Postoji 7 faza koje treba pokriti kako bi se efikasno rehabilitovali nakon povrede ramena i sprečile ponavljanje – a to su:

Faza 1 – Zaštita od rane povrede: saveti za olakšanje bolova i umanjenje upale

U ranoj fazi, najverovatnije nećete moći da potpuno podignete ruku ili udobno spavate. Naš prvi cilj je da vam pružimo aktivan odmor od stavova i pokreta koji izazivaju bol.

To znači da prestanete da izvodite pokret ili aktivnost koja je izazvala bol u ramenu i izbegavajte raditi bilo šta što uzrokuje bol unutar ramena.

Možda ćete morati da nosite remenik ili da Vam se zalepi kinezi traka ramena kako biste se oslobodili bolova. U nekim slučajevima to može značiti da morate spavati relativno uspravno ili uz pomoć jastuka. Vaš fizioterapeut će Vas pomoći.

Led je jednostavan i efikasan način za smanjenje bolova i otoka. Molim Vas da primenite 20-30 minuta svakih 2 do 4 sata tokom početne faze ili kada primete da je Vaša povreda topla ili vruća.

Antiinflamatorni lekovi (ako se tolerišu) i prirodne supstance, npr. arnika, mogu pomoći u smanjenju bolova i otoka. Međutim, najbolje je izbeći antiinflamatorne lekove tokom prvih 48 do 72 sata, jer tada  mogu podstaći dodatno krvarenje. Većina ljudi može tolerisati paracetamol kao lek za smanjenje bolova.

Dok poboljšate, pomoćno lepljenje kinezi traka će pomoći da se podrži povređeno meko tkivo i smanji prekomerno oticanje.

Vaš fizioterapeut će koristiti niz tehnika za ublažavanje bolova, uključujući mobilizaciju zgloba, masaže, akupunkturu ili ,,suve igle” ( dry needling), za pomoć tokom te bolne faze.

Faza 2: obnavljanje punog obima pokreta

Ako zaštitite povređene strukture manžetne rotatora adekvatno, povređena tkiva će zarastati. Upalne strukture, npr. tendonitis, burzitis, će se umiriti kada budu zaštićene od dodatnih oštećenja.

Simptomi vezani za burzitis ramena mogu trajati nekoliko nedelja da bi se poboljšali a tokom ovog vremena važno je stvoriti okruženje koje Vam omogućava brzo vraćanje u normalno funkcionisanje i sprečavanje ponovno pojavljivanje tegoba.

Važno je produžiti i orijentisati ožiljno tkivo putem zglobnih mobilizacija, masaža, istezanja ramenih mišića i laganih aktivnih vežbi.

U većini slučajeva, takođe ćete imati razvijenu kratkoročnu ili dugotrajnu zaštitnu zategnutost zglobne kapsule (obično zadnje strane) i nekih kompenzatornih mišića. Ove strukture treba istezati kako bi se omogućilo normalno kretanje.

Znaci da imate potpunu mekotkivnu pokretljivost podrazumeva da možete pokretati rame kroz potpun opseg pokreta. U ranoj fazi, ovo možda mora biti pasivno (od strane nekog drugog) npr. Vašeg fizioterapeuta. Kako se poboljšavate, moći ćete to učiniti sopstvenom snagom mišića.

Faza 3: Vraćanje skapularne kontrole

Vaše lopatica je osnova Vaših pokreta ramena i ruke.

Normalni pokret ove regije, poznat kao skapulo-humeralni ritam,  neophodan je za bezbolnu i snažnu funkciju ramena. Promena ove šeme pokreta rezultira uklještenjem i, kasnije, povredom.

Vaš fizioterapeut je stručnjak za procenu i korekciju vašeg skapulo-humeralnog ritma. Istraživači su identifikovali loš skapulo-humeralni ritam kao glavni uzrok nastanka uklještenja.

Odgovarajuće stabilizatorne vežbe su ključni sastojak za uspešnu rehabilitaciju, a Vaš fizioterapeut će moći da vas vodi kroz odgovarajuće vežbe za vašu lopaticu.

Faza 4: Vraćanje normalne funkcije sistemu vrat-lopatica-grudni koš-rame

U većini slučajeva, naročito hroničnim stanjima, potrebno je lečenje usmereno na vrat ili gornju stranu leđa kako bi olakšali bol, poboljšali pokretanje ramena i time zaustavili bol ili povrede koji se vraćaju.

Vaš vrat i gornji deo leđa (torakalna kičma) su veoma važni u rehabilitaciji bolova ramena i povreda. Disfunkcija vrata ili kičme ne samo da upućuje bol neposredno na Vaše rame, već može uticati na električnu energiju nerva, koja snabdeva Vaše mišiće uzrokujući slabost i promenjene obrasce kretanja. Bolne kičmene strukture, uzrokovane lošim položajem ili povredom, ne pružaju Vašem ramenu i mišićima  bezbolnu bazu za izvođenje pokreta.

Za specifičan savet da li vam je vrat ili gornji deo leđa povezan sa Vašim ramenim bolom, konsultujte se sa svojim fizioterapeutom za individualnu procenu i lečenje po potrebi.

Faza 5: Vraćanje snage mišićima rotatorne manžetne

Možda izgleda čudno da ne pokušavate da obnovite snagu Vaše rotatorne manžete sve do kasnije faze rehabilitacije. Međutim, ako je struktura povređena, moramo prirodi pružiti priliku da preduzmemo primarno zarastanje pre nego što opteretimo strukture vežbama protiv gravitacije i otpora.

Nakon toga, istraživači su otkrili važnost jačanja mišića rotatorne manžeta u uspešnom programu rehabilitacije. Ove vežbe trebaju napredovati kako u opterećenju, tako i u poziciji, kako bi se prilagodile specifičnosti povređenih tetiva mišića i u slučaju sekundarnih stanja, kao što je bursitis.

Vaš fizioterapeut će propisati najprikladniji program za Vas.

Faza 6: Vraćanje velike brzine, snage, propriocepcije i agilnosti

Ako je povreda ramena uzrokovana sportom, obično je to kod brzih aktivnosti, koje postavljaju ogromne sile na Vaše telo (kontraktilne i nekontraktilne) ili ponavljajuće aktivnosti.

Da biste sprečili ponavljanje povrede nakon vraćanja u sport, fizioterapeut će Vas voditi kroz vežbe  da biste sprečili ponavljanje i poboljšali svoje sportske performanse.

U zavisnosti od toga šta podrazumeva vaš sport ili način života, brzina, agilnost, propriocepcija, program će biti prilagođen tako da će Vas pripremiti za obuku specifičnu za sport.

Faza 7: Povratak na sport ili posao

U zavisnosti od zahteva izabranog sporta ili Vašeg posla, zahtevaćete specifične vežbe za određene sportove ili radove i napredni trening kako biste omogućili siguran i bezbolan povratak u izabrani sport ili na posao.

Fizioterapeut  će sa Vama diskutovati o ciljevima, vremenskim okvirima i trening planovima kako biste se optimizovali za potpuni povratak u sport ili posao.

Povrede nastale na radu često zahtevaju dogovor između Vašeg doktora i poslodavca.

Savršeni ishod će Vam omogučiti obavljanje aktivnosti punom brzinom, snagom, agilnošću i funkcijom s dodatnim znanjem da je temeljni program rehabilitacije smanjio vaše šanse za buduće povrede.

Ne postoji konkretan vremenski okvir za napredovanje od svake faze do naredne. Status rehabilitacije će biti određen mnogim faktorima tokom kliničke procene fizioterapeuta.

Takođe je važno napomenuti da se svaki napredak mora pažljivo pratiti jer pokušaj preuranjenog koraka do sledećeg nivoa može dovesti do povrede i frustracije.

Fizijatrik i Estetik – Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju

Ivankovačka 8-10; 11000 Beograd Tel: 011/40-80-143; 063/355-085

https://fizijatrikiestetik.rs

ordinacija.tv   Foto: shutterstock

Bol u kolenu je česta tegoba koja pogađa ljude svih uzrasta. Bol u kolenu može biti rezultat povrede, kao što je pucanje ligamenta ili oštećena hrskavica. Medicinska stanja – uključujući artritis, giht i infekcije – takođe mogu uzrokovati bol u kolenu.

Koji je mogući uzrok bola u kolenu?

Bol u kolenu nastaje zbog povrede kostiju ili neke druge strukture zgloba kolena, zapaljenskih procesa u zglobu kolena, artroze kolena ili iz nekih drugih uzroka.

1. Povrede – Bol u kolenu može biti posledica povrede bilo koje od struktura zgloba kolena – ligamenti, tetive ili burze koje okružuju zglob kolena ili kosti, hrskavice I ligamenti koji učestvuju u formiranju samog zgloba. Neke od najčešćih povreda zgloba kolena koje se manifestuju bolom su:

   1. Povreda prednjeg ukrštajnog ligamenta je naročito česta kod ljudi koji igraju košarku, fudbal ili druge sportove koji zahtevaju iznenadne promene pravca. Sama povreda nastaje usled okretanja kosti natkolenice i potkolenice u suprotnim smerovima dok je puna težina tela oslonjena na nogu.

   2. Prelomi kostiju – Kosti kolena, uključujući čašicu (patela), mogu se slomiti tokom sudara motornih vozila ili padova. Ljudi čije su kosti oslabljene osteoporozom ponekad mogu izazvati prelom kolena jednostavno nepravilnim hodanjem.

   3. Povreda meniskusa – Zglob kolena se satoji od dva polumesečasta hrskavičava diska čija je uloga da amortizuje pokret u zglobu kolena. Povrede meniskusa su veoma česte u sportovima. Obično nastaju zbog naglih pokreta poput brzog okretanja ili iznenadnog zaustavljanja. Rezultat toga je okretanje kolena u suprotnom smeru što dovodi do prikleštenja i prsnuća tkiva meniskusa što na kraju rezultuje bolom u kolenu.

   4. Burzitis kolena – upalu burzi (malih suznih kesica u zglobu).

   5. Skakačko koleno – stanje koje nastaje zbog dugotrajnog oštećenja čašične veze koja vrši opružanje kolena.

2. Mehanički uzrok -neki od primera mehaničkog uzroka bola u kolenu su:

   1. Ponekad povreda ili degeneracija kostiju ili hrskavice mogu uzrokovati da se komad kosti ili hrskavice odlomi i pluta u zajedničkom prostoru. Ovo ne može stvoriti nikakve probleme ako taj fragment ne ometa kretanje zgloba kolena. Problem se javlja kada su komadići većih dimenzija.

   2. Sindrom trenja iliotibijalne trake – Ovo se dešava kada čvrsta traka tkiva koja se proteže od spoljašnjeg dela kuka do spoljašnjeg dela kolena (iliotibijalna traka) postaje toliko čvrsta da se trlja o spoljšnji deo bedrene kosti. Trkači koji trče velike distance i biciklisti su posebno podložni sindromu iliotibijalne grupe.

   3. Bolni sindrom čašice kolena – Nastaje kao posledica nepravilnog kretanja čašice pri pokretima savijanja i opružanja kolena. Pacijenti sa bolnim sindromom čašice kolena imaju bolove sa prednje strane kolena koji se obično javlja u toku neke aktivnosti i često se pojačava kada se osobe spuštaju nizbrdo ili niz stepenice

3. Artroza – degenerativna bolest zglobova koja se karakteriše propadanjem hrskavice. Bol se pojačava pri pokretima a smanjuje pri mirovanju.

4. Reumatoidni artritis – Reumatoidni artritis je autoimunska bolest koja može da utiče na skoro svaki zglob u vašem telu, uključujući i kolena. Iako je reumatoidni artritis hronična bolest, ima tendenciju da varira u težini i bol u zglobu se može pojaviti i ponovo izgubiti.

5. Giht – To je česta I složena upala zgloba koja može da zahvati bilo koju osobu. Odlikuje se iznenadnim, teškim napadima bola, oticanja, crvenila I osetljivosti u zglobovima.

6. Septički artritis – Ponekad se zglobovi kolena mogu zaraziti, što dovodi do oticanja, bola i crvenila. Septički artritis se često javlja sa groznicom, i obično nema povrede pre početka bola. Septički artritis može brzo izazvati veliko oštećenje hrskavice kolena. Ako imate bolove u kolenu sa bilo kojim od ovih simptoma, odmah se obratite lekaru.

Koji su faktori rizika za bol u kolenu?

• Višak kilograma – Prekomerna težina ili gojaznost povećavaju stres na zglobovima kolena, čak i tokom uobičajenih aktivnosti kao što su hodanje ili penjanje I silaženje niz stepenice. To dovodi do postepenog oštećenja I propadanja hrskavice zgloba.

• Nedostatak fleksibilnosti ili snage mišića – Nedostatak snage i fleksibilnosti može povećati rizik od povreda kolena. Jaki mišići pomažu u stabilizaciji i zaštiti vaših zglobova, a fleksibilnost mišića vam može pomoći da postignete celi raspon pokreta.

• Određeni sportovi ili zanimanja – Neki sportovi izazivaju veći pritisak na kolena od drugih. Alpsko skijanje sa krutim skijaškim čizmama i potencijalom za padove, košarka, fudbal, odbojka zbog konstantnih padova, povećavaju šansu za početak propadanja zgloba. Poslovi koji zahtevaju ponavljajući stres na kolenima, kao što su građevinarstvo, keramičar, takođe mogu povećati rizik.

• Prethodna povreda – Ako imate raniju povredu kolena, veća je verovatnoća da ćete ponovo povrediti koleno.

Kako se postavlja dijagnoza?

Razgovorom lekar dobija informaciju o bolu u kolenu, I bliže informacije o preostalim tegobama koje mogu pratiti određene bolesti. Pregledom, lekar uočava I znake koji mogu pratiti oboljenja: Otok, bol, toplina i vidljive modrice. Lekar će pregledom utvrditi da li možete da pomerite potkolenicu u različitim pravcima I sl.

U većini slučajeva će se lekar opredeliti za dodatne dijagnostičke postupke kao što su:

• Rendgen – Rendgen može pomoći u otkrivanju preloma kostiju i degenerativnih bolesti zglobova.

• CT skener – on koristi rendgenske zrake iz različitih uglova, kombinuje ih pri čemu se dobija slika celog tela. CT skener može pomoći u dijagnostikovanju problema sa kostima i malim, jedva vidljivim prelomima. Posebna vrsta CT skeniranja može precizno identifikovati giht čak i kada zglob nije upaljen.

• Ultrazvuk – Ova tehnologija koristi zvučne talase za izradu slika u realnom vremenu struktura mekog tkiva unutar i oko kolena. Lekar će možda poželeti da pomeri koleno u različite položaje tokom ultrazvuka da bi proverio da li ima specifičnih problema.

• Magnetna rezonanca – MRI koristi radio talase i snažan magnet za stvaranje 3D slika unutrašnjosti kolena. Ovaj test je posebno koristan u otkrivanju povreda mekih tkiva kao što su ligamenti, tetive, hrskavice i mišići.

Laboratorija: Ako postoji sumnja na infekciju, lekar će tražiti ispitivanje markera zapaljenja koji se rade na osnovu analize krvi.

Lečenje:

Lečenje će pre svega zavisiti od uzroka bola u kolenu. Najčešće će se koristiti lekovi koji pomažu da se ublaži bol i leče osnovna stanja, kao što je reumatoidni artritis ili giht.

• Fizikalna terapija:

Jačanje mišića oko kolena učiniće zglob stabilnijim. Vaš lekar može preporučiti fizikalnu terapiju ili različite vrste vežbi za jačanje na osnovu specifičnog stanja koje uzrokuje osećaj bola.u kolenu

U određenim uslovima, mogu se koristiti različite vrste ortoza kako bi se zaštitio i podržao zglob kolena.

U nekim slučajevima, lekar može predložiti ubrizgavanje lekova ili drugih supstanci direktno u zglob. Primeri uključuju:

• Kortikosteroide Injekcije kortikosteroidnog leka u zglob kolena mogu pomoći da se smanji upala i olakša bol. Ove injekcije nisu efikasne u svim slučajevima.

• Hijaluronska kiselina – Gusta tečnost, slična tečnosti koja prirodno podmazuje zglobove. Hijaluronska kiselina se može ubrizgati u koleno kako bi se poboljšala pokretljivost i ublažila bol. Iako su rezultati studije pomešani oko efikasnosti ovog tretmana, olakšanje se može očekivati nakon određenog perioda.

• Plazma bogata trombocitima sadrži koncentraciju različitih faktora rasta koji smanjuju upalu i promovišu zaceljenje. Ove vrste injekcija imaju tendenciju da bolje funkcionišu kod ljudi čiji je bol u kolenu uzrokovan uganućem ili drugim povredama.

Ako postoji potreba za hirurškim lečenjem, najčešće to nisu operacije koje zahtevaju hitno delovanje.

Kako pacijent može sebi da pomogne kod reumatskih problema?

Zahvaljujući  preparatu ArthroCure reumatski bolovi koje osećate će se ublažiti, upale umanjiti, zglobovi će vam biti kao „podmazani“, kosti ojačane a vaša pokretljivost će se popraviti/povratiti.

Preparat ArthroCure sadrži 6 sastojaka: Glukozamin koji pomaže da se poveća pokretljivost zglobova i smanje bolovi. Tamjan ima snažno antiupalno delovanje i efikasno ublažava bol. Đavolja kandža osim što smanjuje upalu i bolove – pomaže i u izgradnji hrskavice u zglobovima. Zimzelen ima protivupalno, sedativno i analgetično delovanje. Rastavić sprečava gubitak koštane mase i smanjuje bolove. Kora bele vrbe ima protivupalno dejstvo i prirodni je analgetik i antipiretik.

Dr Gorica Janković specijalista fizijatrije i reumatologije

ordinacija.tv   Foto: shutterstock

Zglob lakta predstavlja presudan faktor u normalnom funkcionisanju ruke svakodnevno. Anatomski gledano, on povezuje nadlakticu sa kostima podlaktice.

Po strukturi je složen zglob koji čine tri kosti: humerus (nadlaktica, ulna i radijus (podlaktica)). Pored kostiju zglob lakta čine: ligamenti, tetive i burze. Zbog velike angažovanosti zgloba lakta u svakodnevnim aktivnostima ili u određenim profesijama, dolazi do neretke pojave bola sa spoljne ili unutrašnje strane zgloba lakta.

Jedna od najčešćih pojava bola u laktu predstavlja sindrom prenaprezanja, koji se ispoljava kao teniski lakat ili golferski lakat, zavisno od mesta povrede. Da bi se sprečio ili izlečio bol u laktu, potrebno je konsultovati se sa stručnim medicinskim osobljem.

 Bol u laktu – faze i vrste povreda 

U zavisnosti od faze bol u laktu može biti u: 

• akutnoj fazi

• subakutnoj fazi

• hroničnoj fazi

Bol u laktu može biti posledica povrede sledećih struktura:

• povrede mišića, tetiva, ligamenata

• povrede zglobne kapsule

• povrede koštanog tkiva

Najčešće povrede/stanja zgloba lakta, koje stvaraju bol u laktovima su:

·        distorzija lakta

·        fraktura lakta

·        tendinitis lakta

·        burzitis lakta

·        ruptura lakta

·        lateralni epikondilitis lakta (teniski lakat)

·        medijalni epikondilitis lakta (golferski lakat)

·        artritis lakta

Procedura pri dijagnostikovanju povreda zgloba lakta i utvrđivanju uzroka bola kako bi se bol u laktu uspešno otklonio:

Evaluacija (procena) stanja bola u laktu

Individualan pregled koji vrši lekar i strukovni fizioterapeut sa ciljem utvrđivanja nastanka bolnog stanja. Primenom specijalizovanih autorskih testova za dijagnostikovanje uz antropometrijska merenja (obim pokreta, obim ekstremiteta, MMT ) utvrđuje se uzrok nastanka bolnog stanja. Cilj procene stanja jeste utvrđivanje medicinske fizioterapeutske dijagnoze.

Fizioterapeutska dijagnoza predstavlja temeljan izveštaj specijaliste strukovnog fizioterapeuta uz detaljan opis utvrđen prethodnom evaluacijom stanja.

Nakon utvrđivanja određene dijagnoze, određuje se individualni plan i program rehabilitacije u zavisnosti od tipa i stepena povrede. Primenom aparaturnih tehnika u kombinaciji sa manuelnim tehnikama vrši se sveobuhvatna rehabilitacija u cilju postizanja maksimalnog efekta lečenja.

Plan i program rehabilitacije

Svaka povreda ili bolno stanje tretira se individualno. U zavisnosti od vremena i načina nastanka bolnog stanja, razlikuje se plan i program lečenja.

U akutnoj fazi, kada je prisutan otok i bol u laktu, primenjuje se širok spektar aparaturnih tehnika, kao sto su Hilt laser, interferentne struje, tens i tecar aparat. Specifično dizajnirana antibol terapija primenom ovih aparata pokazala se veoma efikasna u otklanjanju bola kod akutnih stanja.

Fizijatrik i Estetik – Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju

Ivankovačka 8-10; 11000 Beograd Tel: 011/40-80-143; 063/355-085

https://fizijatrikiestetik.rs

ordinacija.tv   Foto: shutterstock

Zubni plak predstavlja bezbojnu lepljivu masu, koja se stvara na zubima i desnima, ali i fiksne i totalne proteze, kao i implanti, mostovi i krunice su podložni formiranju naslaga. Što znači da je dentalni plak nemoguće u potpunosti izbeći.

Čak i kada je vaše oralno zdravlje besprekorno, u ustima i dalje postoje bakterije koje zajedno sa proteinima i šećerima iz hrane formiraju plak na površini zuba. S obzirom da ovaj problem može da dovede do ozbilljnih posledica, poslednjih godina posvećuje mu se velika pažnja.

Međutim, zubni plak je poznat od davnina. To potvrđuju fosili zuba neandertalaca stari preko 50.000 godina. Pa su još u to doba ljudi nastojali da pomoću biljaka otklone ružne naslage na njima.

Tek krajem 19. veka dolazi do veće pažnje naučnika i lekara za zubni plak. Tome je doprinelo otkriće patogena koji uzrokuju mnoge sistemske infekcije usne duplje. Te je u periodu od 1880. do 1930. godine postavljanja i jasna dijagnoza biofilma na zubima.

Zašto nastaje zubni plak?

Zubna gleđ je pokrivena organskom opnom koja se naziva pelikula, a nastaje u roku od 30 minuta nakon pranja zuba. Upravo je sloj glikoproteina, koji se iz pljuvačke talože na površinu zuba, podloga za razvoj bakterija. Već par minuta od nastanka pelikule počinje njihova kolonizacija na površini zuba.

Za samo par sati oko 10 miliona različitih bakterija prekiva mm2 gleđi, i to u određenom redosledu. Naime, prvo se nastanjuju Streptococcus mutans i anaerobne bakterije. Da bi usledio lanac reakcija koje stvaraju razvoj i drugih vrsta bakterija i mikroorganizama. Ukoliko se taloženje nastavi u narednim danima dolazi do zadebljavanja pelikule i obrazovanja mekane naslage, tj. zubnog plaka.

Razlikuju se 2 vrste zubnog plaka. Supragingivalni se nalazi na kruni zuba, iznad desni i vidljiv je golim okom. Dok se subgibgivalni nalazi na korenu zuba, ispod ivice desni i teže je dostupan, pa ga sami pacijenti ne mogu uočiti.

Problemi koje može da izazove zubni plak

Brzina nastanka zubnog plaka zavisi od brojnih faktora. Sastav pljuvačke igra ključnu ulogu. Utvrđeno je da osobe čija pljuvačka sadrži visoke koncentracije kalcijuma, fosfora i drugih minerala su sklonije taloženju naslaga. Ne treba zanemariti ni ishranu. Ukoliko se ona najvećim delom zasniva na ugljenjim hidratima i kašastim i mekanim namirnicama brže će se formirati zubni plak.

Takođe, način pranja zuba, upotreba konca i rastvora za usta, ali i sam položaj zuba utiče na brzinu formiranja.

Da zubni plak ne treba olako shvatiti govori i podatak da 1 g sadrži oko 220 biliona bakterija, koje su izazivači ozbiljnih problema zuba i usne duplje.

Jedna od najčešćih posledica je nesanirana upala – gingivitis  koja dovodi do progresije bolesti. Zapaljenski proces prelazi na kost i nastaje parodontopatija.

Nesanirana upala desni prerasta u infekciju. Vremenom, parodontopatija dovodi do teških komplikacija, a u kranjem slučaju i do gubitka zuba.

Pod uticajem kiselina iz plaka dolazi do demineralizacije gleđi, koja uzrokuje karijes. A poslednjih godina je utvrđena veza između bakterija iz plaka i upale pluća kod starijih. Što je još jedan od razloga zašto je važno redovno skidanje kamenca.

Kako se uklanja zubni plak?

Pravilno pranje zuba je prvi korak u otklanjanju zubnog plaka. Preporučuje se da perete zube 3 puta dnevno, tokom 3 minuta, a konac za zube ili interdentalnu četkicu da koristite jednom dnevno. Na taj način otklonićete naslage sa teško dostupnih mesta.

S obzirom da ishrana utiče na brzinu formiranja, ograničite unos grickalica, slatkiša i zaslađenih napitaka, jer se njima hrane bakterije iz plaka. Umesto ove hrane u svoj jelovnik uvedite sveže voće i povrće.

Stomatološka ordinacija Lumident Studio

Hadži Milentijeva 85, Vračar, 11000 Beograd, Srbija

+381 65 30 47 208   +381 64 12 53 987

www.lumidentstudio.rs