Dr Zoran Milivojević: Za ozbiljnu vezu nije dovoljna samo ljubav
Čak 80 % ljudi je ubeđeno da ne postoji razlika između zaljubljenosti i ljubavi. Oni su uglavnom sigurni da je zaljubljenost „prva faza ljubavi“ i da je perspektiva veze veća što je zaljubljenost jača. Ali, istina je, izgleda, nešto drugačija. Zaljubljenost je emocija koja nije prirodna i mogu da se zaljube samo oni ljudi koji precenjuju ljubav- tvrdi psihoterapeut dr Zoran Milivojević.
-Zaljubljeni ljudi u ljubavi vide „put za sreću do kraja života“. Oni idealizuju ljubav, a samo onaj ko to radi može odmah da poveruje da je našao idealnu osobu za sebe. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Taj model je nastajao u visokim krugovima pre 200 godina , deo je popularne kulture, romantičnih knjiga, pa kasnije i Holivuda, a vremenom je dospeo i u narod. Vođeni time, ljudi očekuju da će naći nekog s kim će fenomenalno živeti do kraja života, s kim će sve biti divno i krasno. Preuzeli su nerealne scenarije koje pokušavaju da ostvare u svojim životima što nužno vodi u razočaranje. To je neizbežna sudbina idealizacije, tako da zaljubljenost nije prva faza ljubavi već prva faza razočaranja- kaže Zoran Milivojević.
„To je osoba mog života“- rečenica je koja uglavnom odzvanja u glavi zaljubljenog čoveka. Ukoliko je takvo osećanje obostrano, partneri se u početku veze veoma trude jedno oko drugog, ali vremenom intenzitet tih odnosa se smanjuje što neretko oni pogrešno tumače.
-Imaju utisak da opada kvalitet veze, a žene tad često umeju da kažu: „Eto, od kad je siguran da je „to-to“ prestao je da se trudi“- objašnjava Milivojević.- Istina je da ju je partner već osvojio i da je vreme da „žive život“ i to treba da bude tako. Ljudi postanu svesni realnog toka veze tek kad prođe idealizacija, pa se pitaju: „Gde su mi bile oči“.
Užbenik Zorana Milivojevića “Emocije” koristi se kao literatura na čak 12 fakulteta u regionu. Sa stavovima ovog uglednog psihoterapeuta na temu zaljubljenosti se mnoge kolege slažu, ali njegovu teoriju često veoma teško prihvataju neki drugi intelektualci, žene, novinari…
-Ono što izaziva malo burnije reakcije je moja tvrdnja da kada ljudi postignu stanje emocionalne zrelosti izgube sposobnost zaljubljivanja. To nije čak moja ideja, već je to rekao Karl Gustav Jung . Kad ljudi emocionalno odrastu, onda analitično gledaju i prihvataju sebe i druge, nemaju potrebu da nikog idealizuju i samim tim gube sposobnost zaljubljivanja.
Potreba za zaljubljenošću koja će „večno da traje i pretvori se u veliku ljubav“ dovodi do toga da su ljudi vrlo nesrećni u svom ljubavnom životu, kaže dr Milivojević.
-Zapadna civilizacija veruje u zaljubljenost, ali toga nema u Africi i Aziji. Ni ovde toga nije bilo sve do pojave Holivuda. Sa romantizmom i pisane reči na tu temu ta ideja je masovno počela da se širi. Ljudi su u transu na filmskom platnu gledali takve priče, mladi više nisu želeli da liče na svoje roditelje, nego su pogođeni filmom, postali željni toga da lepotu, bogatstvo, romantiku dožive makar na pet minuta u svom životu.
Istina je da čoveku nije baš lako da prepozna i sam definiše da li voli ili je ono što oseća zaljubljenost. Dr Milivojević kaže da tu ključnu ulogu ima emocionalna pismenost.
-Oni samo mogu da kažu da je zaljubljenost jača i snažnija po osećaju od ljubavi, ali kada objasnimo psihološke mehanizme na osnovu kojih nastaju te dve emocije onda vidimo da su one potpuno različite. Ako je zaljubljenost jabuka a ljubav kruška,ne možemo očekivati da jabuka pređe u krušku.
Ono što je moja poruka je da mi ne treba da biramo partnere. Treba da priznamo da ne znamo to da radimo. Nekada su roditelji deci birali budućeg muža ili ženu, to su bili ugovorni brakovi. Mi smo to odbacili kao primitivno i onda su ljudi sami sebi hteli da nađu partnera, da se zaljube, ali zaljubljenost nije dobar način. Šta onda preostaje? Biti proračunat? Onda ćemo birati partnera bez ljubavi. Ne valja ni jedno ni drugo! Moja poruka je da za ozbiljnu vezu nije dovoljna ljubav nego je potrebno naći nekog ko ima sličnu predstavu o zajedničkom životu. Ljudi ostaju zajedno kad imaju temeljnu saglasnost oko važnih životnih pitanja, životnih vrednosti, o tome kako veza treba da se odvija.
U prilog ovoj teoriji govori činjenica da neretko na bračne terapije dolaze ljudi koji se vole, imaju dobar emotivni i seksualni život, ali ih različite predstave o tome kako veza treba da izgleda dovode u brojne neprijatne situacije, pa i svađe.
– U takvim vezama uvek je neko nezadovoljan, ne mogu da se dogovore, raskidaju, vraćaju se jedno drugom, pa opet raskidaju…. Ako takav par dolazi na terapiju s njima se radi na mehanizmima koji ih destabilizuju, a u osnovi je to da se približe jedno drugom u koncepciji veze. Ljubav je važan temelj, ali je bitno i da razmišljamo o toj relaciji u realnom životu. Upozoravamo mlađe generacije da dobro razmisle, da nije dovoljno da se zaljube, već i da razmišljaju o tome koliko su kompatibilni sa svojim partnerom.
Kao i na mnoge životne teme, tako mediji imaju ogroman uticaj i na predstavu o ljubavi. Tokom osamdesetih godina prošlog veka Holivud je prestao da publikuje velike ljubavne filmove jer je za njih počelo da se gubi interesovanje, ali je zato došlo do hiperprodukcije španskih serija koje su sa sobom donele takođe nerealne slike o ljubavi.
-Ljudi čiji su roditelji poverovali u holivudske scenarije živeli su u porodici u kojoj je brak bio prilično nestabilan. Mnogi od njih su se završili razvodom, a brojne devojke su zaključile da su njihove mame u svemu tome ispale žrtve (tata je u velikom broju slučajeva otišao s mlađom ženom). Takve devojke imaju običaj da kažu da ne žele da budu kao mama i da veruju muškarcima. Tad nastaje kultura narcizma. Narcis je onaj koji je neosetljiv, nedovoljno se vezuje za druge, ima smanjenu sposobnost ljubavi, nema empatiju, saosećajnost, brigu za druge. Ti narcisoidni mladi ljudi pokušavaju da žive sebičan život sa ciljem da imaju novca, putuju, imaju partnere (čak i više njih jer govore sebi“ ko zna šta će biti s njima, život svašta nudi“), fizički izgled im je veoma važan, ne vezuju se za jednu osobu… Priroda čoveka je takva da kvalitetnije živi kad se veže za nekog, kad ima bliskost. Na toj vrsti odnosa raste niz biljaka koje daju kvalitet životu, status, pripadnost, a oni koji se ne vezuju ostaju usamljeni. Takvi mladi ljudi kreću u život u kojem ih obavezno sačeka praznina u emocionalnom i egzistencijalnom smislu na najvišem nivou. Zato je vezivanje potreba za nekim višim kvalitetom života.
Život posle razočaranja i ljubavnog brodoloma za mnoge često nije lak. Veliki je broj onih koji se nakon toga povuku u sebe, postaju nepoverljivi naročito prema suprotnom polu. Neki se fokusiraju na taj bol koji pokušavaju da prevaziđu i plaše se da opet uđu u bilo kakvu vrstu odnosa iz predostrožnosti da ne bi opet biti iznevereni. Oni drže druge na distanci, okupirani strahom od vezivanja, bliskosti, pripadanja. Ima i onih koji ne nauče ništa iz pređašnjeg iskustva, prebole sve i opet ponavljaju iste greške.
-Da bi ljudi nešto naučili u emotivnim odnosima moraju u proseku 7 puta da dožive veliko razočaranje! – tvrdi Zoran Milivojević.- Onda počnu da se pitaju „zar je moguće da su svi pogrešni, šta se dešava, kako ja to biram….“ Obično dođu u savetovalište u svojim tridesetim. Neki uspeju da to reše sami, ali većina ne. U ljubav projektuju svašta, pa i to da će ako imaju partnera kakvog priželjkuju dokazati da vrede. Naš glavni neprijatelj je idealizacija.
Barnka Gajić
Ovaj članak je objavljen na sajtu bgonline.rs.
Pravo ime za ljubav je – majčina ljubav
Kada sam neke, veoma daleke godine odlazio u svet, moja majka nije smogla da za mnom prolije bokal vode, jer u trenutku kada je to htela da uradi, pala je u nesvest – i ja sam otišao bez blagoslova. Od tada, svaki moj dolazak u dvorište detinstva bio je posebna trauma, mešavina dva suprotstavljena osećanja: radosti i tuge. Svih četrdeset i nešto godina, nikad nije bilo drugačije. Čim sam doputovao na kućni prag – nigde na svetu i na tako malom mestu toliko mnogo radosti i sreće. Ali tolika radost ne traje. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Već za koji dan, majka postaje ćutljiva, vedrinu na licu zamenjuje briga, pogled postaje oboren, hoće da sakrije nadolazeću tugu. Ali, vidi se! Iako dobro znam koje to brige pritišču majčino srce, ipak, tek onako da je odobrovoljim, pitam:
– Dobro majko, jesi li srećna što sam ti došao?!
– Kakvo me toj sinko pituješ? Kako da nes’m, koja toj mati neje srećna kad može da zagrli svoje dete?
– Dobro de, i otkud sad i zašto ta tuga u tvojim očima, opet ću ja, a i meni postaje tesno u grudima?
– Zatoj sine, što mi iz pamet ne izlazi, da će si dojde tija d’n, da trebe da si ideš, a ja te nesam čuvala da te nemam.
– E dobro – pokušavam da smirim majčin nemir – pa je l’ hoćeš da ti opet dojdem?
– Kako da neću. Men’ se od pamet ne stura to idenje i dojdenje. Kad si otideš, stojim ovde i gledam da ti kola zaminu na onu poslenju krivinu za Bežište. I kad zaminu, sednem si, eve ovde na ovuj klupu, pri prozor, i pa gledam niz put, ko velim, ako si nešto zaboravil, će se vrneš po toj. A kad te nema da se vrneš, oči mi se ne odvajaju od onija put što vodi ovde u selo. Sine, kako toj numeješ da razumiš? Ja presede moj život na ovuj klupu i nadam se. Sve si nekako mislim, možda će me moj Boža da iznenadi. Pa ti li sine nemaš svoja deca?
– E vidiš majko, da bih mogao opet da dojdem, ja moram prvo da odem, je li tako?
Znajući da je nemoguće prevariti onoga koji te je rodio, odmah sam shvatio da mi ova filozofija nije najbolje prošla. Utešiti majčinu ljubav – ništa teže.
– Ja sinko i kad si otideš, sednem ovde pri prozor i gledam niz put. I svaka kola koja vidim da se približavaju, ja se ponadam, pa ako je i za malko: ete, moj Boža ide da si vidi mater. Pa ako su kola neka druga farba, ja si mislim, možda si kupil neka nova, da iznenadiš majku.
– Dobro majko, ti znaš da bi mi češće dolazili, i to svi zajedno, a znaš da imamo našega Kukija, koga jako mnogo volimo, a on teško putuje. Samoga u kući ne možemo da ostavimo. Nekome drugome ga ne možemo poveriti na čuvanje i zato ređe putujemo.
– Ako je teka, ima da dodjete sa Kuki, pa da sedite ovde cel’ odmor. Što da ne vide komšije i selo da me moja deca nesu zaboravila?
Vidim, nisam bio ubedljiv, ali sam barem na trenutak iskrao jedan smešak, koji na majčinom licu nedostaje godinama. A moja majka, kao i sve majke, anđeoski lepa i nevino iskrena u ljubavi koja iz nje kipti.
U trenutku odlaska toliko pitanja roji se u glavi, a nigde pravog odgovora. To je trenutak kada spoznaš koliko je čovek nemoćan i gledaš kako gruba realnost melje svaku dobru želju u prah i pepeo. A suze su najočitiji pokazatelj nemoći, beznađa, a ipak neke nade da nije sve tako kako izgleda. Ako ne prolivena voda iz bokala, a ono toliko suza koje se kotrljaju niz obraze tih divnih ljudi jesu najiskreniji izraz želje za srećan put. Između dva putovanja su nada, strepnja, vera i čekanje.
Vreme je prolazilo i opet je došao 1. maj, dan koji su ljudi u Šljivoviku uzeli za slavu, ali ne kao međunarodni praznik rada, već kao dan kada se u najvećem broju okupljaju oni koji su svoje selo napustili. Naravno, krećemo na put i mi. U četrdeset godina privremenog odsustva nikada nismo izostali na taj dan u Šljivoviku. Zajedno, cela porodica, dakle sa Kukijem. Ali avaj! Otkad pamtim, u Srbiji smo, a naročito u Šljivoviku i svud uzokolo, imali poseban odnos prema životinjama, a naročito prema najboljem čovekovog prijatelju – psu. I koliko god se trudio da nađem pravu reč kojom bi opisao taj odnos, u ušima mi odzvanja samo jedna reč – sramota. Da odmah raščistimo: ljudi su svojim bezdušnim odnosom prema tim životinjama stvorili izreku „živi kao pas”. Oni su smeli samo do kućnog praga, bez obzira na to da li je napolju minus dvadeset, pada kiša ili peče prejaka žega. Kad god bi neko bio ljut na komšiju ili sudbinu, on je uvek bezdušno šutnuo ili motkom udario psa, a on se kao prijatelj uvek motao oko njegovih nogu.
Stojim ovde i gledam da ti kola zaminu na onu poslenju krivinu za Bežište. I kad zaminu, sednem si, eve ovde na ovuj klupu, pri prozor, i pa gledam niz put, ko velim, ako si nešto zaboravil, će se vrneš po toj
Pa ipak. Nakon duge i naporne vožnje, poslednjeg dana aprila, godina nije važna, polako sam se parkirao u očevo dvorište. Vidim, seta se nije podigla sa krovova. U srcima onih koji tvoju fotografiju drže nadomak svojih pogleda iznad kreveta, onih koji idu na počinak mislima na tebe i započinju dan s tobom, najstrpljivije stanuje ljubav. I s njom se sada treba sresti.
I naravno, biva sve kao i obično. Pozdravi, ljubljenja, suze i malo iznenađenje – Kuki. Rastovarili smo auto, zaseli za astal u dnevnoj sobi da malo popričamo. Odmah je bila pristavljena kafica dobrodošlice, a flaša šljivovice je već čekala na stolu. Otac već žurno nosi male, rakijske čašice i polako naliva. Naravno, u mom naručju se zadovoljno meškolji jedno malo čupavo stvorenje, moj Kuki. Majka me gleda, gleda, nije baš sigurna hoće li biti dobro da me pita ono što misli. Pa ipak reče:
– Božo, sine, a što ne puštiš iz ruke toj kučence, neje ti dete?
Naravno, napravio sam se da ne čujem. Vidim, majci nezgodno što je to pitala. Tako nekako i bi: Kuki se malo igrao po dvorištu, malo po dnevnoj sobi i prođe dan. Naveče, kada je bilo vreme počinka, moja supruga uze Kukija, stavi mu nožice u lavor i nakon pranja, direktno na krevet, na kojem spavaju otac i majka. Uze češalj i poče da češlja Kukija. Majka sedi ispred šporeta, ubacuje drva na raspaljenu vatru i onako sa čuđenjem naglas govori, malo za sebe, malo da čujemo i ostali:
– Sine, ja sam čula za to, kažu da ima to po belom svetu, ali da ću da doživim to i da vidim, e toj nesam veruvala.
Pre spavanja, večera za sve, ali mi smo najpre napravili obrok za malog čupavka Kukija, dali mu potrebne vitamine i stavili ga da spava. Naravno, na krevet. Majka je bila zaprepašćena sa kojom ljubavi čuvamo našeg malog psića i koliko on nam znači.
I kao što biva, došao i taj dan kada je trebalo krenuti na put, nazad u Sloveniju. Pošto smo sve natovarili, na red je došlo i onaj najteži trenutak. Pozdravljamo se, ljubimo, opet suze, dakle ništa novo. Otac Petar, kojega sam uvek zvao Pera, sav izbezumljen, skriva pogled, brada podrhtava, a usnice se razvlače u plač. Ne zna čovek kuda da pogleda, sramota ga je da kao muškarac plače pred svojom decom. Istina, majka je u tom trenutku bila jača, nije htela da svojom suzom zapali to prepuno bure tuge i očaja. Odjednom mi iz ruku istrže Kukija, stisnu ga uz sebe onako materinski, zagleda se u njega i na iznenađenje svih nas, poljubi ga između njegovih okica.
– Zašto me teka gledaš, a kako ja da ne volim onoj što moj sin voli? Ja svet nesam videla, u škole me nesu davali, a mojto srce me ne l’že. I ja si znam kako je sve pored. Nek vi je dobro na put, a ja ću si, kad legnem, a nema spanje, da molim Svetu Petku – da vi čuva. Nemoj da dogodin dodjete bez Kuki, kad vas mati moli.
Božidar Veljković
Zašto žene stenju i vrište za vreme seksa?
Pitanje ženskog orgazma postalo je tema ozbiljnih naučnih studija, ali i TV serija kakva je svakako serija “Seks i grad”. Koliko žene glume orgazam, kakao glumu prepoznati, zašto prijatna radnja stvara ne baš prijatne zvukove? Da li je ta buka samo u filmovima toliko naglašena?
Naučnici iz Lankašira u Engleskoj sproveli su istraživanje na temu ženskog oglašavanja u toku seksa, poznatu kao “kopulatorna vokalizacija”. Ispitana je 71 žena od 18 do 48 godina. Ispitivani su detalje o njihovom oglašavanju u toku seksa i otkriveno je kako većina žena proizvodi zvukove u krevetu, ne čak samo onda dok doživljava orgazam. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
A 66 žena pak priznalo je kako se oglašavaju da ubrzaju partnerov orgazam. Njih 87 odsto reklo je da to čini jer se osećaju više seksi, tako stiču više samopouzdanja.
– Dok se ženski orgazmi najčešće postižu u toku predigre, kopulatorna vokalizacija je na najvišem nivou pre i simultano s orgazmom muškarca – zaključili su istraživači. Osim toga, žene svojim glasom žele da smanje i “dosadu u krevetu”. A da li se one oglašavaju samo zbog muškaraca?
– Ne postoji mnogo istraživanja na ovu temu, ali mediji nas bombarduiju da je samo bučan sek i dobar seks i da dovodi do orgazma – kaže znaučnica Kristen Mark sa Univerziteta Indiana. Tako stenjanje postaje strategija glumljenja orgazma.
– Ako stenjete, partneru dajete do znanja da radi sve dobro, a to očigledno nije tako – kaže seksualni edukator Peti Brisben, koja savetuje ženama da se koriste stenjanjem i uzvicima samo kad je nešto dobro, a ne da bi priklrile ono što žele da se što pre završi.
Lažno ili ne, žene nisu jedini organizmi koji proizvode zvukove za vreme seksa. Istraživanja u životinjskom carstvu otkrivaju da na primer ženke majmuna babuna imaju velik broj kopulacijskih glasanja. Ona postaju sve kompleksnija kako se približavaju ovulaciji, te kad se pare s babunom koji je više rangiran na njihovoj društvenoj lestvici. I ženke makaki majmuna proizvode kratke i glasne zvuke koji su okidač orgazma mužjaka…
Vokalizacija u toku seksa svakako je odličan način da žene dobiju ono što žele u krevetu, a danas su žene glasnije nego ikada pre. Osnažene su za to.
– Žene se uče da preuzmu odgovornost nad vlastitim užitkom, mogu učiniti i korak više i postati učiteljice svom muškarcu – kaže Brisben, koja ističe kako je dokazano da stenjanje podstiče i ženski orgazam.
Lekovito bilje koje smiruje živace bolje od lekova
Stres je bolest modernog doba i teško da ima osoba koje ne osećaju posledice stresnog načina života. Ako stresne situacije postanu česte i dugotrajne, mogu se poremetiti mentalna i fizička ravnoteža što dovodi do odredjenih obolenja.
Posledice su obično česta nervna napetost i nervoza, uznemirenost, razdražljivost ali i strah (anksioznosti). Ipak, život ima svoje zahteve, pa bez obzira na izloženost stresu moramo ići na posao, voditi računa o deci, završavati obaveze u školi i na fakultetu. Tu su i nesanica, smanjen imunitet, zadati rokovi za palćanje rate kredita…Ako na brzinu rešimo da uzmemo neki od sedativa koji nam je pri ruci, recimo pred ispit jer smo nervozni, on nas može uspavati i smiriti, ali ako ste osetljiviji na ovakve medikamente, možda će Vam koncentracija biti oslabljena a i teže ćete se probudutu ujutru.
Sve dnevne obaveze savremenog čoveka zahtevaju koncentraciju i pribranost, a da bismo to postigli, nekada je potrebno potražiti pomoć stručnjaka. Da bi se izbegli lekovi za smirenje koji mogu imati neželjene efekte, a naročito u ranoj trudnoći ili za vreme dojenja, mnogi pribegavaju alternativi u vidu preparata za smirenje na prirodnoj bazi. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Prirodni lekovi mogu dati rezultate ali ako osećate ozbiljne posledice uzrokovane stresom, obratite se stručnjacima za pomoć.
Znaci stresa mogu biti smanjena koncentracija, nemogućnost donošenja odluka, anksioznost, promene raspoloženja, ljutnja, frustriranost, apatija, depresivna stanja, bezboljnost, povećanja upotreba alkohola i cigareta, rastrojenost, osetljivost na kritiku…
Fizički znaci stresa mogu biti bolovi u kičmi, prehlade, infekcije, gorušica, zatvor ili proliv, malaksalost, visok pritisak, alergije, vrtoglavice…
Lekovito bilje bezbednije za smirenje živaca od lekova
Lekovito bilje može uglavnom bezbedno da se koristi za „smirenje živaca“ i to bez straha da će izazvati neželjenu zavisnost.
Lekovite supstance u biljnim preparatima nisu agresivne i ne dovode do zavisnosti, pa je to jedna od osnovnih prednosti prirodnih lekova i čajeva i u odnosu na sedative.
Čajevi za smirenje
Postoji dosta kupovnih mešavina čajeva za smirenje ali i onih koje možete sami napraviti kako biste dobili potpuno prirodni lek za nervozu koji ne uspavljuje i ne ugrožava koncentraciju.
Koji su najbolji čajevi?
Verovatno ćete morati da probate više biljnih čajeva kako biste otkrili koji Vam najviše prija. Ako je na primer kantarion ili valerijana pomogla Vašoj prijateljici, ne mora da znači da će i Vama.
Biljni čajevi smanjuju nevozu i napetosti, i opuštaju napet organizam a što je jako važno, to su svojevrsna sredstva za smirenje koja ne izazivaju zavisnost.
Lekovito bilje koje smiruje
Valerijana je jako korisna bilka i koristi se za smanjenje opšte uznemirenosti i razdražljivosti, nervoze, nesanice, kao i protiv anksioznosti i ubrzanog rada srca.
Glog je prirodni lek za opuštanje krvnih sudova i nervnog sistema.
Matičnjak se koristi protiv nervne napetosti, depresije, anksioznosti i premorenosti.
Kava-kava je biljka koja se koristi na pacifičkim ostrvima, umiruje a ne uspavljuje i ne ometa koncentraciju. Zato je dobar izbor za studente i poslovne ljude.
Lavanda takodje ima blaga umirujuća svojstva, a osim u vidu čaja, može se koristiti i kao etarsko ulje koje dok isparava ,zahvaljujući prijatnom mirisu smiruje i stvara poseban ugođaj.
Kantarion je odavno poznat po tome što je efikasan protiv napetosti i blaže depresije.
Kamilica je provereno prirodno sredstvo za smirenje napetosti i relaksaciju. Pošto je potpuno neškodljiva, čaj od kamilice mogu da koriste i najmladji.
Izaberite čaj koji Vam odgovara.
Napomena – Kantarion i Valerijana mogu biti u odredjenim sadejstvu sa nekim lekovima, pa zato, ako ste na nekoj terapiji, konsultujte vašeg lekara o tome da li ih smete uzimati.
Osim čajeva, u apotekama možete naći i preparate za smirenje u vidu tableta ili kapi koje su uglavnom napravljene na bazi navedenog lekovitog bilja. Ovi preparati su dobro rešenje ako ste često u pokretu i nemate vremena za kuvanje čaja.
Zavisnost od lekova – sve češća
Kulturološki fenomen današnjice je da zavisnost od lekova za smirenje kao što su benzodiazepini- raste. U Srbiji gotovo da nema kuće u kojoj nema bensedina ili bromazepama.
Medjutim, njihovo nekontrolisano uzimanje, naročito bez lekarskog nadzora, dovode, osim do zavisnosti i do nekih drugih komplikacija. Posebno su opasni za starije osobe i smatra se da je najveći broj lomova kukova i povreda kod starih, izazvana zloupotrebom lekova za smirenje. Takodje, kod starijih osoba, lekovi za smirenje mogu izazvati težu koordinaciju pokreta i jaču konstantnu pospanost. Ipak, treba znati da nisu svi ljudi podjednako izloženi zavisnosti od tableta i potpuno je individualno da li će neki lek i u kojoj meri izazvati zavisnost večeg ili manjeg intenziteta.
Izvor; saznajlako.com
Lekovito bilje protiv cista na jajnicima
Ciste su izrasline na tkivu ispunjene tečnošću, a na jajnicima se mogu javiti pojedinačno ili u većem broju. Najčešći uzrok njihovog nastanka jeste izostanak pucanja folikula prilikom ovulacije (folikularna cista) ili endometrioza (“čokoladna” cista), ali poreklo nekih izraslina ovog tipa još nije utvrđeno. Ipak, smatra se da važnu ulogu u formiranju cista imaju hormonalni poremećaji, kao i upalni procesi.
Simptomi
Ciste malih dimenzija uglavnom ne izazivaju tegobe, ali se ponekad mogu javiti blagi bolovi ili pritisak u stomaku. Međutim, ukoliko se radi o većim cistama, njihovo pucanje i izlivanje sadržaja u trbušnu duplju može uzrokovati oštar, snažan bol. Iznenadni, jaki bolovi mogu nastati i usled uvrtanja velikih cista oko peteljki (torzija ciste). Osim toga, mogu se javiti nepravilna ili jaka krvarenja, kao i izostanak menstruacije. Većina cista dijagnostikuje se prilikom ginekološkog pregleda.
Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h
Lečenje
U većini slučajeva ciste se same povlače (pucaju), a njihov rast može se zaustaviti hormonskim preparatima. Ukoliko im je promer veći od 4 cm, a medikamentozna terapija nije dala očekivane rezultate, pristupa se njihovom hirurškom odstranjivanju. Fitoterapija može da bude od velike pomoći u lečenju cista na jajnicima, kao zaustavljanju njihovog rasta.
Recepti
Protiv cista na jajnicima
* U staklenu posudu staviti četiri prstohvata biljne mešavine od 300 g nevena i po 100 g rastavića, hajdučke trave i koprive. Preliti ključalom vodom i poklopiti. Posle petnaest minuta procediti i piti umesto vode. Piti jedan litar dnevno, tokom tri meseca, zatim napraviti pauzu od mesec dana, pa ponoviti terapiju.
* Izmešati po čajnu kašičicu đumbirovog korena, srdačice i kamilice, i malo narezanog korena peršuna. Mešavinu kuvati 15 minuta u poklopljenoj posudi, u 1 l vode. Kada se ohladi, procediti. Piti po pola čajne kašičice, svaka 2 sata. Kada se oseti olakšanje, dozu smanjiti na 3 puta dnevno. Tretman traje dok se menstrualni ciklus ne normalizuje, obično 3-4 meseca.
* Supenu kašiku biljne mešavine od jednakih delova ivanjskog cveća, koprive, kičice, metvice, stolisnika i vrbe preliti sa 2 dl vruće vode. Poklopiti i ostaviti da odstoji 15 minuta. Procediti i piti 3-4 šolje čaja dnevno.
* Usitniti i izmešati po 20 g cvetova zove, stabljike kilavice, cvetova kamilice, kukuruzne svile i listova matičnjaka. U 1 l ključale vode staviti 10 g mešavine i kuvati poklopljeno pola minuta. Kad se čaj ohladi, procediti ga i dodati 6 supenih kašika meda. Piti 3 puta dnevno po 1 dl čaja, pre i posle jela, a preostalu količinu (4 dl) između obroka umesto vode, sa malo svežeg limunovog soka.
* Usitniti i izmešati po 20 g majčine dušice, rusomače, listova kupine, listova nevena i listova limuna. U 1 l ključale vode staviti 10 g mešavine i kuvati poklopljeno pola minuta. Kad se čaj ohladi, procediti ga i dodati 6 supenih kašika meda. Piti 3 puta dnevno po 1 dl čaja pre i posle jela.
* Kašičicu usitnjene hajdučke trave preliti sa 2 dl ključale vode, ostaviti da odstoji 5 minuta, a zatim procediti. Piti nekoliko puta dnevno sveže pripremljen napitak.
Protiv bolova izazvanih pojavom ciste
* Po 2 supene kašike sitno iseckanog lista i cveta ivanjskog cveća, lista koprive, lista i cveta hajdučice i lista ranjenika izručiti u 1,8 l ključale vode. Ostaviti poklopljeno dva sata, pa procediti. Piti po 2 dl pre doručka, ručka i večere.
Na donjem delu stomaka, ujutro i uveče, po 1 sat držati obloge od razblaženog i mlakog vinskog sirćeta ili belog vina.
* Po 2 supene kašike sitno iseckane kore bele vrbe, lista kupine, lista bokvice i lista i cvete kičice izručiti u 1,8 l ključale vode. Ostaviti poklopljeno dva sata, pa procediti. Piti po 2 dl čaja pre jela.
* Po dve supene kašike sitno iseckanog lista nane, lista hajdučice, lista i cveta podbela i lista virka izručiti u 1,8 l ključale vode. Ostaviti poklopljeno dva sata, pa procediti. Piti po 2 dl pre jela.
Pakovanje od ricinusovog ulja
Parče platna, stari peškir ili neku drugu tkaninu od prirodnih vlakana presaviti 3-4 puta, vodeći računa o tome da krpa bude dovoljno velika da pokrije celo područje koje se tretira. Natopiti tkaninu ricinusovim uljem pa priviti na donji deo stomaka u predelu jajnika. Potom umotati peškirom ili folijom, a preko toga staviti zagrejan termofor ili flašu tople vode i držati 1-2 sata. Posle upotrebe pakovanje se može sačuvati u frižideru za još nekoliko primena (najviše 10), ali bi pre naredne upotrebe trebalo da se drži nekoliko sati na sobnoj temperaturi. Pri ponovnom korišćenju doliti još ricinusovog ulja
Izvor:b92.net
Lekovite biljke koje leče ženske boljke
Donosimo vam spisak efikasnih prirodnih lekova za ženske tegobe koji su sastavili naši poznati fitoterapeuti.
U slučaju bolnih menstruacija i odliva blagotvorno deluju biljke s obiljem tanina. Da se ciklus dovede u red, preporučuju se trave bogate aminima i alkaloidima, a za ispiranje bilje koje sadrži tanine, sluz i etarska ulja.
– Postoje biljke na koje se oslanjam s velikim poverenjem kada su u pitanju ženske boljke. Ima ih mnogo, a ja bih izdvojila hajdučku travu, virak, kantarion i žalfiju. Ne može sve da pomogne svima, ali može onima koji se trude da lečenje sprovedu pridržavajući se uputstava i vraćajući se prirodi. Često sam se uverila da su biljne terapije pomogle da se pobedi dugogodišnja neplodnost, otklone hormonalni poremećaji, tegobe u menopauzi, ciste, miomi… – kaže travarka Ranka Vladić.
Svaka biljna terapija, dodaje, biće efikasnija ako se pre njihovog korišćenja organizam detoksikuje.
– Najjednostavniji savet za očuvanje zdravlja i pomoć u bolesti i za muškarce i žene jeste sveža mlevena kopriva s medom. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Oko dva kilograma sveže mlade koprive operite, otresite od vode i sameljite. Dodajte dobar domaći med u razmeri dva dela koprive – jedan deo meda. Promešajte, sipajte u staklene teglice, čuvajte u frižideru i svaki dan uzimajte dve-tri kašike. Idealno je uz ovo uzeti i kvalitetnu glinu, pridžavajući se, naravno, uputstva za korišćenje – savetuje Ranka Vladić.
Podugačak je spisak biljaka koje imaju blagotvorno dejstvo na ženske boljke. Poznati travar Miomir Pop Manić izdvaja virak, očajnicu ili macinu travu, neven i kantarion.
– Za miome na materici i kod produženog krvarenja veoma je delotvorna trava virak ili rosnica. Ima izuzetnu moć u kombinaciji s koprivom pri otklanjanju ovog problema. Smiruje upale, otoke, izrasline, smanjuje protok krvi jer u sebi sadrži tanin i još neke delotvorne supstance – objašnjava Pop Manić.
Jedan od njegovih favorita je i macina trava, koja se od davnina koristi za lečenje neplodnosti. U narodu je zovu i očajnica, što slikovito opisuje njene korisnice, žene koje su očajavale jer nisu mogle da postanu majke. Čaj od ove biljke normalizuje lučenje polnih hormona, pomaže kod menstrualnih tegoba, ranica na materici i drugih ženskih bolesti.
– Macina trava može da se pije kao čaj ili da se koristi za ispiranje. U oba slučaja daje odlične rezultate. Moja biljna terapija pokazala se odličnom kod policističnih jajnika i endometrioze, koja je veoma ozbiljan problem koji zahteva veliku pažnju i lekara i fitoterapeuta – ističe Pop Manić.
On kaže da najbolje rezultate u lečenju svih bolesti daje dobra saradnja lekara klasične medicine i fitoterapeuta.
– Najvažnije je da postoji poverenje između pacijenta i fitoterapeuta i želja za izlečenjem. Pacijenti treba da se pridržavaju uputstava koja im daje fitoterapeut o korišćenju čajeva, ali i o režimu ishrane i načinu života. Samo tako terapija ima efekta.
Virak (vrkuta)
Virak ili vrkuta pomaže kod gotovo svih ženskih bolesti, od bolnih i neredovnih menstruacija, belog pranja, spuštene materice i povreda materice do upala praćenih sekretom.
Ova biljka jača zidove materice, te zato, osim što štiti od pobačaja, olakšava porođaj, ublažava simptome klimaksa. Preporučuje se i trudnicama. Kažu, valja utoliti žeđ čajem od vrkute barem jednom dnevno već od trećeg meseca trudnoće. Mnoge žene je smatraju svojom zaštitnicom jer važi za univerzalni lek protiv svih ženskih bolesti. Travari tvrde i da može da spreči mogućnost ispadanja materice.
Ukoliko dođe do toga, preporučuje se čaj od sveže ubrane vrkute. Pije se četiri puta dnevno, ali lagano, gutljaj po gutljaj.
Macina trava (očajnica)
Macina trava se od davnina koristi za lečenje neplodnosti. U narodu je zovu i očajnica, što slikovito opisuje muke žena koje su davno očajavale jer nisu mogle da postanu majke.
Ona normalizuje lučenje polnih hormona i uravnotežuje hormonalni ciklus, što je preduslov uredne trudnoće. Pomaže kod menstrualnih tegoba i niza ženskih bolesti.
Čaj od macine trave pravi se tako što se dve kašičice ove biljke preliju sa dva i po decilitra vrele vode i procede posle tri do pet minuta. Savetuje se uzimanje od tri do pet šoljica na dan.
Kantarion (gospina trava)
Za očuvanje zdrave vaginalne flore preporučuje se ispiranje biljnim čajem od kantariona. Čaj od kantariona sprema se od 200 grama ključale vode i kašičice suvog cveta i lista biljke.
Poklopljen treba da odstoji bar 10 minuta. Potreban vam je irigator, koji ćete napuniti mlakom tečnošću, uvući u vaginu do dubine od oko pet centimetara i istisnuti tečnost. Dobar lek za sve ženske boljke je i kantarionovo ulje.
Žalfija (kadulja)
Žalfija je prava ženska biljka, o čemu govori i poslovica: „Tamo gde raste žalfija, gospodari žena“.
Čaj od žalfije vrlo je efikasna pomoć kod talasa vrućine (valunga) i znojenja, koji su česti u menopauzi. Osim toga, pomaže i kod naglih promena raspoloženja i depresije. U narodnoj medicini poznata je i kao sredstvo za prevenciju pobačaja, ali ako se čaj pije u poslednjem mesecu trudnoće, stimulisaće kontrakcije materice i olakšati porođaj.
Primenjuje se i kod drugih ženskih bolesti, na primer protiv belog pranja.
Žalfija se u lečenju uzima u obliku čaja. Dve kašičice preliju se sa dva i po decilitra vrele vode. Piju se dve-tri šoljice dnevno.
Neven (žutelj)
Čaj od nevena se koristi za uspostavljanje redovnog menstrualnog ciklusa i umanjenja menstrualnih bolova kod mladih devojaka ili žena u klimaksu.
Neven, hajdučku travu i koprivu zajedno treba da koriste žene koje imaju cistične promene na jajniku i sve one koje su sklone ginekološkim problemima.
Treba piti tri šolje ovog čaja dnevno, u gutljajima. Čajna mešavina od nevena ne kuva se, već se jedna kašika čaja prelije četvrtinom litra vrele vode i ostavi do pet minuta.
Ako vas muče tegobe PMS- a, napravite čaj od dva cveta nevena koja ćete preliti sa dva decilitra vrele vode. Ostavite da odstoji pola sata. Procedite i pijte čaj tri puta dnevno posle jela.
Hajdučka trava (stolisnik)
Hajdučka trava je odlična biljka za lečenje menstrualnih tegoba i prekomernog krvarenja. Čaj korisno deluje i leči ispucale ruke i bolne bradavice kod dojilja. Hajdučku travu sve žene treba da koriste bar jednom dnevno.
Pomaže kod svih tegoba vezanih za menstruaciju, i kad je obilna i kad je oskudna, i ublažava grčeve materice. Daje neverovatne rezultate u klimaksu. Dovoljno je da se pije dva puta dnevno u gutljajima, i tegobe menopauze će nestati.
Kašičicu hajdučke trave prelijte šoljom vrele vode, ostavite da odstoji oko 10 minuta, a onda procedite. Nemojte piti više od dve šolje dnevno.
Izvor: zena.blic.rs
Momo Kapor : Kako se prepoznaje pravi kavaljer i gospodin, a kako prostak i dripac
Džentlmen je jedna od anglosaksonskih reči koja se nikada nije primila u Srbiji. Ovde se za nekog ko je lepo vaspitan i otmen kaže – gospodin čovek. Pritom, ta odrednica ne znači u isto vreme i socijalno poreklo onoga o kome se govori. Može se mirno reći da mnogo više prave gospode postoji po srpskim selima nego u gradovima, a najmanje njih živi u prigradskim naseljima.
Ko je, dakle, džentlmen, a ko prostak, najlakše je utvrditi prilikom grupnih turističkih putovanja i, za vas koji sada letite ovim avionom, biće to zanimljiva igra na vašem desetodnevnom putovanju sa osobama koje ranije niste poznavali.
Pođimo najpre od spoljašnjih obeležja, koja su po kanadskom sociologu Makluanu, produžene poruke koje preko odeće i ostalog jedna osoba upućuje svetu oko sebe. Naravno, najpre ćemo iz džentlmenske lige izbaciti muške osobe koje na crne mokasine nose bele čarape ili one kojima su cipele, istina, nove, ali uprljane rodnim blatom.
Za tu selekciju najstručnije su stjuardese. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Obratite pažnju na njih kada prolaze kroz sedišta i broje putnike, one nikad ne gledaju u lica već im je pogled uglavnom oboren i koncentrisan na cipele. Pravi džentlmeni nose, istina, staru ali do savršenstva usijanu obuću. Zato ćemo iz džentlemnskog roda izbaciti bogate dripce (izraz koji je u naš jezik zvanično uveo poznati režiser Emir Kusturica).
Dripci, naravno, nose veoma debele kartije lance sa krstovima (mada nisu pobožni) ili medaljonima, razdrljene crne košulje na belim odelima i zlatne ručne satove teške najmanje pola kilograma.
Prilikom dolaska u hotel u koji ih je smestio turoperator, najviše neprilika vodiču praviće oni koji su malo kad u životu spavali u boljem hotelu od ovoga u kome su smešteni. Insistiraće uvek bučno na ceni koju su platili za ovaj aranžman, a tražiti sobu sa pogledom na more iako u tom gradu nema mora, tvrdiće da su opljačkani prilikom promene valute i žaliti se da celu noć nisu oka sklopili zbog… i praviće stotine primedbi na hranu zemlje u kojoj su se našli, pa će tako na Dalekom istoku tražiti biftek sa pomfritom, u arapskim zemljama svinjski kotlet, a u Indiji goveđu supu.
Evo i malog testa po kojem ćete lako poznati pravog džentlmena.
Kada zauzmete mesta za zajedničkim stolom hotelskog restorana, pravi džentlmen će uvek, istog časa kada sedne, staviti preko kolena salvetu, dok će ostali, koji to nisu, mirno sedeti sa smotanim piramidama od salveta na tanjirima. Stavljanje salvete na krilo opšte je poznati znak konobaru da je gost spreman za obed.
Naravno, nećemo posebno isticati sitne gestove kao što su pridržavanje stolice dami koja sedi pokraj džentlmena, sipanje pića (jedna dama nikada ne uzima sama bocu ma koliko bila žedna), pripaljivanje cigareta, pridržavanje kaputa ili jakne, kao i otvaranje i zatvaranje automobilskih vrata, jer prave dame u stvari i ne znaju gde se nalazi kvaka.
Za razliku od pravog džentlmena, oni koji to nisu izbegavaće zajedničke izlete po znamenitim antičkim lokalitetima i umesto toga radije će obilaziti zlatare i prodavnice čuvenih firmi za odeću.
Njihove Viton torbe imaju uvek nove svetložute kaiševe, čak i onda kada su prave, a ne lažnjaci, njihovi mobilni telefoni imaju najjače zvučne signale, čini se da pored toga što mogu i da fotografišu, na njima može da se gleda televizijski program i čak da se čovek obrije kao braun aparatima za brijanje.
Zanimljivo, oni se još uvek nisu navikli na to čudo tehnike, pa čim sednu za sto stavljaju ga na vidno mesto ispred sebe. Naravno, neće imati pojma da tri dramatična uvodna takta signala sa njihovog mobilnog telefona pripadaju Betovenovoj Petoj simfoniji, zvanoj Sudbinska. Siroti Ludvig van Betoven, gde je završio – to je sudbina.
Bogati dripci najviše štede na napojnicama nosačima svog prtljaga, liftbojima i konobarima, a posle večere obavezno uzimaju račun i kontrolišu cene upoređujući ih sa našima. Njihova čuvena rečenica glasi: ,,Neću da me niko pravi budalom za moje rođene pare“.
Pravi džentlmeni su, inače, uvek neupadljivo odeveni, a tako se i ponašaju. Kada je jedanput neki poznanik zadivljeno rekao ministru inostranih poslova Velike Britanije, Entoniju Idnu da ima divno odelo, ovaj se istog časa vratio kući, obukao staro, a novo dao batleru da ga iznosi prije nego ga on obuče.
Postoji još jedan način da prepoznate pravog džentlmena.
Pravi džentlmen nikada neće pisati o tome ko je džentlmen a ko nije.
Momčilo Momo Kapor
Vladeta Jerotić: Da li je iko u stanju da voli ako nije bio voljen
