Upoznali ste muškarca koji je jednostavno predobar da bi bio istinit: šarmantan je, samouveren i delite mnoge zajedničke interese. Ali uskoro shvatate da stvari baš i nisu onakvima kakvima se čine. On nestaje na nekoliko dana i ima gomilu bivših partnerki. Trebalo bi da nastavite dalje sa životom, ali ne možete da ga izbacite iz glave.
U osnovi, reč “psihopata” opisuje ljude koji su potpuno sebični i koji ne brinu za druge. Život im predstavlja igru i sve što je važno je njihova pobeda.
Između 1 i 3% populacije pokazuje psihopatske tendencije – dakle, ako imate 100 prijatelja na Fejsbuku, postoji statistička šansa da je jedan od njih psihopata. Možda nisu kriminalci, ali su emocionalno opasni. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Evo kako ga možete da ga uočite.
Da li je vaš partner psihopata
Ljubav može da bude slepa, a psihopate su neverovatno umešni u imitiranju ljubavnog ponašanja. Ali to njima ništa ne znači i oni to čine samo kako bi dobili što žele. Ovo je jedan od uvida u um takve osobe koja priča o ženi s kojom je bila u ljubavnoj vezi: “Predstavljao bih je kao redovnog partnera, ne kao devojku. Sviđala mi se činjenica da mi pruža telesne zadovoljstva, radi neke stvari za mene i pravi mi društvo.”
Psihopatski partner će jednog trenutka da izjavljuje ljubav, a sledećeg će da preti svojim odlaskom i to sve dok se vaše samopouzdanje ne nađe na toliko niskom nivou da niste u mogućnosti da pobednete. Nestaće na nekoliko dana, uzeće vam novac iz novčanika, varaće vas, a zatim će da vas uverava da previše burno reagujete ako pokušate da mu se suprotstavite. Preokrenuće situaciju tako da ćete vi biti ta osoba koja će na kraju da se izvinjava.
Njegove tehnike zavođenja su često vrlo suptilne i dobro uvežbane – činiće se da nije preduzeo ništa kako bi vas zaveo sve dok se ne osvrnete u prošlost i to shvatite: seo je na stolicu blizu vas, lagano vas je dodirnuo kada je prolazio pored, a sve se činilo slučajno. Jednom kada vas hipnotiše svojom slatkorečivošću i skromnošću, tada će jedne večeri da nasrne na vas i da se pretvori u drugu osobu. Tražiće od vas da “dokazujete svoju ljubav”, a ukoliko prekinete takvu vezu, zvaće vas, govoriće vam da ste mu potrebni, da se promenio… sve dok vas ne natera da zaboravite loše i setite se samo dobrih trenutaka.
On lovi na saosećajnost, a živi za kontrolu – cilj mu je da ima što više žena pod kontrolom – jednu možda kao izvor prihoda, a drugu na koju će da galami dok obe služe za društvo. Opija ga kontrola nad ljudima jer kao dete nije mogao da kontroliše ništa i često se osećao napuštenim.
Šta da učinite
– Prihvatite činjenicu da nikada nećete uspeti da promeni psihopatskog partnera i da on nikada neće biti u mogućnosti da vas voli.
– Ukoliko odlučite da odete, potražite pravni savet (ako to smatrate potrebnim) i okružite se prijateljima.
– Ukoliko ne možete da odete istog trenutka, onda otvorite zasebne bankovne račune.
– Vežbajte deklarativnost (upornost). Pričajte smirenim i tihim tonom. Ostanite sigurni u sebe i ne upuštajte se u partnerovu verziju događaja. Ukoliko ste slab protivnik, vaš partner će da vam napravi nehotičnu uslugu ostavljajući vas.
– Prekinite sve kontakte s njim. Čak bi i imejl mogao da vas vrati u stari obrazac ponašanja i pod njegovu kontrolu. On je vrhunski manipulator koji lovi na osnovi saosećanja s njim.
Zdrav muškarac koji ne pokušava da manipuliše vama: ne preklinje, ne govori vam da ste “najbolji”, ne koristi izraze kao što su “ako me voliš” ili “dokaži svoju ljubav radeći to i to…”, ne omalovažava svoju devojku ili suprugu, poštuje vaše pravo na prijatelje i deli informacije s vama.
Dosledno loše ponašanje uz česte žalbe na olakšavajuće okolnosti i molba za razumevanjem su jedni od najpoznatijih obeležja psihopata, kako u poslovnom okruženju, tako i u privatnom životu. Obrasci psihopatskog ponašanja su burni i prolazni. “Prijateljstva” se često prekidaju bez upozorenja, a veze se nemilosrdno prekidaju kada im više “niste od koristi”.
Zapamtite: psihopate su samouvereni, vole izlaske, psihički su otporniji i retko kada osećaju grižu savesti. Vrlo su vešti manipulatori bez osećaja krivice zbog igranja našim emocijama i najdubljim osećanjima ukoliko to rade u svoju korist.
izvor: atma.hr
Izazvana raznim pogrešnim pričama/ savetima, a pre svega veoma lošom obaveštenošću ljudi, podeliću spisak namirnica koje se kod karcinoma ne/smeju unositi u organizam, kaže Mirjana Tomić Milošević,koja nam otkriva kako je ovaj način ishrane uspešan u borbi protiv kancera.
Osnovni principi:
Jedite dnevno šest malih obroka. Jedite polako, žvačite puno. 80 % celokupne ishrane treba se sastojati od voća i povrća. Kod svakog obroka se jede najpre sirovo voće i povrće.Sastav jelovnika je po sopstvenom ukusu.
Povrće i salate koje možete često koristiti:
Šargarepa, spanać, paradajz, sve vrste zelenih salata, cvekla, celer, praziluk, špargle, zeleni/beli kupus, karfiol, zeleni grašak
Povrće i salate koje možete ponekad koristiti:
Kiseli kupus, rotkve, paskanat, gljive, lubenica, zelena paprika,list maslačka
Zabranjeno povrće i salate:
Crveni kupus, kiseli krastavac ostavljen sa sredstvima za konzerviranje
Voće koje često trebate koristiti:
Jabuke, kajsije, breskve, crne borovnice,l imun, pomorandže
Voće koje ponekad možete koristiti:
Banana, grožđe, jagode, kruške, trešnje, suvo grožđe, malo šljiva
Zabranjeno voće:
Smokve, urme, ribizle, nenavedeno koštuničavo voće
Hleb koji često treba koristiti:
Hleb od različitih sorti žitarica (ovas, ječam, raž…)
Hleb koji ponekad možete koristiti:
Crni hleb/sa ili bez sredstava za konzerviranje, prepečeni hleb
Zabranjeni hleb i peciva, kolači:
Sveži hleb i pogačice, beli hleb, torte, kolači sa praškom za pecivo. Kolači sa voćem dozvoljeni ako su napravljeni sa prirodnim kvascem, voćnim šećerom ili medom
Mlečni proizvodi koje često treba koristiti:
Mleko, kiselo mleko, neprovreli sir
Mlečni proizvodi koje ponekad možete koristiti:
Buter, kisela pavlaka, jogurt bez šećera, krem sirevi, polumasni sirevi
Zabranjeni mlečni proizvodi:
Margarini (dijetalni su dozvoljeni), šlag, masni sirevi, svi mlečni proizvodi sa šećerom
Meso i mesni proizvodi koje PONEKAD možete korisiti
Nemasna: ovčetina/jagnjetina, meso od ćurke, goveđe meso, goveđa salama, kuvano živinsko meso i iznutrice
Zabranjena mesa i mesni proizvodi:
Svinjsko meso, svinjska mast, svinjske mesne prerađevine, sva dimljena mesa i mesni proizvodi, sve vrste životinjskih masti
Vrste ribe koje samo ponekad možete koristiti:
Kuvane morske ribe
Zabranjene vrste ribe:
Sardine u ulju, sve vrste dimljene ribe
Začini koje često trebate koristiti:
Svi koji sadrže crni luk, praziluk, peršun, celer, beli luk, morsku so
Začini koje samo ponekad možete koristiti:
Dil, kim, ren, majoran, fensel, kokos, melia, vanila, kerbel, estragon, lavanda, bosiljak, ruzmarin, tamjan, kamilica, začinjena so
Zabranjeni začini:
Biber i ljuta paprika
Tečnosti koje često trebate koristiti:
Sokovi od povrća, sok od koprive, voćni sokovi, čaj od šipka, mineralna voda
Tečnosti koje ponekad možete koristiti:
Supe od povrća, sok od krompira, malo crvenog vina, piva, kafe i crnog čaja
Zabranjene tečnosti:
Sva druga alkoholna pića, limunade sa šećerom
Ostale stvari koje često trebate koristiti:
Mekinje, klice od ječma i pšenice, pšenične pahuljice, neoguljeni/neglazirani pirinač, čisti med, prirodni kvasac, polen od cveća, orasi, seme od lana, koščice kajsije, šljive.
Ostale stvari koje ponekad možete koristiti:
Oguljeni krompir, gusta kaša od: krompira, griza, ovsa, voćni šećer, biljna ulja, voćno sirće, 2-3 jaja nedeljno
Ostale zabranjene stvari:
Beli i braon šećer, slatkiši, čokolada, marmelada sa šećerom, grožđni šećer, sva sredstva za zaslađivanje, alkohol, nikotin, biber, vinsko sirće, ljuti i pikantni sosevi, paštete, pomfrit, kikiriki… Sve namirnice sa konzervansima, aromama i farbama.
Izvor: kurir.rs
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Multipla skleroza je progresivno oboljenje koje zahvata centralni nervni sistem, pri cemu dolazi do blokade ili usporavanja protoka nervnih impulsa, sto uzrokuje simptome kao sto su: umor, ukocenost u ekstremitetima, otezano kretanje, ukocenost, poremecaj funkcije besike i creva, problemi sa vidom.
Ishrana bogata zdravim i hranljivim namirnicama predstavlja vazan deo borbe sa multiplom sklerozom. Medjutim, cinjenica je da ne postoji cudotvorna dijeta koja otklanja simptome multiple skleroze- ne postoji jedinstvena dijeta kojom se moze tretirati ili leciti multipla skleroza.
S obzirom da se je multipla sleroza oboljenje koje se odlikuje fazama pogorsanja i poboljsanja- egzarzcerbacije i remisije, kao i na to da su simptomi multiple skleroze promenljivog intenziteta, nije moguce meriti efektivnost pojedinacnih rezima ishrane. Medjutim, cinjenica je da je niskomasna ishrana sa visokim sadrzajem biljnih vlakana veoma povoljna za osobe obolele od multiple skleroze.
Saveti obolelima od multiple skleroze:
1.Izbegavajte zasicene masti
Dr Roy Swank predstavio je svoju niskomasnu dijetu za multiplu sklerozu, davne 1948. Godine. On je tvrdio da zasicene masti u proizvodima zivotinjskog porekla, kao i tropska ulja pogorsavaju simptome multiple skleroze. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Swank-ovo istrazivanje je dovelo do kontroverze. Ono je sprovedeno pre nego sto se moglo magnetnom rezonancom izmeriti progresija multiple skleroze. Kako god, smanjenje unosa zasicenih masti na manje od 15 grama dnevno ima pozitivan uticaj na celokupno zdravlje. To predstavlja pozitivan i zdrav korak ka povecanju odbrambenih snaga organizma.
2.Izbegavajte punomasne mlecne proizvode
Iako veza izmedju osetljivosti na mlecne proizvode i broja i tezine napada simptoma multiple skleroze nije dokazana, opredeljenje za niskomasne verzije mleka, sireva, jogurta i ostalih mlecnih proizvoda, predstavlja jos jednu zastitnu strategiju koja moze unaprediti celokupno zdravlje pojedinca i tako mu omoguciti da bolje podnosi simptome multiple skleroze.
3.Izbegavajte gazirana pica
Pica koja sadrze kofein i alkohol mogu iritirati mokracnu besiku. Prema nutricionistickim smernicama, najbolje je u potpunosti izbegavati ova pica, ukoliko postoje simptomi multiple skleroze koji se odnose na poremecaje funkcije mokracne besike.
4.Ispitajte da li ste netolerantni na gluten
Prema rezultatima jedne studije, odabrani pacijenti oboleli od multiple skleroze imali su vecu incidencu netolerancije na gluten nego sto je to slucaj u opstoj populaciji.Medjutim, to ne znaci da su sve osobe obolele od multiple skleroze netolerantne na gluten i da treba da ga u potpunosti izbegavaju.
Odluka o prelasku na ishranu bez glutena, tj. svih vrsta psenica, razi, jecma, treba da bude doneta nakon utvrdjene netolerancije na gluten. Tako, istrazivaci preporucuju rano otkrivanje netolerancije na gluten kod osoba sa multiplom sklerozom i prilagodjavanje ishrane u skladu sa tim.
5.Jedite voce umesto rafinisanog secera
Naucni dokazi pokazuju da je upotreba rafinisanog secera povezana sa pojavom tzv. „subova“, tj talasa ispoljavanja simptoma multiple skleroze.
Takodje, suzdrzavanje od rafinisanog secera pomaze pojedincu da telesnu tezinu drzi pod kontrolom, sto je veoma vazno u tretmanu multiple skleroze.
Secer i visokokaloricne namirnice doprinose povecanju telesne tezine, sto dovodi do povecanja umora, koji je povezan sa multiplom sklerozom.
Takodje, prekomerna telesna tezina dovodi do problema u mobilnosti i povecava rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti.
Pored toga, voce bogato biljnim vlaknima pomaze u prevenciji opstipacije, tj. zatvora, koji se takodje javlja kod osoba obolelih od multiple skleroze.
Zakljucak:
Iako ne postoji lek za multiplu sklerozu, ovo oboljenje nije smrtonosno. Srcana oboljenja i kancer predstavljaju vodeci uzrok smrtnosti kod osoba obolelih od multiple skleroze. Isti je slucaj i sa opstom populacijom.
Dakle, nema potrebe da usvajate restriktivne dijete ukoliko bolujete od multiple skleroze. Dovoljno je da se trudite da napunite svoj tanjir niskomasnim namirnicama sa visokim sadrzajem vlakana, sto ce obezbediti organizmu potrebnu energiju i omoguciti zastitu od dodatnih zdravstvenih problema.
izvor:: planetazdravlja.com
Tokom godina mnogo je napisano o psorijazi i raznim faktorima koji utiču na njeno ispoljavanje. Nema naučnih dokaza da bi samo specijalan način ishrane sam za sebe mogao da deluje na psorijazu, ali postoje mnogi pojedinačni slučajevi kada je došlo do povlačenja promena po koži sa promenom ishrane.
Jako univerzalan savet u vezi sa hranom ne postoji, ali činjenica da zdrava i izbalansirana ishrana povoljno utiče na opšte zdravlje ide u prilog potrebi uvođenja novog načina ishrane kod obolelih od psorijaze.Naučnici preporučuju antioksidanse, beta-karotene, folnu kiselinu, omega-3 masne kiseline, cink i bakar kao prirodne sastojke hrane koji imaju ulogu u prevenciji i kontroli psorijaze.
Korisne namirnice
Ribe kao što su losos, sardine, pastrmka, tuna i skuše sadrže omega-3 masne kiseline. Studije su pokazale da ljudi koji pate od psorijaze i unose dnevno 150 g ove ribe mogu da smanje upotrebu kortikosterodnih masti, a bez pogoršanja bolesti. Izgleda da se to dešava zato što dolazi do konverzije nekih vrsta omega-3 masnih kiselina u antizapaljenske supstance, koje smanjuju količinu faktora koji pogoršavaju bolest. šargarepa, kajsija, mango i zeleno lisnato povrće su bogati beta-karotenom, koji se u telu pretvara u vitamin A, bitan za zdravu kožu. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Istraživači su dokazali da ljudi koji unose puno ovih namirnica imaju mnogo manji rizik za oboljevanje od psorijaze, zahvaljujući vitaminu C, beta-karotenu i drugim antioksidansima koji jačaju imunološki sistem. Semenke lana su takođe bogat izvor omega-3 masnih kiselina, kao i semenke suncokreta i susama. Ove bi semenke trebalo promešati, držati u dobro zatvorenoj posudi u frižideru i koristiti umešane u jogurt, ceralije i druge vrste hrane. Brazilski orah je bogat izvor selena, važan za stvarenje enzima glutamin peroksidaze koji stopira formiranje određenih supstanci koje mogu pogoršavati psorijazu. Cerealije, crni hleb i ekstrakti kvasca koji su bogati folnom kiselinom mogu korigovati nedostatak ovog vitamina koji se nalazi kod nekih psorijatičara. Poslednjih godina se uočava sve veća povezanost između psorijaze i preosetljivosti na gluten, tako da određeni broj pacijenata može imati koristi i od dijete bez glutena. Trebalo bi prethodno uraditi laboratorijske testove kojima bi se mogla potvrditi preosetljivost na gluten. Brokoli, kupus i ostalo povrće zelenih listova bogati su folatima, prirodnim oblikom folne kiseline. školjke i rakovi su bogati cinkom za koji se pretpostavlja da se gubi preko kože.
Hrana koju treba izbegavati
Crvena mesa i mlečne proizvode treba jesti umereno, a prednost dati onima sa nižim sadržajem masti. Treba izbegavati prerađevine od mesa, turšiju, proizvode bazirane na čokoladi. Alkohol je poznat kao faktor koji može pogoršati psorijatične promene i to putem oslobađanja histamina. Trebalo bi ga izbegavati ili koristiti samo izuzetno. Poželjno je izbegavati začine kao što su biber, anis, cimet, majonez, kečap, sirće, citrusno voće i proizvode od njega (marmelade, đuseve, biter lemon…). Znači, svakako bi preporuka osobama koje boluju od ove bolesti bila raznovrsna izbalansirana ishrana sa adekvatnim unosom žitarica, svežeg voća i povrća, sa niskim sadržajem masti i izbegavanjem hrane koja bi je mogla pogoršati. Potrebno je napomenuti da je klinička slika kod gojaznih ljudi teža, a odgovor na terapiju lošiji, pa je od značaja održavati telesnu težinu.
Izvor: kuhinjica.rs
Kada štitna žlezda normalno funkcioniše, imamo svu slobodu u ishrani. Međutim, kada bolujemo od neke nepravilnosti u radu štitne žlezde, kao što su hipertireoza (ubrzan rad štitne žlezde, uvećana proizvodnja hormona) ili hipotireoza (usporen rad štitne žlezde, smanjena proizvodnja hormona), neophodno je da poštujemo propise ishrane, jer ishrana igra bitnu ulogu u poboljšavanju kvaliteta našeg zdravlja i života.
Štitna žlezda – simptomi nepravilnog rada
Hipertireoza – regulisanje putem ishrane
Kod osoba koje boluju od hipertireoze, štitna žlezda radi ubrzano, tj. proizvodi veću količinu hormona nego što je normalno. Kao posledica prevelike količine hormona štitne žlezde, u organizmu se javlja stanje katabolizma, drugim rečima, dolazi do gubitka težine i mišićne mase. U ovom slučaju ishrana mora biti kalorična i uravnotežena.
Mleko, jogurt i sir – Pijte jogurt i mleko svakodnevno, kad god ste u prilici. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Ove tri namirnice možete konzumirati i putem kolača, poslastica, voćnih šejkova, u kombinaciji sa kornfleksom ili muslijem itd. Svakog dana u blenderu umutite voćni šejk sa čašom mleka ili jogurta uz svoje omiljeno voće. Uključite sir u pripremu salata, jela od paste, peciva i dr.
Proteinska hrana: jaja, meso i riba – kuvana jaja možete sitno seckati i dodavati u salate, pastu i druga jela. Unosite dosta ribe i mesa, ali sve u granicama normale. Jela sa mesom i ribom kombinujte sa dosta povrća. Umutite po jedno jaje i dodajte ga u pire, soseve, namaze, prelive itd.
Ulja i masti – konzumirajte pavlaku, maslac, majonez, maslinovo ulje…
Suvo voće – ne zaboravite da u svoju ishranu uključite suvo voće. Konzumirajte ga svakog dana, a možete ga koristiti i za pripremu raznih poslastica.
Šećer, med i hleb – u umerenim količinama konzumirajte šećer, bolje med. Med možete dodavati prilikom pripreme voćnih šejkova sa jogurtom ili mlekom. Jedite hleb od žitarica, za doručak i užinu, jer je zdraviji.
Hipotireoza – regulisanje putem ishrane
Hipotireoza je još jedna nepravilnost u radu štitne žlezde. U ovom slučaju štitna žlezda radi usporeno, tj. proizvodi manju količinu hormona nego što je potrebno za normalan rad i funkcionisanje organizma. Prate je simptomi kao što su umor, iscrpljenost, pospanost, uvećanje težine i gojaznost. Obratite se endokrinologu ukoliko sumnjate da patite od hipotireoze, on će vam prepisati određenu terapiju i pratiti vaše lečenje, a takođe će vam odrediti i kako da se hranite. Morate držati strogu dijetu koja uključuje mlečne proizvode, sirovo i bareno povrće, voće, namirnice bogate proteinima, žitarice.
Namirnice bogate vlaknima, bez mnogo masti – konzumirajte posno meso: piletinu, ćuretinu, govedinu. Jedite belu ribu (npr. oslić) i plavu ribu (npr. skuša, sardela, tuna). Plava riba je polumasna i bogata Omega 3 masnim kiselinama, koje regulišu količinu hormona leptina. Ovaj hormon odgovoran je za regulisanje metabolizma i telesne težine. Ove namirnice konzumirajte u malim porcijama, 3-4 porcije nedeljno. Možete konzumirati i jaja. Od mlečnih proizvoda koristite obrano mleko, jogurt i sireve sa malim procentom masti. Umesto šećera koristite med.
Povećajte unos voća i povrća, posebno onog koje možete jesti sirovo.
U umerenim porcijama unosite žitarice, krompir, pirinač, pasulj, sočivo, pastu i dr.
Konzumirajte dosta vode, čajeva i sokova, limuna i začina.
U malim količinama upotrebljavajte maslinovo ulje.
SAVETI:
Osobe koje boluju od hipotireoze treba da izbegavaju prženu i pohovanu hranu sa dosta ulja. Poželjno je da hranu kuvaju, peku u rerni bez masti ili pripremaju na pari.
Ovo oboljenje zahteva povećanu fizičku aktivnost, što više šetnje, trčanja, penjanja uz stepenice, vožnju bicikla itd.
Preporučuje se da u toku dana imate 4-5 manja obroka, između kojih izbegavajte grickalice. Ali, obavezno morate imati glavni obrok!
Izvor: zdravisimo.com
Povišen holesterol
Povišen holesterol u krvi ozbiljno narušava zdravlje i jedan je od okidača za nastanak kardiovaskularnih oboljenja. Loše izbalansirana hrana glavni je uzrok porasta lošeg holesterola. Nedovoljno konzumiranje voća i povrća, a previše hrane životinjskog porekla, koja sadrži visoke koncentracije zasićenih masti, vremenom dovodi do poremećaja u organizmu. Prevencija i pravilno izbalansirana ishrana su jedan od vodećih fakora u borbi potiv holesterola. Pre svega bi trebalo da izbegavate žumance (više od 2 dnevno) masna mesa, kožu živine i punomasne mlečne proizvode. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Naravno i mesne prerađevine poput paštete, kobasice, viršle, sve iznutrice, kavijar, puter, majonez… Unos takozvanih trans masti, koje se najviše nalaze u margarinu, čak i onima koji su dijetalni, posebno je opasan, takođe nalaze se i u brojnim industrijskim slatkišima, naročito u keksu.
Helikobakterija je jedan od najčešćih uzročnika bolesti gornjeg digestivnog sistema, a procenjuje se da je ovim mikroorganizmom zaražena polovina čovečanstva. Helicobactery pylori infekcija napada sluznicu želuca, jer joj prija kisela sredina u kojoj jedino i opstaje. Procenjuje se da je ovim mikroorganizmom inficirana polovina čovečanstva, ali se simptomi bolesti ne razvijaju kod svih (što zavisi od imunoloških svojstava organizma) i tako neprimetno može boraviti u našem telu decenijama, pa čak i celog života. Ishrana treba da se sastoji u unosu kratko kuvanog voća i povrća, čorbaste hrane u koju dodate kašiku lana, sveže namirnice ne treba skroz isključiti jer su izvor antioksidanasa. Ljutu, masnu i prezačinjenu hranu treba izbegavati, kao i alkohol i gazirane sokove i vodu.
Nema nijednog sigurnog dokaza da pojedine namirnice imaju bilo kakav uticaj na brzinu rasta postojećeg tumora ili da dovode do stvaranja tumorskih ćelija u organizmu. Međutim, ishrana i ishranjenost onkoloških bolesnika, su značajne za tok bolesti, budući da mogu popraviti opšte stanje, snagu i samopouzdanje bolesnika, kao i kvalitet života. Osim toga, kod oko 50% obolelih od malignih bolesti (u zavisnosti od vrste tumora) javljaju se različiti problemi u vezi ishrane, bilo kao direktna posledica rasta tumora, bilo kao prateći efekti lečenja. Pored problema u ishrani do kojih dovodi sama bolest, mogući su i sekundarni nutritivni problemi koji nastaju zbog specifične prirode i lokalizacije tumora, kao i terapije. Dodatni problem je smanjenje otpornosti organizma, što pogoduje razvoju infekcija, posebno oportunističkih. Osnovna dijeta za obolele od malignih oboljenja treba da bude energetski i biološki odgovarajuća i lako svarljiva. Energetska vrednost dijete se individualno određuje i zavisi od pokretljivosti bolesnika, apetita i sl. Ishrana treba da se sastoji u unosu svežih namirnica kao i sveže ceđenih sokova. Povrće i voće u toku termičke pripreme treba samo malo obariti/izgrilovati. Preporučuje se smanjen unos mesa, dok je riba (odličan izvor omega 3 masnih kiselina) itekako prepuručljiva.
Dijarealni sindrom (dijareja, proliv) se definiše kao pomena konzistencije (tečna ili kašasta) volumena (preko 200-300 grama/dnevno) stolice zbog povećanja količine vode u njoj. Pravilna ishrana je bitna za ublažavanje dijareje. Preporučuje se hrana koja ne sadrži veliku količinu nerastvorljivih vlakana, jer ove supstance previše stimulišu creva i tako pojačavaju dijareju.
Manifestuje se nervozom, gubitkom TT uz dobar apetit, lupanje i preskakanje srca, preznojavanje, opadanje kose. Takođe ispupčene očne jabučice, sjajne oči, pogled ukočen, topli oznojeni dlanovi, topla koža, vlažna i baršunasta nam ukazuju na problem sa štitnom žlezdom. Hrana koja povoljno deluje kod obolelih od hipertireoze su integralne žitarice, kupus, prokelj, karfiol, rotkvice, spanać, pasulj, a značajan je unos vitamina C i omega-3-masnih kiselina.
Karakteriše je umor, malaksalost, zimogrožljivost, najčešće dobijanje na telesnoj težini, otečenost, opstipacija. Kod obolelih od hipotireoze savetuje se unos plavih riba kao što su tunjevina, skuša, haringa, losos koje su bogate selenom i omega-3 masnim kiselinama, morski plodovi i školjke. Takođe se preporučuje veći unos žitarica, integralni pirinač bogat selenom, orašasti plodovi, suncokretove semenke, citrusno voće, banane, jagode, šljive, a od povrća se posebno ističe značaj šargarepe i paprike.
Hipertenzija predstavlja povišen arterijski krvni pritisak. Meri se gornji (sistolni) i donji (dijastolni). Normalne vrednosti su 120/80 mmHg, visoko normalne do 139/89 mmHg. Vrednosti od 140/90 mmHg i veće predstavljaju hipertenziju. Krvni pritisak se efikasno snižava promenom navika u ishrani i smanjenjem telesne težine. Kod obolelih od hipertenzije treba smanjiti unos natrijuma, smanjiti količine unetog alkohola kao i prekinuti sa daljim unosom. Ishranu treba obogatiti svežim voćem i povrćem, unositi više vlakana, ograničiti unos masne i nezdrave hrane. Od mesa preporučujem posno meso kao i nemasnu ribu. Oboleli od hipertenzije treba ograničiti unos kofeina (kafe i zelenog čaja).
Psorijaza je vrlo česta dermatoza. Može se javiti u svim uzrastima ali najčešće između 16 i 30-te kao i 50-60-te godine života. Uzročnik je nepoznat. Hrana koja povoljno utiče u lečenju psorijaze je riba kao što su losos, sardine, pastrmka, tuna i skuše jer sadrže omega-3 masne kiseline. Šargarepa, kajsija, mango i zeleno lisnato povrće su bogati beta-karotenom, koji se u telu pretvara u vitamin A, koji je bitan za zdravu kožu. Semenke lana su takođe bogat izvor omega-3 masnih kiselina, kao i semenke suncokreta i susama. Brazilski orah je bogat izvor selena. Cerealije, crni hleb i ekstrakti kvasca koji su bogati folnom kiselinom mogu korigovati nedostatak ovog vitamina. Brokoli, kupus i ostalo povrće zelenih listova bogati su folatima, prirodnim oblikom folne kiseline. Treba ograničiti unos crvenog mesa, prerađevina od mesa, alkohol, citrusno voće, gazirano piće.
Poremecaj u ishrani je širok pojam koji obuhvata stanje od kompulzivnog prejedanja do anoreksije. Poremećaj u ishrani najčešce nastaje kao posledica držanja restriktivnih dijeta, kod osoba koje su emocionalno i psihički osetljive, odnosno onih koje rade na samouništenju sopstvenog zdravlja, praktikujući držanje nepravilnih dijeta, uzimanjem neproverenih dijetetskih preparata i određivanjem sopstvene idealne težine koja je najčešće ispod adekvatne.
Nedostatak gvožđa- anemija jedno od najrasprostranjenijih oboljenja do kojeg dolazi zbog neodgovarajuce i nepravilne ishrane. Prvi simptomi nedostatka gvožđa javljaju se mnogo pre nastanka anemije i to su umor, osećaj slabosti, bledilo, glavobolja, razdražljivost, lupanje srca, iscrpljenost, nedostatak koncentracije, smanjena otpornost i sklonost ka infekcijama. Ishrana treba da bude izbalansirana na osnovu krvne slike. Od namirnica se preporučuju pečurke, sušeno voće, žumance, riba – posebno tunjevina, zatim mahunarke, cvekla, spanać, rotkvice, meso – posebno pileće i ćureće.
Nepravilna i neredovna ishrama, dugogodisnje uzimanje lekova koji oštećuju sluzokožu zeludca kao i stres dovode do gastritsa. Najčešći siptomi su nadutost u stomaki, mučnina i povraćanju kiselog sadržaja. Pravilna ishrana se bazira na unosu više manjih obroka u toku dana, od namirnica se preporučuju lako svarljive – nemasni mlečni proizvodi, sveže salate, kao i integralne žitarice, meso i riba takođe treba da budu nemasni. Mahunarke jedite ograničeno, veoma je bitna i sama priprema namirnica, izbegavanje jakih začina i alkohola.
Insulinska rezistencija je stanje u kome ćelije organizma ne reaguju na dejstvo insulina tako da insulin ne može da ostvari svoj biološki efekat. Insulin je pritom prisutan u koncentracijama koje su inače efikasne kod zdravih ljudi. Kako bi se suprotstavio otporu ćelija, organizam stvara povećane količine insulina, njegov nivo u krvi se povećava i nastaje hiperinsulinemija. Iz ishrane se izbacuju gazirani sokovi kao i alkohol. Veoma je bitno kod planiranja ishrane da se prati glikemijski indeks namirnice, preporučujem nemasnu ribu koja je bogata omega 3 masnim kiselinama, povrce koje ne treba da bude prekuvano jer se kuvanjem oslobađa šećer. Voće treba jesti ograničeno a salate su neogračeno dozvoljene.
U zavisnosti od tipa dijabetesa, ishrana se razlikuje. Dijabetičar koja boluje od dijabetesa tipa 1 (insulin zavisnog), obroke mora prilagoditi delovanju insulina i fizičkoj aktivnosti. Dnevno treba da uzima 5 do 6 obroka u određenim vremenskim intervalima i obavezno da vodi računa o pravilnoj raspodeli skrobne hrane Posebno je važan poslednji dnevni obrok, koji se uzima neposredno pre spavanja da u toku noći ne bi došlo do pada nivoa glukoze u krvi (hipoglikemije). Insulin nezavisne osobe treba da povedu računa o izboru namirnica, kao i o razmaku između obroka.
Menopauza je trajni prestanak menstruacije,praćen gubitkom funkcije jajnika a definiše se kao momenat posle 12 uzastopnih meseci bez menstruacije nakon poslednjeg krvarenja. Menopauza je prirodni fiziološki proces starenja i prestanka reproduktivnog perioda kod žena. Nakon ulaska u menopauzu povećava se mogućnost za nastanak nekoliko hroničnih medicinskih stanja kao što su kardiovaskularna oboljenja(oboljenja srca i krvnih sudova), oboljenja koštanog sistema (u prvih nekoliko godina po ulasku u menopauzu, gustina kostiju se značajno smanjuje i povećava se rizik za nastanak osteoporoze), inkontonecija (kako se smanjuje elasticitet vagine i uretre i javlja slabljenje mišića oko otvora mokraćne cevi, dolazi do pojave inkontinencije) kao i dobijanje na kilaži(pravilno izbalansirani obroci sa fizickom aktivnošću Vam mogu pomoći da održite kilažu).
Cerebralna paraliza predstavlja skup najraznovrsnihih čulnih, fizičkih i mentalnih oštećenja, koja nastaju kao povrede mozga u ranom detinjstvu. Tokom rehabilitacije oštećenja se mogu sanirati ili se mogu delimično ublažiti, što ranije se sa rehabilitacijom započne to su šanse za poboljšanje simptoma veće. Ishrana treba da bude obuhvaćena iz svih 7 grupa namirnica. Treba da se izbagavaju jaki začini, meso treba da bude pripremano na roštilju ili dinstano a kada se jede u prilogu sa povrćem, može se izblendirati da bi olakšali gutanje. Zbog čestih problema sa pražnjenjem obolelih, preporučujem upotrebu lanenom semena – 1 kašika u šolju čaja ili u supu, čorbu ili salatu.
Autizam karakteriše razvojni poremećaj komunikacije i socijalne interakcije koji se javlja u ranom detinjstvu i traje do kraja života. Ishrana se sastoji od korišćenja bezglutenskih zitarica, kao i proizvoda koji ne sadrže gluten, mlečni proizvodi se isključuju. Povrće i voće su sastavni deo dnevnog obroka.
Clostridium difficile je bakterija koja izaziva pseudomembranozni kolitis. Kolitis je retko i teško oboljenje kolona sa karakterističnim membranama na sluznici. Smatra se da dugotrajna terapija antibioticima širokog spektra može dovesti do disbioze crevne flore i razmnožvavanja bakterija. Simptomi se mogu pojaviti u toku primene antibiotika ili 7 do 10 dana nakon terapije. Najčešći simptomi su dijareja (proliv), sa ili bez krvi, grčeviti bolovi i povišena temperatura. U teškim oblicima bolesti nastaju dehidratacija, elektrolitski disbalansi, toksični megakolon, šok, mentalni poremećaji. U ishrani se nakon dijagnoze izbacuju mlečni proizvodi, unosi se kašasta hrana koja nije dugo kuvana. Od mesa se preporučuje nemasno meso, bareno ili dinstano. Roštilj se ne preporučuje kao ni upotreba začinjene hrane. Kako napreduje proces izlečenja, uvode se mlečni proizvodi u vidu nemasnog jogurta i sira. Od zitarica se preporučuju ovsene pahuljice i integralni hleb.
Izvor: http://ananutricionista.com
Gastritis predstavlja upalu želučane sluznice izazvanu povišenom želudačnom kiselinom. Može se podeliti na akutni i hronični. Akutni gastritis se lako leči i kod njega tegobe nastaju naglo i traju kratko. Za razliku od njega hronični gastritis je dosta teže oboljenje kod kojeg tegobe traju i po nekoliko godina i teže se leče.
Hronični gastritis se deli u tri grupe – erozivni, neerozivni i posebni. Razlika između ovih tipova gastritisa je u uzrocima nastanka, a svi oni imaju gotovo identične simptome. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Jačina simptoma i njihova učestalost najviše zavisi od ishrane obolele osobe. Najčešći simptomi koji prate ovu bolest su peckanje ili žarenje u želudcu, mučnina, povraćanje, nadutost, podrigivanje, gorušica i bolovi pri unošenju ili dužem neunošenju hrane.
Pravilna ishrana kao ključ za lečenje gastritisa
Nakon dijagnostikovanja gastritista veliki broj ljudi samo delimično promeni navike u ishrani, a ima i onih koji misle da je dovoljno da samo par dana paze šta jedu, pa nakon toga ponovo postaju nemarni kada je ishrana u pitanju.
Bitno je istaći da je pravilna ishrana najvažnija u lečenju gastritisa, a poseban akcenat se stavlja na pravilan raspored i dovoljan razmak između obroka. Hrana se treba jesti umereno i polako bez prejedanja i obilnih obroka. Voda se pije pola sata pre obroka, nikako za vreme njega ili odmah posle.
Obolelim od gastritisa najviše prija ishrana poput vegeterijanske koja je blaga i laka za stomak, bez previše masnoće, začina i naminica koje nadimaju. U ishranu je potrebno i uvesti dosta čajeva, a kao najdelotvornijim su se pokazali čajevi od hajdučke trave, kantariona, lana, kamilice, komomrača, žalfije i pelina.
Izuzetno je važno da i nakon što se izlečite od gastritisa povedete računa o ishrani kako ne bi pnovo imali poblema sa njim.
Šta je poželjno jesti, a šta izbegavati kod ove dijete?
Potrebno je potpuno izbaciti iz upotrebe namirnice koje iritiraju želudac i loše utiču na njegovu sluzokožu. U te namirnice spadaju svi suhomesnati proizvodi, mesne prerađevine, masni sirevi, lisnata testa, šećer, gazirani i alkoholni napitci, jaki začini, kafa, grickalice i namirnice pune masti. Izbegavajte sirovo povrće i pečurke u bilo kom obliku jer se teže vare.
Verovatno se sada pitate šta je to što smete jesti s’ obzirom da smo veliki broj namirnica izbacili iz upotrebe. Ne brinite i dalje ima dosta toga ukusnog što možete uvrstiti u Vašu ishranu.
Idealna hrana jesu klice, naročito alfa-alfa, ali i probiotici, brokoli, krompir, ananas, zeleno povrće, špargla, šargarepa, breskve, prirodno ceđeni sokovi, jogurt, lekoviti biljni začini i hladno ceđenja ulja.
Što se tiče voća preporuka je da se ono jede kuvano u vidu kompota. Ako ne volite kompot ili Vam više prija sveže voće možete ga i u tom obliku konzumirati. Ključ leži u tome da sami proverite koje i kako pripremljene namirnice Vam najviše odgovaraju.
Naš primer jelovnika
Većina ljudi kada sazna koje namirnice sme, a koje ne jesti se preplaši i misli da je osuđena na bezukusnu hranu koja im se neće ni malo svideti. Zbog toga smo pripemili jelovnik za sedam dana koji sadrži neke od veoma jednostavnih i ukusnih recepata koje ćete sa uživanjem pripremati.
Dan 1.
Doručak: Dva dvopeka sa laganim namazom od svežeg sira i čaj od matičnjaka. Za užinu banana i malo badema.
Ručak: Bareno pileće belo meso sa malo začina i salatom od rendane šargarepe i kupusa. Za užinu sezonsko voće.
Večera: Integralni pirinač sa brokolijem i šargarepom.
Dan 2.
Doručak: Kaša od prosa sa bademima i suvim grožđem. Za užinu voćni jogurt.
Ručak: 150 g rižota sa tikvicama, 100 g kuvane piletine, malo zelene salate i zeleni čaj. Za užinu puding od vanile.
Večera: 150 g testenine sa račiicima, 100 g salate od obarene sargarepe i čaj od hajdučke trave.
Dan 3.
Doručak: Čaj po izboru i 2 kriške ražanog hleba ili dvopek sa medom. Za užinu banana i čaj od matičnjaka.
Ručak: Čorba od bundeve, đuveč sa integralnim pirinčem i mladi sir. Za užinu kompot od voća po izboru.
Večera: Probiotski jogurt sa ovsenim pahuljicama i jednom bananom.
Dan 4.
Doručak: Ovsene pahuljice sa busnicom i čaj po izboru. Za užinu porcija sezonskog voća.
Ručak: Pečena pastrmka, zelena salata i čaj od lana. Za užinu čaj od kamilice i jabuka.
Večera: Palenta sa semenkama lana i bundeve.
Dan 5.
Doručak: Kaša od heljde sa suvim voćem. Za užinu bademi i suvo voće.
Ručak: 150 g bakalara sa krompirom, salata od sargarepe i celera i čaj. Za užinu dve kruške.
Večera: 150 g salate od piletine, sira i maslina, parce hleba sa semenkama i paradajz salata.
Dan 6.
Doručak: Proja od kukuruznog brašna i jedan jogurt. Za užinu sok od šargarepe i jabuka.
Ručak: Meko kuvana jaja, bareni krompir i salata od praziluka. Za užinu banana i kombuha.
Večera: Šejk od banane, alfa- alfa klica, meda, mleka i malina.
Dan 7.
Doručak: Čaj, jogurt i integralno pecivo. Za užinu kolač od sargarepe i čaj po izboru.
Ručak: Skuša u foliji i salata od kupusa. Za užinu frape sa jabukom.
Večera: Obareno povrće za rusku salatu pomešano sa majonezom od soje, čaj od hajdučke trave i integralni hleb.
Izvor: superdijeta.com
Dok su neizbežni faktori rizika starost i genetika, nad drugim faktorima svoga zdravlja – nepravilna ishrana, pušenje, gojaznost, fizička neaktivnost – možete preuzeti kontrolu.
“Procenjeno je da zdrava ishrana sprečava rak debelog creva u 70 do 90 odsto slučajeva”, kaže lekar Kerol Burk, gastroendokrinolog i direktor centra za kolorektalni polip i prevenciju raka u odeljenju za gastroenterologiju i hepatologiju na klinici u Klivlendu (Ohajo). Evo liste namirnica koje bi trebalo da konzumirate, a ukoliko to ne činite – dodajte je svojoj dijeti, kako bi sprečili rak debelog creva.
-
Izbegavajte šnicle i kobasice.
Mesne prerađevine, mesne nareske, velike količine crvenog mesa pripremane u dubokoj masnoći, jednostavno, izbegavajte. U studiji objavljenoj u januaru 2014. godine navodi se da svakih 100 grama crvenog mesa dnevno povećava rizik od karcinoma debelog creva za 14 odsto. “Ograničite se na i manje od pola kilograma crvenog mesa nedeljno, i potpuno izbegavajte mesne prerađevine poput slanine, kobasica i hot dogova”, kaže Lindzi Maloun, specijalista klinike u Klivlendu.
-
Birajte samo zdrave masnoće.
Nisu baš sve masnoće zabranjene – birajte nezasićene, a izbegavajte zasićene masti. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Polinezasićene masti vam, takođe, mogu pomoći u regulaciji holesterola u krvi, kao i da poboljšate zdravlje ćelija. Istraživanje objavljeno u decembru 2013. godine pokazalo je da su zasićene masti (obično životinjskog mesa, crvenog mesa, butera) usko povezane sa povećanjem rizika od karcinoma debelog creva, dok omega-3 masti i konzumiranje ribljeg mesa umanjuje taj rizik za 12 odsto.
-
Jedite dosta voća i povrća.
Kako biste sprečili rak debelog creva potrebno je više od jedne jabuke na dan… “Ustanovljeno je da konzumiranjem voća i povrća možemo redukovati rizik od raka debelog creva”, kaže Maloun. Istraživanje objavljeno u januaru 2014. godine je pokazalo da dijeta bogata voćem i povrćem umanjuje rizik od ovog karcinoma za 25 odsto.
“Hrana koja obiluje bojama je odličan početak. Svaka boja sa sobom nosi određene vitamine, i razne antioksidante koji pomažu u održavanju zdravlja ćelija”, dodala je Maloun.
-
Potrudite se da na tanjiru što češće budu žute i narandžaste namirnice.
Svakodnevna ishrana koja redukuje rizik od karcinoma debelog creva trebalo bi da obiluje, slikovito rečeno, žutim i narandžastim namirnicama. “Studije pokazuju da hrana koja sadrži visok nivo beta-karotena umanjuje rizik oboljevanja od karcinoma”, kaže Erin Palinski-Vejd, portparol američke Akademije za ishranu i dijetetiku. Zato konzumirajte dosta šargarepe, batata (slatkog krompira), bundeve.
-
“Mršavi” proteini su idealan sastojak vaše dijete.
Američko udruženje za istraživanje i borbu protiv karcinoma pokazuje da se 4 odsto svih karcinoma kod muškaraca a 7 odsto kod žena pojavi usled gojaznosti. Zato, na primer, kako bi unosili više potrebnih proteina, nemojte jesti kožicu s piletine, i unesite više oraha, semenki, ili pasulja u svoju dijetu, savetuje Palinski-Vejd.
-
Namirnice bogate vlaknima pospešuju celokupno zdravlje.
Doktor Burk smatra da namirnice bogate vlaknima svakako čine vašu dijetu boljom, iako nisu jedina opcija u borbi protiv karcinoma debelog creva, i dodaje kako su “smeđi pirinač, voće, povrće, orasi, semenke, pasulj, sve je to izuzetno dobro za vaše zdravlje”. Maloun ima svoje favorite: jabuke, kruške, šargarepu, batat, brokoli, ovas, i crni pasulj. “Studije koje se bave ukupnom konzumacijom kalorija po obroku pokazuju kako ljudi koji jedu salatu ili jabuku pre samog obroka imaju tendenciju da pojedu manje tog glavnog jela”, kaže ona, što svakako smanjuje opasnost od gojaznosti uzrokovane prejedanjem.
-
Postavite sebi granicu do koje pijete alkoholna pića.
Po koje alkoholno piće s vremena na vreme nije strašna stvar, ali preterivanje je jedan od faktora rizika za karcinom debelog creva. Studije pokazuju kako bi u proseku muškarci trebalo da se ograniče na dve čaše alkoholnog pića dnevno, a žene na jednu.
-
Pažljivo pripremajte hranu.
Važno je izbegavati metode kuvanja koje povećavaju rizik od oboljevanja od kancera debelog creva. “Pržena, posebno prepržena mesa sadrže kancerogene materije”, kaže Palinski-Vejd, i dodaje da “ukoliko se odlučite za roštilj, izbegavajte parčiće koji su ugljenisani ili garavi, i pokušajte da spremate s folijom kako bi tako nešto svakako izbegli”.
“Takođe, ako podgrevate hranu u mikrotalasnoj peći, nemojte to činiti dok su namirnice u plastičnoj posudi, jer ona može osloboditi kancerogene materije, koji bi išli pravo u ono što ćete pojesti. Vodite računa o tome da li je posuda u kojoj podgrevate posuda koja sme da se stavi u mikrotalasnu, pre svega”, dodala je ona.
Izvor:sensa.rs
Naučne studije su analizama dokazale da mediteranska ishrana, puna svežeg voća i povrća, ribe i maslinovog ulja smanjuje rizik od raka dojke, pogotovu kod žena u menopauzi. Rak dojke je najčešći zloćudni tumor kod žena, a na njegov nastanak se preventivno može delovati pravilnom ishranom. Evo koju hranu bi trebalo da izbegavate, a koju da konzumirate.
Trudite se da jedete bar pet porcija (400 g) povrća i voća dnevno. Evo zbog čega:
– Voće i povrće je puno antioksidanata koji sprečavaju proces oksidacije, zaslužan za razvijanje raka
– Odličan su izvor vlakana, za koje je dokazano da smanjuju rizik od raka dojke
– Biljke kao što je soja sadrže fitoestrogene koji oponašaju estrogene koji se nalaze u vašem telu. Ovo obnavlja produkciju estrogena iz našeg tela i na taj način sprečava ćelije raka da rastu.
– Povrće poput brokolija, prokelja, karfiola, kelja i kupusa odlični su proizvođači hranljivih materija koje dokazano sprečavaju formaciju ćelija raka i njihovo širenje.
– Pasulj i ostale mahunarke odličan su izvor vlakana i proteina povrća koja pomažu vašem telu da popravi štetu pruzrokovanu tretmanima lečenja raka.
– Povrće tamne boje poput spanaća, kelja i cvekle prepune su vitamina B koji ojačava vaš DNK i tako smanjuje rizik od raka
Hrana koju bi trebalo da izbegavate:
– Crveno meso. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Zasićene masti dovode se uvezu sa razvijanjem raka dojke u menopauzi i smanjuje šanse izlečenja bolesti.
– Izbegavajte da jedete meso čije vreme pripreme je predugo, i jedite ga manje od 70-90 g dnevno. Hrana sa roštilja može da proizvede kancerogene materije.
– Torte, kolače i peciva. Pazite se „skrivenih masti“ u ovim poslasticama i izbegavajte trans masne kiseline koje povećavaju nivo holesterola, a nivo „dobrog“ holesterola (HDL) smanjuju.
– Šećer. Rafinisani šećer podiže nivo šećera u krvi i povećava koncentaciju insulina – poznati faktor rizika za razvoj raka dojke.
– Mesne prerađevine. Neki konzervansi koji se koriste u proizvodnji prerađevina poput slanine, šunke i viršli smatraju se kancerogenim.
Naravno, ne smemo zaboraviti da je konzumiranje alkohola tesno povezano sa povećanjem rizika od raka dojke. Tri ili više popijena alkoholna pića u toku dana mogu povećati rizik od raka za 40-50 %!
Ovo su 6 super-namirnica za borbu protiv raka:
Susam
Prepune zdravih nezasićenih masti, semenke susama su odličan izvor omega 3 i omega 6 kiselina. Pored rastvorljivih vlakana, sadrže i korisne minerale i fitoestrogene koji će sprečiti razvoj ćelija tumora.
Edamame pasulj
Ovaj pasulj svetlo zelene boje, odličan je izvor vitamina, minerala, vlakana i fitoestrogena i jedina biljka koja see definiše kao potpuno proteinska jer sadrži svih 9 amino kiselina. Dodajte ga salatama ili kao prilog mesu da bi povećali hranljivu vrednost obroka.
Cvekla
Cvekla se može jesti sirova, tanko narezana, pečena, kuvana ili u turšiji. Ljubičasta boja potiče od betacianina koji ima antikarcenogeno dejstvo. Lišće može da se jede kao spanać, a puno je gvožđa, kalcijuma i vitamina A, C i E.
Žalfija
Ova biljka je bogata fitohemikalijama i dobar izvor vitalnih nutrijenata, uključujući vitamin A, C i K, kao i nekoliko B vitamina. Veruje se da može da spreči stvaranje ćelija raka ili da ih sprečava u razvoju.
Paradajz
Moćan izvor antioksidansa likopena, koji može da zaustavi rak dojke tako što sprečava ćelije da se razvijaju. Likopen postaje snažniji nakon kuvanja i prerade, i zato je kuvani paradajz jako zdrav.
Losos
Masna riba kao što je losos, sardina i skuša bogata je omega 3 mastima koje pomažu smanjenje upale i obezbeđuju izvor vitamina D za unapređenje kalcijuma koji apsorbuju kosti. Takođe, losos sadži prirodne agente koji sprečavaju ili ometaju nastanak raka.
Izvor: Blic Žena
1...342343344...503Stranica 343 od ukupno 503
