U Srbiji trenutno ima 7.000 obolelih od multiple skleroze i utisak je da taj broj raste. Češće obolevaju žene i dominantno su to mlađe osobe, a prvi simptomi javljaju se i kod dece, kaže u razgovoru za Danas dr sc. med. Željko Krsmanović, načelnik kabineta za neurologiju na VMA u Beogradu.

* Šta je multipla skleroza?

– Multipla skleroza (MS) je dominantno inflamatorno (upalno), autoimuno oboljenje CNS (mozga i kičmene moždine) u kome dolazi do oštećenja mijelinske ovojnice nerava i njihovog posledičnog propadanja. To dovodi do oštećenja mozga i kičmene moždine na različitim mestima, a vremenom se javljaju i nova oštećenja. Grubo rečeno, u proseku, na pet oštećenja-plakova MS, dolazi jedna klinička manifestacija i zbog toga postoji velika razlika u simptomima bolesnika. Oboleli od multiple skleroze su potpuno drugačiji među sobom na osnovu simptoma. I ono što je važno teško je prognozirati kojim tokom će bolest dalje napredovati.

* Da li se lako dijagnostikuje, šta utiče na pojavu MS?

– Bitno je da se terapija što pre započne, sada već posle prvog napada mi možemo da postavimo dijagnozu i bitni su naravno kriterijumi na magnetnoj rezonanci. Mnogo se češće dijagnostikuje danas, nego što je to bilo pre 30 godina kada je to bilo teže.
Dokazano je da nedostatak vitamina D, pušenje, infekcija Epštajn Barovim virusom, kod osoba koje imaju genetsku predispoziciju za multiplu sklerozu, može dovesti do ove bolesti. U Srbiji 80 odsto populacije ima nedostatak vitamina D, a taj nedostatak utiče na mnoge procese u organizmu, čak i na stvaranje tumora.
Naučno je dokazano, vitamin D utiče na razvoj mozga, imamo situaciju da ljudi rođeni u određenim delovima godine imaju češće MS upravo zbog toga što majke nisu u zimskom periodu, dok su bile trudne, bile dovoljno izložene suncu. Tako i pacijenti najčešće početkom proleća imaju pogoršanja jer je to posledica nedostatka vitamina D tokom zime. Preporuka je svima da koriste profilaktične doze vitamina D, ali mora da se vodi računa jer prekomerno korišćenje može da bude toksično.

* Koji sve oblici MS postoje? Koji je najčešći?

– Statistički relapsno remitentni (RR) oblik multiple skleroze postoji kod 85 odsto do 90 odsto bolesnika. Kod ovog oblika bolesti pojavljuju se novi simptomi ili se pogoršavaju stari u trajanju do 30 dana, nakon čega sledi period oporavka. Vremenom se simptomi nakupljaju tako da neki bolesnici vremenom prelaze u sekundarno progresivni (SP) oblik bolesti. SP oblik karakterišu različiti vidovi invaliditeta. Srećom, pogotovu kod dobro lečenih bolesnika, ova faza se može značajno odložiti ili izbegnuti. Primarno progresivni (PP) oblik MS postoji kod 10 do 15 odsto obolelih kada bolest počinje odmah u vidu teže forme i problemima sa hodom.

* Kakvi su simptomi i kako se leči?

– U zavisnosti koji deo mozga je oštećen mogu se javiti različiti simptomi: problemi sa vidom, oštećenja govora, narušena koordinacija pokreta, izmenjena osetljivost različitih delova tela, problemi u seksualnoj funkciji i kontroli mokrenja, psihička izmenjenost, oštećenja hoda…Postoje više načina lečenja ove bolesti. Akutna pogoršanja (relapsi) leče se primenom visokih doza kortikosteroida u intravenskoj infuziji tokom tri do pet dana.
Od pre oko 25 godina primenjuju se lekovi koji povoljno modifikuju prirodni tok bolesti, smanjujući učestalost pogoršanja i usporavajući napredovanje bolesti. Mislim da je tu napravljen najveći progres u neurologiji uopšte. Od milenijumskog nihilizma do lečenja koje značajan broj bolesnika dovodi do stanja koje mi zovemo „free of disease“- nema novih pogoršanja, nema znakova progresije bolesti na pregledu magnetnom rezonancom.

* Postoji li trenutno lek koji može da zaustavi i(ili) poboljša stanje kod pacijenta?

– Postoje lekovi koji značajan procenat bolesnika mogu da dovedu u stanje „free of disease“. Takvi bolesnici zahvaljući plasticitetu nervnog sistema, odnosno mogućnost prilagođavanja mogu da imaju i poboljšano stanje. Iz oblasti terapije sprovodi se veliki broj istraživanja, pojavljuje se sve više novih lekova koji menjaju tok bolesti, ali na žalost ni jedan nije efikasan kod svih bolesnika. Kako se oboleli klinički značajno razlikuju, tako se i lekari trude da zauzmu individualizovan pristup.

* Šta konkretno znači „free of disease“?

– To znači da pacijent nema novih napada, a da se ne pojavljuju nova oštećenja. Mozak se prilagođava, zaobilazi oštećenja i vremenom pacijent se oseća bolje. Naravno, bez terapije to ne može.

* Da li postoje registrovani lekovi ili su svi eksperimentalni?

– Od 14 registrovanih lekova u SAD ili EU u Klinici za neurologiju Vojnomedicinske akademije imamo iskustvo u lečenju sa većinom od njih. Za naše uslove zavidan rezultat smo ostvarili zahvaljujući Fondu za socijalno osiguranje vojnih osiguranika, Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, donacijama. Ovi lekovi usporavaju bolest za okvirno 30 do 70 odsto. Uvek gledajući odnos između očekivane koristi za pacijenta i potencijalnih neželjenih dejstava koji se mogu desiti kod svih lekova i dodataka ishrani, trudimo se da zauzmemo personalizovani pristup.

* Pisalo se poslednjih meseci u medijima o Ocrealizumabu (Ocrevusu) koji se koristi u SAD za lečenje primarno progresivnih. Da li je stigao do nas?

– Okrelizumab u Klinici za neurologiju Vojnomedicinske akademije dajemo kod tri obolela sa agresivnim oblikom relapsno remitentne forme bolesti. Mi na žalost nemamo mogućnost da regrutujemo nove bolesnike. U međuvremenu je lek registrovan osim za relapsno remitentni oblik, tako i za primarno progresivni tok bolesti. Pacijenti su stabilno, a „ironija“ je da je jedna pacijentkinja nedavno odlučila da izvanredan lek, koji je basnoslovno skup, zameni lečenjem kanabisom. Neverovatno je kako informacije sa interneta kod medicinskih laika mogu da naprave zabludu. To je poseban problem. Naš zadatak je da pravilno informišemo pacijenta držeći se medicine zasnovane na dokazima, a pacijent ima zakonsko pravo da se ne leči.

* Koliko ustvari pomaže kanabis?

– Postoji simptomatska terapija koja ne utiče na tok bolesti, ali utiče na neke simptome bolesti. Kanabis je zvanično odobren za lečenje spasticiteta, to je ukočenost u nogama, kod neuropatskog bola, ali ne kao prva linija lečenja. Postoji indikacija za korišćenje kanabisa kod oštećenja nervnog sistema, ali se preporučuju preparati koji su registrovani, a bazirani na kanabisu. Neko se uhvati za to da je to lek za MS, pa imamo negativna iskustva sa onima koji preteraju lečeći se tako, da bi posle došli sa rezultatom magnetne rezonance gde se utvrdi da ima 10 novih aktivnih oštećenja.

* Rekli ste da ste imali iskustva sa većinom registrovanih lekova u SAD i EU. Koliko su efikasni ti lekovi novije generacije?

– Dovijamo se, polako raste broj pacijenata koji dobijaju terapiju. Primenjujemo Betaferon, Rebif, Avonex, Copaxone. Preko donacije nekoliko bolesnika dobija lek Gilenya, Aubagio. Do registracije lek se prati godinama, jer takav lek poput Ocrevusa bi mogao i do 70 odsto da zaustavi razvoj bolesti, ali i potencijalno ima mnogo veća neželjena dejstva u odnosu na lekove koji postoje već 25 godina, na primer interferon beta 1, koji praktično ima značajno manje potencijalno neželjene efekte.

* Kakva je situacija sa lekovima u Srbiji? Nedavno je objavljeno kako se u Srbiji leči svega 10 odsto pacijenata od MS, dok u susednoj Hrvatskoj, na primer, je taj procenat čak 50 odsto?

– Mi u Srbiji dobrano i neuporedivo zaostajemo za prosekom razvijenih zemalja u kojima procenat bolesnika koji dobijaju terapiju koja modifikuje prirodni tok bolesti dostiže 60 odsto, u Nemačkoj, na primer. Imam utisak da u Srbiji procenat lečenih polako raste, ali se svakodnevno suočavamo sa brojnim problemima zato što je terapija za multiplu sklerozu veoma skupa. Ali sa jedne strane imamo enormne troškove zato što mladi ljudi idu u invalidske penzije, koriste tuđu negu i pomoć, vreme bližnjih. Sa druge strane, brzo i efikasno lečenje bi ne samo držalo pacijente sa multiplom sklerozom u pokretu, omogućilo ostvarenje u poslovnom i roditeljskom smislu, već bi donelo i ogromne uštede našem društvu.

* Kakve su Vaše prognoze?

– Mislim da je u neurologiji u ovoj oblasti napravljen najveći progres, prvi lek je registrovan 1992, a sada već imamo lekove u svetu koji se koriste i koji zaustavljaju bolest i do 70 odsto. Za 25 godina smo došli od nule do toga da postoje lekovi koji zaustavljaju bolest i do 70 odsto. Moram da napomenem da je najjeftinija terapija za MS na godišnjem nivou kod nas i u svetu 10.000 evra i iskreno se nadam, da će konkurencija koja postoji među proizvođačima lekova, a koja raste, uticati na to da padne cena lekova i da će oni vremenom postati pristupačniji za više pacijenata.

Odvođenje venske krvi iz mozga

Dr Željko Krsmanović je pre tri godine doktorirao na temi Karakteristike venske drenaže CNS kod obolelih od MS (ultrazvučno, dijagnostičko ispitivanje). „Pregledao sam 200 obolelih, a na žalost stotine pacijenata je otišlo na intervenciju širenja krvnih sudova, što je vrlo agresivna intervencija, koju mi nismo preporučivali. Savet je bio da se sačeka dok svetske studije ne pokažu da li je to dobro ili ne. Na kraju, dobro dizajnirane svetske studije su prekinule zbog toga što su neželjena dejstva takvog lečenja bila značajno veća u odnosu na korist“, ističe dr Krsmanović. On kaže da je bilo i nekih koji su se osećali bolje, ali i pacijenata kojima su se posle intervencije pojavila nova oštećenja.

Preporuke

* Kakvi su saveti obolelim od MS što se tiče ishrane, vežbi?
– Fizikalni tretman i rehabilitacija. Ne postoje naučno potvrđena saznanja o ishrani koja se preporučuje, ali se saveti uglavnom odnose na preporuke o globalno prihvaćenim postulatima zdrave ishrane. Daju se preporuke da se u redovnu ishranu uključi riba i plodovi mora zbog omega masnih kiselina i redukuje unos mleka zbog bolje iskoristljivosti vitamina D koji se unosi hranom. Savetujemo bolesnicima da im pola sata dnevno makar ruke budu izložene suncu jer je to prirodni izvor vitamina D. Ukoliko su nivoi vitamina D u krvi niski preporučujemo da se u terapiju doda ovaj dodatak ishrani, vodeći računa da preteran unos ne dovede do toksičnih nivoa. Zabrana pušenja kako aktivnog, tako i pasivnog, se podrazumeva.

Izvor: danas.rs

Nastojala sam da sintetizujem veliku kolicinu informacija koje sam istraživala tokom protekle 2 godine u jednu stranu. To je to.

Smanjenje i cak eliminisanje simptoma MS-a može biti stvarnost. Ova stranica istice kako prehrana pravom hranom može znacajno pomoci da se poboljšaju simptomi MS-a i uspori napredak bolesti. Ja to zovem moja MS dijeta. Ona je sastavljena uz pomoc brojnih lekara i strucnjaka savetnika za ishranu, i meseci intenzivnog istraživanja. Pomoglo mi je da nastavim da živim skoro normalan život. Nadam se da ce i vama pomoci.

U krajnjem, moja stvarna inspiracija bila je da pomognem sebi. Koliko god sebicno da zvuci, ovo me podstaklo da procitam bezbroj knjiga, razgovaram sa mnogim strucnjacima i profesionalcima i provedem sate na internetu. Ali sada, moja strast je da delim ono što sam naucila, i da pomognem drugim ženama sa MS-om.

Sastavila sam MS dijetu za sebe, i vi treba tako da uradite. Koristila sam delice iz razlicitih izvora da bih sklopila MS dijetu. Verujem da deluje. Da, svakog dana još ucim, i dodavacu novosti stalno. 

Zašto je ishrana važna za multiple sklerozu?

Hrana ima moc da leci, kao i da povredi. Kao ljudi koje je napala MS, potrebno je da se fokusiramo na hranu koja leci. Sve što stavimo u usta završava u našim celijama, mocnim fabrikama našeg tela.

Odredena hrana ce pomoci da fabrika radi efikasnije, dok ce druga hrana usporiti produktivnost i uzrokovati da neki delovi loše funkcioonišu. Takva je važnost uobicajenih izbora koje cinimo nekoliko puta dnevno kad odlucujemo šta cemo jesti.

Za ljude sa MS-om, ova odluka je cak još važnija nego za prosecnu osobu. Postoje odredene namirnice koje izgleda da uzrokuju alergijsku reakciju u telu i aktivišu imuni sistem. Sledi autoimuni napad, koji rezultira raznolikim simptomima multiple skleroze.

Pre nego što budemo raspravljali o pojedinacnim namirnicama i kako one uticu na naša tela, moramo brzo pogledati zašto telo reaguje negativno na odredene sastojke hrane. Naš stomak je obicno nepropustiljiv za delove hrane, sprecavajuci ih da produ u krvotok. U zdravom stomaku, postoje milioni mikroorganizama koji pomažu da hrana bude pravilno probavljena i pomognu da stomacni zid ostane lep i zdrav. Ipak, on može postati oštecen zbog upotrebe supstanci kao što su antibiotici, nesteroidni antiupalni lekovi, aspirin, alkohol i duvan.

Odredena hrana izaziva imuni odgovor.

Šecer i proizvodi od rafinisane harne su takode umešani u napredak multiple skleroze. To takode može biti uzrokovano kad zdrave bakterije u našem stomaku bivaju proterani od strane nezdravih bakterija. Ovo stanje nam se cesto objašnjava kao Kandida. Nažalost, mnogi od nas imaju propustljiv stomak s vremena na vreme, tako da svi treba da pažljivo slušamo naša tela da otkrijemo koja nas hrana cini cilim i zdravim, ili izazove osecaj naduvanosti i sporosti. Zdrava MS ishrana ce pomoci da se ovo što je više moguce minimizira.

Sindrom propustljivog stomaka – aktivacija imunog sistema.

Naš oštecen stomacni zid je sada propustljiv i pocne da pušta male delice neprovarene hrane u krvotok. Imuni sistem meša delove hrane sa napadacima i aktiviran je da napadne. Kad pojedete ponovu tu odredenu hranu, imuni sistem je pamti kao napadaca i zove trupe da pocnu napad. Osetljivost na hranu je tako stvorena. Istraživanja su otkrila da se imune celi je prvo aktiviraju u krvotoku, pre nego što produ kroz barijeru izmedu mozga i krvi i ucine štetu na nervnom sistemu. Samo jedno parcence hrane može uzrokovati ovu reakciju, tako da je najbolje potpuno eliminisati hranu koja bi vas mogla voditi do relapsa. Taj mali komadic „nicega“ zaista nije vredan toga! 

Da li je ovo lek za MS?

Nema konkretnog dokaza da je izhrana „lek“ za MS – svi mi znamo da još ne postoji lek. Mnogi lekari nisu i dalje ubedeni da ishrana uopšte pomaže da se smanje simptomi i eksacerbacije (oprosticemo im na tome). Teškoca je što svako reaguje drugacije na to što ima multiple skleroze. Kao što su neki ljudi alergicni na odredenu hranu, a drugi nisu, ako se sledi ispravno MS dijeta to nije garancija da ce to delovati na vama. Ali, imate nešto da postignete sledeci je – vaše telo ce vas voleti zbog toga! Poboljšanje vašeg ukupnog zdravlja ce vam koristiti na nacine koje još niste zamislili. Možda vas nece „izleciti“, ali videcete drasticne rezultate i to vam mogu obecati. Verujem da svako ima veliku priliku da uspravno upravlja MS-om kroz ishranu. Kad jednom razumete da su stomak i MS su povezani, jasno je da zdrav stomak može smanjiti MS simptome. Dovoljan razlog da date tome šansu i zelepite za nju na duge staže , dok se ne pronade pravi lek.

I pre nego što predemo na detalje, zapamtite, ja nisam lekar, pa vas molim da se konsultujete sa profesionalcem o tome šta je dobro za vas – ja sam samo neko ko želi da podeli sa vama ono što je delovalo kod mene! 

Hrana koju treba izbegavati – opasnosti za vašu MS dijetu

Ishrana kod obolelih od MS je vitalni elemenat odbrane tela protiv multiple sklroze. Hrana koja izaziva porasta simptoma kod mene, možda nije obavezno da ce to isto biti i kod nekog drugog. Ipak, preporucljivo je da presecete sa sledecom hranom najmanje 3 mieseca. To je dovoljno vremena za vaše telo da se oslobodi svih tragova te hrane i za vaš stomak da sam sebe dovede u red. Trebalo bi da je takode dovoljno vremena da vidite da li ima poboljšanja kod vas što se tice simptoma.

Neki ljudi mogu da ponovo uvedu tu hranu posle ovog perioda, a da ne dožive ozbiljan MS relaps. Ipak, vecina ljudi nalaze da im se pocnu vracati simptomi i da je potrebno da te namirnice trajno iskljuce iz ishrane. Svaka osoba je drugacija i morate pažljivo da slušate svoje telo i nacin na koji odgovora na ono što jedete.

Sledeci spisak je o skoro svoj hrani koju možda jedete kao deo normalne ishrane. Narocito sam izdvojila suplemente (dodatke ishrani) i to cu odvojeno da detaljnije obradim, tako da je ova hrana primarno o hrani koju treba i koju ne treba jesti kao deo MS dijete.

Izgleda da nema svaka od ove hrane isti negativni uticaj na svaku osobu sa MS-om.

1.Mlecni proizvodi (proizvodi od kravljeg mleka)

Hrana koju treba izbegavati:

mleko, puter, sir, mladi sir, sladoled, pavlaku, surutku u prahu

Istraživaci i nutricionisti sve više se uveravaju da upotreba kravljeg mleka ima ulogu u razvoju i trajanju MS-a. Istraživaci su otkrili visoku korelaciju izmedu konzumacije kravljeg mleka i MS-om u mnogim zemljama. Istraživanja vodena u Nemackoj i Kanadi su dala moguce razloge zašto je to tako. Brojni proteini kravljeg mleka izgleda da su meta imunih celija ljudi sa MS-om. Još dalja veza izmedu kravljeg mleka i MS-a su otkrica da odredeni proteini iz kravljeg mleka imitiraju deo proteina iz mijelinskog omotaca, kroz koji se inicira autoimuna reakcija, pa ga zaista treba iskljuciti iz ishrane. 

Alternative iz MS dijete

Mleko od pirinca, badema (budite sigurni da su ti proizvodi 100% cisti, bez dodanih ulja, masnoca, ukusa ili drugih produkata), kokosovo mleko i kokosov krem. Sojini proizvodi su takode u opciju, ali ih jedite sa oprezom, pošto neki ljudi imaju negativnu reakciju na njih.

2.Gluten i pšenica

Hrana koju treba izbegavati:

Hleb (beo i crni) jecam, bulgur, kus-kus, ovas, testenine, biskviti, keksi, kolaci, raž.

Gluten je protein otkriven u ovoj hrani. Kod mnogo ljudi sa MS-om, ovaj protein izaziva aktivaciju imunog sistema, izazivajuci napad. Interesantno je primetiti da je pšenica osnovna hrana vecine zemalja u kojoj se MS cesto javlja. Ipak, u mnogima od tropskih zemalja, gde se MS bukvalno nije ni culo, to nije uobicajen usev.

Alternative iz MS dijete

Pirincani keksi, kukuruz u zrnu, hleb bez glutena, testenia bez glutena, kinoa, smedi / divlji / basmati pirinac, sladak krompir (ali minimalno, pošto vaš ideal treba da bude nizak nivo šecera), klipovi kukuruza.

3.Zasicene masnoce

Hrana koju treba izbegavati:

Crveno meso, puter, margarin, cokolada, mast, sir

Dr Roy Swank, verovatno najcuveniji istraživac o ishrani kod MS-a ima samo nešto da kaže o zasicenim mastima. Bila mu je data prilika da provede 5 godina istražujuci MS i otkrio je da je ishrana uticala na prognoze vezane za MS. Njegova kasnija otkrica postala su Swankova dijeta. Jedan od glavnih predloga ove dijete je eliminisanje zasicenih masti. Njegova teorija je da ljudi sa MS ne obraduju efikasno zasicene masti, što vodi do stvaranja ugrušaka ovih masnoca u krvotoku. Ovo na kraju vodi do kršenja barijere krv-mozak, dopuštajuci aktiviranim imunim celijama da predu i urade štetu. U dr Swankovom istraživanju o MS ishrani, ucesnici koji su bili disciplinovani kod upotrebe zasicenih masti videli su najdramaticniji napredak u njihovom stanju. Ipak, dr Terry Wahls, autor i lekar koja se oporavila od sekundarne progresivne multiple skleroze, dozvoljava neke zasicene masti groz meso životinja koje je hranjeno travom i divljac – ali pošto sam procitala Kinesku studiju, autora T Campbell-a, sledim više vegetarijanski pristup, pošto mislim da je sveukupno zdraviji.

Alternative iz MS dijete

Losos i druge uljane ribe, ekstra devicansko maslinovo ulje, kokosovo ulje, laneno ulje, štapici od rogaca (dostupni u nekim radnjama zdrave hrane), kakao i kokosovo ulje pomešano sa prirodnim zasladivacima.

4.Zagrejane masti

Hrana koju treba izbegavati:

Cips, prženi krompiri, pecene stvari, prženi orasi

Vecina masnoca menja svoju molekularnu strukturu kad se zagrevaju na visoke temperature. U ovom obliku, one ne mogu biti apsorbovane od strane tela i umesto toga cine štetu celijama. Kad kuvate, koristite masnocu kao što je kokosovo ulje, koje nije tako lako oštetiti zagrevanjem.

Alternative iz MS dijete

Peceno povrce poprskano sa maslinovim uljem kad se izvadi iz rerne, sirovi orašasti plodovi, dehidrirani orašasti plodovi (uz upotrebu dehidratora), kokice (napraviti ih u vazdušnom apaaratu i zatim poprskati maslinovim uljem).

Napomena o margarinu: iako ovaj proizvod nije tehnicki zasicena masnoca, izuzetno je nezdrav za jelo. Margarin sadrži trans-masne kiseline koje se ne mogu lako apsorbovati u telu. Zapravo, istraživanja pokazuju da trans-masne kiseline povecavaju upalu u telu. Margarin takode sadrži veštacke boje, inace bi izgledao kao mast za podmazivanje bicikala. To nije nešto što želite da vam se stavlja u telo!

5.Kofein

Hrana koju treba izbegavati:

Kafa, cokolada, skoro svi „normalni“ cajevi, ukljucujuci zeleni caj, energetski napici.

Istraživaci su našli dokaze koji sugerišu da bi kofein mogao biti loš za Multiple Sklerozu. Hormon adenozin je važan za regulisanje imunog sistema i zaustavljanje upalnih reakcija. Izgleda da kofein može da blokira receptor adenozina, i time smanji efikasnost adenozina za borbu protiv upala.

Alternative iz MS dijete

Kafa bez kofeina, štapici od rogaca, biljni cajevi, kao što je caj od nane, kamilice i vocni cajevi.

6.Rafinisana hrana (sa visokim nivoima šecera)

Hrana koju treba izbegavati:

Keksi, biskviti, slatkiši, šecerne table

Što više upotrebljavate rafinisanog šecera, više insulina mora vaše telo da proizvede da bi smanjio nivo šecera. Produženi nivoi podignutog nivoa insulina su dokazani da doprinose upali. Takode, ima negativan, degenerativan efekat na imuni sistem. Nemojte ni da pomišljate da šecer zamenite veštackim zasladivacima. Slatkoca veštackih zasladivaca zapravo navodi pankreas da stvara više isulina nego što to cini obican šecer. Preterano konzumiranje šecera je takode jedan od faktora koji utice na preterani razvoj kandide, što može da vodi do sindruma slabog stomaka.

Alternative iz MS dijete

Suvo voce (narocito sušeni mango i jagode), xylitol (prirodni zasladivac bez veštackih proizvoda), stevia, nektar od agave, med

Ima puno kolaca koji su bez glutena, mlecnih proizvoda i šecera koji se mogu kupiti u vecini supermarketa. Ipak, ne bih preporucila da previše cesto jedete ove proizvode. Otkricete da vecina sadrži zagrevane masnoce i trans masnoce i druge veštacke sastojke.

7.Mahunarke

Hrana koju treba potencijalno izbegavati

Bagrem, azuki pasulj, lucerka, crni pasulj, fava pasulj, puter pasulj, kaliko pasulj, kanavala pasulj, kanelini pasulj, rogac, kasija, leblebija, grašak, italijanski pasulj, socivo, sladic, mung pasulj, kikiriki ( to ukljucuje i ulje od kikirikija i kikiriki puter), pinto pasulj, soja u zrnu (ukljucujuci sojino ulje, brašno, crno sojino zrno i tofu), boranija, beli pasulj.

Ima mnogo konfuzije o tome koja hrana su zapravo mahunarke – verovatno ste bili jako iznenadeni nekima sa ovog spiska, i ja sam! Generalno, mahunarke su plodovi ili seme bilo cega što dolazi u mahuni. One su sjajan izvor energije i proteina, ali neki nutricionisti upozoravaju njihove MS pacijente o mahunarkama, dok ih drugi preporucuju. Pažljivo posmatrajte svoje simptome kad jedete mahunarke i ukinite ih ako se negativno osecate. Ja sam potpuno normalno koristila mahunarke u ishrani, ali pošto sam dodatno istraživala, odlucila sam da ih potpuno eliminišem, samo da bih bila na sigurnoj strani. Nekim MS pacijentima je dobro, pa zato kažem da su to mahunarke koje treba potencijalno izbegavati. Nisu svi pasulji mahunarke, niti su sve mahunarke pasulji, pa se uverite šta jedeta i šta mislite da jedete. Takode, kakao, vanila, kafa, crveni pasulj nisu mahunarke!

Narocito imajuci na umu boraniju, jedan od glavnih razloga zašto mahunarke treba izbegavati je taj što one sadrže lektine, koji sprecavaju da naše telo apsorbuje odredene nutricijente. Ipak, boranija sadrži uglavnom vlakna i veoma malu kolicinu lektina. Neki ljudi, koji izbegavaju mahunarke, i dalje jedu boraniju, i nalaze da ona na njih nema negativnog efekta. Ako osecate da su one i dalje bezbedne za jelo, probajte ih na neko vreme i vidite kako uticu na vas. Ja licno izbegavam sve mahunarke, da bih bila sigurna.

Alternative iz MS dijete

Kinoa, divlji / smedi / basmati pirinac (što nerafinisaniji to bolje), kukuruz, heljda, proso, amarant,

8.Pilići i jaja

Hrana koju treba izbegavati:

Pilici, jaja

Nisam ukljucila piletinu i jaja u svoj plan MS dijete. Neki profesionalci savetuju da se ne koriste, zbog sadržaja zasicenih masti. Drugi su srecni ako njihovi pacijenti 1-2 puta nedeljno jedu te namirnice. Ovo je slucaj gde vi treba da odlucite šta je dobro za vaše telo. Testirajte ih, i ako se vaši simptomi pogoršaju, iskljucite ih. Licno, odlucila sam da ih se odreknem.

Alternative iz MS dijete

Riba, orašasti plodovi, kinoa i drugi vegetarijanski proteini

9.Citrusno voce

Hrana koju treba potencijalno izbegavati

Klementine, limun, narandže, mandarine

Otkrila sam da ne reagujem dobro na citruse – oni direktno uticu na moje MS simptome. Ovo je slucaj i sa još nekim obolelima od MS-a, pa ako ste i vi, najbolje je potpuno ih izbegavati.

Alternative iz MS dijete

Svo drugo voce.

1. Hrana koju treba da prihvatite – novi način jedenja

Pošto ste procitali o svoj toj hrani koja bi mogla da vam šteti, sigurna sam da razmišljate „Pa, šta onda da jedem?“ Sjajna novost je da ima mnogo ukusnih i zadovoljavajucih namirnica koje ce uciniti da se osecate tako dobro da cete se pitati zašto ranije niste tako poceli da se hranite.

Iskljucivanje sve gore navedene hrane iz vaše ishrane ce napraviti pravi remont vašeg trenutnog nacina života, planiranja obroka i spiskova za kupovinu. To je zaista obavezivanje sve ili ništa ako želite da dodete do tacke kad ste oslobodeni od simptoma.

Glavni cilj ovog nacina ishrane je da dobijete što je više moguce hranljivih sastojaka iz raznovrsnih izvora hrane. Dodaci ishrani su sjajni ali ne rade ni upola dobro kao kad dobijate sve što vam treba iz hrane.

Dr Terry Wahls, kao što sam spomenula pre (lekar koja ima MS) je videla izuzetan napredak kod njenih simptoma sa dnevnom dozom tri tanjira puna voca i povrca (9 šolja) koje daju specificne hranljive sastojke telu. Ona veruje da je kljuc u mineralima i vitaminima koji su sposobni da lece multiple sklerozu. Ove potrebe treba uporno ispunjavati i to u velikim kolicinama.

Ali koji su najvažniji hranljivi sastojci za ljude sa MS-om? Glavni nutricijenti potrebni da poboljšaju vašu MS ishranu su:

Vitamin A

Vitamin B 12

Vitamin C

Vitamin D

Vitamin E

Vitamin K

Magnezijum

Omega 3,6 i 9 esencijalne masne kiseline

Cink

Znajuci da su ovi nutricijenti veoma važni, ali nije uvek lako znati kako ih ukljuciti u ishranu. Zbog tog razloga, napravila sam recepte specificno usmerene na njih – nadam se da ce vam olakšati kako da se fokusirate da ih dobijete u ishrani.

Sledeci „nacin jedenja“ je rezultat mnogih istraživanja i razgovora sa profesionalnim lekarima i nutricionistima. Uspešne price koje sam dobila sa raznih strana su potvrdile mnoge od preporuka za ishranu koje su date meni. Mary-Ann Shearer, dobro poznati nutricionist, je bila svedok bezbrojnim cudima kod ljudi koji su bukvalno bili baceni na kolena bolešcu, a onda u potpunosti se oporavili do punog zdravlja kroz prehranu hranljive, neprocesuirane hrane. Moja MS ishrana je takode veoma zasnovana na otkricima Dr Roy-a Swanka kao i dr Terry Wahls (Wahls fondacija), koje sam vec spomenula.

Izbegavajte brzu i nekvalitetnu hranu po svaku cenu.

Ne morate da budete naucnik neurolog da shvatite da, ako telo dobija ono što mu je potrebno, funkcioniše savršeno i može da se oporavi od mnogih loših stanja. U osnovi, potrebna vam je ishrana koja ima puno svežeg voca i površa i opskrbljuje vas svim neophodnim hranljivim sastojcima. Rafinisana brza hrana se mora izbegavati po svaku cenu pošto ce ona pljackati telo od hranljivih sastojaka. Ovo je hrana za UŽIVANJE:

1.Voće

Voce je od mnogih oznaceno kao najsavršenija hrana. Sveže voce daje telu tacno ono što mu je potrebno da najbolje funkcioniše. Voce ima stabilizujuci efekat na nivo šecera u krvi. To bi trebalo da redukuje ili cak izbriše cežnju za rafinisanim šecerom. Probajte da jedete sezonsko voce kad god možete. Ono ce biti mnogo lepšeg ukusa i imace vecu kolicinu hranljivih sastojaka. Pogledajte niže tabelu sezonskog voca. Moji favoriti su mango, jagode, grožde i trešnje. Ako bih mogla da imam vocnu salatu od ovog voca svakodnevno, to bih i uradila.

Letnje voce:

Kajsije, banane, trešnje, grožde, lici (azijska trešnja), mango, nektarine, ananas, šljive, suve šljive, jagode i svo drugo bobicasto voce, lubenica.

Zimsko voce:

Jabuke, banane, grejpfrut, guave, papaje, kruške, ananas.

Nutricijenti sa isceljujucim osobinama: Probajte da jedete što više voca jarkih boja. Što je jasnija ili dublja boja, ima više hranljivih materija i antioksidansa. Antioksidansi su od vitalne važnosti pošto uništavaju štetne slobodne radikale, koji mogu dopustiti bolesti da napreduje. Narocito je važno da ljudi sa MS-om konzumiraju što je više moguce antioksidanasa. Neki važni antioksidansi su betakarotin i vitamini A, C i E. Istakla sam ono voce koje sadrži najvecu koncentraciju antioksidanasa.

Dnevne porcije: najmanje 5, ali koliko god želite!

Ideje za serviranje: vocna salata, smuti, cedeni sok, zamrznite voce da bi sacuvali da se pokvari, pa ga koristite u smutiju (korisno je sa vocem kao što su maline i jagode, koje ne traju dugo).

2.Zeleno povrce

Zeleno povrce ima puno vitalnih hranljivih materija i sadrže veliku kolicinu hlorofila i sumpora. Smatraju se glavnim kontigentom MS ishrane.

Brokoli, spanac, kelj, tamna sveža salata, blitva, alge, peršun, articoke, špargla.

Hranljive materije i isceljujuca aktivnost: zeleno povrce je bogato vitaminima B, A, C, K i mineralima. Kelj ima najviše hranljivih sastojaka od bilo koje biljke. Brokoli ima puno vlakana i zapakovano je sa vitaminom C. Takode sadrži kalijum, gvožde i vitamin K. Spanac je esencijalan za zgrušavanje krvi i lecenje kostiju. Takode je poznat da smanjuje upalu u telu i da je dobar izvor gvožda. Jedna šolja spanaca obezbeduje skoro dvostruku kolicinu vitamina K koja vam je potrebna dnevno. Zeleno povrce takode cuva da imuni sistem bude zdrav i da ispravno funkcioniše. Ovo zeleno povrece je istinska superhrana i osnovna je koju treba da konzumirate svakodnevno.

Dnevne porcije: 3 šolje zelenog povrca (šolja= 250 ml).

Znam da ovo izgleda kao ogromna kolicina, ali možete poceti sa malom, pa je povecavati.

Ideje za serviranje: variva, sveža salata zeleni smuti, sokovi od zelenog povrca, supe.

3.Jarko obojeno povrce

Njih volim da zovem srecnim povrcem. Ukusno je i hranljivo! Takode dolazi u ogromnoj raznolikosti oblika i velicina i zaista je lako iseckati ga i ubaciti u salatu.

Šargarepe, slatki krompir, paprike, paradajz, korenasto povrce, avokado, bundeva, ljubicasti kupus, kukuruz šecerac.

Hranljive materije i isceljujuce aktivnosti: puno je antioksidanasa, to je suštinska hrana koju treba jesti svakodnevno. Ako jedete raznolikost predstavljenu gore, dace vam ogromnu dozu potrebnih vitamina da se borite sa multiple sklerozom. Ovo ukljucuje beta karotin, flavonoide, likopen, kalijum i vitamin C.

Dnevne porcije: 3 šolje (šolja = 250 ml).

Sugestije za služenje: bareno, peceno, grilovano, supe, sveža salata sa umacima, smuti od povrca, sokovi od povrca (šargarepa je narocito ukusna cedena u sok).

4.Belo povrce

Belo povrce je sjajnog ukusa i pomaže da upotpuni druga jela.

Karfiol, kupus, luk, beli luk, dumbir, pecurke, peršun, krompir (minimum ako želite idealnu kolicinu šecera u krvi), vlašac, repa.

Hranljive materije i isceljujuce aktivnosti: ovo povrce sadrži materije kao što su beta-glukani i lignani koji obezbeduju mocni podsticaj za imunu aktivnost. Takode su bogati sumporom, koji je važan za ukupno funkcionisanje mozga i uklanjaje toksina. Sumpor je potreban za sintezu taurina. Taurin je važan za pravilno funkcionisanje kardiovaskularnog sistema, mišica i centralnog nervnog sistema. Sumpor je takode potreban za proizvodnju glutationa, esencijalnog antioksidansa.

Dnevne porcije: 1 šolja

Ideje za služenje: bareno, peceno ili grilovano, salate i supe.

5.Žitarice bez glutena

bogate proteinima i „cistom“ energijom, ove žitarice su mnogo bolje od skroba i testenine.

Smedi / divlji / basmati pirinac (što je manje rafinisan to bolje), kukuruz, kinoa, heljda, proso, amarant, tef ( na francuskom etiopsko proso), sirak.

Hranljive materije i isceljujuce aktivnosti: ove žitarice su potpuno bez glutena i imaju niski glikemijski indeks, tako da ce cuvati stabilnim nivo šecera u krvi i smanjiti cežnju za nezdravom hranom. Takode je puno esencijalnih namirnica. Kinoa, na primer, je potpuni protein (sadrži sve esencijalne aminokiseline) i takode je dobar izvor minerala, ukljucujuci magnezijum, gvožde i selen. Takode sadrži vitamine B-kompleksa, ukljucujuci folat, i vitamin E. Smedi pirinac sadrži vitamine B-kompleksa (B1, B2, B3, B6, B9) i vitamin K. Probajte da izbegavate obican pirinac pošto ce uticati na nivo šecera u krvi (cilj je nizak glikemijski indeks).

Dnevne porcije: sjajno je kao dodatak bilo kom obroku ili užini. Najmanje 2-3 porcije dnevno da vas drži jakim i sa visokom energijom.

Ideje za služenje: kuvano, kuvano na pari, prženo sa povrcem, u salatama pomešanih žitarica i povrca, keksi od pirinca, klipovi kukuruza, kokice (pecene bez ulja).

6.Uljaste ribe

Ulje („omege“) pomaže da nervni sistem radi kako bi trebao. Ribe bogate masnim kiselinama su najbolji nacin da konzumirate ove vitalne sastojke.

Losos, haringa

Hranljive materije i isceljujuce aktivnosti: ove ribe imaju najveci sadržaj omega 3. Omega 3 esencijalne masne kiseline su apsolutno vitalne za ljude sa MS-om pošto im je to potrebno da izgrade i obnove oštecen mijelinski omotac. Takode mogu delovati da smanje odredene imune reakcije i smanje upalne odgovore. Mala istraživanja su pokazala da ljudi koji konzumiraju hranu bogatu sa omega 3 uljima su povecali razmak izmedu relapsa i smanjili progresiju bolesti.

Nedeljne porcije: 2-3 nedeljno (nije preporucljivo da se jede svakodnevno, zbog moguceg sadržaja žive).

Ideje za serviranje: pecene sa zacinima, pržene, kuvane na pari, peceno u rerni sa povrcem.

7.Orašasti plodovi i semenke

Dodavanje orašastih plodova i semenki u bilo koje jelo može znacajno povecati hranljivu vrednost. Sjajnog ukusa i puni energije, oni su sjajne grickalice.

Bademi, indijski orah, pekan, brazilski orah, orasi, lešnici, makadamija, pinjole, seme suncokreta, susamovo seme, seme bundeve, mak, lan.

Hranljive materije i isceljujuce aktivnosti: Orašasti plodovi i semenke su bogati izvori proteina i esencijalnih masnoca. Takode sadrže one prelepe vitamine B i druge esencijalne minerale, kao što su vitamin E, magnezijum, kalijum, bakar i gvožde.

Dnevne porcije: pošto je ova hrana zapakovana sa proteinima i bogata zdravim uljima, treba vam samo šaka dnevno za sjajnu porciju proteina. Ipak, ako osetite da vam treba više da biste povecali nivo energije, samo napred! Bogati su omega 3 masnim kiselinama (lan, orah i bundeva) mogu zapravo da poboljšaju metabolizam. Ja grickam orašaste plodove i semenke tokom dana i primetila sam da to drži moj nivo šecera stabilnim, a nivo energije visokim.

Predlozi za serviranje: blendirano u smutijima, poprskano preko salata, pomešano zajedno u kutiji za grickalice, dodatak jelu s povrcima (nikad ne zagrevajte orašaste plodove na visoke temperature).

Primedba: neki ljudi teško vare orašaste plodove i semenke i u tom slucaju, ako ih potopite preko noci to pokrece proces klijanja i poboljšava probavljivost.

8.Esencijalni zacini

Preporucujem sledece zacine u vašoj MS ishrani – svaki dodaje kolicinu unosa hranljivih materija, i nacinice znacajnu razliku vašoj nedeljnoj upotrebi hrane.

Ekstra devicansko maslinovo ulje, biljna so, sveže bilje, kao što su kucno napravljeni pesto od bosiljka, masline, sušeni paradajz, majoneza od indijskog orašcica.

Ovo su zacini / hrana koja ce doprineti ukusu u bilo kom jelu. Bice osnovni za vaše uživanje u ovom nacinu ishrane. Teško da ima obroka koje jedem a da nije ukomponovano sa velikodušnom kolicinom maslinovog ulja i nekoliko slasnih maslina. Svi ovi zacini se mogu naci u delu stranice sa receptima. Za ovaj post, fokusiracu se na koristi i predloge za serviranje ekstra devicanskog maslinovog ulja.

Hranljive materije i isceljujuce aktivnosti: važno je da izaberete ekstra devicansko, a ne obicno maslinovo ulje. U procesu cedenja ulja, ono nije zagrevano, pa je time zadržalo sve esencijalne masti i hranljive sastojke . Bogato je omega 9 masnim kiselinama. Važno za ljude sa MS-om, ima snažne anti-upalne sposobnosti i sadrži vitalne antioksidanse, kao što su vitamin E i beta-karotin.

Dnevne porcije: koliko god želite! Neka vas telo vodi u ovome. Možete poceti da osecate da to postaje prebogato za vas, a to je onda kad znate da telo ima sve što mu treba.

Predlozi za serviranje: ekstra devicansko maslinovo ulje može se koristiti u apsolutno svakom jelu koje jedete. Nikada ga ne treba zagrevati, ali kad je jelo skuvano, pomeša se s njim. Em je jako ukusno, em ce vaše telo voleti ovo cisto, nekuvano stanje.

Poprskajte ga po kokoicama kad su iskokane, sipajte po pecenom povrcu kad ga izvadite iz rerne, preko sveže pripremljene salate, dodajte kuvanom povrcu, preko pirincanih kolaca…

9.Voda

Voda je kljucni sastojak za telo da bi najbolje funkcionisalo. Voda je potrebna na svakom nivou, narocito za aktivnosti neurona i funkcionisanje mozga.

Procišcena voda

Dnevna doza: 2 litre. Predlozi za služenje: probajte da tokom svakog sata pijete po veliku cašu vode, bolje nego da odjednom popijete mnogo.

Apdejti za MS ishranu:

Zeleni caj treba izbegavati zbog visokog nivoa kofeina. Energetska pica sadrže razne sastojke, narocito kofein i takode ih treba izbegavati.

Razvrstala sam mahunarke u hranu koju treba „potencionalno izbegavati“, iako su one dobre za neke pacijente sa MS-om, i dalje ih izbegavam da bih bila sigurna. Takode sam dodala citruse u spisak hrane za „potencionalno izbegavanje“, pošto imaju neke efekte na mene i još neke sa MS-om.

Zakljucak o MS ishrani

Shvatila sam da je teško za vas da cak i razmotrite o odustajanju od nabrojane hrane. One su usadene u osnove ishrane svake zapadnjacke nacije. Za mnoge od vas, ova hrana cini vecinu onog što jedete svakodnevno. Sigurna sam da razmišljate da cete gladovati, odustajuci od ove hrane! Ipak, moguce je izbegavati tu hranu a i dalje jesti ukusna i sita jela.

Mnogo puta se desilo prvih nekoliko nedelja kad sam pocela da se hranim na ovaj nacin, da sam rekla sebi „ne mogu da verujem da nisam ovako jela celog života!“ Bilo je i jednako teških dana kad sam ceznula za omiljenom hranom iz mog perioda pre MS dijete. Ipak, ove cežnje nisu trajale previše kad sam ih zamenila zdravijom alternativom. Zato ne odustajte, svaki dobar dan ishrane je korak ka zdravoj MS ishrani. Probajte da ne menjate previše promena u vašoj MS dijeti precesto.

I to je to! Zapamtite da je ovo promena nacina života a ne dijeta za brzo i kratko delovanje. Verovatnije je da cete trebati da jedete na ovaj nacin do kraja života. Ipak, kad pocnete da ubirate koristi, reci cete „Donesite mi to“ svakog dana. Da, naravno, bice dana kad ne jedete dobro, ali sutra je uvek novi dan i vraticete se u kolosek i nastaviti dalje. Uživajte u svakom zalogaju ove ukusne, isceljujuce hrane!

Izvor: desetkams.wordpress.com

Pčele su me izlečile od multiple skleroze, naslov je knjige autorke Mariz Pioš, profesorke gimnastike i bivše francuske državne reprezentativke u gimnastici, koja je krajem prošle godine objavljena u Parizu. Knjiga je odmah po izlasku iz štampe izazvala veliko interesovanje javnosti.

Naime, pre dvadeset i četiri godine, kada je Mariz napunila pedeset, razbolela se od multiple skleroze. Lekar, koji joj je posle brojnih ispitivanja postavio dijagnozu, smatrao je da bolest nije moguće izlečiti lekovima koji su bili u ponudi i da se u najboljem slučaju napredovanje bolesti može samo usporiti.

– Doktor, kao da mi je rekao: ,Jadna gospođo, ja za vas ne mogu ništa da učinim,, zapisala je Mariz na početku svoje knjige i dodala: „Ako zvanična medicina moju bolest ne može da sanira lekovima, pokušaću sve što mi nudi alternativna medicina, i pre svega, apiterapija – napisala je gospođa Pioš na početku knjige.

Međutim, pre nego što se Mariz odlučila za prilično bolnu terapiju s pčelinjim ubodima, pokušala je sebi da pomogne i s nekim drugim prirodnim metodama. Imala je utisak da su joj sve te terapije delom pomagale i olakšavale mišićne grčeve i glavobolje ali, nažalost, napredovanje bolesti nisu zaustavile.

– S obzirom da u alternativnoj medicini vlada veliko šarlatanstvo, tražila sam informacije kako da stručno pristupim apiterapiji od naučnika koji u svetskim razmerama nešto znače i koji godinama pokušavaju da multiplu sklerozu izleče s pčelinjim otrovom. Tek kasnije saznala sam da u Monpeljeu živi i radi poznati hirurg i onkolog, profesor Anri Žoaje (Henri Joyeux), koji je nekada preporučivao korišćenje pčelinjih proizvoda i koji mi je kasnije svojim savetima pomogao tokom pisanja knjige – priča gospođa Pioš.

– Propolis s medom redovno sam uzimala i četvrte sedmice. S pčelinjim ubodima počela sam sistematično u junu 2005. godine, dvaput sedmično. Pčelinji otrov sam inače povremeno isprobavala na sebi i ranije, da bih se na njega privikla, i utvrdila kako ga moj organizam podnosi. Počela sam s jednim ubodom i zatim bih njihov broj s vremena na vreme povećavala, dok u septembru te godine nisam stigla do osamnaest uboda. Kasnije sam i taj broj uboda povećala i došla do trideset i pet.

– Poslednji pregled iz 2011. godine sa magnetne rezonance pokazao je da su nestala sva oštećenja (lezije) na nervima mozga i kičmene moždine – dodaje ova hrabra žena.

Izvor: lekovitimed.com

Multipla skleroza (MS) nije nova bolest. Njen uticaj na mozak opisan je 1830. god,  a 1860. god. ocenjeno je da je MS posebna bolest. MS je najčešće neurološko oboljenje mladih osoba.  U SAD ima oko 350.000 ljudi obolelih od MS-a, a u svetu ima oko 2 miliona obolelih. Godine sankcija i ratova u Srbiji dovele su do povećanja broja novoobolelih, a prema poslednjim podacima Udruženja obolelih od multiple skleroze Beograda (ul. Jurija Gagarina 81. Novi Beograd, telefon: 011/2160-498) ukupan broj prijavljenih i dijagnostikovanih obolelih osoba je oko 1.200. U Srbiji ima više udruženja obolelih od multiple skleroze.  Osim Udruženja obolelih od multiple skleroze Beograda, aktivno je Društvo multiple skleroze Srbije, Društvo multipla skleroza Vojvodine (sa lokalnim organizacijama), Udruženje obolelih od multiple skleroze Bor, Udruženje multiple skleroze Raškog okruga i drugi.

Da li je poznat uzročnik MS?

Premda  je MS bolest koja neočekivano napada, lako je predvideti stopu incidencije u populaciji. Kod jedne od hiljadu osoba pojaviće se MS obično pri kraju dvadesetih godina života, a dve trećine obolelih osoba biće žene.  MS je češća u Severnoj Evropi, a genetski faktori mogu da doprinesu povećanju rizika od obolevanja. Ključni faktor koji utiče na to da imunološki sistem napadne centralni nervni sistem još je nepoznat. Napadi bolesti mogu da budu retki i sa dugim intervalima bez uticaja na sposobnosti i funkcionisanje  osobe, ali isto tako bolest može da brzo napreduje ka teškoj hendikepiranosti. Većina ljudi sa MS-om nalazi se između ova dva ekstremna stanja. Verovatno da je MS ipak autoimuna bolest što znači da se prirodna telesna odbrana okreće sama protiv sebe. Umesto da uništava strane ćelije imunološki sistem se okreće protiv sopstvenih ćelija. U ovoj bolesti uništava se mielinski omotač koji izoluje nervne ćelije. Bez omotača, nervna ćelija više ne može da sprovodi nervne impulse. Kako broj oštećenih nervnih ćelija raste, telo gubi sposobnost vršenja funkcija koje kontrolišu te nervne ćelije.

Na kom uzrsatu MS može da se javi?

Uzrast izbijanja bolesti prema raspoloživim podacima varira od 10 do 59 godina, a najviša incidencija je na uzrastu od sredine dvadesetih i početka tridesetih godina života.

Da li stres utiče na MS?

Život obolelih od multiple skleroze  je stresan, a o tome da li stres  pogoršava ili ubrzava tu bolest raspravlja se decenijama. Za mnoge istraživače veza između stresa i smanjenja imunološkog odgovora je jasna, ali  drugi misle da su promene male i u normalnom opsegu.  Američka neurološka akedemija je 1999. god. na osnovu rezultata opsežne studije koja je trebalo da proceni uticaj psihološkog distresa na MS zaključila da nije u stanju da jasno utvrdi vezu između distresa i pogoršanja bolesti, solomonski zaključujući da je ta povezanost moguća.

Koji su simptomi MS-a?

Simptomi kod MS-a se veoma razlikuju. Osim bola i iscrpljenosti, među različitim teškoćama sa kojima se susreću oboleli od  MS ističe se devet simptoma koji posebno utiču na kvalitet njihovog života. To su pogoršanje u kognitivnom funkcionisanju, depresija, samoubistvo, spazam i slabost, ataksia i tremor, disfunkcija mokraćne bešike i creva, vizuelne smetnje, iscrpljenost i seksualna disfunkcija.

Šta najviše utiče na kvalitet života obolelih od MS-a?

Pacijenti oboleli od MS saopštavaju da im  na kvalitet života više utiče mentalno zdravlje od fizičkih pogoršanja i bola.  Taj podatak razlikuje se od uverenja neurologa i javnog mnjenja o činiocima koji najviše utiču na kvalitet života oblelih od multiple skleroze.  Kada čuju da su oboleli od MS, pacijenti se najviše brinu da će  se pogoršati njihovo kognitivno funkcionisanje.  Kognitivne disfunkcije najviše unazađuju obolele od MS-a. I najsuptilnije promene ograničavaju ličnu sposobnost u prevladavanju teškoća, dovode do otkaza i nezaposlenosti, smetnji u obavljanju porodičnih obaveza i uživanju u životu. Dok se ranije verovalo da samo oko 6% MS pacijenata pati od kognitivnog disfunkcionisanja, nove procene govore da od njih pati oko 43% obolelih. Najveći problemi javljaju se u učenju, prisećanju novih informacija, brzini obrade podataka, zaključivanju, rešavanju problema i planiranju. Manji uticaj bolest ima na preciznost izvođenja (preformansu) ali  je i ona oštećena kada je vreme rešavanja zadataka vremenski ograničeno.

Koji je najčešći afektivni poremećaj kod MS-a?

Najčešći poremećaj raspoloženja kod obolelih od MS-a je depresija. Pogoršanje raspoloženja i afektivnog stanja zapaženo je  1926. godine. Procene učestalosti, tj. prevalencije depresije veoma se razlikuju. Prevalencija kod pacijenata obolelih od MS u bolnici varira od 15% do 30% i od 40% do 60 % tokom života što je oko tri puta više nego kod zdrave populacije. Depresija je češća kod MS nego kod drugih neuroloških oboljenja. Pacijenti oboleli od Parkisonove bolesti ređe pate od depresije u odnosu na pacijente obolele od MS za 50 % do 33%. Na raspoloženje kod MS utiče pogoršanje bolesti, propisivanje psihoaktivnih lekova (npr. kortikosteroida) i osećaj  isrpljenosti,  odnosno premorenosti.

Da li su oboleli od MS-a skloniji samoubistvu od zdravih ljudi?

Kao i kod depresije, sklonost ka samoubistvu MS pacijenata je veća nego kod zdrave populacije. Broj samoubistava kod pacijenata koji su dolazili na bolničko lečenje u Novoj Škotskoj bio je tri puta veći od zdrave populacije. Broj suicida kod muškaraca i žena obolelih od MS u Danskoj bio je za 50 do 70 posto veći nego kod zdrave populacije.

Šta još negativno utiče na obolele od MS-a?

Prateći problemi kod pacijenata obolelih od MS mogu izrazito negativno da utiču na njihovu psihosocijalnu adaptaciju i povise njihovu izloženost psihološkom distresu. Bolest može da utiče na opažanje sebe, a naglašava se  posebna važnost negativnog stava društva i pozitivnog međusobnog odnosa lekara i pacijenta. Odnosi sa porodicom i prijateljima su od središne važnosti za osobe koje žive sa MS-om, kao što je značajan i kvalitet života koji vode.  Izolacija tokom napredovanja bolesti  jeste jedan od očekivanih problema. (O’Brien, 1993). Stav partnera prema bolesti je takođe veoma važan faktor. Obolele osobe koje smatraju da njihovi partneri negativno reaguju na teškoće bolesti imaju lošije psihičko funkcionisanje i više simptoma depresije. Onda kada  partner, porodica ili prijatelji počnu da zbrinjavaju pacijenta, kompleksnost teme se proširuje, a problemi povećavaju. Roditelji koji su oboleli od MS posebno su zabrinuti uticajima koju bolest može da ima na njihovu decu. Premda postoje istraživanja koja ukazuju da su deca hroničnih pacijenata sputana, psihički „ugušena” i antisocijalna,  rezultati druga istraživanja ističu njihovu empatičnost i veću zrelost u društvenim odnosima

Koji praktični problemi najčešće ugrožavaju obolele od MS-a?

Prema brošuri O oboljenju multipla skleroza koju je objavilo Udruženje obolelih od multiple skleroze Beograd, radni vek osoba obolelih od MS-a je veoma kratak. Te osobe bivaju rano penzionisane i vrlo često su odbačene od okoline.

Izvor; /desetkams.wordpress.com