Šta uzrokuje riđu boju kose: Zbog čega su neke osobe riđokose, iako im roditelji nisu?

274

Znate li zbog čega su neke osobe riđokose, čak i kada nijedan od njihovih roditelja nije? Hoće li ova boja kose zaista nestati, kao što neki naučnici najavljuju? Ko su bile važne crvenokose osobe u istoriji? Saznajte sve o tome u tekstu koji sledi…

O crvenokosima su vladala najbizarnija verovanja: da su potomci Sotone, da svoju jedinstvenu boju kose i ranjivost od sunčeve svetlosti dobijaju ujedom vampira, koji im ipak nije isisao svu krv itd.

Danas, naučnici Septi Caput Capitis iz Edinburga nalaze da je ova boja rezultat nečega što se naziva melankortin 1 receptor ili MC1R. Svako od nas ima melankortin 1 receptore, ali su oni kod riđokosih mutirali.

Mutacija u MC1R takođe izaziva bleđu kožu zbog manje količine eumelanin pigmentacije i više feomelanin pigmentacije. To je genetička prednost ljudi koji žive u delovima sveta gde ima manje sunčeve svetlosti. Bleđa koža propušta više sunčeve svetlosti, što stimuliše proizvodnju vitamina D, koji zauzvrat sprečava oboljenja poput rahitisa.

 Kao što znaju svi oni koji su bili u društvu riđokosih, posedovanje kože koja neće da pocrni ima određene mane kada se pojavi Sunce. izložite bilo koju riđokosu osobu sunčevoj svetlosti određeno vreme i dobićete isti efekat kao kad stavite viljušku u mikrotalasnu. To dovodi do veće stope pojave raka kože i urođenih mana usled Sunca koje uništava folnu kiselinu u koži riđokosih.

Većina riđokosih ima dva mutirana MC1R gena, jedan od oca i drugi od majke. U slušaju da neko nosi samo jednu kopiju mutiranog MC1R, takva osoba će imati smeđu kosu i svetlu kožu, mada će ženske osobe insistirati na tome da su riđokose zbog toga što kada kosu direktno izlože sunčevoj svetlosti ona dobija nešto crveniju nijansu.

Taj mutirani MC1R gen je, takođe, recesivan. To znači da možete nositi jedan takav gen, a biti prirodno plavokosi ili crnokosi. Ljudi koji nose samo jednu kopiju važe za “nosioce” (poput onih koji nose bolest). Zbog toga se riđokose osobe mogu naći kod roditelja koji uopšte nisu sami riđokosi. Oba roditelja imaju funkcionalni MC1R gen i mutiranu verziju. U tom slučaju, postoji oko 25 odsto šansi da se dete rodi sa riđom kosom. Druge varijacije se, takođe, mogu dogoditi. Na primer, ukoliko jedan roditelj nosi dve kopije mutiranog MC1R gena, a druga strana ima samo jedan mutirani MC1R gen, postoji 50 odsto šansi da će dete biti riđokoso.

Interesantno je da se kroz istoriju, suprotno uvreženom mišljenju, crvenokosi ne nalaze samo u Severnoj Evropi. Zapravo, postojali su čitave grupe ljudi širom sveta koje su imale crvenu kosu. Od Rusije do Kine, određene semitske grupe i mnoge druge; postoje čak i dokumenta koja ukazuju da su neki urođenici u Africi imali svetlu crvenu kosu. Danas ipak, Škotska ima najveći procenat crvenokose populacije i to oko 13 odsto, a najveći broj riđokosih živi u Sjedinjenim Američkim Državama – oko 15.000.000!

Međutim, ako su na svetu postojale grupe riđokosih širom raznoraznih regiona, a danas ih nema, šta se desilo? Glavni razlog je mobilnost. Imamo tendenciju da se često krećemo. Zbog toga i činjenice da je riđokosi gen recesivan, iako se sam mutirani gen prenosi, dobijanje dve mutirane kopije neophodne za proizvodnju riđokosog deteta postalo je veoma retko. Pre povećane mobilnosti, grupe su imale prekomeran broj ljudi sa ovom genetskom mutacijom i nalazile su se na jednom mestu, tako da je bilo neminovno da se jedni sa drugima umnožavaju, pošto se niko nije kretao.

Prema jednom istraživanju Oksfordske fondacije za kosu iz 2007. koju je finansirala kompanija Procter & Gamble, želeći da poveća prodaju crvene farbe za kosu, riđokosi će veoma brzo nestati sa Zemlje. To se, međutim pokazalo kao potpuno netačno iz jednog prostog razloga – zbog toga što se mutirani gen još uvek prenosi čak i kada se riđokosi ne rađaju. Tako da će iako broj riđokosih bude opadao, potencijal “riđokosek deteta” uvek postojati u doglednoj budućnosti.

Čuvene riđokose osobe:

– Vinsent Van Gog

– Vinston Čerčil

– Galileo Galilej

– Emili Dikinson

– Ričard Lavlje Srce

– Erik Riđobradi

– Kraljica Elizabeta I

– Napoleon Bonaparta

– Tomas Džeferson

– Kralj David

– mitološki lik Ahila

Izvor: nationalgeographic.rs

PODELI