Životna priča Elizabet Tajlor: Svi usponi i padovi holivudske dive

0
84

Bila je Kleopatra, Rebeka, Jelena Trojanska, Megi u filmu “Mačka na usijanom limenom krovu” i svaku svoju ulogu, holivudska diva Elizabeth Taylor nadahnula je jedinstvenom hariznom i vizuelnom transformacijom, ali je na velikom platnu uvek blistala u svoj svojoj lepoti. Jedinstvene plavoljubičaste oči, tamna kosa i svetao ten veoma rano ovu glumicu svrstali su među omiljenu kod američkih producenata, a njenu lepotu opisivali su mnogi književnici.
Elizabeth Taylor rođena je 27. februara 1932. godine u Londonu, u jevrejskoj porodici kao drugo dete Sare Viole, nekadašnje glumice, i Francisa Lenna Taylora, prodavca umetničkih dela. Elizabeth je imala i starijeg brata Howarda za koga je u detinjstvu bila izuzetno vezana. Po priči njene majke, glumačka zvezda prvih devet dana života nije otvarala svoje oči, ali su one zasijale u punom sjaju čim je progledala.
– Majka mi je pričala da devet dana nakon rođenja nisam otvorila oči. Kada sam ih konačno otvorila, prvo što sam videla bio je njen verenički prsten i toj slici ostala sam verna do danas – izjavila je Elizabeth jednom prilikom opisujuću svoju ljubav prema dijamantima i skupocenom nakitu.

Kada je napunila tri godine, roditelji su je već tada upisali na časove baleta, a čim je počeo Drugi svetski rat, kao američki doseljenici u Britaniji vratili su se u Sjedinjene Države kako bi izbegli ratne sukobe koji su počeli da se zahuktavaju unutar Evrope i naselili se u Los Anđeles. Njen otac je tamo otvorio umetničku galeriju koja je privukla mnoge ljude iz sveta filma, pa je ova porodica na taj način ušla u prestižno društvo bogatih. Ambiociozna Sara, rešila je da taj status, kao i lepotu svoje kćerke što bolje iskoristi.
– Kada smo stigli u Ameriku, roditelji su, zbog moje lepote za koju su tvrdili da je nezapamćena, odmah želeli da postanem glumica. Ispostavilo se da je baš taj izgled obeležio čitav moj život, ali ja nikada nisam bila od onih dama koje tvrde da su pametne i kako im lepota smeta. Oduvek sam govorila da mi je izgled samo pomagao u životu – govorila je slavna glumica.

Već sa njenih sedam godina, mnogi ljudi u Holivudu su savetovali njenoj majci da je odvede na kasting za film “Prohujalo sa vihorom” gde je bilo nekoliko uloga za decu. Međutim, Sara Viola je to odbila jer je smatrala da je njena kćerka još mlada za takva iskustva pošto je i sama bila glumica kao dete. Nakon dve godine, odlučila je da je pravo vreme da se Elizabeth pojavi na velikom platnu. Za tada devetogodišnju lepoticu interesovale su se dva veoma jaka filmska studija – “Universal Pictures” i “MGM”. Obe kompanije nudile su dugogodišnje ugovore za malu Liz i utkrkivale se koja će dati veću ponudu, a porodica se odlučila za “Universal”. Nakon što su potpisali sedmogodišnji ugovor, Taylorova je snimila svoj prvi film “Rodi se svake desete minute” u kome je dobila sporednu ulogu devojčice Glorie Twin. Ubrzo je došlo do preokreta i desetogodišnja lepotica je dobila otkaz bez objašnjenja, jer se nije dopala kasting direktoru “Universal-a”. On je smtrao da njen izgled nije poseban i da ne poseduje harizmu, a njene ljubičaste oči mu se ni malo nisu sviđale, jer je u njima bilo nečeg staračkog.

Rodi se svake desete minute

– Mnogo puta su mi dok sam bila dete govorili da izgledam mnogo starije i da je u mojim očima neka tuga. To je zato što sam od malena gledala ljude u oči i trudila se da prozrem u njihovu dušu, a moja pitanju su oduvek bila direktna – objašnjavala je dvostruka Oskarovka.
Otkaz koji je dobila iz uglednog filmskog studija nije mnogo potresao njenu porodicu, jer su istog trenutka za njihovu naklonost počeli da se bore pomenuti “MGM”, ali i “20th Century Fox”. Ona se odlučuje za saradnju sa “MGM-om” jer su čelni ljudi kako je posle pričala bili mnogo ljubazniji na razgovorima i već 1943. godine dobija glavnu žensku ulogu u filmu za decu “Lesi se vraća kući”. Njen partner u tom ostvarenju bio je Roddy McDowall sa kojim će se družiti gotovo čitavog života.
– Kada sam je prvi put video odmah sam primetio njene dugačke trepavice. Bila je devojčica koja je rođena da bude na velikom platnu – pričao je McDowall.

Veliki uspeh filma o Lesiju doneo je desetogodišnjoj Elizabeth veliku popularnost, ali i sedmogodišnji ugovor sa “MGM-om” sa početnim primanjem od sto dolara nedeljno i sa progresivnim rastom primanja. Njen prvi zadatak pod novim ugovorom bila je uloga u filmu “Džejn Ejr” koji je rađen po istoimenom romanu Charllote Bronte, a iste godine snimila je i svoj drugi film sa McDowallom “The White Cliffs of Dover”.
Upornost da dobije glavnu rolu u filmu “National Velvet” jako joj se isplatila jer je već sa dvanaest godina postala zvezda. Ona tu glumi mladu devojku koja trenira svog konja kako bi osvojio prvo mesto na nacionalnom takmičenju. Često je ponavljala da joj je to najdraža uloga, iako je tokom snimanja pala sa konja zbog čega je čitavog života imala probleme sa leđima.
– Gledaoci filma se već u prvoj sceni zaljubljuju u prelepu Elizabeth Taylor – opisivao je jedan od producenata Walker fenomen popularnosti filma i dodao:
– Razlog njegove ogromne popularnosti je junakinja koja sa snagom opsesije veruje u svoj cilj. Na taj način daje veru ljudima da je sve moguće i zbog toga će ovo biti jedan od generacoijskih klasika – prognozirao je Walker.

Kako je “National Velvet” zaradio čak četiri miliona dolara, Elizabeth dobija novi ugovor i njena nedeljna plata sada iznosi sedamsto pedeset dolara. Usledile su mnogobrojne uloge tinejdžerki koje je odlično odigrala, a pošto je već kao dete bila zvezda pohađala je školu u okviru filmskog studija koja je bila namenjena deci-glumcima. To joj se ni malo nije dopalo I želela je da pohađa običnu školu.
– Jedini period kada sam bila srećna u životu je bio pre nego što sam počela da radim. Igrala sam se sa drugom decom i uživala. Nakon filma “National Velvet” ta čarolija je prekinuta jer su svi počeli da me gledaju kao neko nastrano i nerealno biće – pričala je Taylorova i dodala:
– Škola koju sam tada počela da pohađam mi se nije dopala, jer to zapravo i nije bila škola. U jednom trenutku sam bila u situaciji da mi profesor viče zbog nenapisanog zadatka, a već posle petnaest minuta su me vodili u drugi kraj studija gde bi trebalo da snimim strasnu ljubavnu scenu. To je bilo šizofreno stanje za nekoga ko ima petnaest godina.
Tokom tinejdžerskih dana, filmska diva nije imala ni osnovno obrazovanje, pa je morala da koristi prste da bi sabrala dva jednocifrena broja zbog čega je bila jako nesrećna. Ona je sa šesnaest godina želela da prestane da snima filmove i da se vrati normalnom životu, ali joj majka to nije dozvolila. Stalno ju je terala da vežba scene pred ogledalom i da radi na svom glumačkom talentu.

Zaverenik

Zato u oktobru 1948. brodom “Queen Marry” putuje u Veliku Britaniju gde je u “Zavereniku” prvi put dobila priliku da igra odraslu ženu. Iako je film loše prošao i kod publike i kod kritike, Elizabeth je dobila samo pohvale. U časopisu “Time” rekli su za nju da je “dragulj velike cene” i “pravi zvezdani safir”. Kritičari nisu mogli da ne primete da je već u šesnaestoj godini imala obline poput dvadesetogodišnjakinje i da je izrasla u prelepu ženu. Upravo zbog tih karakteristika, ona je od dečijih lako počela da igra ozbiljne ženske uloge, a njena zarada uskoro je iznosila 2000 dolara nedeljno i pored toga što je glumila u neuspešnim filmovima.
Prvo ostvarenje sedme umetnosti koje je doživelo uspeh, a u kome je igrala odraslu ženu je “Nevestim otac” snimljen 1950. Već sledeće godine doživljava vrtoglaf uspeh sa filmom “Mesto pod suncem” gde glumi lepoticu iz visokog društva. Kritičari pišu da je njena lepota izvanredna u filmu, ali i da je veoma talentovana umetnica koja zaslužuje Oskara.

Mesto pod suncem

Usledio je ponovo talas loših uloga za glumačku zvezdu, ali je zato u njenom privatnom životu bilo mnogo obrta. Kao devetnaestogodišnjakinja prvi put je stupila u brak sa Conradom Hiltonom, potomkom bogataške porodice Hilton. Brak je trajao samo osam meseci, a u medijima se pisalo da je Conrad bio pijanac i narkoman koji je tukao svoju suprugu i da nije želeo da s njom vodi ljubav.
– Veoma rano sam stupila u bračne vode. Majka mi je dala slobodu da izlazim sa muškarcima koji su bili dobra prilika, ali Konrad i ja ipak nismo imali dovoljno životnog iskustva da bi naš brak opstao – govorila je Elizabeth koja je već naredne godine stupila u drugi brak kada ju je tokom snimanja filma “Ivanhoe” u Engleskoj osvojio britanski kolega Michael Wilding.
Nakon pet godina braka u kojem je dobila dva sina, Michaela i Cristophera, rastala se i od britanskog glumca s kojim, po njenoj priči, nije mogla da izdrži jer je sputavao njene želje i potrebe.
– Imam samo dvadeset četiri godine, a već se osećam mrtvom. On je otac mojih sinova, ali i najdosadniji čovek na svetu, što više nisam mogla da izdržim.

Elizabeth Taylor i Michael Wilding

Brak ipak nije sputavao lepoticu da snima filmove, iako je imala uglavnom neuspešne naslove, ona je radila čak i tokom druge trudnoće. Ipak, usled neuspeha, novinski kritičari su počeli sve česšće da pišu da ona ne poseduje ništa više osim lepog lica i sjajne figure.
– Evidentno je da na velikom platnu vidimo lepo lice. Gospođa Taylor sija na ekranu tako da bi se svaki anđeo postiteo njenog izgleda, ali sve ostalo je veoma slabo – pisalo je u Njujork Herlard tribunu nakon premijere njenog filma “Rhapsody”.
Udaja za producenta Mikea Todda 1957. godine učinila joj je život mnogo lepšim. Počela je da dobija nešto ozbiljnije uloge, a naredne godine rodila je i kćerku Lizu.
– Moja ćerka je nešto najsavršenije na svetu! Njena lepota ne može se opisati rečima. Veoma mi je drago što sam posle dva sina konačno dobila naslednicu kojoj ću pružiti sve na svetu. U njenim očima vidim onu prodornost koju su svi videli u mojim dok sam bila dete – rekla je tada Elizabeth koja je te godine dobila i svoju prvu nominaciju za Oskara u ostvarenju “Giant”.

Giant

Ipak bračna sreća nije dugo trajala jer je njen treći muž poginuo u avionskoj nesreći 1959. godine, što je slavnu lepoticu učinilo veoma nesrećnom.
– Danima sam sedela kod kuće i plakala. Bila sam neutešna i more suza teklo je iz mojih očiju. Iskreno mogu da kažem da sam zapala u depresiju i da do tada nikada nisam bila toliko tužna. Ipak, shvatila sam da ne vredi očajavati i kako moram da nastavim da se borim, kako zbog sebe, tako i zbog moje dece – pričala je glumica.
Sledeće godine je već imala veliki razlog za slavlje, jer je nakon što je četiri puta za redom nominovana za Oskara konačno dobila svoju zlatnu statuetu I to za ulogu u filmu “Butterfield”. Na dodeli je blistala u beloj dugačkoj haljini sa crnim kaišem oko struka, belim rukavicama i velikim dijamantskim minđušama. Do bine u Codak teatru otpratio ju je njen kolega sa seta Eddie Fisher koji je ujedno bio i njen treći muž. Zbog veze sa njim dobila je epitet rasturačice brakova, jer je Eddie očaran njenom lepotom već posle nekoliko nedelja poznantva sa njom odlučio da se razvede od tadašnje supruge. Takva odluka ubrzo mu se vratila kao bumerang, jer je bio ostavljen već 1963. godine kada je glumačka diva na snimanju filma “Kleopatra” upoznala Richarda Burtona koji je tumačio lik Marka Antonija. Ona je za ulogu u tom filmu dobila čak milion dolara i tako postala najplaćenija umetnica u istoriji Holivuda, ali joj je poznanstvo sa petim mužem ipak bilo dragocenije.

Kleopatra

– Kada sam prvi put ugledala Richarda na snimanju “Kleopatre” u Rimu bio je veoma naočit i šarmantan. On je ušao u studio i pozdravio se sa svima, a onda je ugledao mene i istog trenutka mi je rekao: “Da li ti je neko do sada rekao koliko si lepa”, ja sam se nasmejala i već tada sam bila zaljubljena. Jedva sam čekala da se vratim u garderobu i da ostalim devojkama ispričam svoje impresije.
Taylorova i Burton uplovili su u strasnu romansu. Njihova veza punila je novinske stranice širom sveta, a proglašeni su i parom veka. Njihova ljubav postala je javna 1963. godine kada su se i jedno i drugo razveli od svojih partnera. Prvi put su se venčali 1964. godine u Montrealu na privatnoj ceremoniji.
– Obožavala sam Richarda, bio je tako muževan, obrazovan i stvarno nisam mogla da mu odolim čak i kada je konzumirao alkohol – govorila je Elizabeth koja je zbog njega počela i da pije.
U godinama koje su usledile, Taylorova je imala velike uspehe u karijeri. Već 1966. dobila je drugog Oskara za ulogu Marte u filmu “Ko se boji Virdžinije Vulf” u kome joj je partner ponovo bio Richard Burton. Novinari su hvalili njen rad, a kritičar Walker je nakon premijere napisao da je ona konačno dobila pravu ulogu i da je pokazala koliko vredi. Inače, pre nego što prihvalitila rolu Marte, Elizabeth se jako dvoumila da li da prihvati taj izazov jer je junakinja koju je igrala bila dvadeset godina starija od nje. Zbog toga je odlučila da se potpuno tranformiše, pa je uradila sede pramenove na kosi, ugojila se desetak kilograma, a ispod očiju je crtala podočnjake. Fotografija tako maskirane Taylorove obišla je čitav svet, a našla se čak i na naslovnici magazina “Life”, jer je njena lepota i tada bila neprevaziđena.

Njena zarada je rapidno rasla, a već sledeće godine snimila je film “The Timing of the Shrew” koji je zaradio čak dvesta miliona dolara što je bio tadašnji rekord. A holivudska zvezda je bila na vrhuncu karijeri i svi su je obožavali. Slikanje za editorijale, ova dama naplaćivala je čak milion dolara.
-Ukoliko je neko toliko lud da mi zbog onoga kako izgledam ponudi milion dolara za fotografisanje, ja neću biti luda da to odbijem – govorila je Taylorova.
Narednih desetak godina igrala je kako u veoma uspešnim tako i u nešto manje uspešnim projektima, a za partnere je imala najveće umetnike tog vremena poput Ave Garden, Marlona Branda, Jane Fonda i mnogi drugi.
Ipak, turbulentan brak sa Burtonom uticao je na ovu heroinu koja je počela sve više da pije, pa je nakon deset godina braka poželela da se razvede.
-U tom trenutku sam zaista mrzela Richarda. Ja sam dama i nisam smela sebi da dozvolim da se opijam sa njim – pričala je Liz, ali već sledeće godine ona se ponovo udala za Burtona i to na privatnoj ceremoniji u Bocvani.

Elizabeth i Richard, venčanje

Njihov drugi brak potrajao je svega četiri meseca, a posle razvoda Taylorova je odlučila da se leči od alkoholizma.
– Velike količine pića koje sam konzumirala uticale su na moj razum i lepotu. Odluka da se lečim je bila jedna od najpametnijih koje sam donela u svom životu.
Zvezda nije mogla mnogo da izdrži sama, pa se ubrzo nakon izlaska sa klinike udala za advokata i lokalnog političara Johna Warnera, od kojeg se razvela 1982. godine, da bi tada i otkrila zbog čega je toliko puta izgovarala sudbonosno “da”.
– Plašim se da budem sama, a i ne volim da spavam u praznom krevetu. To je sasvim normalna stvar. Malobrojni su ljudi koji mogu da uživaju u svojoj samoći, ali ja ne mogu, nisam tako vaspitana i nisam za to rođena. Čim osetim da sam sama, pomislim da smrt kuca na moja vrata, što je užasan osećaj – objasnila je glumica.
Ona je zbog poslova svog šestog muža morala da se preseli u Vašington gde je često bila depresivna i ponovo je pila, pa zato razvela i vratila na lečenje. Njena karijera je već tada bila na zalasku. Do 1980. godine glumila je u mnogim filmovima, ali su oni uglavnom bili neuspešni, pa se tiho povukla sa javne scene. Tokom devedesetih pojavljivala se u veoma popularnoj seriji “Dadilja”, a jednom prilikom je i pozajmila glas Megi u crtanoj seriji “Simsonovi”.

Serija Dadilja

Na zalasku karijere, ova dama je kupila veliko imanje u mondenskom delu Los Anđelesa, Bel Eru gde je ostala da živi do smrti, a posedovala je nekretnine i na Havajima, u Londonu i Palm Springsu.
Tokom lečenja na Beti Ford klinici upoznala je svog sedmog muža, dvadeset godina mlađeg radnika Larryja Fortenskyja koji se takođe odvikavao od alkohola i marihuane. Njega je neposredne pre odlaska u kliniku policija uhvatila da vozi u alkoholisanom stanju i pod dejstvom droge i država ga je poslala na lečenje, ali se taj odlazak ispostavio kao sudbinski za njega. Tri godina nakon što su počeli vezu, par je 1991. odlučio da se venča i organizovali su glamuroznu proslavu na imanju tada najpopularnijeg pop pevača Michaela Jacksona. Specijalno za tu priliku ranč “Neverland” bio je dekorisan, mlada je blistala u venčanici od dvadeset i pet hiljada dolara koju je dobila na poklon od kreatora Valentina, a na organizaciju ceremonije potrošili su čak milion i po dolara. Njihova svadba, na kojoj je među zvanicama bilo dosta zvezdi, imala je i humanitarni karakter pošto su novac koji su dobili umesto poklona uplatili u humanitarne svrhe za prevenciju HIV-a. Nakon pet godina par se razveo. Fortenski je bio taj koji je želeo da se rastanu i u obrazloženju je naveo da ne želi više da se oseća kao gospodin Taylor. On je od glumice dobio milion dolara, jer je u njihovom predbračnom ugovoru stajalo da je ona u slučaju razvoda dužna da mu isplati tu svotu za svakih pet godina koje provedu zajedno.

Poslednje godine života provela je posvećujući se humanitarnom radu i osnovala je sopstvenu fondaciju za prevenciju HIV-a. Međutim, ova zvezda nije bila sama, pa se zabavljala sa agentom za mlade talente Jasonom Wintersom. Na dodeli Oskara poslenji put se pojavila 2003. godine dok je njen poslednji posao bio 2007. kada je igrala u predstavi “Ljubavna pisma” i od prodaje ulaznica sakupljala novac za svoju fondaciju.
Osim što je često menjala supruge, život ove heroine bio je obeležen i čestim problemima sa zdravljem. Tako je operisala tumor na mozgu, dva puta je prebolela upalu pluća, rak kože, imala je i teškoće sa srcem i probleme sa kukovima, zbog čega je ostala u invalidskim kolicima. Poslednje mesece života provela je u bolnici Serdaj Sinaj u Los Anđelesu zbog problema sa srcem. Umrla je u sedamdeset i devetoj godini života, a kremirana je tokom skromne jevrejske ceremonije.
Elizabeth je bila predmet u čak pedeset i tri knjiga. Ona je i sama objavila nekoliko romana u kojima je opisivala svoj život, ali nikada se nije odlučila za pisanje autobiografije. Jednu od njenih najboljih biografija napisao je Wiliam J. Mann koji je u knjiži okarakteriosao kao “najveću glumicu svih vremena” koja je postavila standarde u tome šta znači biti Holivudska zvezda. A njeni prijatelji opisivali su je kao osobu koja poseduje retku vrlinu, a to je čista dobrota.

Izvor: injournal.rs