Kokotac je dvogodišnja biljka koja se nalazi u raznim staništima – vrlo često se može naći pored puta, napuštenih kuća ali i u divljini. Iako se kokotac godinama koristio kao stočna hrana, u poslednje vreme, brojna istraživanja su ukazala na lekovitost ove biljke, tako da se čaj od kokotca danas vrlo često konzumira.
Kokotac ima visoku stabljiku, a konzumni deo biljke su cvetovi i listovi koji su na površini glatki, dok se sa donje strane nalaze sitne dlačice. U našem narodu je kokotac poznat i kao konjska detelina. Cvetovi i listovi raastu u proleće, a beru se u maju, kada se i pripremaju za sušenje koje traje preko celog leta.
Ova biljka je idealna u suvim vremenskim uslovima, ali je vlaga može oštetiti, tako da pri sušenju, treba voditi računa o kiši i vlazi.
Kokotac lekovitost
Razlog na osnovu kojeg pčele biraju cvet jeste postojanje eteričnog ulja. Upravo zbog toga pčele obožavaju kokotac! Eterično ulje, kumarin i selen su 3 elementa koja kokotac čine lekovitom biljkom. Mnogi zastupnici prirodne medicine svrstavaju kokotac u sam vrh namirnica po količini selena koji poseduje – a selen predstavlja značajan mikroelement koji je neophodan za očuvanje srca i krvnih sudova.
Kokotac se može pripremati u vidu čaja, mast ili tinkture.
Od davnina, čaj od kokotca se koristi kao prirodni lek za ublažavanje tegoba usled postojanja čira na želucu i tankom crevu, kao odlično sredstvo protiv reumatskih tegoba ali i za nesanicu i miran san. Danas, o kokotcu se najviše govori kao prirodnom leku za krvne sudove, koji poboljšava cirkulaciju i tako sprečava nastanak brojnih bolesti čiji je glavni uzrok usporena cirkulacija i oslabljeni krvni sudovi. Odlično se “bori” protiv nastanka tromba u nozi, tako da je idealan za korišćenje kod osoba sa predispozicijom za razvoj tromboze.
Koristi se i protiv raznih bakterijskih i virusnih infekcija koje zahvataju krvne sudove, a posebno je blagotvoran za probleme sa nogama – proširene vene, ispucali kapilari, nadutost i otečenost samo su neke od promena koje se leče ovom biljkom.
Kokotac čaj
Za pripremu čaja od kokotca, koriste se cvetovi ove biljke. Osušene cvetove možete nabaviti u bolje snabdevenim prodavnicama biljne hrane, ali ih možete i sami osušiti, cvetovi se beru u proleće a suše tokom celog leta.
Za pripremu čaja Vam je potrebna jedna puna kašičica sušenih cvetova kokotca koje prelijete sa 200 mililitara kipuće vode. Nakon što ostavite čaj od kokotca oko 10 minuta da odstoji, on je spreman za piće.
Čaj od kokotca ne trba da bude previse vruć, jer svoju blagotvornost najviše ostvaruje kada se pije mlak. Ovako pripremljen čaj se može koristiti i za unutrašnje organe – posebno je blagotvoran za krvne sudove al ii želudac i ceo digestivni trakt, a i za spoljašnju upotrebu – upale desni i upala grla su samo neke bolesti koje čaj od kokotca uspešno leči. Ipak, budite oprezni, čaj od kokotca ima izraženu aromu, tako da kod nekih osoba može da izazove mučninu i povraćanje. Takođe, previse zagrejan čaj može da izazove osećaje probadanja kod osoba koje imaju čir na želucu.
Ukoliko imate probleme sa nesanicom, čaj od kokotca je idealan lek za Vas! Da biste pripremili čaj od kokotca za nesanicu, potrebna Vam je jedna kašika sušenog cveta kokotca i hladna voda. Ujutru, pomešajte hladnu vodu i cvetove i ostavite tokom celog dana da kokotac ispusti svoja eterična ulja u vodu. Pred spavanje, procedite čaj a potom ga zagrejte. Ovaj aj je nešto intenzivniji, tako da se pije u čašicama za rakiju.
Tinktura kokotca
Tinktura kokotca je idealna za osobe koje žele u brzom vremenskom periodu da se reše svojih zdravstvenih problema. Idealan je za sobe koje nemaju problem a želucem jer je tinktura od kokotca dosta jaka. Za pripremu ove tintkure Vam je potrebno oko 1000 g osušenog cveća kokotca i litar jake rakije. Kako bi tinktura bila očuvana i produženog roka trajanja i kvaliteta, mi Vam savetujemo da tintkuru napravite u staklenoj flaši koju ćete hermetički zatvoriti. Prvo prelijte kokotac rakijom, a potom ga ostavite na 10 dana kako bi alkohol upio sva eterična ulja i kumarin. Nakon što je tinktura kokotca odstojala, spremna je za konzumiranje – pije se jednom dnevno 1 kašika tinkture rablažena u 150 mililitara mlake vode.
Rezultati su odlični, pogotovo kod osoba sa proširenim venama i slabom cirkulacijom – tinktura već kroz par dana uspostavlja idealnu cirkulaciju, i u potpunosti rešava problem otečenosti vena potkolenica!
Kokotac mast
Mast od kokotca možete napraviti kod kuće, međutim, usled dugog stajanja i komplikovane procedure, mi Vam savetujemo da mast od kokotca nabavite u apoteci. Mast od kokotcja je odličan nmelem – koristi se za sve bolesti koje se mogu rešiti spoljašnim putem. Starije osobe koje se često ne kreću, a imaju otekle vene, na ove vene mogu direktno da aplikuju ovu mast, jako je blagotvorna i smanjuje simptome upale i bola. Mast od kokotca se može koristiti za brojna spoljanja zapaljenja – pomaže kod konjuktivitisa, kod upale kapaka.
Mast od kokotca nanosite direktno, naravno, pre toga dobro operite ruke kako bi napravili sterilnu sredinu.
Rezultati su odlični – već za par dana se povlače svi simptomi upale, a mast od kokotca mogu koristiti svi, izuzev hroničnih bolesnika koji imaju probleme sa jetrom i želucem jer se kod njih kokotac malo drugačije resorbuje.
Mi uživamo u suncu, a naša kosa malo manje! Uz pomoć ovih malih saveta, tvoja kosa će celog leta biti zdrava i srećna, i to na prirodan način…
Peri je ređe
Često pranje šamponom ispira prirodna ulja koja štite kosu, a to ima I suprotan učinak – naše vlasište počinje da proizvodi dodatnu masnoću. To je zatvoreni krug – što je češće pereš, kosa postaje masnija. Kosu šamponom peri svaki drugi dan, čak i ako se svakog dana kupaš u moru, a svakodnevno je samo isperi običnom vodom.
I kosi treba UV zaštita
UV zaštita, koju naša koža dobija od losiona za sunčanje, potrebna je I kosi. Zato, kad naneseš losion za sunčanje na telo, prođi rukama i kroz kosu. Tako će biti zaštićena.
Pokrij je
Na najjačem suncu uvek nosi šešir, kačket ili maramu. Ne samo što time kosu štitiš od UV zraka već i pomažeš svom vlasištu da se hidratizuje. Šeširi za glavu odlično smanjuju i štetu koju tvojoj kosi nanosi vetar.
Priušti sebi prirodnu negu
Svoju kosu leti možeš razmaziti prirodnim pakovanjima – najbolje je koristiti zagrejano maslinovo ulje ili ulje kokosa (koje savršeno miriše). Nanesi ga nakon pranja na mokru kosu, ostavi da deluje 15 minuta, a zatim ga temeljno isperi.
Ne steži je
Mokra kosa je sklona pucanju, zato je na plaži nemoj vezati u čvrstu punđu, posebno gumicama koje nisu obložene. Za plažu je najbolji izbor lagano svezana pletenica.
Smanji toplotu
Leti kosu suši fenom što je manje moguće. Budući da je već izložena velikoj količini vrućeg vazduha, ne treba joj još toplota fena. Prirodno sušenje je blagodat za kosu. Izbegavaj peglu za ravnanje i figaro.
Budi pažljiva s četkanjem
Mokra kosa vrlo se lako lomi, zato pažljivo biraj četku kojom ćeš je češljati. Izaberi ili četku iz linije „Hello Beauty Detangling”, koja je izvrsna za raščešljavanje ili češalj širokih zubaca.
Talasi i kad nema talasa
Blogerka Alex Ren savetuje kako postići „beach waves”, valovitu kosu kakvu imaš nakon kupanja u moru čak i kad nisi na moru. Pomešaj 1 kašičicu morske soli i 1 kašičicu kokosovog ulja s vodom i stavi u bočicu s raspršivačem (možeš ih pronaći u dm-u). Poprskaj po kosi, a onda je rukama „izgužvaj”.
Uvek koristi regenerator
Ako želiš da isprobaš prirodni regenerator, kosu isperi jabukovim sirćetom, razređenim vodom. Odličan tretman za kosu je i nanošenje regeneratora koji se ne ispira pre odlaska na plažu.
Izbegni zelenkasti odsjaj
Plava kosa, posebno ona koja je tretirana izbeljivačem, u bazenskoj void može postati zelenkasta – krivac za to je hlor. Da bi to izbegla, nakon kupanja u bazenu, kosu isperi jabukovim sirćetom (pomešaj 1/4 šoljice jabukovog sirćeta + 2 šoljice vode). Pomaže i to da pre kupanja kosu pokvasiš, tako će upiti manje hlora.
ordinacija.tv Foto: shutterstock Izvor: hejmagazin.rs
Isidora Dankan, izuzetna umetnica koju danas nazivaju “majkom modernog plesa”, bila je Amerikanka irskog porekla, balerina koja se zalagala za žensku emancipaciju. Uvek je tvrdila da je “umetnost život” i iako su puritanci pokazivali izuzetan prezir prema njenom plesu, životu i načinu odevanja, ona je bila obožavana. Na scenu je izlazila bosa, polu naga u prozirnim kostimima, pomerala granice, tvrdila da klasičan balet nije umetnost jer ograničava i ne dozvoljava ženi da se izrazi. Govorila je da će ples budućnosti biti sličan onom iz antičke Grčke – prirodan i slobodan. Njen život bio je češće ispunjen tugom nego radošću, pa je ples bio jedino “mesto” gde je bila svoja, slobodna, radosna…
Bila je u večnoj potrazi za ljubavlju, jednom prilikom je zapisala: “Od svake ljubavi u mom životu mogao bi se napraviti roman, i sve su se završavale tužno. Uvek sam čekala ljubav koja će se završiti dobro i trajati zauvek”. Ali, nije je našla. Njena romansa sa slavnim ruskim pesnikom Sergejem Jesenjinom počela je snažno i strasno, ali se završila tragično, ostavivši je potpuno slomljenom…
Rodila se u San Francisku 1877. godine, kao Anđela Isidora Dankan, a ljubav prema umetnosti usadila joj majka, pijanistkinja, poreklom Irkinja. Isidorin otac bio je poreklom Škotlanđanin, bavio se finansijama, ali sa njenom majkom nije imao dobar brak. Kada je napustio njenu majku i tri starije setre, bile su bukvalno gladne, a Isidora je sanjala o svetlima pozornice i sve što nije mogla da izrazi rečima, govorila je plesom. Prvo je nastupala u jednom restoranu u Čikagu, a uskoro dobila i angažman u Njujorku. Međutim, zbog svog čudnog poimanja baleta izviždana je od publiike i dobila je jako loše kritike. Želela je da ode iz Amerike, mislila je da oni nemaju senzibilitet za njenu umetnost, pa odlazi u London. I bila je u pravu, tamo su je primetili bogataši željni nečeg novog i avangardnog i odlučili da je finansijski podrže. Ređaju se putovanja – Budimpešta, Beč, Berlin, Moskva… Ipak, najveću slavu doživela je u Parizu 1900. godine, počeli su da je slede mnogi, a gde god bi nastupala sale su bile pune zainteresovane publike. Svi su želeli da vide taj neobičan, drski ples koji je izvodila kao niko pre nje. Vrlo brzo postala je poznata i obožavana, ali izaziva skandal kada se proglašava “crvenom” i odlazi u Rusiju oduševljena komunizmom, gde otvara školu plesa.
Neposredno pre nego što je otputovala i srela Jesenjina gatara joj je predskazala da će “otići na dugi put u zemlju pod bledo-plavim svodom. Postaće bogata, vrlo bagata i udaće se…”. Isidora je iza sebe imala promašene brakove i nije želela da se ponovo veže. Posebno ne u Rusiji, zemlji koja nije njena. Međutim, sudbina je htela drugačije…
Jesenjina je upoznala 1921. u Petrogradu, u ateljeu slikara Žorža Jakulova. Bila je to prava boemska žurka, sa mnogo vina, dima, bezrazložnog smeha. Isidora je ušla sa svojim menadžerom dok je Jesenjin svirao harmoniku i pevao. Gosti, obuzeti njegovom pesmom, nisu ni primetili da je stigla slavna gošća, a ona se šćućurila u ugao sobe i sa neskrivenim oduševljenjem posmatrala mladog pesnika. Tužni zvuci harmonike, Jesenjinova mladost, mangupski izgled, izražajne oči… potpuno su opčinili Isidoru. I on je zanemeo kada je video ko mu aplaudira. Svi su krenuli ka važnoj gošći, ne bi li je što bolje ugostili, ali ona je gledala samo u Sergeja. Lagano je ispila pola pića iz čaše, neočekivano mu prišla i pružila mu čašu. Kao začaran, ispustio je harmoniku, uzeo čašu i jednim gutljajem je ispio. Ona je gurnula prste u njegovu gustu kosu, strasno ga poljubila i prošaputala “anđeo”. Nekoliko sekundi kasnije, kao da je predosećala kako će se njihova priča završiti, dodala je i “čort” (đavo). Isidora je imala 44 godine, a Jesenjin 26, ona je znala tek par reči na ruskom, on nijednu na engleskom. Ali, ljubav se rodila, rasplamsavala se iz dana u dan bez obzira na razliku u godinama, jezičku barijeru i zgražavanje javnosti. Ali, nije potrajala, zavšila se tragično, pijanstvima, sukobima, tučama, samoubistvom i smrću. Izvori tvrde da je Jesenjin često napuštao Isidoru, a ona ga je preklinjala da se vrati, klečala na kolenima i ljubila mu cipele, nežno mu govoreći: “Sergej Aleksandroviču, ja te volim!”
“Ti si moja gipka, lakonoga breza, stvorena za mene i za mnoge druge”, pisao je Jesenjin o Isidori. Voleli su se jako i strasno, a kada je Isidori umrla majka u Parizu, venčali su se kako ne bi morali da se razdvajaju. Godine 1922. godine proveli su dva čarobna meseca u Parizu, Isidora je želela da se vrati svojoj umetnosti, a imala je planove da Jesenjim populariše svoja dela van Rusije. Otputovali su u Ameriku, gde se na svaki način trudila da promoviše muža kao pesnika, organizovala je prevođenje i publikovanje njegovih pesama, književne večeri na kojima je on čitao svoje stihove, a ona plesala poznati “ples sa šalom”. Bosonoga, puštene kose, strasna i lepa, izluđivala je mladog pesnika, bila mu inspiracija, njegova ljubav i poezija. Međutim, Jesenjin nikada nije dobio priznanje za svoj rad, daleko od domovine on je bio samo muž slavne igračice.
Strast koja je buktala između njih uskoro se pretvorila u dramu i tragediju, a njihova veza ostala je upamćena kao jedna od najvećih ali i najtragičnijih ljubavnih priča svih vremena.
Jesenjin je padao u sve dublju i težu depresiju. Poeziju, ples i ljubav zamenile su svađe, tuče i alkohol. Sergej je sve češće tukao Isidoru, a na jednom od njenih koncerata toliko je bio pijan i fizički je nasrnuo na nju da je zvala policiju koja je Sergeja odvezla u psihijatrijsku bolnicu. Kada se posle tri dana vratio kući nije više video ženu koju voli, već umornu, ostarelu i neprivlačnu osobu. Vratili su se u Rusiju, ali su i problemi otputovali sa njima. Dok se ranije njome oduševljavao, sada je počeo da se žali prijateljima: ”Ofucala se, gnjavi…”. Jesenjin je pravio skalndale, puno pio, bio nedostupan i dalek. Umorna i nesrećna, Isidora mu je jednog dana rekla da se vraća u Pariz, a uskoro je dobila telegram od njega u kojem je pisalo: ”Ja volim drugu. Stop. Ženim se njome. Stop. Srećan. Stop”. Tako je pokušao da je istisne iz svog života.
Jesenjin je bio u sve gorem psihičkom stanju. Jedan njegov prijatelj prisećajući se poslednjeg susreta, nekoliko dana uoči njegove smrti, rekao je da ga je pesnik upitao: “Sviđa li ti se moj šal? To je poklon od Isadore (tako je zvao). Ona mi ga darovala. Eh, kako me je volela ta starica! Ja ću joj napisati… pozvaću je, i ona će razdragana dotrčati da mi padne u zagrljaj…”
Samo nekoliko dana posle toga napisao je poslednju pesmu “Doviđenja, druže, doviđenja”. Kao da je želeo da se oprosti, jer je sutradan, 28. decembra 1925. godine u hotelu “Angleter” u Lenjingradu, izvršio samoubistvo i to na tri načina, da bude siguran da će umreti. Sebi je presudio u sobi broj 5 u kojoj je nekada boravio sa Isidorom. Presekao je vene, zapalio cev od grejanja, obmotao šal koji mu je poklonila nekada voljena žena oko vrata i obesio se.
Posle tragedije Isidora se potpuno povukla iz javnog života. Imala je običaj da kratkotrajnim vezama leči tugu, pa je to uradila i posle smrti voljenog čoveka. Imala je već 50 godina, bila je u Nici sa mladim, zgodnim ljubavnikom Italijanom. Tog 14. septembra 1927. godine prebacila je svoj crveni šal oko vrata i krenula da se provoza sa novim ljubavnikom. Ali, kako samo sudbina to može da uredi, šal, njen zaštitni znak, obmotao se oko točka autombila u pokretu i udavio je.
BIVŠI I BIVŠE
ISIDORA je voljenog čoveka zvala Sergej Aleksandrovič, ali još češće “Anđele“, a on nju – Isadora. Svoje učenike u plesnoj školi jednom je upitala šta je najvažnije i kada su joj svi rekli – ples, odmahnula je rukom i rekla: “najveća stvar u životu je – ljubav”.
Pre nego što su se upoznali Sergej Jesenjin je bio oženjen. Žene su, inače, bile jako važne u životu mladog pesnika, imao je puno ljubavnica i kratkotrajnih avantura. Pre nego što je sreo Isidoru bio je oženjen Zinaidom Nikolajevnom Rajh, sa kojom je imao ćerku Tatjanu i sina Konstantina. Brak je sklopljen ubrzo posle jedne lude boemske noći, pa je Jesenjinu brzo i dosadio. Mnogi su smatrali da veza sa Isidorom nije ljubav već “niz interesantnih senzacija”. Tvrdili su da je plesačica za mladog pesnika bila oličenje zapadne kulture, način da pobegne i sačuva svoju umetnost. Začaran, gledao je u nju kao u čudo, a strast koju je pokazivala dok pleše dodatno ga je uzbuđivala.
Isidora nikada nije bila srećna u ljubavi, iako je tvrdila da je “rođena da voli”. Prvi put vodila je ljubav tek u 25. godini i to sa zgodnim mađarskim glumcem Oskarom Beregijem, koji je igrao Romea u budimpeštanskom pozorištu. Posle njega zaljubila se u dizajnera Gordona Krejga, toliko ludo da danima nisu izlazili iz apartmana, osim kada su morali da kupe hranu. Njen uspaničeni menadžer nije mogao da je pronađe, odlagao je njene nastupe i raspitivao se u policijskim stanicama da li je živa. Sa njim je rodila devojčicu kojoj je dala ime Didre. Četiri godine kasnije dobila je i sina Patrika, iz veze sa bogatašem Patrikom Singerom, sinom čuvenog industrijalca Isaka Singera koji je pravio čuvene šiveće mašine. Stalno je naglašavala da ljubav mora da bude slobodna i da žene ne treba da se udaju da bi imale decu. I Patriku je rodila sina, ali su oba njena deteta tragično nastradala 1913. godine. Ispala su iz kola u Senu i udavili su se zajedno sa svojom dadiljom. Rodila je još jedno dete sa nekim vajarem, ali je beba umrla neposredno posle rođenja. Nikada se nije oporavila od gubitka dece, pa se ponovo “lečila” ljubavnicima, koji su bili samo uvertira za životnu ljubav sa Jesenjinom.
Ako ste jedan među onim ljudima koji su se pitali koje sve banje u Srbiji postoje i koje bolesti leče, pred vama se nalazi detaljan spisak. Bilo da bolujete od reumatizma, usporenog metabolizma, promena na koži, sasvim je sigurno da će vas boravak u banji oporaviti.Važno je voditi i računa o zdravlju kako bi se bolest sprečila. Ako već do bolesti dođe, onda vam u pomoć priskaču lekovi i priroda.
SPISAK SVIH BANJA U SRBIJI I ŠTA KOJA LEČI
BOGUTOVAČKA – srce i krvni sudovi, ginekološka oboljenja, neurološka oboljenja, lokomotorni sistem i reumatizam;
BRESTOVAČKA – metabolizam i neurološka oboljenja;
BUKOVIČKA – srce i krvni sudovi, metabolizam i neurološka oboljenja;
BUJANOVAČKA – gastrointestinalni trakt, ginekološka i neurološka oboljenja, reumatizam i nezarazne bolesti kože;
ZAVOD ZA SPECIJALIZOVANU REHABILITACIJU IVANJICA – lokomotorni sistem, neurološka oboljenja, respiratorni sistem i reumatizam;
GORNJA TREPČA – lokomotorni sistem, neurološka oboljenja i reumatizam;
JOŠANIČKA – lokomotorni sistem i reumatizam;
JUNAKOVIĆ – ginekološka oboljenja, lokomotorni sistem, neurološka oboljenja i reumatitzam;
KANJIŽA – lokomotorni sistem, neurološka oboljenja i reumatizam;
KOVILJAČA – lokomotorni sistem, neurološka oboljenja i reumatizam;
LUKOVSKA – reumatozan i nezarazne bolesti kože;
MATARUŠKA – ginekološka oboljenja, lokomotorni sistem i reumatizam;
NIŠKA BANJA – srce i krvni sudovi, respiratorne bolesti i reumatizam;
NOVOPAZARASKA – srce i krvni sudovi, lokomotorni sistem, neurološka oboljenja, reumatizam, nezarazne bolesti kože;
OVČAR – srce i krvni sudoci, lokomotorni sistem, neurološka oboljenja, reumatizam i nezarazne bolesti kože;
PROLOM – gastrontestalni trakt, neurološka oboljenja, nezarazne bolesti kože i urinarni trakt;
RIBARSKA – lokomotorni sistem, neurološka oboljenja i reumatizam;
RUSANDA – lokomotorni sistem, neurološka oboljenja i reumatizam, nezarazne bolesti kože;
SELTERS – srce i krvni sudovi, lokomotorni sistema i reumatizam;
SIJARINSKA – lokomotorni sistem, neurološka oboljenja i reumatizam;
SOKOBANJA – neurološka oboljenja i respiratorne bolesti;
STARI SLANKAMEN – srce i krvni sudovi, lokomotorni sistem, neurološka oboljenja i reumatizam;
VRANJSKA – lokomotorni sistem i reumatizam;
VRNJAČKA – srce i krvni sudovi, gastrointestalni trakt, ginekooška oboljenja, metabolizam, neurološka oboljenja i urinarni trakt;
VRDNIK – srce i krvni sudovi, lokomotorni sistem, respiratorne bolesti i reumatizam;
ZLATAR – neurološka oboljenja
ZLATIBOR – metabolizam i neurološka oboljenja.
Glavni uzročnici pojave celulita, pored genetskih predispozicija, jesu loša cirkulacija limfe i krvi, nakupljanje viška tečnosti i toksina, uvećanje masnog tkiva, loša ishrana – kao i način života koji uključuje stres, neadekvatnu fizičku aktivnost, dugo sedenje, tesnu odeću i obuću, napetost, zamor, UV zračenje. Hormonska neravnoteža je još jedan bitan uzročnik.
Nisu pošteđene osobe ni jednog pola i ni jedne životne dobi – kako starimo, naše telo proizvodi manje estrogena, a cirkulacija se pogoršava. Slabija cirkulacija dovodi do smanjene produkcije kolagena, zbog čega vezivno tkivo degradira, koža i muskulatura gube tonus pa tako dolazi do postepenog gubitka mišićnog tkiva i povećanja masnih naslaga. Sve ovo rezultuje progresijom stanja.
Dakle, godine nisu glavni uzrok, ali će doprineti tome da problem postane izraženiji. Celulit može nastati već u pubertetu, ali s obzirom da je koža mnogo elastičnija – neće se videti još neko vreme.
Šta se dešava ako se celulit ne tretira i da li može da prouzrokuje određene zdravstvene probleme?
Vremenom, u regijama zahvaćenim celulitom, biće sve manje cirkulacije, produkcija vezivnog tkiva i kolagena se smanjuje, nastavlja se nagomilavaje masnih naslaga, metabolizam tih regija postaje sve lošiji. Dalje degradiranje tkiva zahvaćenog celulitom dovodi do pojave fibroze. Radi se o poremećaju tkiva, gde ono gubi elastičnost, postaje hladno pa pored estetskog, počinje da predstavlja i funkcionalan problem.
Neohodno je imati na umu da celulit neće direktno i značajno uticati na zdravlje, ali zato faktori koji su doveli do toga da se celulit razvije u većoj meri, negativno utiču na organizam. Ovde pogotovo mislim na nezdrave navike koje ne povećavaju samo nabore na koži, već i rizike od hroničnih bolesti kardiovaskularnog i endokrinog sistema, ističe naša sagovornica dr Anica Jevremović iz Anti Aging Studija.
Koji su još Vaši saveti, koje životne navike bi trebalo promeniti i kako bi trebalo da se hranimo kako bi uticali na smanjenje celulita?
U lečenju celulita najbitnije mesto zauzima promena nezdravog načina života. Da bismo to postigli neophodno je da sve one faktore koji uzrokuju celulit eliminišemo ili promenimo.
Kad je u pitanju fizička aktivnost neophodno je redovno vežbanje. Čak i kada rekreacija ne eliminiše postojeći celulit, smanjiće masne naslage, poveđati tonus mišića i uticati na vezivno tkivo. Samim tim celulit će biti manje vidljiv. Prednost treba dati anaeorobnonim ciljanim vežbama, istezanju i vežbama velikih mišićnih grupa.
Što se ishrane tiče, oko nas se nalazi veliki broj namirnica koje mogu biti od pomoći, a čak nije potrebno ni tragati za prodavnicama zdrave hrane ili specijalnim programima ishrane. Verovali ili ne, najbolja oružja protiv celulita nalazi se u svakom supermarketu, na odeljenjima sa svežim voćem i povrćem. Tamo potražite banane, jagode, grejprut, trešnje, borovnice, ananas, kruške, lubenice, paradajz, kelj, spanać, brokoli, beli luk… Što više biljnih vlakana, to veći osećaj sitosti uz malo kalorija. Uvrstite u svoj jelovnik semenke i orašaste plodove – kao i začine poput đumbira i ruzmarina. Započnite dan skuvanim ječmom ili domaćom ovsenom kašom. I svakako vodite računa da unosite dovoljno kvalitetnih proteina kakvi se nalaze u jajima i ribi. Neka vaši obroci budu redovni, tako ćete na lak način ubrzati metabolizam i stabilizovati nivo šećera u krvi, regulisati apetit, poboljšati rad sistema za varenje i optimalno iskoristiti nutrijente.
Iz svog jelovnika izbacite ili maksimalno ograničite sve industrijske prerađevine – kako slatke, tako i slane. Prvenstveno ovde mislim na salamu, kobasice, usoljeno meso, slaninu, slane grickalice, prženu hranu, slane sireve, viršle, gazirane napitke, jako začinjena jela, instant supe, pavlaku, majonez i prerađena ulja, ističe naša sagovornica dr Anica Jevremović iz Anti Aging Studija .
Dotad sam lečila pacijente od infekcije koronavirusom, a onda sam i sama legla u postelju infektivnog odeljenja da me leče od tog, trenutno najopasnijeg virusa na planeti, za koji nema leka, vakcine i o kome ništa ne znamo – prve su reči za Kurir Suzane Mitrović (50) iz Leskovca, glavne medicinske sestre infektivnog odeljenja Opšte bolnice u Leskovcu, koja je prošla pakao i tek nedavno počela ponovo da radi posle borbe za sopstveni život.
Preživela je pravu filmsku priču, a kako sama kaže, u jednom trenutku joj je sve izgledalo kao da se čitava situacija dešava nekom drugom, a ne njoj. Od početka epidemije kovida u Srbiji brinula je o svakom pacijentu, čuvala se zaraze, ali:
– Osetila sam mučninu. Osećala sam to i ranije jer imam dijabetes i visok pritisak. Radila sam. Mučnina nije prestajala. Testirali su me na kovid. Uzeli su mi bris iz grla i nosa za PCR test. Istog dana počela sam da se preznojavam, ali sam gajila nadu da sam dobro. Sve dok nisu stigli rezultati testiranja – nisam dobro, pozitivna sam! Rekli su mi da napustim radno mesto, iako su mi na snimku pluća i srce bili sasvim u redu. Bio je to šok! Osetila sam strah za sopstveni život. Spadam u rizičnu grupu kada je kovid u pitanju – priča ta hrabra žena.
Sve me je bolelo
Kako dodaje, krenula je kući i na tom putu osetila malaksalost.
– Sve me je bolelo. Svaka kost i mišić. Ulazim i saopštavam suprugu vesti. Morao je u samoizolaciju, a ja sam se od njega izolovala na početku epidemije. Bila sam u odvojenoj sobi. Kad bih izlazila u dnevnu, stavljala sam masku. Od tog dana počeo je da mi dostavlja hranu ispred vrata moje sobe. Nisam dozvoljavala da uđe u nju. Dobijam temperaturu, koja je trajala naredna dva dana. Osećala sam i gušenje i lupanje srca. Malaksalost. Malo me je bolelo grlo i bio zapušen nos, ali je to je ukupno trajalo šest dana – opisuje ona dane u kući.
Dolazi četvrti dan. Suzana odlazi na kontrolni snimak pluća i analize krvi. I više ne izlazi iz bolnice.
– CRP, parametar iz krvi koji ukazuje na infekciju, bio je povećan, rendgen pluća pokazuje na obostranu upalu tih organa i bronhija. Odmah me šalju na skener, koji je u plućima pokazao „mlečno staklo“, oštećenja od virusa. Smeštaju me na moje odeljenje. Promenili smo uloge. Sad sam ja legla u krevet da mene leče. Dobijam hlorokin, hemomicin i ostalu terapiju. Petoro nas je u sobi – kaže ona.
„ Strah je počeo da diže svoju glavu, kako kaže, ali je bila optimista.
– Leče me moje kolege. U skafanderima. Znoje se. Plašila sam se jako da ne završim na kiseoniku i respiratoru. Stalno su nam merili zasićenost krvi kiseonikom. Kad mi stave pulsni oksimetar na levi prst, uvek je lošiji rezultat. Onda sam davala samo desni. Tu je uvek bilo bolje. Ali sekunde očitavanja rezultata koji te dele od kiseonika i respiratora ne mogu se opisati. Srećom, nisam bila na kiseoniku. Bivalo mi je bolje. Deset dana sam provela na lečenju. S nama je bila starija, nepokretna žena. Sestre su je negovale, hranile, davale terapiju. Pošto sam mogla da ustanem, i ja sam je hranila – opisuje Suzana.
– „Ideš kući“, bila je rečenica kolega 10. dana. U meni je srećno vikao glas: Gotovo, prošlo je! Jedva sam čekala otpusnu listu. Spakovala sam torbe. Samo da izađem kroz ona bolnička vrata. Suprug kaže da ne može da dođe po mene, ja kažem: „Nema veze, trčaću ako treba do kuće!“ Taksi je bio ispred kapije bolnice. Sela sam u njega da me odveze kući, ali i u novi život. Promenila sam se. Sada shvatam užas svakog pacijenta koji legne u postelju da se leči od koronavirusa – završila je ona.
STRUKOVNI RADIOLOG IZ LESKOVCA IVAN MILOŠEVIĆ: KAKO SAM PREŽIVEO I POBEDIO VIRUS COVID-19
Ja mogu javno da kažem da sam pobedio koronu uz Božju pomoć, dobrih ljudi i mog znanje i primena alternativne medicine. Naravno nisam mimoišao i standardnu medicinu, posebno kada je u pitanju dijagnostika. Mislim da će biti od koristi moja ispovest svima nama, jer biblijski u Svetu javlja će se još gore bolesti. Zato trebamo da budemo pripremljeni.
Dom Zdravlja u Leskovcu, postao je dijagnostički korona centar za Jablanički okrug. Sećam se skupila nas je načelnica radiološke službe dr Magdalena Matić i tako u jednom neformalnom razgovoru, bez neke panike, objasnila koncepciju rada radiološke službe. Na kraju onako malo ushićeni, što smo mi u dijagnostici, prvi na braniku odbrane, naravno još dosta nesvesni naše odgovornosti, rešili smo da napravimo jedan selfi. Jer nikada nismo mogli da se skupimo u tolikom broju. Odlučili smo da odemo još dalje, napisali smo jedan divan pozdravni tekst, koji je u sebi zračio puno topline i poslali građanima Leskovca i svima koji će pročitati tekst. Nismo ni slutili da će slika i tekst obići ceo svet i biti preveden na stranom jeziku. Sve nam je to prijalo, posebno kada smo svakog dana od građana dobijali velike aplauze i veliku podršku.
OVAKO SAM SE INFICIRAO
Moje dežurstvo je bilo dvanaestočasovno. Tog dana je bilo mnogo snimljenih sa ozbiljnim promenama na plućima. Pri kraju radnog vremena, prozvan je pacijent starijih godina. Jedva je disao i kada sam ga preko zaštite nameštao za snimanje, osetio sam da je bio jako febrilan.
Pošto je jedva stajao, pratio sam njegovu situaciju, jer sam se bojao da ne padne. Snimio sam ga i odmah prišao i kazao da ode u kabinu da se obuče. Tada sam ga pitao da li je neko pošao sa njime, da bi prišli da mu pomognu. Saznao sam da ga u hodniku čekaju dva sina.Bio sam jako zaprepašćen što su ga puštili samog da bude u kabinetu za snimanje. Kasnije su mi kazali da su imali procenu da može sam da se skine u kabinetu. Procena im je bila jako loša i ne želim dalje da komentarišem.
No, vratimo se na pacijenta koji se nalazio sam u kabinetu za snimanje i koji se jedva držao na nogama. Pacijenta pratim preko zaštite. Osetio sam da još teže diše i počinje da se ljulja. „Pašće“, pomislih.
Neko bi možda postavio jedno brzo pitanje kako reagovati u tom trenutku? Da li pomoći čoveku i biti u direktnom kontaku sa njim i tako povećati rizik od zaražavanja Ili ga pustiti da padne kao sveća ili ga pustiti da padne s rizikom da udari glavom i telom u gvozdene predmete, da se povrede ili, daleko bilo, podlegne povredama od tog pada?
Ja nisam imao dileme
Čovek, niame, počinje da pada. Tog trenutka brzo pomeram svu zaštitu koja se nalazila izmeću mene i pacijenta i čvrsto ga hvatam za oba ramena, da ne bi pao. Pacijent je spontano naslonio glavu na moje lice, na znam kao mi je pala vizir maska za lice i oči. Pošto nije imao masku, pacijent je skoro naslonio njegove usne na moju masku za usta i tada sam osetio kako njegova pljuvljčka ulazi kroz moju masku u moja usta. Tog trenutka sam znao da ću se sigurno inficirati, nešto mi je govorilo. Pozvao sam moje kolege da pozovu ekipu iz hitne pomoći. Tada ulaze njegovi sinovi i iznose ga u hodnik.
Odmah sam izvršio deznfekciju usne duplje i celog lica, mada sam bio svestan da mi to neće biti od koristi. Ubrzo mi se završilo radno vreme. Krenuo sam kući kroz pust grad, koji je delovao jezivo, zbog policijskog časa. Ta tišina mi je omogućila da razmišljam o svemu što se dogodilo na radnom mestu. Tada mi se nametnulo pitanje: „A šta da sam pustio pacijenta da padne i povredi se ili umre od povreda“.
PRVI ZNACI KORONE I MOJA BORBA
Nisam čekao da se pojave prvi simtomi, već sam u kući bio u karantinu, što je to bilo dobro i to nas je spasilo da se cela porodica ne inficira. Ubrzo počinju prvi simptomi da se javljaju kod mene. Ja više ne radim i to je spasilo našu službu da se i ostali ne zaraze.
Osetio sam težak umor i sve me teralo da budem u krevetu. Ubrzo sam snimio pluća i sve je bilo u redu. To sam i ja osetio jer sve vreme korone nisam otežano disao. Laboratorija je mirovala. Međutim bilo je povećanja CRP, što je ukazivalo na koronu.Još jedan simptom korone je gubitak osećaja mirisa i ukusa hrane. Primera radi, med je meni bio kiselog ukusa a limun sladak… Ubrzo sam se testirao i rezultat je bio pzitivan.
U kući nije bilo haosa jer smo se zato već pripremili.
Svi smo odjenom bili u izolaciji. Bilo je tu mnogo više smeha. Svi smo bili u posebnim sobama koje su bile otvorene. Tako smo malo glasnije pričali i unosili pozitivnu energiju. Bez obzira na takvu atmosferu, u dubini duše strepio sam da se infekcija ne proširi. Strepili smo za našu princezu i majku koja ima 84 godine.
Međutim, ovakvu strepnju niko nije primetio. Takođe, niko nije znao za moje noćne more i duševnu agoniju. Ujutru sam se trudio da moje probleme drugi ne primete. Dalje je bilo lepo druženje.
AGONIJA
Ubrzo i temperatura počinje da prati koronu. Nije toliko visoka, ali je iscrpljujuća i to 24 sata. Naravno skidao sam je na razne načine. Noći su bile jezive. Temperatura se kretala oko 38, retko do 39 stpeni. Znojio sam se mnogo i presvlačio po deset i više puta. Nije bilo uopšte spavanja. I san koji sam možda imao oko dva sata bio je bolestan san. Spavao sam a imao sam osećaj kao da su mi otvorene oči. I danju i noću.
Fizički već počinjem da posustajem. Posle skoro 48 sati nespavanja, kreću psihički problemi.
U organizmu osećam da se nešto menja.To više nisam ja, nije to moja životna energija. Neko se uselio u mene. Takav sam imao osećaj. Počeo sam da se prilagođavam novom stanovniku mog tela. Koliko da sam krio, moja supruga je to primetila i pitala me da li se dobro osećam. Zujanje u glavi je intenzivnije. Imao sam osećaj da imam temperaturu, bez obzira što sam je pre nekoliko minuta merio i bila je normalna. Bilo je tu još mnogo šta. Primer da porodicu počinjem da gledam drugačije, kao da se otuđujem od njih.
Najteže mi je bilo trećeg i četvrtog dana. Posebno kad dođe noć.Temperatura je i dalje prisutna. Sijalica ugašena. Sobu osvetljavala prirodna svetlost, odnosno, plamen od drva koja gore u peći.
Mnogo puta sam tu romantiku voleo da gledam. Sada to nije romantika, nego agonija, priviđenja.
Odjednom u jednom od uglova plafona, kao da čujem neke nejasne glasove. Malo sam se trgao. Ipak je to bilo previše. Iz to istog ugla počinje da se stvara slika, neke neprirodne glave. izlaze gliste sa dugim i tankim vratovima i otvaraju usta, gde ja mogu ceo da uđem. Prilaze prema meni. Uplašeno vičem da su to sotone i da beže od mene. Setio sam se ,,Svetene vodice,, i počeo da ih prskam. Odjednom je sve nestalo i opet u sobi je zavladala tišina. Onako poluznojav sam izašao u hodnik, jer sam se uplašio da slučajno nisam bio toliko glasan, zbog mojih. Vratio sam se u sobu. Ništa se više nije događalo. Bio sam dosta uzbuđen. Počeo sam da pomišljam da ludim. Sledeće noći isto se ponovilo. Interesanto u svemu što sam dosada opisao kada su u pitanju halucinacije i druge negativne pojave da se ni jednog trenutka obratio Bogu. Po tome sam zaključio da su misli u meni počele da se menjaju.
Došao je i Uskrs, bio sam svestan koji je to praznik. Sve vreme sam postio. Međutim nisam imao nikakvu volju da se pričestim. Poslao sam prijateljima, uskršnju čestitku, međutim ipak nisam osećao radost. Bez obzira na sve, temperatura počinje da jenjava. Odjednom je nestala i bolje sam se osećao. Naravno da su halucinacje postale prošlost. Ipak znojenje i nemiran, bolestan san je bio i dalje prisutan. Počeo sam da se mnogima javljam i pričam da mi je bolje. Mada je to ipak bilo daleko od dobrog.
ZVONA
Kada sam već izašao iz krize, i kada sam krenuo ka silaznoj liniji, dobio sam obaveštenje da moram iz kućne izolacije da se prebacim u Nišku Banju u hotel „Radon“. To je bilo kao grom iz vedrog neba. Zanemeo sam i pitao kada treba da pođem. Da li su mi jako kratko vreme da se spremim.
U kasnim večernjim satima dolazim u banju. Prolazimo administrativnu proceduru. Krećem sa sobaricom liftom da sobe. Kroz neformalni razgovor osetio sam da je to neka prijatna žena. Pitala me je u koju sobu trebam da se smestim. Kada sam joj kazao, broj sobe, odmah mi je predložila drugu sobu. Kaže: „Ta soba mi se nešto ne sviđa. Predlažem vam drugu, po meni je bolja, imate lep pogled na planinu punu zelenila. Na prozoru dolazi će vam razne ptice i golubovi. Svi su zadovoljni tom sobom“.
Sa zvonima i kupolom koja viri iz zelene prašume javilo se moje JA
Pristao sam. Gospođa je otišla i nikad je nisam više video. Otvorio sam prozor i odmah osetio prijatan i čist vazduh, mir i noćnu tišinu. Te noći sam mnogo bolje spavao. U rano jutro, probudile su me ptice, posebno golubovi. Ustao sam iz kreveta i oduševio se divnom prirodom, prašumom od zelenila, dok mi je svež vazduh zapahnuo pluća.
Tačno u pet do sedam iz one zelene prašume čujem crkvena zvona. Ne znam da li mogu rečima da opišem taj osećaj. Zvona su sve jače i jače zvonila. Pokušavao sam da uočim crkvu. U početku nisam mogao, da li zbog uzbuđenja, ne znam. Odjednom primećujem iz onog zelenila, kupolu crkve. Sijala je na suncu. Svu snagu sam usmerio, ka crkvi. Počeo sam da se krstim. Osetio sam kako mi neka tuđa energija izlazi iz tela a ulazi sveža energija. Kao da mi neko kaže: „Dođi umorni čoveče, daću ti životnu snagu“.
I prepoznao sam svoju snagu, opet sam postao JA, duhovno i fizički.
Izvinite, takav je bio moj osećaj.
Na prvom pregledu, rezultati su mi bili odlični. Pitali su me kako se osećam? „Nikada bolje“, odgovaram. Tako je i bilo na narednim pregledima. Dalje sam bio sam u sobi, gledao crvu i srećan sam bio kada čujem crkveno zvono. Molio sam se Bogu i zahvaljivao što me nije napustio. Saopštili su mi radosnu vest, odlučili su da me testirju dva dana ranije. Test je pokazao da sam negativan na koronu.
LAKO JE SLUŠATI LAŽ KAD ZNATE ISTINU
Dragi moji prijatelji, razmislite dobro o koroni. Mišljenja su svetu podeljena. Da li je korona veštačka tvorevina i ujedno čipovana ili je prirodna? Da li prirodna korona može dati ovkakve simptome? Uzmite literaturu i pročitajte. Takođe pročitajte, mišljenje svetskih stručnjaka i nobelovaca iz zdravstvene i biološke struke. Naš poznati akademik dr Boro Vujasin, je rekao: „Lako je slušati laž kad znate istinu“.
Koristim priliku da se zahvalim mnogima na velikoj podršci u borbi protiv korone, koje nisam spomenuo na početku. To je moja porodica, prijatelji. Posebno bih se zahvalio mom kolektivu Radiološkoj službi u Dom zdravlja Leskovac, koji mi je svakodnevno davao podršku ozdravljenja. Njihova podrška mi je mnogo značila.
ordinacija.tv Foto: shutterstock Izvor:Kurir.rs; jugmedia.rs
Mineralne vode su one vode koje na izvorištu sadrže preko 1 gram po litru čvrste materije, biološki aktivnih mikroelemenata, slobodne i rastvorljive gasove i koje poseduju odgovarajuca fizicka svojstva: temperaturu – termalne i termomineralne vode, radioaktivnost, pa se zbog toga mogu koristiti u terapijske svrhe.
Lokacija izvora – Vrnjačka Banja ima 7 poznatih izvora mineralnih voda i to: Topli mineralni izvor (tzv. Topla voda), smešten u centralnom banjskom jezgru, Snežnik-smešten u zoni Vrnjačke reke, Slatina u zoni Lipovačke reke, Jezero, izvor koji je smešten u banjskom parku na polovini puta Snežnik-Slatina, Beli Izvor-u blizini ušca Lipovačkog potoka u Lipovačku reku, Borjak – izvor udaljen 700 m od Snežnika uzvodno uz korito Vrnjačke reke i Vrnjačko Vrelo koje se nalazi na polovini magistralnog puta Kraljevo – Kruševac. Od vec pomenutih izvora za balneološku terapiju se koriste cetiri: Topla voda, Snežnik, Slatina i Jezero dok se dve flaširaju kao stone mineralne vode (Voda Vrnjci sa izvora Topla voda i Vrnjačko Vrelo).
Topla voda je najstariji i najpoznatiji izvor mineralne vode, koji je sudeci po slučajnim arheološkim nalazima, bila poznata još u praistoriji, a potom korišcena i u rimskom periodu od I do IV veka naše ere. Po predanju i turci su koristili ove vode, a njihovim odlaskom iz ovih krajeva lekoviti izvori su zatrpani, jer im je turski kulum i zulum dojadio. Otkrice mineralne vode u novije vreme vezuje se za izlecenje bolesnog konja vrnjačkog paroha Hadži Jeftimija Popovica. Prvu hemijsku analizu uradio je baron Herder 1835. godine, a osnivanjem “Osnovatelnog fundatorskog društva kiselo vruce vode u Vrnjcima” pocinju nove kaptaže. Godine 1883. podiže se Kursalon, a 1892. prvo zidano kupatilo, a posle kaptaža 1924. paviljon sa centralnim izvorom i Termomineralno kupatilo. Za dobijanje nove količine vode od 1932-37. godine pristupljeno je dubinskim bušenjima. Nova biveta podignuta je 1975. godine. Voda spada u grupu alkalnih ugljenokiselih homeotermi. Temperatura joj je 36,5°C.
Snežnik – Iako se za izvore “Snežnika” znalo još krajem 19. veka, oni nisu korišceni sve do 1916. godine, kada je na zainteresovanost austrougarskih oficira izvorište očišceno, a na izvor je postavljena lula. Završetkom Prvog svetskog rata i ova voda je pocela da se upotrebljava za lečenje. Zahvalna za izlečenje uciteljica Darinka Cavdarovic Telebakovic 1920. godine je uredila izvor i podigla cesmu. Povecane potrebe za ovom vodom uslovile su da se uskoro izvrši rekaptaža. Nad izvorima su postavljene bivete sa drvenim nadstrešnicama. Česme su bile ispod nivoa okolnog terena pa se u izvor silazilo ili su vodu dodavale za to zadužene devojke. Godine 1978/80. je za potrebe nove bivete izvršena rekaptaža, a stari paviljoni zamenjeni bivetom. Voda spada u grupu alkalnih-zemnoalkalnih ugljenokiselih akrotopega. Temperatura joj je 17°C.
Slatina – Za vodu “Slatina” se zna još od kraja 19. veka ali je kaptaža izvedena tek 1923. godine kada je na izvorištu postavljena lula. Godine 1937. izvršena je rekaptaža i izgraden je paviljon nad cesmom koji je vodu dobijao sa izvora zvanog “Lula”, dok se drugi izvor zvani “Zid ” nalazio u zidu paviljona. Od daleke 1937. do 1978. godine nije bilo istražnih radova na nalazištu mineralnih voda “Slatina”. Te godine su postavljene istražne bušotine, a novootkrivene vode su 1984. godine cevovodima dovedene do starog bunara gde se mešaju i isticu na tri cesme u novopodignutoj biveti. Voda spada u grupu alkalnih-zemnoalkalnih akrotopega. Temperatura joj je 14°C.
Jezero – Sa leve strane Vrnjačke reke, u udolini izmedu “Snežnika” i “Slatine”, pored malog jezera, 1978. godine otkrivena je termomineralna voda “Jezero”. Na izvorištu je postavljena česma, a nastavku radova pristupilo se 1985. godine kada je desetak metara od prve, napravljena nova bušotina. Voda se jedno vreme koristila na česmi u drvenom zastakljenom paviljonu, a potom je 1989. godine, na samom bazenu, pored jezera, podignuta nova moderna biveta. Voda spada u grupu alkalnih-zemnoalkalnih ugljenokiselih hipotermi. Temperatura joj je 27°C.
KLASIFIKACIJA MINERALNIH VODA
Na osnovu organoleptickih osobina (boje, mutnoce), mineralizacije, ph vrednosti, hemijskog sastava, sadržaja ugljen-dioksida i temperature možemo reci da je: Topla voda bezbojna, prozracna, natrijum hidrokarbonatna, slabo mineralizovana, slabo kiselog ph, slabo kisela homeoterma (T=36,6°C). Voda sa izvora Snežnik je slabo žuta, prozracna, natrijum, kalcijum, magnezijum hidrokarbonatna, slabo mineralizovana, slabo kiselog ph, slabo kisela, hladna (T=16,8°C). Voda sa izvora Slatina je žuta, slabo mutna, natrijum hidrokarbonatna, slabo mineralizovana,slabo kiselog ph, ugljenokisela, srednje koncentracije, hladna (T=14,0°C). Voda sa Jezera je slabo žuta, prozracna, natrijum hidrokarbonatna, slabo mineralizovana, slabo kiselog ph, slabo kisela hipoterma (T=25,5°C). Voda sa izvora Beli Izvor je slabo žuta, prozracna, natrijum, kalcijum hidrokarbonatna, slabo mineralizovana, slabog kiselog ph, slabo kisela, hipoterma (T=29,5°C). Voda sa izvora Borjak je slabo žuta, slabo mutna, natrijum, kalijum hidrokarbonatna, slabo mineralizovana, slabo kiselog ph, slabo kisela, hladna (T=16,0°C).
PRIMENA MINERALNIH VODA
Primena mineralnih voda u navedenim indikacijama sprovodi se:
– per os (pijenjem), dozirano po savetu doktora,
– inhaliranje toplom mineralnom vodom
– kupanje u toploj mineralnoj vodi
– primenom preko klizmi kod bolesti debelog creva
– vaginalno orošavanje
– ispiranje ociju kod hronicnog oboljenja oka
– šecerna bolest,
– oboljenja organa za varenje,
– stanja posle hirurškog odstranjivanja žucne kese,
– hronicna ginekološka oboljenja i sterilitet,
– infekcije bubrežne karlice, mokracne bešike i mokracnih puteva,
– kamencici u mokracnim putevima,
– neifektivna oboljenja tankog i debelog creva,
– cir želuca i dvanaestopalacnog creva
– oboljenja pankreasa,
– stanje posle preležane žutice,
– bolesti žucne kese i žucnih puteva,
– funkcionalna oboljenja
– stanja posle resekcije jednjaka, želuca i creva.
INDIKACIJE ZA LEČENJE ODRASLIH
-
Bolesti gastrointestinalnog trakta: akutno i hronicno zapaljenje jednjaka, refluksana bolest jednjaka, akutno i hronicno zapaljenje želuca i dvanaestopalacnog creva, ukusna bolest želuca i dvanaestopalacnog creva bez komplikacija, stanja posle resekcije želuca i dvanaestopalacnog creva, poremecaji varenja (dispepsije) i zapaljenske i funkcionalne bolesti tankog i debelog creva (enteritisi, enterokolitisi, kolitisi, Kronova bolest, ulcerozni kolitis, iritabilni kolon, postradijacioni kolitis).
-
Oboljenja hepatobilijarnog trakta i gušterace: rekonvalescencija posle akutnog infektivnog i toksicnog zapaljenja jetre, hronicna zapaljenja jetre, pocetni stadijumi hipertroficne ciroze jetre, hronicno nekalkulozno zapaljenje žucne kese i žucnih puteva, stanja posle hirurškog odstranjenja kalkulusa i hronicno zapaljenje gušterace bez sklonosti ka cestim pogoršanjima.
-
Bolesti metabolizma: lakši i srednje teški oblici šecerne bolesti i gojaznost.
-
Bolesti bubrega i mokracnih puteva: hronicna zapaljenja mokracnih puteva, mikrolitijaza, litijaza kod postoji mogucnost spontane eliminacije kalkulusa, stanja posle hirurškog odstranjenja kalkulusa i operacije mokracnih puteva, toksicna oštecenja bubrega i hronicno
zapaljenje prostate.
-
Kardiovaskularne bolesti: povišen krvni pritisak u labilnom obliku ili lakši oblici u stabilizovanom stanju i hronicna oboljenja perifernog krvotoka
-
Bolesti hematopoeznog sistema: sideropenijske anemije i anemije usled hipohlorhidrije.
-
Reumatološka oboljenja: vanzglobni reumatizam, degenerativni reumatizam i hronicni zapaljenski reumatizam u fazi remisije.
-
Posttraumatska i postoperativna stanja.
-
Ginekološka oboljenja: hronicna zapaljenja unutrašnjih genitalnih organa u fazi remisije, funkcionalni poremecaji i stanja posle hirurških intervencija.
-
Lecenje i rehabilitacija dece: hronicno zapaljenje želuca sa hiper ili hipoaciditetom, ulkusna bolest, enterokolitisi recidivirajuci i hronicni, stanja posle preležanog virusnog hepatita, hronicna oboljenja jetre bez znakova dekompenzacije, šecerna bolest, mikrolitijaza, kristalurija, stanja posle odstranjenja kalkulusa, sklonost ka stvaranju recidiva kalkuloze i recidivirajuce urinarne infekcije.
-
Kontraindikacije za lecenje odraslih i dece: akutna oboljenja, infektivne bolesti, tubekuloza pluca i drugih organa, maligne neoplazme i maligne hemopatije, venericne bolesti, hronicne bolesti u stadijumu pogoršanja i komplikacija, parazitarna oboljenja, obilna i cesta krvarenja ma kog porekla, kaheksija, psihoze i epilepsija.
Nektarina je koštunjavo voće koje pripada porodici ruža, baš kao breskva i šljiva. Dugo se verovalo u mit da je ovo voće nastalo ukrštanjem breskve i šljive. Ipak, stručnjaci iz područja agronomije smatraju da je nektarina zapravo jedna vrsta breskve, koja je kroz prirodnu mutaciju izgubila dlačice.
Upravo zbog velike sličnosti s breskvom nektarina se u narodu naziva breskva s glatkom korom. Nektarina potiče iz Kine, gde se uzgaja već više od 3.000 godina. S područja Kine proširila se na Srednju Aziju, a zatim na Evropu i Ameriku.
Najveći proizvođač nektarina je upravo njena matična zemlja, Kina. U Evropi su to Španija, Francuska, Grčka i Italija. Nektarine dozrevaju u juli ili avgustu, zavisno od sorte. Razlikuju se po boji mesa, pa tako postoje žute, bele i crvene sorte.
Lekovito delovanje nektarine
Ovi sočni niskokalorični plodovi mogu se pohvaliti izuzetno velikim brojem nutrijenata. Prepuni su vitamina A, C, E, K, B1, B2, B3, B6, B9 (folna kiselina). Odličan su izvor minerala kalcijuma, kalijuma, magnezijuma i fosfora. Imaju visok udeo prehrambenih vlakana, kao i brojnih antioksidansa, naročito fenolnih sastava. Nutrijenti koji se nalaze u plodovima nektarine odličan su saveznik u prevenciji i ublažavanju mnogih zdravstvenih tegoba.
-
Štiti zdravlje srca i krvnih sudova
Nektarina snažno pomaže kod zdravlja kardiovaskularnog sistema. Antioksidansi hlorogenična kiselina i antocijanini sprečavaju oksidaciju LDL-holesterola i posledično smanjuju rizik za stvaranje plaka na krvnim sudovima. Tako se sprečava stvrdnjavanje arterija i pospešuje cirkulacija. Flavonoidi sadržani u nektarinama smanjuju rizik od razvoja ateroskleroze.
-
Jača imunitet
Visok udeo antioksidansa sadržan u nektarinama jača imunitet i povećava obrambenu sposobnost organizma. Zahvaljujući snažnom imunitetu telo se lakše odupire raznim infekcijama te brže oporavlja od raznih bolesti ili ozleda.
-
Čuva zdravlje očiju
Lutein, obilno prisutan u plodovima nektarine, ima važnu ulogu u očuvanju zdravlja očiju. Naučna istraživanja su pokazala da adekvatan unos luteina kod dece u razvoju doprinosi formiranju zdravog i normalnog vidnog sistema. Takođe, prema tvrdnjama stručnjaka ovaj karotenoid smanjuje rizik od bolesti kao što su degeneracija žute mrlje (makularna degeneracija) te nuklearna katarakta (siva mrena).
Lutein deluje i kao filtar sunčevog svetla koji apsorbira opasne UV zrake te tako štiti od oštećenja vida. Beta-karoten takođe pridonosi očuvanju vida te sprečava pojavu slepoće i kseroftalmije.
-
Poboljšava probavu
Zbog visokog nivoa vlakana, nektarina može biti odličan saveznik u održavanju zdravlja probave. Vlakna iz nektarine doprinose dobrom radu creva, podstiču njihovo pražnjenje i suzbijaju probleme poput gastritisa, konstipacije i čira. Vlakna čiste i upijaju toksine koji su se nakupili na zidovima creva te pomažu u njihovoj eliminaciji iz organizma. Tako pomažu čišćenju creva, a time i celog organizma od toksina.
-
Pomaže kod mršavljenja
Nektarine su niskokalorično voće, idealno za dijetu. U 100 grama nektarine sadržano je svega 44 kalorije. Svi znamo da dijetalni režim ishrane može narušiti zdravlje ako se organizmu ne osiguraju potrebni nutrijenti. Upravo zato je ovo voće idealno za popunjavanje dijetalnog jelovnika – sadrži malo kalorija, a obiluje nutrijentima. Vlakna iz nektarine takođe doprinose očuvanju optimalne telesne težine jer ispunjavaju želudac i daju osećaj sitosti. Zahvaljujući sastavu poput antocijanina, katehina i klorogenične kiseline ovo voće može biti od koristi i u lečenju dijabetesa te bolesti srca i krvnog sistema.
-
Čuva zdravlje kože
Vitamin C, lutein i beta-karoten koji se nalaze u nektarinama pobrinuće se za dobro zdravlje i lep izgled kože. Lutein štiti kožu od oštećenja nastalih delovanjem slobodnih radikala, a novija istraživanja pokazuju da je izuzetno delotvorna i u prevenciji kožnih opekotina. Vitamin C pospešuje sintezu kolagena, podstiče regeneraciju kože te jača njenu otpornost. Beta-karoten, provitamin vitamina A, ima važnu ulogu u zaštiti kožnih ćelija od oštećenja uzrokovanih delovanjem UV zraka. On održava kožu vlažnom, mekom i glatkom, sprečava prerano starenje te brine o stvaranju novih ćelija kože. Fosfor brine o normalnom funkcioniranju ćelija i tkiva, a posebno je značajan za očuvanje zdravlja kostiju i zuba.
-
Štiti trudnoću
Plodovi nektarine sadrže obilje vitamina i minerala koji doprinose zdravoj trudnoći i pravilnom razvoju fetusa. Poseban naglasak je na folatima koji su neophodni za prevenciju razvoja defekta neuralne cevi kao i za normalan rast i razvoj mozga, mišića, krvnih sudova, kostiju i zuba deteta.
Kalijum sprečava grčenje mišića kod trudnica, pomaže u održavanju optimalnog krvnog pritiska, brine o balansu elektrolita te o iskorištavanju energije iz vitalnih hranjivih tvari poput masnoća, belančevina i ugljikohidrata.
Kupovina i čuvanje plodova nektarine
Zdrave nektarine su čvrste na dodir i imaju lepu, svežu boju i čvrstu, sjajnu kožu. Prilikom kupovine birajte krupnije plodove, koji nisu suviše mekani i koji nemaju oštećenja na koži. Plodove koji nisu sasvim dozreli stavite u papirnatu kesu, što će ubrzati proces njihovog zrenja. Zrele nektarine će se na sobnoj temperaturi održati svega nekoliko dana. Ako želite da ih što duže čuvate, ostavite ih u frižider i potrošite u roku od deset dana.
Nektarine u kulinarstvu
Ovo voće ima zaista široku primenu u kulinarstvu. Uz malo dosetljivosti i mašte možete ga iskoristiti na brojne načine. Sveže nektarine možete konzumirati kao samostalnu namirnicu, kao desert nakon obroka ili kao slatki zalogaj između obroka. U svežem obliku takođe su izvrsne i za obogaćivanje jogurta, muslija, voćnih salata, frapea, smutija, sokova. Mnogi ih obožavaju u tortama, kolačima, pitama, sladoledima i drugim slatkim desertima.
Same ili u kombinaciji s drugim voćem, nektarine su pogodne za pripremu kompota, marmelada, pekmeza i džemova.
Kompot od nektarina
Sastojci:
-
2 kg nektarina
-
24 kašika šećera
Priprema: Nektarine oprati i iseći na osmine ili po želji. Poslagati u tegle i u svakoj dodati po 6 ravnih kašika šećera. Napuniti vodom do vrha, zatvoriti originalnim poklopcem, uviti celu teglu u list novine i ređati u posudu gde će se obaviti pasterizacija. Od momenta ključanja treba da vri voda 5 minuta. Pasterizacija je uspela kad se nektarine odvoje od dna tegle. Ostaviti ih za zimu, ako ih ne pojedete pre.
Marmelada od nektarina
Sastojci:
-
1 kg nektarina
-
500 g šećera
-
500 ml vode
-
1 kesica džemfixa
-
po želji cimeta
Priprema: Nektarine iseckati na sitne kockice, ili ih samleti u blenderu. Staviti ih u duboku šerpu sa šećerom i vodom, kuvati na srednjoj vatri. Kuvati oko 2 sata pre nego što dodate džemfix, i onda nastavite još pola sata dok se marmelada ne ukuva. Na kraju dodati cimet i marmelada je gotova. Zatim sipati u tegle, zatvoriti ih dobro i okrenuti naopako (ne duže od 5 minuta) i ostaviti da se prohlade.
Pekmez od nektarina
Sastojci:
-
1 kg nektarina
-
500 ml vode
-
200 g šećera
Priprema: Na svaki kilogram nektarina staviti 200 g šećera. Nektarine oprati, sitno iseckati u šerpu sa vodom i lagano kuvati. Često promešajte da ne zagori. Kad je dovoljno gusto, skloniti sa šporeta i sve dobro izmiksala štapnim mikserom u finu kašu, vratiti nazad na šporet staviti šećer i ostaviti da se još malo lagano krčka uz mešanje. Sipati u sterilisane tegle, zatvorila i okrenula tegle naopačke. Ostaviti da stoje okrenute oko 5 minuta. Nakon toga ih ponovo okrenite i odložite u špajz na hladno mesto.
ordinacija.tv Foto: shutterstock Izvor: alternativa-za-vas.com
Vežbe za mršavljenje treba raditi 3 do 5 puta nedeljno ako imate uslova i volje dobro je da vežbe za mršavljenje kombinujete sa kardio vežbama kao što su vožnja bicikla, trčanje, brzo hodanje ili preskakanje konopca. Generalno kardio vežbe su sve one vežbe koje ubrzavaju vaš puls na preko 120 u dužem vremenskom intervalu.
Ako ste sportista i dobro uvežbani i ako nameravate da skinete malo kilograma, uradite redomn, 15-20 puta, svaku vežbu i ako možete ponovite od vežbe sve dok se preznojite.
Ako duže vremena niste vežbali uradite vežbe od 1 do 6, spojte ih 2 ili 3 puta uzastopno dok se umorite. Posle 2 ili 3 sedmice vežbanja nastavite sa vežbama od početka, ali dodajte po 1 vežbu u ležećem položaju svaka 3 ili 4 dana.
Ako treba da skinete više od 5 kilograma i ako imate mnogo celulita, uradite samo početne vežbe, ne preterujući, ali ponovite vežbe koje ste uradili 2 iii 3 puta (na primer: vežbajte ovim redom 1-1-1- 2-2-2 itd).
Ako osećate poteškoće pri izvodjenju ovih vežbi uradite dodatne relaksirajuće vežbe. Sve vežbe možete izvoditi u trenutku kada skinete suvišne kilograme iii vam je ostalo 2- 3 kilograma viška.
Vežba broj 1- Raširite noge tako da su stopala u širini bokova, ruke na potiljak, u pretklon, i uspravijajte se bez zaustavljanja. Ne istežite previše nogu, ali dobro zabacite laktove unazad kada se uspravljate.
Vežba broj 2 – Raširite noge, odručite se uzdignutih dlanova. Rotirajte gornji deo tela. Prvo levo, zatim desno, ne pokrećite kukove, glavu držite pravo.
Vežba broj 3- Gornji deo tela u pretklonu, ruke odručene, rotirajte bez zaustavljanja i bez usporavanja. Radite to lako, bez napora.
Vežba broj 4 – Raširite noge, ruke odručene vertikalno. Rotirajte gornji deo tela, savijajte se, dodirnite vrh stopala, podižite se, okrečući se na drugu stranu nastojte da dodirnete koleno glavom. Spojite ovaj pokret bez zastoja.
Vežba broj 5 – Raširite noge, savijte ruke u laktovima u nivou ramena. Savite gornji deo tela u stranu pomalo ga rotirajući sa laktovima iza leđa. To je potpun i spretan pokret.
Vežba broj 6 – Raširite noge, ruke naspram ušiju. Pravite što je god moguće šire krugove. Da bi sprečili vrtoglavicu pravite naizmenice 5 krugova u svakom smeru, pa ponovite.
Vežba broj 7 – Lezite na leđa sa ispruženim rukama iza glave. Podignite gornji deo tela i idite u pretklon ka ispruženim nogama, naročito ispružite stopalo. U početku ne zatežite suviše noge i zadržite lako podignutu glavu kada ponovo ležete. Polako se spuštajte, pršljen po pršljen.
Vežba broj 8 – Lezite na leđa, ruke ispružene uz telo, uprite u pod (za stabilizaciju gornjeg dela tela) glava podignuta. Kružite sa ispruzenim nogama, najpre u jednom smeru, zatm u suprotnom. Gledajte u svoje noge uzdignute glave.
Vežba broj 9 – Položaj kao u prethodnoj vežbi. Privucite kolena na grudi, pete što bliže zadnjici, zadržite uzdignutu glavu.
Vežba broj 10 – Početni položaj isti kao u vežbi broj 7. Podignite gornji deo tela u pretklon, ispružene ruke pokrenite najpre na stranu, zatim kružite rukama.
Vežba broj 11 – Sedite u raznožnom položaju ukrštenih šaka, raširite i istegnite noge. Rotirajte gornji deo tela levo pa desno. Ne zaustavijajte se i maksimalno pokrećite telo.
Vežba broj 12 – Završite vežbu postepenim čučnjevima. Raširite noge i polako se spuštajte ka podu. Ako je potrebno napravite pauzu posle svakog čučnja. Na početku se držite za naslon stolice
ordinacija.tv Foto: shutterstock Izvor: vezbezastomak.com
1...304305306...506Stranica 305 od ukupno 506
