dijamantima i skupocenom nakitu.

Kada je napunila tri godine, roditelji su je već tada upisali na časove baleta, a čim je počeo Drugi svetski rat, kao američki doseljenici u Britaniji vratili su se u Sjedinjene Države kako bi izbegli ratne sukobe koji su počeli da se zahuktavaju unutar Evrope i naselili se u Los Anđeles. Njen otac je tamo otvorio umetničku galeriju koja je privukla mnoge ljude iz sveta filma, pa je ova porodica na taj način ušla u prestižno društvo bogatih. Ambiociozna Sara, rešila je da taj status, kao i lepotu svoje kćerke što bolje iskoristi.
– Kada smo stigli u Ameriku, roditelji su, zbog moje lepote za koju su tvrdili da je nezapamćena, odmah želeli da postanem glumica. Ispostavilo se da je baš taj izgled obeležio čitav moj život, ali ja nikada nisam bila od onih dama koje tvrde da su pametne i kako im lepota smeta. Oduvek sam govorila da mi je izgled samo pomagao u životu – govorila je slavna glumica.

Već sa njenih sedam godina, mnogi ljudi u Holivudu su savetovali njenoj majci da je odvede na kasting za film “Prohujalo sa vihorom” gde je bilo nekoliko uloga za decu. Međutim, Sara Viola je to odbila jer je smatrala da je njena kćerka još mlada za takva iskustva pošto je i sama bila glumica kao dete. Nakon dve godine, odlučila je da je pravo vreme da se Elizabeth pojavi na velikom platnu. Za tada devetogodišnju lepoticu interesovale su se dva veoma jaka filmska studija – “Universal Pictures” i “MGM”. Obe kompanije nudile su dugogodišnje ugovore za malu Liz i utkrkivale se koja će dati veću ponudu, a porodica se odlučila za “Universal”. Nakon što su potpisali sedmogodišnji ugovor, Taylorova je snimila svoj prvi film “Rodi se svake desete minute” u kome je dobila sporednu ulogu devojčice Glorie Twin. Ubrzo je došlo do preokreta i desetogodišnja lepotica je dobila otkaz bez objašnjenja, jer se nije dopala kasting direktoru “Universal-a”. On je smtrao da njen izgled nije poseban i da ne poseduje harizmu, a njene ljubičaste oči mu se ni malo nisu sviđale, jer je u njima bilo nečeg staračkog.

Rodi se svake desete minute

– Mnogo puta su mi dok sam bila dete govorili da izgledam mnogo starije i da je u mojim očima neka tuga. To je zato što sam od malena gledala ljude u oči i trudila se da prozrem u njihovu dušu, a moja pitanju su oduvek bila direktna – objašnjavala je dvostruka Oskarovka.
Otkaz koji je dobila iz uglednog filmskog studija nije mnogo potresao njenu porodicu, jer su istog trenutka za njihovu naklonost počeli da se bore pomenuti “MGM”, ali i “20th Century Fox”. Ona se odlučuje za saradnju sa “MGM-om” jer su čelni ljudi kako je posle pričala bili mnogo ljubazniji na razgovorima i već 1943. godine dobija glavnu žensku ulogu u filmu za decu “Lesi se vraća kući”. Njen partner u tom ostvarenju bio je Roddy McDowall sa kojim će se družiti gotovo čitavog života.
– Kada sam je prvi put video odmah sam primetio njene dugačke trepavice. Bila je devojčica koja je rođena da bude na velikom platnu – pričao je McDowall.

Veliki uspeh filma o Lesiju doneo je desetogodišnjoj Elizabeth veliku popularnost, ali i sedmogodišnji ugovor sa “MGM-om” sa početnim primanjem od sto dolara nedeljno i sa progresivnim rastom primanja. Njen prvi zadatak pod novim ugovorom bila je uloga u filmu “Džejn Ejr” koji je rađen po istoimenom romanu Charllote Bronte, a iste godine snimila je i svoj drugi film sa McDowallom “The White Cliffs of Dover”.
Upornost da dobije glavnu rolu u filmu “National Velvet” jako joj se isplatila jer je već sa dvanaest godina postala zvezda. Ona tu glumi mladu devojku koja trenira svog konja kako bi osvojio prvo mesto na nacionalnom takmičenju. Često je ponavljala da joj je to najdraža uloga, iako je tokom snimanja pala sa konja zbog čega je čitavog života imala probleme sa leđima.
– Gledaoci filma se već u prvoj sceni zaljubljuju u prelepu Elizabeth Taylor – opisivao je jedan od producenata Walker fenomen popularnosti filma i dodao:
– Razlog njegove ogromne popularnosti je junakinja koja sa snagom opsesije veruje u svoj cilj. Na taj način daje veru ljudima da je sve moguće i zbog toga će ovo biti jedan od generacoijskih klasika – prognozirao je Walker.

Kako je “National Velvet” zaradio čak četiri miliona dolara, Elizabeth dobija novi ugovor i njena nedeljna plata sada iznosi sedamsto pedeset dolara. Usledile su mnogobrojne uloge tinejdžerki koje je odlično odigrala, a pošto je već kao dete bila zvezda pohađala je školu u okviru filmskog studija koja je bila namenjena deci-glumcima. To joj se ni malo nije dopalo I želela je da pohađa običnu školu.
– Jedini period kada sam bila srećna u životu je bio pre nego što sam počela da radim. Igrala sam se sa drugom decom i uživala. Nakon filma “National Velvet” ta čarolija je prekinuta jer su svi počeli da me gledaju kao neko nastrano i nerealno biće – pričala je Taylorova i dodala:
– Škola koju sam tada počela da pohađam mi se nije dopala, jer to zapravo i nije bila škola. U jednom trenutku sam bila u situaciji da mi profesor viče zbog nenapisanog zadatka, a već posle petnaest minuta su me vodili u drugi kraj studija gde bi trebalo da snimim strasnu ljubavnu scenu. To je bilo šizofreno stanje za nekoga ko ima petnaest godina.
Tokom tinejdžerskih dana, filmska diva nije imala ni osnovno obrazovanje, pa je morala da koristi prste da bi sabrala dva jednocifrena broja zbog čega je bila jako nesrećna. Ona je sa šesnaest godina želela da prestane da snima filmove i da se vrati normalnom životu, ali joj majka to nije dozvolila. Stalno ju je terala da vežba scene pred ogledalom i da radi na svom glumačkom talentu.

Zaverenik

Zato u oktobru 1948. brodom “Queen Marry” putuje u Veliku Britaniju gde je u “Zavereniku” prvi put dobila priliku da igra odraslu ženu. Iako je film loše prošao i kod publike i kod kritike, Elizabeth je dobila samo pohvale. U časopisu “Time” rekli su za nju da je “dragulj velike cene” i “pravi zvezdani safir”. Kritičari nisu mogli da ne primete da je već u šesnaestoj godini imala obline poput dvadesetogodišnjakinje i da je izrasla u prelepu ženu. Upravo zbog tih karakteristika, ona je od dečijih lako počela da igra ozbiljne ženske uloge, a njena zarada uskoro je iznosila 2000 dolara nedeljno i pored toga što je glumila u neuspešnim filmovima.
Prvo ostvarenje sedme umetnosti koje je doživelo uspeh, a u kome je igrala odraslu ženu je “Nevestim otac” snimljen 1950. Već sledeće godine doživljava vrtoglaf uspeh sa filmom “Mesto pod suncem” gde glumi lepoticu iz visokog društva. Kritičari pišu da je njena lepota izvanredna u filmu, ali i da je veoma talentovana umetnica koja zaslužuje Oskara.

Mesto pod suncem

Usledio je ponovo talas loših uloga za glumačku zvezdu, ali je zato u njenom privatnom životu bilo mnogo obrta. Kao devetnaestogodišnjakinja prvi put je stupila u brak sa Conradom Hiltonom, potomkom bogataške porodice Hilton. Brak je trajao samo osam meseci, a u medijima se pisalo da je Conrad bio pijanac i narkoman koji je tukao svoju suprugu i da nije želeo da s njom vodi ljubav.
– Veoma rano sam stupila u bračne vode. Majka mi je dala slobodu da izlazim sa muškarcima koji su bili dobra prilika, ali Konrad i ja ipak nismo imali dovoljno životnog iskustva da bi naš brak opstao – govorila je Elizabeth koja je već naredne godine stupila u drugi brak kada ju je tokom snimanja filma “Ivanhoe” u Engleskoj osvojio britanski kolega Michael Wilding.
Nakon pet godina braka u kojem je dobila dva sina, Michaela i Cristophera, rastala se i od britanskog glumca s kojim, po njenoj priči, nije mogla da izdrži jer je sputavao njene želje i potrebe.
– Imam samo dvadeset četiri godine, a već se osećam mrtvom. On je otac mojih sinova, ali i najdosadniji čovek na svetu, što više nisam mogla da izdržim.

Elizabeth Taylor i Michael Wilding

Brak ipak nije sputavao lepoticu da snima filmove, iako je imala uglavnom neuspešne naslove, ona je radila čak i tokom druge trudnoće. Ipak, usled neuspeha, novinski kritičari su počeli sve česšće da pišu da ona ne poseduje ništa više osim lepog lica i sjajne figure.
– Evidentno je da na velikom platnu vidimo lepo lice. Gospođa Taylor sija na ekranu tako da bi se svaki anđeo postiteo njenog izgleda, ali sve ostalo je veoma slabo – pisalo je u Njujork Herlard tribunu nakon premijere njenog filma “Rhapsody”.
Udaja za producenta Mikea Todda 1957. godine učinila joj je život mnogo lepšim. Počela je da dobija nešto ozbiljnije uloge, a naredne godine rodila je i kćerku Lizu.
– Moja ćerka je nešto najsavršenije na svetu! Njena lepota ne može se opisati rečima. Veoma mi je drago što sam posle dva sina konačno dobila naslednicu kojoj ću pružiti sve na svetu. U njenim očima vidim onu prodornost koju su svi videli u mojim dok sam bila dete – rekla je tada Elizabeth koja je te godine dobila i svoju prvu nominaciju za Oskara u ostvarenju “Giant”.

Giant

Ipak bračna sreća nije dugo trajala jer je njen treći muž poginuo u avionskoj nesreći 1959. godine, što je slavnu lepoticu učinilo veoma nesrećnom.
– Danima sam sedela kod kuće i plakala. Bila sam neutešna i more suza teklo je iz mojih očiju. Iskreno mogu da kažem da sam zapala u depresiju i da do tada nikada nisam bila toliko tužna. Ipak, shvatila sam da ne vredi očajavati i kako moram da nastavim da se borim, kako zbog sebe, tako i zbog moje dece – pričala je glumica.
Sledeće godine je već imala veliki razlog za slavlje, jer je nakon što je četiri puta za redom nominovana za Oskara konačno dobila svoju zlatnu statuetu I to za ulogu u filmu “Butterfield”. Na dodeli je blistala u beloj dugačkoj haljini sa crnim kaišem oko struka, belim rukavicama i velikim dijamantskim minđušama. Do bine u Codak teatru otpratio ju je njen kolega sa seta Eddie Fisher koji je ujedno bio i njen treći muž. Zbog veze sa njim dobila je epitet rasturačice brakova, jer je Eddie očaran njenom lepotom već posle nekoliko nedelja poznantva sa njom odlučio da se razvede od tadašnje supruge. Takva odluka ubrzo mu se vratila kao bumerang, jer je bio ostavljen već 1963. godine kada je glumačka diva na snimanju filma “Kleopatra” upoznala Richarda Burtona koji je tumačio lik Marka Antonija. Ona je za ulogu u tom filmu dobila čak milion dolara i tako postala najplaćenija umetnica u istoriji Holivuda, ali joj je poznanstvo sa petim mužem ipak bilo dragocenije.

Kleopatra

– Kada sam prvi put ugledala Richarda na snimanju “Kleopatre” u Rimu bio je veoma naočit i šarmantan. On je ušao u studio i pozdravio se sa svima, a onda je ugledao mene i istog trenutka mi je rekao: “Da li ti je neko do sada rekao koliko si lepa”, ja sam se nasmejala i već tada sam bila zaljubljena. Jedva sam čekala da se vratim u garderobu i da ostalim devojkama ispričam svoje impresije.
Taylorova i Burton uplovili su u strasnu romansu. Njihova veza punila je novinske stranice širom sveta, a proglašeni su i parom veka. Njihova ljubav postala je javna 1963. godine kada su se i jedno i drugo razveli od svojih partnera. Prvi put su se venčali 1964. godine u Montrealu na privatnoj ceremoniji.
– Obožavala sam Richarda, bio je tako muževan, obrazovan i stvarno nisam mogla da mu odolim čak i kada je konzumirao alkohol – govorila je Elizabeth koja je zbog njega počela i da pije.
U godinama koje su usledile, Taylorova je imala velike uspehe u karijeri. Već 1966. dobila je drugog Oskara za ulogu Marte u filmu “Ko se boji Virdžinije Vulf” u kome joj je partner ponovo bio Richard Burton. Novinari su hvalili njen rad, a kritičar Walker je nakon premijere napisao da je ona konačno dobila pravu ulogu i da je pokazala koliko vredi. Inače, pre nego što prihvalitila rolu Marte, Elizabeth se jako dvoumila da li da prihvati taj izazov jer je junakinja koju je igrala bila dvadeset godina starija od nje. Zbog toga je odlučila da se potpuno tranformiše, pa je uradila sede pramenove na kosi, ugojila se desetak kilograma, a ispod očiju je crtala podočnjake. Fotografija tako maskirane Taylorove obišla je čitav svet, a našla se čak i na naslovnici magazina “Life”, jer je njena lepota i tada bila neprevaziđena.

Njena zarada je rapidno rasla, a već sledeće godine snimila je film “The Timing of the Shrew” koji je zaradio čak dvesta miliona dolara što je bio tadašnji rekord. A holivudska zvezda je bila na vrhuncu karijeri i svi su je obožavali. Slikanje za editorijale, ova dama naplaćivala je čak milion dolara.
-Ukoliko je neko toliko lud da mi zbog onoga kako izgledam ponudi milion dolara za fotografisanje, ja neću biti luda da to odbijem – govorila je Taylorova.
Narednih desetak godina igrala je kako u veoma uspešnim tako i u nešto manje uspešnim projektima, a za partnere je imala najveće umetnike tog vremena poput Ave Garden, Marlona Branda, Jane Fonda i mnogi drugi.
Ipak, turbulentan brak sa Burtonom uticao je na ovu heroinu koja je počela sve više da pije, pa je nakon deset godina braka poželela da se razvede.
-U tom trenutku sam zaista mrzela Richarda. Ja sam dama i nisam smela sebi da dozvolim da se opijam sa njim – pričala je Liz, ali već sledeće godine ona se ponovo udala za Burtona i to na privatnoj ceremoniji u Bocvani.

Elizabeth i Richard, venčanje

Njihov drugi brak potrajao je svega četiri meseca, a posle razvoda Taylorova je odlučila da se leči od alkoholizma.
– Velike količine pića koje sam konzumirala uticale su na moj razum i lepotu. Odluka da se lečim je bila jedna od najpametnijih koje sam donela u svom životu.
Zvezda nije mogla mnogo da izdrži sama, pa se ubrzo nakon izlaska sa klinike udala za advokata i lokalnog političara Johna Warnera, od kojeg se razvela 1982. godine, da bi tada i otkrila zbog čega je toliko puta izgovarala sudbonosno “da”.
– Plašim se da budem sama, a i ne volim da spavam u praznom krevetu. To je sasvim normalna stvar. Malobrojni su ljudi koji mogu da uživaju u svojoj samoći, ali ja ne mogu, nisam tako vaspitana i nisam za to rođena. Čim osetim da sam sama, pomislim da smrt kuca na moja vrata, što je užasan osećaj – objasnila je glumica.
Ona je zbog poslova svog šestog muža morala da se preseli u Vašington gde je često bila depresivna i ponovo je pila, pa zato razvela i vratila na lečenje. Njena karijera je već tada bila na zalasku. Do 1980. godine glumila je u mnogim filmovima, ali su oni uglavnom bili neuspešni, pa se tiho povukla sa javne scene. Tokom devedesetih pojavljivala se u veoma popularnoj seriji “Dadilja”, a jednom prilikom je i pozajmila glas Megi u crtanoj seriji “Simsonovi”.

Serija Dadilja

Na zalasku karijere, ova dama je kupila veliko imanje u mondenskom delu Los Anđelesa, Bel Eru gde je ostala da živi do smrti, a posedovala je nekretnine i na Havajima, u Londonu i Palm Springsu.
Tokom lečenja na Beti Ford klinici upoznala je svog sedmog muža, dvadeset godina mlađeg radnika Larryja Fortenskyja koji se takođe odvikavao od alkohola i marihuane. Njega je neposredne pre odlaska u kliniku policija uhvatila da vozi u alkoholisanom stanju i pod dejstvom droge i država ga je poslala na lečenje, ali se taj odlazak ispostavio kao sudbinski za njega. Tri godina nakon što su počeli vezu, par je 1991. odlučio da se venča i organizovali su glamuroznu proslavu na imanju tada najpopularnijeg pop pevača Michaela Jacksona. Specijalno za tu priliku ranč “Neverland” bio je dekorisan, mlada je blistala u venčanici od dvadeset i pet hiljada dolara koju je dobila na poklon od kreatora Valentina, a na organizaciju ceremonije potrošili su čak milion i po dolara. Njihova svadba, na kojoj je među zvanicama bilo dosta zvezdi, imala je i humanitarni karakter pošto su novac koji su dobili umesto poklona uplatili u humanitarne svrhe za prevenciju HIV-a. Nakon pet godina par se razveo. Fortenski je bio taj koji je želeo da se rastanu i u obrazloženju je naveo da ne želi više da se oseća kao gospodin Taylor. On je od glumice dobio milion dolara, jer je u njihovom predbračnom ugovoru stajalo da je ona u slučaju razvoda dužna da mu isplati tu svotu za svakih pet godina koje provedu zajedno.

Poslednje godine života provela je posvećujući se humanitarnom radu i osnovala je sopstvenu fondaciju za prevenciju HIV-a. Međutim, ova zvezda nije bila sama, pa se zabavljala sa agentom za mlade talente Jasonom Wintersom. Na dodeli Oskara poslenji put se pojavila 2003. godine dok je njen poslednji posao bio 2007. kada je igrala u predstavi “Ljubavna pisma” i od prodaje ulaznica sakupljala novac za svoju fondaciju.
Osim što je često menjala supruge, život ove heroine bio je obeležen i čestim problemima sa zdravljem. Tako je operisala tumor na mozgu, dva puta je prebolela upalu pluća, rak kože, imala je i teškoće sa srcem i probleme sa kukovima, zbog čega je ostala u invalidskim kolicima. Poslednje mesece života provela je u bolnici Serdaj Sinaj u Los Anđelesu zbog problema sa srcem. Umrla je u sedamdeset i devetoj godini života, a kremirana je tokom skromne jevrejske ceremonije.
Elizabeth je bila predmet u čak pedeset i tri knjiga. Ona je i sama objavila nekoliko romana u kojima je opisivala svoj život, ali nikada se nije odlučila za pisanje autobiografije. Jednu od njenih najboljih biografija napisao je Wiliam J. Mann koji je u knjiži okarakteriosao kao “najveću glumicu svih vremena” koja je postavila standarde u tome šta znači biti Holivudska zvezda. A njeni prijatelji opisivali su je kao osobu koja poseduje retku vrlinu, a to je čista dobrota.

Izvor: injournal.rs