Napravljen lek za prevenciju migrene

160

Prvi preliminarni rezultati su ohrabrujući, čini se da bi nova terapija, koju je nedavno odobrila Američka agencija za hranu i lekove, mogla da bude efikasna. Studije su potvrdile da ljudi sa migrenama u većem procentu imaju uočene promene na mozgu.

Svako ko je bar jednom u životu imao migrenu tvrdi da nema gore glavobolje. Pulsirajući bol, obično samo na jednoj strani glave, sa mučninom i povraćanjem zna da potraje i 72 sata. Podaci pokazuju da od migrena pati čak do 20 odsto populacije – samo u Evropi 65 miliona ljudi bar jednom godišnje mora da leči nesnosnu migrenoznu glavobolju.

Nauka još nije načisto ni šta je uzrok ovim glavoboljama, niti šta sve mogu da budu okidači. Ozbiljne migrene, naročito ako su učestale, ne samo da utiču na pacijente, već i na njihov porodični, seksualni i poslovni život. Istraživanja pokazuju da pacijenti sa migrenama, osim što trpe jake bolove, prilikom napada postaju nervozni, lako “pobesne” na članove porodice, a kasnije ih grize savest zbog takvog ponašanja prema bližnjima.

Čak je i Svetska zdravstvena organizacija migrenu proglasila jednom od najviše onesposobljavajućih hroničnih bolesti, koja dovodi do gubitka kontrole svakodnevnog života i negativno utiče na lični, socijalni i profesionalni život pacijenta.

Okidača za migrenu ima mnogo, i razlikuju se od osobe do osobe. Kod većine su to glad, izmena režima sna, nedovoljno sna, nedostatak magnezijuma, određena hrana ali i hormonski status. Ali, mehanizme koji dovode do migrene, kao i tačne uzroke, naučnici nisu još u potpunosti razotkrili. To je razlog promenljivog uspeha u lečenju migrene – uprkos moćnim lekovima koji mogu da suzbiju bol. Oni su efikasni samo ako se daju na vreme, na samom početku napada. Naučnici do sada nisu našli načine da utiču na učestalost migrenoznih napada, koja kod nekih ljudi može da bude tako velika, da su dobar deo meseca onesposobljeni za svakodnevni život. Najnovija istraživanja su potvrdila da kod osoba sa migrenom, kako onih koji imaju takozvanu auru, tako i onih koji je nemaju, skeniranja pokazuju promenu u strukturi mozga.

Poslednja istraživanja su uključila analizu 19 studija o migrenama. Sve su koristile neke od dijagnostičkih metoda snimanja, i sve su potvrdile da ljudi sa migrenama u većem procentu imaju uočene promene na mozgu, od onih koji nemaju ove bolne glavobolje.

Ali, naučnici, poput Alona Mogilnera, neurohirurga iz Njujorka pitaju se da li abnormalnosti uočene na magnetnoj rezonanci glave znače da pacijenti imaju migrene zbog promena na mozgu, ili promene na mozgu nastaju zbog ovih glavobolja? Većina lekara zastupa stav da pacijenti ne treba da se brinu oko ovih promena, i da ovo otkriće ima veći značaj za rad na novim lekovima protiv migrene, nego za tok bolesti.

Nedavno je Američka agencija za hranu i lekove odobrila eksperimentalni lek, koji bi mogao da pomogne u prevenciji migrena, naročito kod osoba koje imaju bar nekoliko migrenoznih napada mesečno. Dva leka, od kojih se jedan daje intravenozno, a drugi injekcijom, deo su novog pristupa prevenciji migrena.

U pitanju su monoklonalna antitela, koja ciljaju mali protein kalcitonin peptid (CGRP) povezan sa genima. Istraživanja su pokazala da je ovaj protein okidač za migrenu.

Rezultati studije pokazali su da su pacijenti imali za 66 odsto manje napada migrene pet do osam nedelja posle samo jedne doze leka čije je ime za sada ALD403. U drugom ispitivanju, pacijenti koji su primili injekciju, prijavili su slično poboljšanje tri meseca posle dvonedeljnog tretmana lekom. Ali, ovi rezultati, objavljeni na godišnjem sastanku Američke akademije za neurologiju, preliminarni su. Kako sami priznaju, lekari su još pod velikim stresom dok pokušavaju da daju odgovore na mnoga postavljena pitanja.

Ipak, pacijenti sa migrenom mogu da se nadaju da će ovaj lek u razvoju uskoro moći da im olakša muke, kaže dr Piter Godsbaj, neurolog sa Univerziteta u Kaliforniji, koji je radio na obe studije, prenosi portal eb md. Trenutno se za prevenciju migrene koriste lekovi razvijani za neke druge bolesti. To se pre svega odnosi na antidepresive, lekove za povišeni pritisak i lekove protiv neuroloških napada.

S druge strane, lek koji cilja na CGRP je prvi lek napravljen specijalno za prevenciju migrene. Prvi preliminarni rezultati su veoma ohrabrujući, i čini se da bi ovi lekovi mogli da budu veoma efikasni.

Kliničko testiranje je uključilo 163 pacijenta koji su nasumice primali ALD403, ili placebo infuziju. Pre tretmana, svi pacijenti su imali migrenu pet do čak 14 dana mesečno. Pet do osam nedelja kasnije, pacijenti koji su uzimali lek imali su 5 do 6 dana sa migrenama manje tokom jednog meseca. Zanimljivo je i da je grupa koja je primala placebo, osetila poboljšanje stanja.

Izvor: Večernje novosti

PODELI