Potočarka: Pomaže kod bolesti pluća i bronhija, artritisa, dijabetesa, anemije, katarakte, normalizuje holesterol i pritisak (RECEPTI)
Potočarka pripada rodu krstašica kao i kupus, ren, rotkva… Zbog toga ima oštar miris i ljut ukus od čega potiče i latinski naziv ove bilje nasturtium (od reči nasi tortium, što znači “trzanje nosa”).
Ova biljka koja ima dugu primenu u medicinske svrhe i poznata je po svojim blagodetima još iz perioda starih Grka. Prvobitno je potekla iz Evrope, ali se njen uzgoj neprestano širio svetom. Uzgaja se u vodi i često se koristi u ishrani, kao salata.
Dobrobiti biljke POTOČARKE
1. Pomaže u očuvanju zdrave kože
Potočarka je bogata luteinom i beta – karotenom, dvema važnim komponentama koje čuvaju kožu od oštećenja UV zracima i koje održavaju kožu zdravom, što je ključno za čuvanje kože od prevremenog starenja. Ona takođe pomaže koži u borbi protiv ekcema, akni i drugim problematičnim stanjima kože.
2. Bogata je antioksidantima
Potočarka je bogata antioksidantima, najvažnijem sastojku u prevenciji raka. Antioksidanti sprečavaju oštećenje ćelija, zaustavljajući štetne slobodne radikale da bujaju i tako izazovu kancerogenu štetu ćelijama. Aktivni antioksidanti poseduju vitamine C, A, E i nekoliko različitih vitamina B kompleksa. Antioksidativna svojstva potočarke posebno pomažu u prevenciji oštećenja ćelija prouzrokovana pušenjem, i tako smanjuju rizik od nastanka raka pluća i grla.
3. Potočarka čuva jetru
Potočarka je izuzetno bogata glukozinolatima, vodorastvorljivim fitohemikalijama koje sadrže sumpor. Jetra je organ koji prečišćavakrv od nečistoća i štetnih materija. Ona takođe kontroliše sintezu proteina i ima ključnu ulogu u očuvanju zdravog metabolizma. Jetra je jedan od najbitnijih organa zaduženih za očuvanje celokupnog zdravlja a potočarka pomaže u očuvanju jetre tako što reguliše rad njenih enzima.
4. Pospešuje gubitak kilograma
Potočarka je bogata kalijumom, koji deluje kao diuretik, pospešujući izbacivanje viška tečnosti iz organizma. Ona takođe poseduje obilje vlakana koje je blagotvorno u tretmanu opstipacije i drugim probavnim problemima. Zdrav digestivni trakt je važan za postizanje i očuvanje telesne težine. Potočarka takođe sadrži jod, koji je ključan za očuvanje zdrave štitaste žlezde od koje zavise zdravi metabolički procesi u čovekovom organizmu.
5. Multivitaminski koktel
Postoje još mnoge značajne koristi od potočarke i zato je sa pravom možemo smatrati prirodnim multivitaminskim koktelom.
U njoj su sadržani brojni značajni vitamini i minerali, kao što su:
-
Vitamini A, K, D, E i drugi vitamini B kompleksa
-
Gvožđe
-
Kalijum
-
Kalcijum
-
Glikozidi
-
Proteini
-
Omega – 3 masti
-
Antioksidanti
-
Leucin
-
Jod
-
Vlakna
-
Sumpor
Kako konzumirati potočarku
Preporuka je lišće i stabljike potočarke konzumirati sveže, kako bi se iskoristio njen pun potencijal. Potočarka postoji i u kapsulama, ali je najhranljivija kada se koristi sveža. Koristite je kao salatu za instant porciju hranljivih materija. Biljka raste tokom cele godine.
SASTAV I DEJSTVO
-
Sadrži vitamine (A, BI, B2, B3, B6, B17, C, D, E i K), minerale (kalcijum, fosfor, kalijum, gvožđe, natrijum, magnezijum, bakar, mangan, sumpor, hlor, jod, germanijum, silicijum i cink) i hranljiva vlakna, proteine sa amino kiselinama.
-
Deluje antibakterijski, antioksi-dantno, antiseptički, kao antibiotik, diuretik, sredstvo za izbacivanje sluzi, pospešuje varenje…
-
Koristi kao biljka za prolećno pročišćavanje organizma.
-
Pomaže kod kašlja, bolesti pluća i bronhija, artritisa, dijabetesa, anemije, zatvora, katarakte i drugih problema sa očima, kao i ekcema, otoka, kamena u bubregu i žuči. Osim toga normalizuje holesterol i pritisak, pospešuje pamćenja, kao i varenje i reguliše metabolizam.
-
Potočarka je jedan od najboljih izvora joda, važnog za funkcionisanje štitaste žlezde.
-
Ova biljka sadrži više sumpora od drugog lisnatog bilja (osim rena) i ima važnu ulogu u apsorpciji proteina, pročišćavanju krvi, izgradnji ćelija, a pospešuuje i zdravlje kose i kože.
-
U slučaju da vam krvare desni, žvaćite listove potočarke!
Narodna medicina ovu biljku preporučuje kod alergije.
– Ako želite da napravite tonik za jačanje kose i podsticanje rasta sitno iseckajte 100 g potočarke, prelijte sa 1 dl alkohola i 1 kašičicom ulja geranijuma. Ostavite u staklenoj tegli da odstoji 2 nedelje (svakodnevno nekoliko puta promućkajte), procedite i svakodnevno utrljavajte u vlasište.
– Sveže isceden sok potočarke pomaže kod akni, mitisera, pega i mrlja na koži. Možete da napravite i losion za lice -pomešajte kašiku meda sa 4 kašike soka potočarke, sipajte u flašu, čuvajte u frižideru i vatom utrljajte na lice ujutro i uveče.
Potočarka je dobar izvor minerala germanijuma, koji deluje anti-virusno i antibiotsko, pročišćava orgranizam, jača imunitet i koštanu masu i stimuliše električne impulse u ćelijama.
– Neki herbalisti ističu da bi potočarka trebalo da se jede umereno i upozoravaju da preterivanje u dugom periodu može da prouzrokuje cistitis i probleme sa bešikom. Drugi, pak, kažu da dve pregršti potočarke dnevno imaju najviše efekta na zdravlje.
SAVETI PLUS
– Potočarku koristite odmah posle branja. Dodajte je kuvanim jelima, salatama, čorbama, paprikašima, prženim jelima pre nego ih servirate.
– Za sendviče koristite seckanu potočarku, sir i paradajz, a listove ove biljke možete da stavljate u omlete, pite, testa, sosove, jela sa pirinčem…
RECEPT
Salata od potočarke
-
2 šolje grančica potočarke
-
šolja čeri paradajza
-
šolja oraha
-
kuvana piletina
-
paprika
-
1 dl jogurta
-
kašika aleve paprike
-
kašika smeđeg šećera
-
2 kašike ulja
-
limunov sok
-
biber, so
-
kašika karija
Na tanjim rasporedite seckanu potočarku, komade kuvane piletine, polutke čeri paradajza, kolutove paprike i orahe. Umutite u blenderu jogurt, limunov sok, ulje, šećer, alevu papriku, biber i so i prelijte salatu i pospite karijem.
Potočarka protiv raka
Redovno korišćenje potočarke moglo bi da smanji rizik od raka. U njegovim istraživanju je učestvovalo 60 volontera, među kojima je bilo 30 pušača, koji su jeli 85 g svežih listova potočarke svakog dana tokom 8 nedelja. Rezultati su pokazali da su oštećenja DNK belih krvnih zrnaca, u odnosu na kontrolnu grupu, bila manja za 22,9%, a i ćelije su bile sposobnije da se sa me zaštite od štetnih efekata slo bodnih radikala.
