Proverite da li ste inteligentni

0
82

Brojne studije bavile su se našom inteligencijom i stvarima koje mogu da utiču na nju, a ovo su neke od najzanimljivijih koje mogu da vam pokažu da li ste inteligentni – iako nemate taj osećaj.

Učili ste da svirate neki instrument

Istraživanja su pokazala da muzika pomaže dečjem umu da se razvija na nekoliko načina. Studija sprovedena 2011. godine pokazala je da su se rezultati testova verbalne inteligencije znatno poboljšali kod dece starosti između 4 i 6 godina nakon što su proveli samo mesec dana učeći da sviraju neki instrument. Ovo isto potvrdilo je i istraživanje Glena Šelenberga koje je otkrilo da su šestogodišnjaci koji su devet meseci učili da sviraju klavir imali značajan porast inteligencije (IQ) u poređenju sa onima koji su išli na časove glume. Ipak, ovaj isti naučnik je 2013. zapazio da su deca koja postižu natprosečne rezultate uglavnom ona koja se odlučuju na časove muzike. Drugim rečima, u stvarnom svetu, muzika možda samo pojačava kognitivne razlike koje već postoje.

Najstarije ste dete u porodici

Najstarija deca u porodici su uglavnom i najpametnija, ali ne radi se o genetici, tvrdi jedna studija. Norveški epidemiolozi koristili su vojne podatke kako bi ispitali redosled rođenja, zdravstveno stanje i rezultate na IQ testovima skoro 250.000 muškaraca starosti između 18 i 19 godina koji su bili rođeni između 1967. i 1976. godine. Rezultati su pokazali da je prvorođeno dete imali IQ od 103 u poređenju sa 100 koliko je imalo drugorođeno dete, kod porodica koje su imale troje dece, treće dete je imalo IQ od 99. Njujork Tajms je pišući o ovom istraživanju iz 2007. godine ukazao na to da uzrok za ovu razliku nisu biološki faktori već psihološki odnos između roditelja i dece.

Mršavi ste

Za potrebe istraživanja iz 2006. godine naučnici su podvrgli 2.200 odraslih osoba testu inteligencije u periodu od 5 godina, a rezultati su ukazali na to da veći struk smanjuje kognitivne sposobnosti. Iste godine objavljena je još jedna studija koja je otkrila da su jedanaestogodišnjaci koji su imali lošije rezultate na verbalnim i pisanim testovima u svojim kasnijim godinama bili gojazni. Istraživači kažu da su pametnija deca tražila bolje obrazovanje koje im je obezbedilo viši društveni status i posao – i samim tim su imali bolju priliku da se brinu o svom zdravlju nego manje inteligentni vršnjaci.

Imate mačku

Naučnici su 2014. Posmatrali 600 studenata i otkrili da su oni koji su sebe identifikovali kao „osobe za pse“, bili znatno otvoreniji i prijateljskije raspoloženi nego studenti koji su više bili „mačkari“, a do svojih rezultata su došli uz pomoć testa koji meri određene osobine i inteligenciju.

Majka vas je dojila

Istraživanje sprovedeno 2007. godine tvrdi da su bebe koje su bile dojene odrasle u pametniju decu. Istraživači su u dve studije posmatrali više od 2.000 dece iz Velike Britanije i primetili da su dojena deca beležila 7 poena više na IQ testu – ali samo ako su imala posebnu verziju FADS2 gena koji je bio prisutan u otprilike identičnom broju kod dece koja jesu i koja nisu bila dojena. Ipak, potrebno je još ispitivanja kako bi se utvrdila veza između ovog gena i dojenja.

Levoruki ste

Levoruke osobe su ranije bile povezane sa kriminalom, a istraživači i dalje nisu sigurni da li zaista postoji više levorukih osoba među kriminalcima. Najnovija istraživanja ipak povezuju levorukost sa posebnim oblikom kreativnosti koji dozvoljava stvaranje novih i kreativnih ideja skoro iz ničega – barem kod muškaraca. Levoruke osobe mnogo bolje mogu da kombinuju dva obična predmeta na potpuno nov način kako bi stvorili treći, poput korišćenja šipke i metalne kante za pravljenje kućice za ptice.

Redovno pijete alkohol

Evolucioni psiholog Satoši Kanazava otkrili su da su osobe koje su imale visok rezultat na IQ testovima kao deca pile znatno više alkohola kao odrasli.

Rano ste naučili da čitate

Istraživači su 2012. posmatrali skoro 2.000 identičnih parova blizanaca u Velikoj Britaniji i otkrili da su oni koji su naučili da čitaju ranije imali nešto bolje rezultate na testovima kognitivnih sposobnosti. Autori ove studije veruju da čitanje u ranijim godinama povećava verbalne i neverbalne sposobnosti.

Puno brinete

Magazin Slate posmatrao je nekoliko različitih studija u vezi sa anksioznošću i primetio da su anksiozne osobe možda pametnije od drugih ljudi. Rezultati jednog takvog istraživanja pokazali su da je kod osoba koje puno brinu izmerena veća verbalna inteligencija, dok su osobe koje nisu previše brinule zabeležile bolje rezultate na testovima neverbalne inteligencije.

Duhoviti ste

Za potrebe jednog testa 400 studenata psihologije polagalo je test inteligencije koji je merio apstraktno rezonovanje i verbalnu inteligenciju. Onda je od njih traženo da smisle naslove za nekoliko stripova u magazinu Njujorker koje su potom ocenjivali nezavisni stručnjaci. Kao što su i predvideli, pametniji studenti takođe su bili i duhovitiji.

Znatiželjni ste

U Poslovnoj školi Univerziteta u Londonu profesor Tomas Čamoro-Premuci držao je predavanje o tome kako znatiželja i gladan um čine osobu ljubopitljivijom i zbog toga je ona otvorenija da uči i intelektualno se usavršava. A u prilog njegovoj tezi ide i istraživanje Goldsmit univerzieta u Londonu koje je pokazalo da intelektualno investiranje – način na koji ljudu investiraju svoje vreme i trud u intelekt – ima važnu ulogu u kognitivnom rastu pojedinca.

Neuredni ste

Rezultati istraživanja Univerziteta u Minesoti objavljenog u žurnalu „Psihološka nauka“, dr Ketlin Vohs otkrila je da rad u neurednoj sobi poboljšava kreativnost. Za potrebe ovog istraživanja, 48 osoba trebalo je da smisli neobičnu upotrebu za ping pong lopticu. Oni koji su radili u sređenim sobama imali su znatno manje kreativnih predloga nego osobe koje su razmišljale u neurednoj sredini.

Niste imali seks sve do srednje škole

Srednjoškolci sa visokim koeficijentom inteligencije su češće device nego oni sa prosečnim ili nižim koeficijentom, pokazalo je istraživanje Unierziteta Severna Karolina. Ne samo da su ti tinejdžeri imali bolje rezultate, već se sa romantičnim partnerom nisu toliko često ljubili i držali za ruke.

Noćna ste ptica

Studija objavljena u „Oficijelnom žurnalu internacionalnog društva za studiranje individualnih razlika“ otkrila je da, kada se izbace sve druga varijable, noćne ptice poseduju bolji intelekt od onih koji rano rane. Oni napominju da noćne aktivnosti nisu bile toliko zastupljene kod naših predaka, kao i da inteligentnije osobe češće ostaju duže budne jer se pametni ljudi češće „zalažu za evoluciono nove vrednosti“.

Ne trudite se uvek previše

Ne želimo da kažemo da je lenjost znak inteligencije, ali često se dešava da pametne osobe ne moraju uvek da se previše trude kao oni koji se „bore“ da unaprede svoje veštine – barem u određenim poljima. Studija Vanderbilt univerziteta koja je pratila 2.000 klinaca koji su bili u 1 odsto najpametnijih u SAD do svoje 13. godine pokazala je da su oni u samom vrhu imali tri do pet puta veće šanse da doktoriraju, obezbede određeni patent, objave članak u naučnom časopisu ili objave neki literarni rad. Iako je naš trud da postanemo pametniji vredan pohvale, postoje određene urođene sposobnosti koje nekada ne mogu biti naučene.

Ne morate da stalno budete okruženi ljudima

Iako je većina ljudi srećnija kada je okružena prijateljima, Londonska škola ekonomije otkrila je da pametni ljudi nisu kao većina kada su u pitanju nivoi sreće i socijalizacija. Ako obožavate vaše prijatelje, ali vam je potreban i dobar vremena samo za vas, to bi mogao da bude znak da ste inteligentniji od većine.

Koristili ste rekreativne droge

Istraživanje iz 2012. godine koje je posmatralo 6.000 Britanaca rođenih 1958. otkrilo je vezu između inteligencije u detinjstvu i korišćenja rekreativnih droga u odraslim godinama. Naučnici su zaključili da ovi rezultati ukazuju na to da visok IQ u detinjstvu može da dovede do usvajanja ponašanja koja su potencijalno štetna po naše zdravlje.

Izvor: Noizz.rs