Dr Zoran Lekić: Liposukcija – Brzo i lako oblikovanje tela
Masno tkivo je sastavni deo građe čoveka, a svojom količinom i rasporedom bitno utiče na oblik i izgled tela. Masno tkivo kod normalno građenih osoba sadrži otprilike ujednačen broj masnih ćelija, dok kod patološki gojaznih osoba broj masnih ćelija može biti i višestruko veći.
Povećana količina masnog tkiva može prouzrokovati dva osnovna tipa poremećaja: opštu gojaznost koja vremenom može prerasti u ozbiljnu psiho-fizičku bolest i celulit koji najčešće predstavlja estetski problem i pojavljuje se isključivo kod žena. Na pojedinim delovima ženskog tela postoje u tom smislu već predodređena mesta za nakupine masnog tkiva. To su prvenstveno struk, zatim bedra, unutašnja strana kolena i natkolenica, gležnjevi, nadlaktice i podbradak. Kako će se masno tkivo rasporediti po telu,određuju dva faktora: nasledni faktor i ishrana.
Metode
Laserska liposukcija je operativna metoda kojom se selektivno odstranjuje masno tkivo sa delova tela na kojima se prekomerno nataložilo. Potom se kroz mali rez na koži (3-5 mm) uvlači kanila, te se putem vakuuma, laserski asistirano usisava masno tkivo. Na taj način masne ćelija su zauvek uklonjene sa tog mesta. Treba napomenuti da liposukcija nije metoda mršavljenja, već oblikovanja tela.
Oporavak
Tokom oporavka neminovni su otoci regije koja je tretirana,i oni su prisutni prvih 7-10 dana nakon zahvata.Potpuni oporavak je nakon 4-6 nedelja.Upravo zbog laserske asistencije neravnina na koži nema, a koža se dobro adaptira na novu površinu. Tokom prve nedelje nakon operacije preporučuje se mirovanje uz obvezno nošenje posebnih steznika. Zatim su sledeće tri do četiri nedelje dozvoljene uobičajene svakodnevne aktivnosti, ali bez većih fizičkih opterećenja. Rezultati liposukcije su u pravilu izuzetni i trajni, a vidljivi su već nakon tri nedelje do mesec dana od skidanja steznika.
Laserska liposukcija predstavlja vrlo popularan estetski zahvat ne samo kod žena već i kod muškaraca.
Međutim, sama liposukcija nije dostupna u slučajevima opšte gojaznosti kada se višak masnog tkiva meri desetinama i više kilograma. Ipak, podvrgavanje ovom operativnom zahvatu može dati podsticaj za sprovođenje odgovarajuće dijete kojom će se znatno smanjiti višak masnog tkiva. Nakon toga se mogu ponovnim operativnim zahvatom ukloniti „najtvrdokornije“ naslage masnog tkiva ili celulita u nameri da se telu da novi, lepši oblik.
Dr. Zoran Lekić
Specijalna bolnica Menssana
Kneza Višeslava 36, 11030 Beograd
Tel: +381 11 354 61 69; +381 11 254 15 48; +381 60 352 50 15
http://www.menssana.co.rs
Povrede ramena: Do izlečenje kroz 7 faza rehabilitacije
Postoji 7 faza koje treba pokriti kako bi se efikasno rehabilitovali nakon povrede ramena i sprečile ponavljanje – a to su:
Faza 1 – Zaštita od rane povrede: saveti za olakšanje bolova i umanjenje upale
U ranoj fazi, najverovatnije nećete moći da potpuno podignete ruku ili udobno spavate. Naš prvi cilj je da vam pružimo aktivan odmor od stavova i pokreta koji izazivaju bol.
To znači da prestanete da izvodite pokret ili aktivnost koja je izazvala bol u ramenu i izbegavajte raditi bilo šta što uzrokuje bol unutar ramena.
Možda ćete morati da nosite remenik ili da Vam se zalepi kinezi traka ramena kako biste se oslobodili bolova. U nekim slučajevima to može značiti da morate spavati relativno uspravno ili uz pomoć jastuka. Vaš fizioterapeut će Vas pomoći.
Led je jednostavan i efikasan način za smanjenje bolova i otoka. Molim Vas da primenite 20-30 minuta svakih 2 do 4 sata tokom početne faze ili kada primete da je Vaša povreda topla ili vruća.
Antiinflamatorni lekovi (ako se tolerišu) i prirodne supstance, npr. arnika, mogu pomoći u smanjenju bolova i otoka. Međutim, najbolje je izbeći antiinflamatorne lekove tokom prvih 48 do 72 sata, jer tada mogu podstaći dodatno krvarenje. Većina ljudi može tolerisati paracetamol kao lek za smanjenje bolova.
Dok poboljšate, pomoćno lepljenje kinezi traka će pomoći da se podrži povređeno meko tkivo i smanji prekomerno oticanje.
Vaš fizioterapeut će koristiti niz tehnika za ublažavanje bolova, uključujući mobilizaciju zgloba, masaže, akupunkturu ili ,,suve igle” ( dry needling), za pomoć tokom te bolne faze.
Faza 2: obnavljanje punog obima pokreta
Ako zaštitite povređene strukture manžetne rotatora adekvatno, povređena tkiva će zarastati. Upalne strukture, npr. tendonitis, burzitis, će se umiriti kada budu zaštićene od dodatnih oštećenja.
Simptomi vezani za burzitis ramena mogu trajati nekoliko nedelja da bi se poboljšali a tokom ovog vremena važno je stvoriti okruženje koje Vam omogućava brzo vraćanje u normalno funkcionisanje i sprečavanje ponovno pojavljivanje tegoba.
Važno je produžiti i orijentisati ožiljno tkivo putem zglobnih mobilizacija, masaža, istezanja ramenih mišića i laganih aktivnih vežbi.
U većini slučajeva, takođe ćete imati razvijenu kratkoročnu ili dugotrajnu zaštitnu zategnutost zglobne kapsule (obično zadnje strane) i nekih kompenzatornih mišića. Ove strukture treba istezati kako bi se omogućilo normalno kretanje.
Znaci da imate potpunu mekotkivnu pokretljivost podrazumeva da možete pokretati rame kroz potpun opseg pokreta. U ranoj fazi, ovo možda mora biti pasivno (od strane nekog drugog) npr. Vašeg fizioterapeuta. Kako se poboljšavate, moći ćete to učiniti sopstvenom snagom mišića.
Faza 3: Vraćanje skapularne kontrole
Vaše lopatica je osnova Vaših pokreta ramena i ruke.
Normalni pokret ove regije, poznat kao skapulo-humeralni ritam, neophodan je za bezbolnu i snažnu funkciju ramena. Promena ove šeme pokreta rezultira uklještenjem i, kasnije, povredom.
Vaš fizioterapeut je stručnjak za procenu i korekciju vašeg skapulo-humeralnog ritma. Istraživači su identifikovali loš skapulo-humeralni ritam kao glavni uzrok nastanka uklještenja.
Odgovarajuće stabilizatorne vežbe su ključni sastojak za uspešnu rehabilitaciju, a Vaš fizioterapeut će moći da vas vodi kroz odgovarajuće vežbe za vašu lopaticu.
Faza 4: Vraćanje normalne funkcije sistemu vrat-lopatica-grudni koš-rame
U većini slučajeva, naročito hroničnim stanjima, potrebno je lečenje usmereno na vrat ili gornju stranu leđa kako bi olakšali bol, poboljšali pokretanje ramena i time zaustavili bol ili povrede koji se vraćaju.
Vaš vrat i gornji deo leđa (torakalna kičma) su veoma važni u rehabilitaciji bolova ramena i povreda. Disfunkcija vrata ili kičme ne samo da upućuje bol neposredno na Vaše rame, već može uticati na električnu energiju nerva, koja snabdeva Vaše mišiće uzrokujući slabost i promenjene obrasce kretanja. Bolne kičmene strukture, uzrokovane lošim položajem ili povredom, ne pružaju Vašem ramenu i mišićima bezbolnu bazu za izvođenje pokreta.
Za specifičan savet da li vam je vrat ili gornji deo leđa povezan sa Vašim ramenim bolom, konsultujte se sa svojim fizioterapeutom za individualnu procenu i lečenje po potrebi.
Faza 5: Vraćanje snage mišićima rotatorne manžetne
Možda izgleda čudno da ne pokušavate da obnovite snagu Vaše rotatorne manžete sve do kasnije faze rehabilitacije. Međutim, ako je struktura povređena, moramo prirodi pružiti priliku da preduzmemo primarno zarastanje pre nego što opteretimo strukture vežbama protiv gravitacije i otpora.
Nakon toga, istraživači su otkrili važnost jačanja mišića rotatorne manžeta u uspešnom programu rehabilitacije. Ove vežbe trebaju napredovati kako u opterećenju, tako i u poziciji, kako bi se prilagodile specifičnosti povređenih tetiva mišića i u slučaju sekundarnih stanja, kao što je bursitis.
Vaš fizioterapeut će propisati najprikladniji program za Vas.
Faza 6: Vraćanje velike brzine, snage, propriocepcije i agilnosti
Ako je povreda ramena uzrokovana sportom, obično je to kod brzih aktivnosti, koje postavljaju ogromne sile na Vaše telo (kontraktilne i nekontraktilne) ili ponavljajuće aktivnosti.
Da biste sprečili ponavljanje povrede nakon vraćanja u sport, fizioterapeut će Vas voditi kroz vežbe da biste sprečili ponavljanje i poboljšali svoje sportske performanse.
U zavisnosti od toga šta podrazumeva vaš sport ili način života, brzina, agilnost, propriocepcija, program će biti prilagođen tako da će Vas pripremiti za obuku specifičnu za sport.
Faza 7: Povratak na sport ili posao
U zavisnosti od zahteva izabranog sporta ili Vašeg posla, zahtevaćete specifične vežbe za određene sportove ili radove i napredni trening kako biste omogućili siguran i bezbolan povratak u izabrani sport ili na posao.
Fizioterapeut će sa Vama diskutovati o ciljevima, vremenskim okvirima i trening planovima kako biste se optimizovali za potpuni povratak u sport ili posao.
Povrede nastale na radu često zahtevaju dogovor između Vašeg doktora i poslodavca.
Savršeni ishod će Vam omogučiti obavljanje aktivnosti punom brzinom, snagom, agilnošću i funkcijom s dodatnim znanjem da je temeljni program rehabilitacije smanjio vaše šanse za buduće povrede.
Ne postoji konkretan vremenski okvir za napredovanje od svake faze do naredne. Status rehabilitacije će biti određen mnogim faktorima tokom kliničke procene fizioterapeuta.
Takođe je važno napomenuti da se svaki napredak mora pažljivo pratiti jer pokušaj preuranjenog koraka do sledećeg nivoa može dovesti do povrede i frustracije.
Fizijatrik i Estetik – Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju
Ivankovačka 8-10; 11000 Beograd Tel: 011/40-80-143; 063/355-085
https://fizijatrikiestetik.rs
ordinacija.tv Foto: shutterstock
BOL U KOLENU: Uzroci, faktori rizika, dijagnoza, lečenje
Bol u kolenu je česta tegoba koja pogađa ljude svih uzrasta. Bol u kolenu može biti rezultat povrede, kao što je pucanje ligamenta ili oštećena hrskavica. Medicinska stanja – uključujući artritis, giht i infekcije – takođe mogu uzrokovati bol u kolenu.
Koji je mogući uzrok bola u kolenu?
Bol u kolenu nastaje zbog povrede kostiju ili neke druge strukture zgloba kolena, zapaljenskih procesa u zglobu kolena, artroze kolena ili iz nekih drugih uzroka.
-
Povrede – Bol u kolenu može biti posledica povrede bilo koje od struktura zgloba kolena – ligamenti, tetive ili burze koje okružuju zglob kolena ili kosti, hrskavice I ligamenti koji učestvuju u formiranju samog zgloba. Neke od najčešćih povreda zgloba kolena koje se manifestuju bolom su:
-
Povreda prednjeg ukrštajnog ligamenta je naročito česta kod ljudi koji igraju košarku, fudbal ili druge sportove koji zahtevaju iznenadne promene pravca. Sama povreda nastaje usled okretanja kosti natkolenice i potkolenice u suprotnim smerovima dok je puna težina tela oslonjena na nogu.
-
Prelomi kostiju – Kosti kolena, uključujući čašicu (patela), mogu se slomiti tokom sudara motornih vozila ili padova. Ljudi čije su kosti oslabljene osteoporozom ponekad mogu izazvati prelom kolena jednostavno nepravilnim hodanjem.
-
Povreda meniskusa – Zglob kolena se satoji od dva polumesečasta hrskavičava diska čija je uloga da amortizuje pokret u zglobu kolena. Povrede meniskusa su veoma česte u sportovima. Obično nastaju zbog naglih pokreta poput brzog okretanja ili iznenadnog zaustavljanja. Rezultat toga je okretanje kolena u suprotnom smeru što dovodi do prikleštenja i prsnuća tkiva meniskusa što na kraju rezultuje bolom u kolenu.
-
Burzitis kolena – upalu burzi (malih suznih kesica u zglobu).
-
Skakačko koleno – stanje koje nastaje zbog dugotrajnog oštećenja čašične veze koja vrši opružanje kolena.
-
-
Mehanički uzrok -neki od primera mehaničkog uzroka bola u kolenu su:
-
Ponekad povreda ili degeneracija kostiju ili hrskavice mogu uzrokovati da se komad kosti ili hrskavice odlomi i pluta u zajedničkom prostoru. Ovo ne može stvoriti nikakve probleme ako taj fragment ne ometa kretanje zgloba kolena. Problem se javlja kada su komadići većih dimenzija.
-
Sindrom trenja iliotibijalne trake – Ovo se dešava kada čvrsta traka tkiva koja se proteže od spoljašnjeg dela kuka do spoljašnjeg dela kolena (iliotibijalna traka) postaje toliko čvrsta da se trlja o spoljšnji deo bedrene kosti. Trkači koji trče velike distance i biciklisti su posebno podložni sindromu iliotibijalne grupe.
-
Bolni sindrom čašice kolena – Nastaje kao posledica nepravilnog kretanja čašice pri pokretima savijanja i opružanja kolena. Pacijenti sa bolnim sindromom čašice kolena imaju bolove sa prednje strane kolena koji se obično javlja u toku neke aktivnosti i često se pojačava kada se osobe spuštaju nizbrdo ili niz stepenice
-
-
Artroza – degenerativna bolest zglobova koja se karakteriše propadanjem hrskavice. Bol se pojačava pri pokretima a smanjuje pri mirovanju.
-
Reumatoidni artritis – Reumatoidni artritis je autoimunska bolest koja može da utiče na skoro svaki zglob u vašem telu, uključujući i kolena. Iako je reumatoidni artritis hronična bolest, ima tendenciju da varira u težini i bol u zglobu se može pojaviti i ponovo izgubiti.
-
Giht – To je česta I složena upala zgloba koja može da zahvati bilo koju osobu. Odlikuje se iznenadnim, teškim napadima bola, oticanja, crvenila I osetljivosti u zglobovima.
-
Septički artritis – Ponekad se zglobovi kolena mogu zaraziti, što dovodi do oticanja, bola i crvenila. Septički artritis se često javlja sa groznicom, i obično nema povrede pre početka bola. Septički artritis može brzo izazvati veliko oštećenje hrskavice kolena. Ako imate bolove u kolenu sa bilo kojim od ovih simptoma, odmah se obratite lekaru.
Koji su faktori rizika za bol u kolenu?
-
Višak kilograma – Prekomerna težina ili gojaznost povećavaju stres na zglobovima kolena, čak i tokom uobičajenih aktivnosti kao što su hodanje ili penjanje I silaženje niz stepenice. To dovodi do postepenog oštećenja I propadanja hrskavice zgloba.
-
Nedostatak fleksibilnosti ili snage mišića – Nedostatak snage i fleksibilnosti može povećati rizik od povreda kolena. Jaki mišići pomažu u stabilizaciji i zaštiti vaših zglobova, a fleksibilnost mišića vam može pomoći da postignete celi raspon pokreta.
-
Određeni sportovi ili zanimanja – Neki sportovi izazivaju veći pritisak na kolena od drugih. Alpsko skijanje sa krutim skijaškim čizmama i potencijalom za padove, košarka, fudbal, odbojka zbog konstantnih padova, povećavaju šansu za početak propadanja zgloba. Poslovi koji zahtevaju ponavljajući stres na kolenima, kao što su građevinarstvo, keramičar, takođe mogu povećati rizik.
-
Prethodna povreda – Ako imate raniju povredu kolena, veća je verovatnoća da ćete ponovo povrediti koleno.
Kako se postavlja dijagnoza?
Razgovorom lekar dobija informaciju o bolu u kolenu, I bliže informacije o preostalim tegobama koje mogu pratiti određene bolesti. Pregledom, lekar uočava I znake koji mogu pratiti oboljenja: Otok, bol, toplina i vidljive modrice. Lekar će pregledom utvrditi da li možete da pomerite potkolenicu u različitim pravcima I sl.
U većini slučajeva će se lekar opredeliti za dodatne dijagnostičke postupke kao što su:
-
Rendgen – Rendgen može pomoći u otkrivanju preloma kostiju i degenerativnih bolesti zglobova.
-
CT skener – on koristi rendgenske zrake iz različitih uglova, kombinuje ih pri čemu se dobija slika celog tela. CT skener može pomoći u dijagnostikovanju problema sa kostima i malim, jedva vidljivim prelomima. Posebna vrsta CT skeniranja može precizno identifikovati giht čak i kada zglob nije upaljen.
-
Ultrazvuk – Ova tehnologija koristi zvučne talase za izradu slika u realnom vremenu struktura mekog tkiva unutar i oko kolena. Lekar će možda poželeti da pomeri koleno u različite položaje tokom ultrazvuka da bi proverio da li ima specifičnih problema.
-
Magnetna rezonanca – MRI koristi radio talase i snažan magnet za stvaranje 3D slika unutrašnjosti kolena. Ovaj test je posebno koristan u otkrivanju povreda mekih tkiva kao što su ligamenti, tetive, hrskavice i mišići.
Laboratorija: Ako postoji sumnja na infekciju, lekar će tražiti ispitivanje markera zapaljenja koji se rade na osnovu analize krvi.
Lečenje:
Lečenje će pre svega zavisiti od uzroka bola u kolenu. Najčešće će se koristiti lekovi koji pomažu da se ublaži bol i leče osnovna stanja, kao što je reumatoidni artritis ili giht.
-
Fizikalna terapija:
Jačanje mišića oko kolena učiniće zglob stabilnijim. Vaš lekar može preporučiti fizikalnu terapiju ili različite vrste vežbi za jačanje na osnovu specifičnog stanja koje uzrokuje osećaj bola.u kolenu
U određenim uslovima, mogu se koristiti različite vrste ortoza kako bi se zaštitio i podržao zglob kolena.
U nekim slučajevima, lekar može predložiti ubrizgavanje lekova ili drugih supstanci direktno u zglob. Primeri uključuju:
-
Kortikosteroide Injekcije kortikosteroidnog leka u zglob kolena mogu pomoći da se smanji upala i olakša bol. Ove injekcije nisu efikasne u svim slučajevima.
-
Hijaluronska kiselina – Gusta tečnost, slična tečnosti koja prirodno podmazuje zglobove. Hijaluronska kiselina se može ubrizgati u koleno kako bi se poboljšala pokretljivost i ublažila bol. Iako su rezultati studije pomešani oko efikasnosti ovog tretmana, olakšanje se može očekivati nakon određenog perioda.
-
Plazma bogata trombocitima sadrži koncentraciju različitih faktora rasta koji smanjuju upalu i promovišu zaceljenje. Ove vrste injekcija imaju tendenciju da bolje funkcionišu kod ljudi čiji je bol u kolenu uzrokovan uganućem ili drugim povredama.
Ako postoji potreba za hirurškim lečenjem, najčešće to nisu operacije koje zahtevaju hitno delovanje.
Kako pacijent može sebi da pomogne kod reumatskih problema?
Zahvaljujući preparatu ArthroCure reumatski bolovi koje osećate će se ublažiti, upale umanjiti, zglobovi će vam biti kao „podmazani“, kosti ojačane a vaša pokretljivost će se popraviti/povratiti.
Preparat ArthroCure sadrži 6 sastojaka: Glukozamin koji pomaže da se poveća pokretljivost zglobova i smanje bolovi. Tamjan ima snažno antiupalno delovanje i efikasno ublažava bol. Đavolja kandža osim što smanjuje upalu i bolove – pomaže i u izgradnji hrskavice u zglobovima. Zimzelen ima protivupalno, sedativno i analgetično delovanje. Rastavić sprečava gubitak koštane mase i smanjuje bolove. Kora bele vrbe ima protivupalno dejstvo i prirodni je analgetik i antipiretik.
Dr Gorica Janković specijalista fizijatrije i reumatologije
ordinacija.tv Foto: shutterstock
Bol u laktu: Kako izlečiti bol u laktu, teniski lakat, golferski lakat …
Zglob lakta predstavlja presudan faktor u normalnom funkcionisanju ruke svakodnevno. Anatomski gledano, on povezuje nadlakticu sa kostima podlaktice.
Po strukturi je složen zglob koji čine tri kosti: humerus (nadlaktica, ulna i radijus (podlaktica)). Pored kostiju zglob lakta čine: ligamenti, tetive i burze. Zbog velike angažovanosti zgloba lakta u svakodnevnim aktivnostima ili u određenim profesijama, dolazi do neretke pojave bola sa spoljne ili unutrašnje strane zgloba lakta.
Jedna od najčešćih pojava bola u laktu predstavlja sindrom prenaprezanja, koji se ispoljava kao teniski lakat ili golferski lakat, zavisno od mesta povrede. Da bi se sprečio ili izlečio bol u laktu, potrebno je konsultovati se sa stručnim medicinskim osobljem.
Bol u laktu – faze i vrste povreda
U zavisnosti od faze bol u laktu može biti u:
-
akutnoj fazi
-
subakutnoj fazi
-
hroničnoj fazi
Bol u laktu može biti posledica povrede sledećih struktura:
-
povrede mišića, tetiva, ligamenata
-
povrede zglobne kapsule
-
povrede koštanog tkiva
Najčešće povrede/stanja zgloba lakta, koje stvaraju bol u laktovima su:
· distorzija lakta
· fraktura lakta
· tendinitis lakta
· burzitis lakta
· ruptura lakta
· lateralni epikondilitis lakta (teniski lakat)
· medijalni epikondilitis lakta (golferski lakat)
· artritis lakta
Procedura pri dijagnostikovanju povreda zgloba lakta i utvrđivanju uzroka bola kako bi se bol u laktu uspešno otklonio:
Evaluacija (procena) stanja bola u laktu
Individualan pregled koji vrši lekar i strukovni fizioterapeut sa ciljem utvrđivanja nastanka bolnog stanja. Primenom specijalizovanih autorskih testova za dijagnostikovanje uz antropometrijska merenja (obim pokreta, obim ekstremiteta, MMT ) utvrđuje se uzrok nastanka bolnog stanja. Cilj procene stanja jeste utvrđivanje medicinske fizioterapeutske dijagnoze.
Fizioterapeutska dijagnoza predstavlja temeljan izveštaj specijaliste strukovnog fizioterapeuta uz detaljan opis utvrđen prethodnom evaluacijom stanja.
Nakon utvrđivanja određene dijagnoze, određuje se individualni plan i program rehabilitacije u zavisnosti od tipa i stepena povrede. Primenom aparaturnih tehnika u kombinaciji sa manuelnim tehnikama vrši se sveobuhvatna rehabilitacija u cilju postizanja maksimalnog efekta lečenja.
Plan i program rehabilitacije
Svaka povreda ili bolno stanje tretira se individualno. U zavisnosti od vremena i načina nastanka bolnog stanja, razlikuje se plan i program lečenja.
U akutnoj fazi, kada je prisutan otok i bol u laktu, primenjuje se širok spektar aparaturnih tehnika, kao sto su Hilt laser, interferentne struje, tens i tecar aparat. Specifično dizajnirana antibol terapija primenom ovih aparata pokazala se veoma efikasna u otklanjanju bola kod akutnih stanja.
Fizijatrik i Estetik – Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju
Ivankovačka 8-10; 11000 Beograd Tel: 011/40-80-143; 063/355-085
https://fizijatrikiestetik.rs
ordinacija.tv Foto: shutterstock
Žene posle 40. godine: Život tek počinje!
Žene posle 40. Ko su one? Ranjive, pa čak ponekad i bespomoćne. Naivne, pune poverenja, kao u trinaestoj. Odavno su zaboravile grubu romantiku 15-godišnjakinja, entuzijazam 25-godišnjakinja, racionalnost onih preko trideset.
Mnogo su videle. Posle su zažmurile. A posle otvorile oči i uvidele novi svet, novu sebe, novi život. One ponovo veruju u bolje, jer se njima najgore, po pravilu, već izdešavalo. One dobijaju najbolje, jer su sposobne dobro uvideti tamo , gde ga drugi i ne primećuju. Imaju izoštren pogled, osetljiv sluh i nežne ruke. Pridržavaju se svega što je za njih najbolje.
One su lepe. Nisu simpatične. One su neverovatno lepe, zato što su postale svesne da imaju odlične zadnjice, privlačne grudi, lepe noge. One su naučile voleti svoje zadnjice, grudi, noge, tako da svako može da se zaljubi u njih. Zaljubiti se u ono njihovo najbolje.
One znaju tajnu, te devojke posle 40. Dosta je njima fazona o „milionima“, „karijerama“ i „drustvenim statusima“. One sad tačno znaju da ono, što je najvažnije, nije ono što se prikazuje na televiziji, što piše na internetu i na statusima društvenih mreža. Važno u životu je sam život: njegov ukus, boja, ritam, miris, sposobnost uživanja i radovanja u svakom danu.
Odavno su zaboravile ustaljene fraze, taktiku zavođenja i spremanja haljina za izlazak. Više nisu u fazi „aktivne potražnje“, već su pronašle ono što je bilo potrebno svih ovih godina – sebe, pravu sebe. I ispostavilo se da su takve prave veoma interesantne i zanimljive svima. Pa, skoro svima.
One ponovo mogu glasno jecati i smejati se. Već su prestale da nose „pancire “ društvenih normi ponašanja, zabrana i dozvola. One mrze vreme kada je trebalo ispravno držati leđa i glavu, šta god da se desi, vreme smeha kada im se plače i vreme tihog klimanja glavom, kada želiš udariti što jače. Prestale su da se suzdržavaju, izašle su na slobodu – žive, senzualne, besprekorne!
One žive isto kao što i dišu: nasilno, onda tiho, a zatim nežno, jedva čujno, zatim užurbano i bezobzirno. Dišu u ritmu zivota, u ritmu disanja. Napokon, posle 40-te one uspevaju: živeti u istom vremenu sa životom.
Žene posle 40 – nisu tetke! One nose dugačke suknje zato što je to lepo. Nose i kratke suknje, i farmerke. I bižuteriju . Njima nema potrebe da dokazuju – „imam dijamante“. Bitno je da se njima sviđa. One ne žele da znaju o „modi“i „trendu ove sezone“. Žele samo da bude lepo samo za njihove oči. One su trend same za sebe.
Žene posle 40. prestaju da broje kalorije. Zato što ljubav, interesovanje, pokret, strast, inspiracija pomažu mnogo bolje od fitnes centara i plastičnih hirurga. Pa da, to i jeste razlog što su postale tako lepe.
One znaju da cenu svaki minut, svuda stižu na vreme, nigde ne kasne, jer nigde ne žure. One postižu. One se bore. One jednostavno- žive. I tačno znaju, da čak i nakon još 40, biće još interesantnije!
ordinacija.tv Foto: shutterstock Izvor: uspesnazena.com
Šta uzrokuje riđu boju kose: Zbog čega su neke osobe riđokose, iako im roditelji nisu?
Znate li zbog čega su neke osobe riđokose, čak i kada nijedan od njihovih roditelja nije? Hoće li ova boja kose zaista nestati, kao što neki naučnici najavljuju? Ko su bile važne crvenokose osobe u istoriji? Saznajte sve o tome u tekstu koji sledi…
O crvenokosima su vladala najbizarnija verovanja: da su potomci Sotone, da svoju jedinstvenu boju kose i ranjivost od sunčeve svetlosti dobijaju ujedom vampira, koji im ipak nije isisao svu krv itd.
Danas, naučnici Septi Caput Capitis iz Edinburga nalaze da je ova boja rezultat nečega što se naziva melankortin 1 receptor ili MC1R. Svako od nas ima melankortin 1 receptore, ali su oni kod riđokosih mutirali.
Mutacija u MC1R takođe izaziva bleđu kožu zbog manje količine eumelanin pigmentacije i više feomelanin pigmentacije. To je genetička prednost ljudi koji žive u delovima sveta gde ima manje sunčeve svetlosti. Bleđa koža propušta više sunčeve svetlosti, što stimuliše proizvodnju vitamina D, koji zauzvrat sprečava oboljenja poput rahitisa.
Kao što znaju svi oni koji su bili u društvu riđokosih, posedovanje kože koja neće da pocrni ima određene mane kada se pojavi Sunce. izložite bilo koju riđokosu osobu sunčevoj svetlosti određeno vreme i dobićete isti efekat kao kad stavite viljušku u mikrotalasnu. To dovodi do veće stope pojave raka kože i urođenih mana usled Sunca koje uništava folnu kiselinu u koži riđokosih.
Većina riđokosih ima dva mutirana MC1R gena, jedan od oca i drugi od majke. U slušaju da neko nosi samo jednu kopiju mutiranog MC1R, takva osoba će imati smeđu kosu i svetlu kožu, mada će ženske osobe insistirati na tome da su riđokose zbog toga što kada kosu direktno izlože sunčevoj svetlosti ona dobija nešto crveniju nijansu.
Taj mutirani MC1R gen je, takođe, recesivan. To znači da možete nositi jedan takav gen, a biti prirodno plavokosi ili crnokosi. Ljudi koji nose samo jednu kopiju važe za “nosioce” (poput onih koji nose bolest). Zbog toga se riđokose osobe mogu naći kod roditelja koji uopšte nisu sami riđokosi. Oba roditelja imaju funkcionalni MC1R gen i mutiranu verziju. U tom slučaju, postoji oko 25 odsto šansi da se dete rodi sa riđom kosom. Druge varijacije se, takođe, mogu dogoditi. Na primer, ukoliko jedan roditelj nosi dve kopije mutiranog MC1R gena, a druga strana ima samo jedan mutirani MC1R gen, postoji 50 odsto šansi da će dete biti riđokoso.
Interesantno je da se kroz istoriju, suprotno uvreženom mišljenju, crvenokosi ne nalaze samo u Severnoj Evropi. Zapravo, postojali su čitave grupe ljudi širom sveta koje su imale crvenu kosu. Od Rusije do Kine, određene semitske grupe i mnoge druge; postoje čak i dokumenta koja ukazuju da su neki urođenici u Africi imali svetlu crvenu kosu. Danas ipak, Škotska ima najveći procenat crvenokose populacije i to oko 13 odsto, a najveći broj riđokosih živi u Sjedinjenim Američkim Državama – oko 15.000.000!
Međutim, ako su na svetu postojale grupe riđokosih širom raznoraznih regiona, a danas ih nema, šta se desilo? Glavni razlog je mobilnost. Imamo tendenciju da se često krećemo. Zbog toga i činjenice da je riđokosi gen recesivan, iako se sam mutirani gen prenosi, dobijanje dve mutirane kopije neophodne za proizvodnju riđokosog deteta postalo je veoma retko. Pre povećane mobilnosti, grupe su imale prekomeran broj ljudi sa ovom genetskom mutacijom i nalazile su se na jednom mestu, tako da je bilo neminovno da se jedni sa drugima umnožavaju, pošto se niko nije kretao.
Prema jednom istraživanju Oksfordske fondacije za kosu iz 2007. koju je finansirala kompanija Procter & Gamble, želeći da poveća prodaju crvene farbe za kosu, riđokosi će veoma brzo nestati sa Zemlje. To se, međutim pokazalo kao potpuno netačno iz jednog prostog razloga – zbog toga što se mutirani gen još uvek prenosi čak i kada se riđokosi ne rađaju. Tako da će iako broj riđokosih bude opadao, potencijal “riđokosek deteta” uvek postojati u doglednoj budućnosti.
Čuvene riđokose osobe:
– Vinsent Van Gog
– Vinston Čerčil
– Galileo Galilej
– Emili Dikinson
– Ričard Lavlje Srce
– Erik Riđobradi
– Kraljica Elizabeta I
– Napoleon Bonaparta
– Tomas Džeferson
– Kralj David
– mitološki lik Ahila
Izvor: nationalgeographic.rs
“Živeli su srećno do kraja života”, ma važi
I sinoć je neka devojčica sa nežnim kovrdžama rasutim po jastuku zaspala uz mio majčin glas i priču o Nedođiji, uspavanoj lepotici i princu, patuljcima, princezi i žabi, lepoj sireni na dnu mora, bundevi i kočijama, magiji, vešticama, vukovima i zverima. Nesumnjivo da će brzo zaspati, a već sledeću noć će tržiti nastavak te uzbudljive priče o laži i istini, nesrećnim okolnostima i kosmičkoj pravdi, ljubavi i mržnji, iskonski dobrim junacima i pobedivim zloćama, carstvima u kojima je sve moguće samo ako dodate malo magije, moćnih napitaka i čarobnica.
Sve ove priče daju nadu o istini koja pobeđuje, o pravdi koja svakoga čeka iza ćoška, o princu ili savršenom muškarcu i ljubavi “do kraja života”, ali da je za sve ovo potrebno samo malo magije, neki čarobni napitak, jabuka, ogledalo, savet starice i njene čarobne kugle. Osim magijskih elemenata koji su neizostavni da bi se pravda dostigla, sve ove priče krcate su arhaičnim predrasudama i stereotipima. Bajke poput “Pepeljuge” i “Lepotice i zveri” često se uzimaju kao osnovni krivci za vaspitavanje posrnulih generacija koji kao po nekakvom modelu rastu u materijaliste koji tragaju za dobrom prilikom da se udaju. Priče poput ovih ne samo da afirmišu ideologiju sponzoruša, već ih podgrevaju čarolijama, jer ako ne ide “pridomljavanje princu” možete se poslužiti arsenalom mađija i vrački jer “cilj opravdava sredstvo”. Neki teoretičari pop kulture terete bajke za širenje mizoginijie (muškog seksizma) i rasizma u ovim delima za najmlađe. Kako su deca od najmlađeg uzrasta konzumenti ovakvih sadržaja, a znamo da su oni u tom periodu upijajući umovi, bajkoviti svet dobra i zla u velikoj meri oblikuje njihove stavove i dalja očekivanja u životu. Ideali koje bajke zastupaju mogu delovati razočaravajuće kada se bace na test u realnosti. Čak su i neke od filmskih zvezda (poput Kristen Bell i Keira Knightley) javno kritikovale bajke jer u mnogima su žene predstavljene kao siromašne, nesposobne i čekaju muškarca koji će ih spasiti i sa kojim bi rešile svoje materijalne probleme. Zato autori kritičkih tekstova i radova na ovu temu predlažu da bi roditelji deci trebalo da pričaju priče koje bi upravo dovodile u pitanje i osuđivale nametnute stereotipe.Ovo su neki od ideja koje se provlače kroz najpoznatije bajke i koje su naišle na najviše osuda:
Žene su pasivne i muškarac ih spasava
Pepeljuga, Snežana i Uspavana lepotica slične su ne samo po nestvarnoj lepoti, već i po tome što su imale sličnu sudbinu. Prelepi prinčevi su ih izvukli iz nesrećnih života i uveli u carstvo blagostanja. Svi ovi prinčevi za uzvrat traže isključivo nesebičnu ljubav junakinja.
Brak je nagrada
Živeti sa partnerom srećno i do kraja života, spada samo u ideal, naročito segment sa “srećno i do kraja života”. U ovom uobičajenom načinu završavanja bajki niko ne govori o bračnim krizama koje su možda junaci prebrodili, pa su ostali do kraja života, uprkos svemu. Ne, u bajkama je posle venčanja sve luk i voda do kraja života. Deca nakon ovakvih bajki izbacuju i roditelje iz priče o herojima, već umesto njih na pijedestal stavljaju imaginarne junake iz bajki, koje sa sazrevanjem zamenjuju raznim zvezdama sa televizije, da zapravo njihovi roditelji nikada ne zasluže mesto heroja. Roditleji i tako ne žive srećno po modelu bajki, oni otplaćuju kredite, svađaju se oko uobičajenih stvari, ili pak imaju sklonosti prema alkoholu, preljubi, ne tako retko i nasilničkom ponašanju. Ovde nećemo ni govoriti o parovima koji nisu želeli da svoje veze ozvaniče formalno ili koji nisu imali romantični svadbeni dan, kako to bajke nameću, pa su ostali izopšteni iz modela srećnih parova do kraja života.
Identični modeli
Kritike se upućuju na prototip po kome su svi dobri junaci fizički jako lepi. Niko nema ama baš nikakve nedostatke. Junakinje iz bajki preteče su barbi devojkama i junakinjama latino-američkih, turskih, indijskih serija. Sve su nestvarne lepote, savršene kože, bez viška kilograma, skladnog i izvajanog tela, fenomenalne kose, zuba, ruku, nogu, usana. Kao da ne postoji niko skromije lepote ko zaslužuje srećan život i voljenog partnera. Česte kritike upućuju se i na to što su junaci bajki dominantno bele rase.
Žene u kući (u kuću!)
Ženski junaci su smešteni u kući i rade samo fizičke poslove. Snežana može biti smeštena kod patuljaka, ali ako im rasprema kuću, Pepeljuga je u sopstvenoj kući – kućna pomoćnica svoje maćehe i zlih sestara, kao što u bajci “Lepotica i zver” otac šalje kćerku da radi u kući zveri kako bi spasio vlastiti život.
Žene su i negativci
Kada u bajku treba smestiti zlo, ono će takođe biti ženskog roda. Veštice su najustaljeniji primer, jer nigde nećete sresti zlog veštca. Pored toga, nema ni bezobraznog, nasilnog očuha, već je uvek maćeha izvor zla, kao što nećete sresti da je polubrat negativni junak, ali su to uvek grozne polusestre, u bajkama su uvek predstavljene kao ružne. Zato se ovim pričama spočitavaju želje da se žene inkriminišu u svakom pogledu.
Uloga bajki u prvi mah jeste da razvija imaginaciju, da podgreva maštu i da gradi neke nove svetove u glavama mališana. Između ostalog da daje veru u dobro. Međutim, ne treba zanemariti da se u bajkama provlače mnoge skrivene poruke, koje na određenom nivou utiču na formiranje svesti kod najmlađih, da im krive realnu sliku i dižu nivo očekivanja od života. Nedavni primer bajke bio je venčanje kraljevskog para (Megan Markl i princa Harija). Obična devojka, rođena u rasturenoj porodici srednjeg staleža postaje princeza i time “rešava sve svoje probleme”, kao i u svakoj bajci ima polusestre i polubraću koji je ne vole, tu su i zle žene koje je ne prihvataju i ne žele da do venčanja dođe. Međutim, ljubav pobeđuje sve, te se ona udaje za svog princa. Ovaj primer dao je nadu brojnim devojkama, uverio ih da bajke stvarno postoje, ali da one nisu dovoljno dobre, lepe i uporne da bi tu bajku same živele.
ordinacija.tv Izvor: djurdjevak.com
Čuvarkuća pomaže kod upale zuba, uva, grla, kožnih bolesti, opekotina, nervnih smetnji…(RECEPTI)
