Kako postupiti ako se sa zmijom nađete “oči u oči”
Kako postupiti ako se sa zmijom nađete “oči u oči”: Prva pomoć u slučaju ujeda zmije otrovnice (opis svih zmija na ovim prostorima)
U letnjim mesecima u našoj zemlji povećana je aktivnost zmija. Pri kretanju područjima u kojima ima zmija, treba nositi čvrstu obuću i što čvršće, duge pantalone, i strogo voditi računa o tome gde se spuštaju ruke i gde se staje ili seda, pošto su noge i ruke najčešća mesta ujeda.
BEZ NAGLIH POKTRETA, SAMO SE UDALJITE
Za početak da nas zmija ne bi ujela, najbitnije je paziti gde stajemo i šta hvatamo rukama.
Zmije koje se mogu naći u Srbiji obično nisu otrovne i ne predstavljaju opasnost po čoveka, a izuzetak su poskok i šarka, koje nastanjuju predele južno od Save i Dunava, odnosno, brdsko-planinske predele i kamenjare, a u ravničarskim krajevima, uglavnom su zmije koje nisu otrovne, mada nije isključena ni pojava otrovnica. Zmije kod nas mogu da porastu 1,5 ili čak i 2 metra, pa zbog toga deluju zastrašujuće. Mada od naših otrovnica (poskoka i šarke), ne preti neminovna smrtna opasnost, piše na sajtu Srpskog herpetološkog društva “Milutin Radovanović”, koje apeluje na sve medije i građane da ne šire paniku.
Otrovnice se od drugih zmija vrlo lako razlikuju: duž smeđih ili sivih leđa imaju tamnu cik-cak šaru. Šarke mogu biti i potpuno crne.
Ako slučajno naiđete na zmiju, pre svega ne treba da paničite i pravite nagle pokrete. Napravite korak, dva polako unazad i obiđite je. Ako ne pokušate da je uhvatite rukama, ili ne stanete na nju, zmija vas neće ujesti.
Ako se sa zmijom nađete “oči u oči” u vašem stanu ili dvorištu, najbolje je da pozovete dežurnu stručnu veterinarsku službu, ili specijalnu službu za hvatanje zmija koja se nalazi na Prirodno – matematičkom fakultetu.
Ali ako ste se sa zmijom suočili negde pored reke, ili u prirodi, samo je zaobiđite. Jer ta zmija nije došla kod nas, nego mi kod nje, u njeno prirodno stanište i ne treba da je uznemiravamo.
KAKO PREPOZNATI UJED OTROVNICE?
Ujed otrovnice poznaje se po dve ubodne ranice na odstojanju od šest do deset milimetara, koliki je razmak otrovnih zuba naših vrsta. Otrovne zmije po nekad nanesu i takozvani suvi ujed, pri kojem ne ubrizgaju otrov (tragovi zuba mogu postojati, ali su suvi).
Simtomi su: znojenje, opšta slabost, ubrzano disanje, dijarea, povraćanje i gubitak svesti. Tragovi ujeda obično krvare, brzo se javlja oteklina, utrnulost i crvenilo. U nekim slučajevima su mogući i masovni otoci.ÂÂÂ Ujed pri kojem zmija ubrizga otrov u ranu, praćen je, najčešće, bolom i otokom. Znaci trovanja zavise od opšteg zdravstvenog stanja ujedene osobe i od dela tela na koje je ujed : izraženiji su ako je ujedena starija osoba ili dete, ili ako je ujed lociran na glavi i vratu.
AKO VAS UJEDE ZMIJA, ZA KOJU MISLITE DA JE OTROVNA, POTREBNO JE PRIMENITI MERE PRVE POMOĆI I ODMAH SE OBRATITE NAJBLIŽOJ ZDRAVSTVENOJ USTANOVI KAKO BI MOGLA DA VAM DA PROTIVOTROV.
Od prve pomoći treba primeniti istiskivanje mesta ujeda do pojave sukrvice: rana se nikako ne sme isisavati, jer postoji velika šansa da u usnoj duplji postoji mikro-ranica, preko koje otrov može ući u krvotok. Otrov koji se zadržao na površini kože treba obrisati suvim ubrusom (otrov ne može da prodre kroz neoštećenu kožu).
Ujedeno mesto po mogućstvu tretirati hladnim oblogama. Osobi koju je ujela zmija treba dati što više tečnosti, najbolje vode. Uzimanje alkohola, kafe, čaja, energetskih pića ili bilo kojih lekova nije dozvoljeno: većina tih supstanci dovodi do širenja krvnih sudova i povećanja propustljivosti njihovih zidova (jednom rečju, pospešuje se cirkulacija krvi), čime se olakšava prodiranje otrova dalje od mesta ujeda.
Izuzetno je važno i da se osoba umiri: panika i nagli pokreti ili trčanje, između ostalog, ubrzavaju cirkulaciju krvi (i limfe) kroz organizam i doprinose širenju toksina kroz organizam.
Važno je imobilisati ujedeni ekstremitet. U nekim slučajevima (kada je osoba znatno udaljena od naseljenog mesta), može se primeniti i podvezivanje, ako je osoba ujedena za ekstremitet (ruku ili nogu). Podvezivanje se vrši uz oprez, jer se u slučaju neadekvatne podveske ili dužeg zaustavljanja krvotoka može naneti šteta veća od one koju bi prouzrokovao otrov.
Kao podvesku ne treba koristiti pertle, užad i slično, nego trakaste komade tkanine (na primer, zavoj). Cilj podvezivanja nije potpuno prekidanje cirkulacije iznad ujedenog mesta, nego njeno usporavanje, relativno ravnomerno raspoređenim pritiskom na većoj površini. Podvesku povremeno treba otpuštati (na oko 20 minuta), pa ponovo umereno pritezati. Nakon ukazane prve pomoći osobu treba transportovati do najbliže zdravstvene ustanove, gde će biti na odgovarajući način pregledana i zbrinuta.
Serum protiv zmijskog otrova sme dati samo lekar. Samoinicijativno davanje seruma van zdravstvene ustanove nije preporučljivo: moguća je pojava anafilaktičkog šoka, usled kojeg može doći do smrtnog ishoda, i to u roku od nekoliko minuta.
Mora se imati na umu da klinička slika i opšte stanje ujedene osobe izgledaju veoma loše, ali je prognoza posle ukazane prve pomoći pozitivna. Smrtni ishodi su, u slučaju ujeda naših otrovnica, izuzetno retki. Na otrov su osetljivija deca i stariji, kao i alergične, hronično obolele ili osobe slabijeg imuniteta. Zdrav, odrastao čovek se od ujeda, uglavnom potpuno oporavi i uglavnom ne oseća nikakve posledice.
Kako lekarska pomoć nije uvek dostupna, preventivne mere su, ipak najbitnije kada je u pitanju rizik od ujeda otrovnih zmija.
KARAKTERISTIKE ZMIJA U NAŠOJ ZEMLJI
U Srbiji živi 10 vrsta zmija, od kojih tri pripadaju porodici ljutica (viperidae), a 7 familiji smukova (colubridae).
OTROVNE ZMIJE
POSKOK je najrasprostranjenija otrovnica u Srbiji, prosečno je dug 60 do 70 centimetara, ali može dostići i do 100 centimetara, ali takvi primerci su retki.
Jasna karakteristika koja ga izdvaja od drugih zmija koje žive na teritoriji Srbije je izražen rog na vrhu glave , izrasline kože i tkiva. Leti su veoma aktivni.
Uglavnom naseljavaju topla mesta i osunčana staništa, poput kamenjara, osunčanih hrastovih šuma, kanjona i klisura, kao i mešano žbunasto-livadska staništa. Najčešće je aktivna preko dana. Može se popeti i na drveće visine do dva metra.
ŠARKE su uglavnom duge 50 do 70 centimetara. Mužjaci su obično svetlosivi, a ženke smeđe ili riđe, sa jasno izraženom tamnom cik-cak šarom duž tela.
Šarka uglavnom naseljava hladna i vlažna staništa, u nizijskom delu, obično mesta oko očuvanih hrastovih šuma i močvara, dok u planinama naseljava uglavnom delove oko šuma smrče i jele, kao i otvorena staništa iznad šumske granice.
Južno od Save i Dunava, balkanska šarka naseljava brdsko-planinska područja, a nađena je na Kopaonoku, Staroj planini, Vlasinskoj Visoravni, Šar planini, Prokletijama, ali i severno, na Fruškoj gori.
ŠARGAN, koji spada u vrstu šarke, najmanja je Evropska otrovnica. Prosečno porastu 30 do 40 centimetara, a retko i do 60.
Osnovna boja šargana je svetlo siva do svetlo braon, u zavisnosti od pola, a sa jasno izraženom cik-cak šarom, koja je obično tamno braon ili sivkasta. bočno, duž dela nalaze se braon ili crne tufne.
Naseljava visokoplaninske pašnjake i livade iznad 1.500 metara nadmorske visine. U Srbiji je ova vrsta veoma ograničeno rasprostranjena, i do sada je poznato da naseljava pojedina staništa na Prokletijama i Šar planini.
NEOTROVNE ZMIJE
Zmije koje se sreću u ravničarskim područjima Srbije su uglavnom neotrovne i bezopasne, ako se izuzme nekoliko lokaliteteta u Vojvodini u kojima ima i šarki. Najčešće se sreću smukovi i vrste vezane za vodu, ribarice i belouške. Sve ove vrste mogu da porastu do 1,5 metara, pa i do 2 metra. Moguće je videti i smukulju, ali ova vrsta je relativno retka. Dosta je i sitnija od ostalih, a ljudi je zbog riđe boje i šara, često mešaju sa šarkom. Neretko se i od ribarice pomisli da je šarka. Sve zmije mogu da plivaju i uglavnom se dobro penju po drveću i kućama.
Od neotrovnih zmija u Srbiji se često sreću, nekoliko podvrsta smukova, Eskuplapov, stepski i četvoroprugi smuk, zatim smukulja, belouška, šilac i ribarica.
RIBARICA, ili rečna zmija u Srbiji se još naziva potočara. Pretežno se hrani manjim ribama. Zbog njenih šara, naziva se i kockasta vodenjača.
Za razliku od belouške, kojoj je srodna, nema mrlje u zadnjem delu glave. Glava joj je trouglasta i izdužena, a gornja strana tela joj je svetlomrka ili maslinasto zelenkasta sa tamnim kvadratastim šarama. Dostiže veličinu do jednog metra. Živi najčešće u tekućim vodama sa brzim tokom.
ŠILAC, zmija čija se dužina kreće od 100 do 130 centimetar, jedna je od najbržih zmija na našim prostorima, ali se češće sreće u Hrvatskoj, nego u Srbiji.
Prepoznatljiva je po vitkom telu, na kojem je glava jasno istaknuta i ima dugačak rep.ÂÂ Živi na području jadranske obale, a voli i suva staništa i stenovita područja s gustom vegetacijom, kamenjare, pašnjake, oranice.
BELOUŠKA, ili barska zmija, najčešće poraste do 1 metar, ali može da dostigne i 2 do 3 metra dužine.
Iza glave ima po jednu svetlu mrlju sa svake strane. Glava joj je trouglasta, sa zaobljenom njuškom. Boja tela varira, uglavnom je sa gornje strane siva sa crnim mrljama, dok je donja bela. Živi u mirnim, sporotekućim vodama, a može se naći i po ljudskim naseljima, naročito oko staja.
SMUKULJA, poznata i kao lažna šarka, vrsta je neotrovne zmije koja živi u mnogim delovima Evrope. Dugačka je oko 70 centimetara i obično je smeđe boje, sa dva reda pruga, koje se spajaju na glavi.
Često živi na grmovitim, stenovitim padinama i obroncima klisura, a najčešće u suvim staništima.
SMUK, je neotrovna zmija koja se može naći širom Evrope i gotovo svim delovima Srbije. Dostiže dužinu i do 1,5 metara, ali može da naraste i preko 2 metra.
Naseljava svetlo belogorične šume i suva staništa, kao što su stene, kamenjari i ruševine. Može se naći u predelima sa grmljem i visokom travom. Dobar je penjač i može se često videti na drveću.
KAKO POSTUPITI SA LJUBIMCEM KOJEG JE UJELA ZMIJA?
Odmah ga odvesti u najbližu veterinarsku ustanovu kako bi se primenila odgovarajuća terapija.
ordinacija.tv
Bizarna pića hit u svetu: Sa tri penisa, zmijama, gušterima, škorpionima, bebama miševa…a koriste ih i kao lek
Ljudi širom sveta naučili su tokom svoje duge istorije da alkohol prave od gotovo svega. Gotovo da nema voća koje ne može fermentirati i destilirati, a neki su ovu svetu „umjetnost“ izveli na potpuno nove nivoe. Tako se alkoholu dodaju neki prilično bizarni aditivi koji imaju funkciju poboljšanja ukusa, dajujući posebne moći onome ko ih pije.
Evo nekoliko alkoholnih pića koja nam je teško gledati, a kamoli zamisliti da pijemo:
Agwa de Bolivia, piće od lista koke
Ovaj zeleni liker pravi se od lišća koke, guarane, žen-šena, soka limete i još 36 drugih biljaka.
Vino sa zmijama, gušterima i škorpionima
Ovo piće je samo za prave kauboje, koji pljuju u lice svakoj kuji koja kaže da je vino ‘vatreno’ i ‘razigrano’, a u slobodno vreme zubima i škorpionima love zube. Moramo reći da se slažemo: nema ništa bolje nego videti mrtvog guštera kako pluta u vašem piću.
Zmijsko vino
Veruje se da otrov smrtonosnih zmija poput kobri i zvečarki može da bude razložen dugotrajnim stajanjem u alkoholu i da ono što ostane u flaši ljudima daje snagu i vitalnost. Ovaj “lek” pravi se tako što se neka od otrovnih zmija ubaci u flašu pirinčanog vina i ostavi da odleži nekoliko meseci. Postoji i takozvana “mešana” verzija koja podrazumeva ispuštanje zmijske krvi u alkohol.
Pivo od pizze
U posljednje vrijeme, radleri i razna aromatizirana piva postali su vrlo popularni u našoj zemlji, ali pivo koje ima ukus kao pica Margarita nešto je što nikada ne bismo pomislili. U maloj, kućnoj pivari u Ilinoisu, mleve čitave pice, zatim isperu mešavinu vrućom vodom i dobijenu tečnost („pizza suština“) pomešaju sa standardnim sastojcima piva. Posle dve nedelje ste dobili ovo čudo!
Pirinčano vino sa bebama miševa
Tradicionalni kineski i korejski lekoviti tonik pravi se od gomile malih miševa, ne starijih od tri dana. Ako ste neraspoloženi i uopšteno se loše osećate, ovo piće će vas, prema mišljenju stručnjaka za tradicionalnu istočnjačku medicinu, sigurno okrepiti. Osim toga, vino s novorođenim miševima korisno je i za lečenje respiratornih infekcija i poremećaja rada jetre. Tek rođeni miševi ubacuju se u pirinčano vino i ostavljaju da fermentišu barem godinu dana.
Viski od irvasovog roga
Ovo je piće koje ćete veoma teško naići, a može se nazvati jednim od najekskluzivnijih pića u Aziji. Pravi se u Laosu fermentacijom riže u glinenim saksijama, kojima se kasnije dodaju razne trave i rogov prah.
Vino od galeba
Ne, ovo nije vino koje piju zavodnici. Ovo neopisivo bizarno piće dolazi od Inuita, koji uhvate galeba i gurnu ga mrtvog u komadu u bocu i ostave da fermentira na suncu. Kažu da je ispijanje ovog pića, ali i mamurluk sledećeg dana, spektakularno! Slike ovog pića ne postoje na internetu, a nismo ni sigurni da li bismo voleli da ih vidimo.
Vino od tri penisa
Mnogo pre vijagre, Kinezi su za potenciju koristili piće od tri penisa koje se sastoji od pirinčanog vina u kom su stajali penisi foke, jelena i psa. Ovo vino sa falusima se konzumira za povećanje muške seksualne moći i potencije.
Vino od rečne jegulje Mekong
Vino, poreklom iz Laosa, pravi se od rečnih jegulja iz reke Mekong, korenja žen-šena i raznog bilja.
ordinacija.tv
Baobab drvo koje je lek za šećer, probavu, holesterol, krvni pritisak, imunitet
Želite li da se pomladite i budete puni energije i zdravi? Odgovor leži u afričkom drvetu baobab (lat. Adansonia), koji je u Africi poznat kao “drvo života”. Gotovo svi njegovi delovi se koriste u prehrambene ili medicinske svrhe.
Nazivaju ga i “preokrenuto drvo” jer mu krošnja izgleda kao koren. Neka stabla baobaba starija su od hiljadu godina i mogu da u sebi imaju rezerve od oko 10.000 litara vode. To im pomaže da prežive duge suše, pa tu pogodnost koriste i lokalni stanovnici koji ga, osim kao lek i hranu, koriste i kao izvor vode i zaklon.
Prava nutritivna “bomba”
Plod baobaba je prava nutritivna bomba koja obiluje vitaminima, mineralima i esencijalnim kiselinama. Na primer, sadrži šest puta više vitamina C nego pomorandža. U baobabu je otkrivena dvostruko veća doza kalcijuma nego u mleku. Bogat je antioksidansima, kojih je dvostruko više nego u acai i goji bobicama. Sadrži više gvožđa nego druge namirnice. Zato, ako razmišljate o dopuni nutrijenata, baobab je pravo rešenje za vas.
Kontroliše šećer i podstiče probavu
Više studija je pokazalo da dodavanje praha baobaba u hranu ili piće pozitivno deluje na kontrolu šećera u krvi. Topiva vlakna kojima baobab obiluje pospešuju probavu, pružaju duži osećaj sitosti i tope masne naslage. Kalcijum podupire pravilno funkcionisanje probavnih enzima i podstiče redovnu probavu. U čaši vode rasotopite jednu kašičicu praha i koristite ga kao ukusni napitak. Jednu kašičicu baobaba u prahu dodajte svojim omiljenim čajevima, marinadama i raznim umacima.
Smanjuje holesterol, krvni pritisak i pomaže proširenim venama
Zahvaljujući obilju pektina, baobab snižava nivo lošeg holesterola i drugih masnoća u krvi. Zbog visokog udela kalijuma, koristan je u regulaciji pritiska. Pomaže u izgradnji zdravih zidova krvnih sudova i pojačava cirkulaciju. Smiruje hronične upale koje mogu da dovedu do kardiovaskularnih bolesti, te moždanog ili srčanog udara. U ove svrhe uzimajte jednu kašičicu baobaba u prahu dnevno. Dodajte ga u hranu koju konzumirate.
Podiže imunitet i uklanja umor
Posledice užurbanog stila života su stres, pad imuniteta i slabost. Zbog svojih lekovitih sastojaka, baobab je fantastično voće za prevenciju i uklanjanje tih tegoba. Na telo deluje stimulišuće, te ublažava umor i slabost. Pomaže da zadržate koncentraciju, jasnoću i budnost. Ukoliko želite da vratite izgubljenu energiju, rastopite 1 kašičicu praha baobaba u jednoj čaši vode, čaja ili soka. Baobab možete da dodate i pahuljicama tokom doručka.
Pomaže protiv depresije
Sve više istraživanja pokazuje povezanost depresije i teskobe s manjkom antioksidansa i vitamina A, C i E u ljudskom organizmu. Baobab je bogat ovim sastojcima, te uspešno pomaže kod depresije i doprinosi poboljšanju celogzdravlja. Jednu kašičicu baobaba u prahu dodajte jogurtima ili voćnim napicima, omiljenim umacima i generalno u hranu koju konzumirate.
Ulje baobaba – lek za suvu kožu, kosu i nokte
Ulje baobaba bogato je vitaminima i esencijalnim kiselinama koji leče probleme s kožom, kosom i noktima. Vitamin C podstiče stvaranje kolagena i elastina nužnih za gladak izgled kože. Zato je izvrsno sredstvo koje ublažava bore.
Najpogodnije je za negu suve, dehidrirane kože sklone iritacijama. Sprečava strije, zbog čega je idealno za negu kože u trudnoći. Regeneriše epitel kože, pa se preporučuje za lečenje opekotina nakon sunčanja i sunčanih pega. Možete da ga dodate u kreme za sunčanje jer pruža izvrsnu UV zaštitu i ima snažno protivupalno delovanje. Pomaže i kod zaceljivanja ožiljaka.
I kosa će vam biti zahvalna ako je povremeno negujete uljem baobaba. Umasirajte nekoliko kapi ulja baobaba u kosu i nokte i uživajte u prirodnoj nezi i zaštiti.
ordinacija.tv Izvor: alternativa-za-vas.com
Argan – Drvo života za bolesti srca, karcinom prostate, kod upala, ublažava reumu, obnavlja kožu
Drvo argan staro 25 miliona godina raste na 8000 kvadratnih kilometara u jugozapadnom dijelu Maroka, a ostalo je samo 20 miliona stabala. Po svojim osobenostima, jedinstvena je biljka na svetu. Naučnici su to otkrili tek nedavno i slučajno. Pošli su sa grupom znatiželjnika u selo Tamlast , nedaleko od marokanske luke Agadir, da vide divlje drveće zbog čijeg su se uklanjanja pobunili do tada mirni seljaci berberskog porekla. Drvo koje su botaničari nazvali argan (Argnie) i svrstali u porodicu Sapotaceen, za gradske vlasti Agadira bilo je ruglo u zaleđu luke, pa su posekli 15 000 starih, suvih stabala.
Znatiželjnici su bili razočarani neprivlačnim drvetom punim trnja, a naučnici zatečeni i poraženi saznanjem da je njihovoj pažnji promakla jedna od najređih biljaka na svetu. Kada su počeli da ispituju argan, bilo im je jasno i zbog čega su se Berberi pobunili. Ono je zaista bilo drvo života, kako su ga nazvali.
ČUDESNE OSOBINE
Argan raste u surovim polupustinjskim predelima, gdje gotovo i da nema uslova za život. Ali tako je od miocena. Kada su se kontinenti odvojili, argan, koji je verovatno nekada ozelenjavao južne dijelove današnje Evrope i Južne Amerike, ostao je sa afričke strane Atlantika. Opstao je 25 miliona godina samo zahvaljujući čudesnim osobinama koje mu je priroda podarila. Prkosi suši, pustinjskim vjetrovima i žestokom suncu šireći svoju krošnju prečnika četrnaest metara, na stablu visokom deset metara. Lišće mu je sitno, ali mesnato, a plod koji rađa svake druge godine sočan i nalik na rumenu bijelu šljivu sa tri zrna sjemena zaštićena ljuskom šesnaest puta tvrđom od lješnika. Izgleda kao voćka iznikla na najplodnijoj zemlji na svetu. Ali, argan ne bi mogao da raste na takvom tlu, utvrdili su naučnici pokušavajući da ga zasade i očuvaju. Milioni godina u surovim uslovima, usporili su sve biljne procese u njemu. I fotosinteza se sporije odvija, a drvo čuva vodu i u granama, i u lišću, i u korenju koje prodire u zemlju i do trideset metara duboko. Ima još jednu nesvakidašnju osobinu – za vrijeme dugogodišnjih suša odrekne se ploda, odbaci lišće i naizgled umre. To je stanje mirovanja, nalik na hibernaciju kod životinja, koje može da potraje i cijelo desetleće. Prva kiša će ga vratiti u život.
IZVOR ŽIVOTA
Tako je drvo koje ne umire, još za drevna berberska plemena postalo izvor života. Ono ih je štitilo od nepogoda, od njega su dobijali građu da bi ojačali svoje kuće od ilovače, njime su se grijali, lišćem hranili koze koje su gajili, a tokom jula, avgusta i septembra brali zrele plodove kojima su se sladili, a osušene čuvali da bi pravili mirisno ulje za jelo i liječenje.
Plodovi su im bili najznačajniji. Oni su im omogućavali opstanak u vreme suše i nemaštine, a ulje, čije ljekovite osobine nisu mogli da objasne, spas od bolesti i zaraze. Iako je argan teško opstajao u prirodi, ljudi su se oslanjali na njega i tako preživljavali. Tek najnovija istraživanja ploda argana na univerzitetu u Kvebeku u Kanadi pokazala su da je jedna od najvrednijih i najskupocenijih životnih namirnica. Meso ploda sadži 20% šećera, 13% celuloze, 6% belančevina i 2% masti. Ulje u sjemenki ploda sadrži 80% masnih kiselina, vitamin A, mnoštvo alfa-tokoferola (vitamin E), antioksidanse i antibiotske supstance. Svetlocrvene ili dukat boje, gusto i nagorko kao orah, dobar je začin tartufima, kavijaru, ostrigama i medu.
SKUPOCENI NARODNI LEK
Ipak, najznačajnija je ljekovitost ovog ulja. Još nedovoljno ispitano, zbunjuje i same naučnike. Pokazlo se da blagotvorno djeluje na bolesti srca, alchajmerovu bolest, karcinom prostate, kao antibakterijsko sredstvo kod raznih upala, a smanjuje količinu holesterola u krvi. Dalje, sprečava nastanak ateroskleroze, ublažava reumu, obnavlja kožu i usporava njeno starenje. Ovaj narodni lek berberska plemena spravljaju od davnina. Zanimljivost je da za vreme berbe, na drvo puštaju koze. One se penju na drvo, hrane se plodovima i ispljunu seme, jer branje nije moguće zbog trnja po stablu i granama drveta. Potom muškarci razbijaju tvrdu ljusku semenki, ali tako da jezgro ostane neoštećeno. Kada se jezgra osuše, žene nastavljaju posao. Jezgra se dugo peku na tihoj otvorenoj vatri, a potom mrve i preliju mlakom vodom. Kaša koja se dobije mesi se pola dana, sve dok ne postene glatke kao pasta iz koje se polako izdvaja ulje. Ono se otače i ostavlja da se izbistri nekoliko dana i tek tada koristi.
Dugotrajan i nimalo lak postupak dobijanja arganovog ulja mogao bi da se ubrza i pojednostavi savremenom tehnologijom kada bi argana bilo u izobilju. Ovako,kada se zna da je preostalo samo 20 miliona stabala koja rađaju svake druge godine, a za litar ulja treba više od 30 kilograma voća, nade da će čovečanstvo vijekovima imati prirodni eliksir života veoma su male. Ipak treba verovati u čuda: Možda će arghan uspeti da opstane…
ordinacija.tv Foto: Rémi LOZACH; Pixabay
Dr Saša Milićević: Kako se podiže imunitet kod dece
Periodi kada se ne osećamo dobro, imamo kijavice, obore nas virusi, jesu normalne faze i to ne znači da je imunitet pao. Naprotiv, to je često znak da je imunološki sitem odregovao i da se organizam bori protiv nepovoljnih uticaja iz spoljne sredine.
– Možda se organizam susreće s novim vrstama klica i stvara antitela, možda se bori protiv nezdravih ćelija, poput kancera, pa je to spasonosna faza. Imunitet funkcioniše po jednostavnom principu: određena klica napada organizam, a on se brani tako što stvara antitela. Kada bi postojao preparat koji podiže imunitet, bolesti više ne bi ni bilo – objašnjava doktor Milićević.
Prirodni imunitet stvara se celog života, a veštački pomoću vakcina. Imunološki sistem veoma je opterećen i njega prosto treba razumeti, svakodnevno se susreće sa različitim agensima iz spoljašnje sredine i ima zadatak da prepozna šta je dobro, a šta loše i protiv čega mora da se bori kako bi se organizam održao.
– Deca se rađaju s imunitetom, a dokazano je da ona deca koja sisaju imaju bolji imunitet, tako da se preporučuje prirodna ishrana najmanje četiri meseca. Ne treba preterivati, jer je detetu kasnije potrebna i druga vrsta hrane. S druge strane, imunitet mora da se oformi, izgradi, i to tako što će dete biti u dodiru s različitim klicama. Organizam će stvarati antitela, i što više antitela stvori, manje će se razboljevati. Odrastao organizam ima u sebi više antitela, pa se odrasli razboljevaju ređe nego deca. Neko će ga stvoriti više, neko manje, ali dete nikako ne treba držati pod staklenim zvonom, jer ono prosto mora biti u dodiru s klicama kako bi na njih postalo imuno. Organizmu je potrebno vreme da izgradi imunitet i treba ga pustiti, pod uslovom da ne reaguje čestim upalama pluća. Onda to zahteva druge mere predostrožnost,objašnjava doktor Milićević.
Kada je dete bolesno, obično vladaju različite predrasude. Naime, dete je tada pokunjeno, mirno, ima povišenu temperaturu, neće da jede. Sve to spada u odbrambene mehanizme, jer organizam angažuje svu svoju snagu u borbi protiv neprijatelja i ne troši snagu na druge stvari, pa ni na varenje.
– Priroda je sve to sama uredila i greška je terati dete da jede kad je bolesno, sa stavom baš sad treba da jedeš da bi ozdravio. Druga stvar je davanje različitih preparata onda kada je dete bolesno, jer je imunitet potrebno graditi duže vreme, permanentno, a ne kada je dete bolesno uvoditi različite preparate. I kada se daju preparati, nikako ne treba zapostavljati vitaminsku ishranu. Treba biti obazriv jer ti preparati često sadrže šećer, pa i ne zasite dete. Postoje različita mišljenja o tome koliko dugo treba davati te preparate – kaže doktor Milićević.
Naš sagovornik naglašava da je za dobar imunitet najvažnija pravilna ishrana bazirana na voću, povrću i naročito mesu.
– Postoje mnoge zablude kada je reč o preparatima za podizanje imuniteta. Roditelji su skloni da poveruju u čudesno dejstvo određenih preparata, a dete je možda samo razvilo imunitet u periodu kada je sredstvo davano. S druge strane, vitaminski preparati imaju značajan placebo efekat, a pitanje je koliki je njihov uticaj na zdravlje. Ono što je dokazano jeste da cink stvarno deluje na stimulisanje imuniteta – kaže doktor Saša Milićević.
On upozorava da posebno treba biti oprezan kod dece koja imaju određenu vrstu alergijskih reakcija, da sredstva koja sadrže veštačke boje, arome i ukuse, ali i preparati na bazi biljaka, mogu izazvati ili pogoršati alergijske reakcije.
Drugi problem svakako su alternativni lekovi i sredstva lečenja, od raznih vrsta meda, trava, mešavina do metoda poput čupkanja kose ili nekih drugih. Ako ne znaju šta je tačno sastav preparata, koje su trave i supstance pomešane, u kom omeru, roditelji deci ne bi trebalo ni da ih daju.
– Često se susrećemo s tim da roditelji odustaju od zvaničnih lekova koje lekar propiše iz straha da su suviše štetni i veruju nadrilekarima, travarima i na svoju ruku deci daju neke nepoznate mešavine. Valjda bi svi oni, da stvarno imaju preparat koji pomaže, do sada to patentirali i zaradili milione. Ovako, što je veća zabit i što je siromašniji taj koji pravi te lekove, roditelji su skloniji da im poklone poverenje. S druge strane, veruje se da kozje mleko blagotvorno utiče na zdravlje. Međutim, deca koja piju isključivo kozje mleko postaju malokrvna. Tom mleku nedostaje i folna kiselina. Čoveku je ipak potrebno kravlje mleko, kozje je zdravo, ali ne treba da se pije isključivo ono – objašnjava naš sagovornik.
Alergije
Alergije ne treba mešati s padom imuniteta. Alergijske reakcije su izmenjen imunološki odgovor, odnosno odbrambeni mehanizam na određeni spoljašnji agens. To, u stvari, znači da je imunološki sistem senzibilniji, razdražljiviji ili možda i jači nego što je uobičajeno. Zbog nekog razloga organizam određene čestice – polen, peruške, prašinu – doživljava kao opasne, iako one to nisu, i reaguje na njih oslobađanjem histamina, što za posledicu ima oticanje disajnih puteva i druge probleme.
Razlog za zabrinutost
Smatra se da poremećaj imuniteta postoji onda kada su infekcije učestale u vidu težih oboljenja, odnosno onda kada klice koje normalno žive u našem organizmu ili one koje ne izazivaju teška oboljenja i inače nisu opasne dovode do težih zdravstvenih stanja. Na primer, kada se stafilokokna infekcija kože koja se inače lako sanira, proširi po celom telu ili u organizmu, jeste znak da je imunitet slab. Kada organizam ne može da se izbori i burno reaguje na infekcije koje inače, u normalnim stanjima, nisu opasne, tada postoji problem s imunitetom. Postoje i bolesti koje oštećuju imunitet, ali one nisu česte.
Dr sci med Saša Milićević ZA HITNE POZIVE:00:24… 065/63-16-100
ordinacija.tv Foto: shutterstock
Crna kajsija: Jača kosti, srce, vid, pomažu kod mršavljenja
Možda ste na negde na pijaci zapazili plodove tamne bordo, skoro crne boje, po obliku i veličini slične ringlovima (džanarikama, vrsti okruglih malih šljiva).
Sigurno ste se zapitali o kakvom se to voću radi-to je crna kajsija, potiče iz Azije (odakle inače potiču kajsije – u Kini se one uzgajaju preko 4000 godina). Kora joj je blago rošava i odaje utisak kao da po sebi ima sićušne dlačice, a unutrašnjost je intenzivne žuto-narandžasto-crvene boje. Veoma je ukusna, najviše podseća na ukus kajsije, ali ima i primesa arome šljive. To je zapravo hibrid između kajsije i šljive (2/3 kajsije prema 1/3 šljive). Koštice su joj najsličnije košticama ringlova, ili malo zaobljenijim košticama šljive.
Čuvaju kožu
Kombinacija vitamina C, A i fitonutrijenata iz kajsija garantuje savršeno zdravu kožu. A antioksidansi iz ove voćke usporavaju i proces starenja.
Pomažu kod mršavljenja
Dijetetska vlakna iz ovog voća poboljšavaju probavni sistem i tako podstiču rad metabolizma. Kajsije su odličan izbor za međuobrok za one koji su na dijeti, jer brzo zastite, a nemaju puno kalorija.
Jačaju kosti
Kalcijum je potreban kako bi se kosti razvile i ostale zdrave, a kajsija ga sadrži u velikim količinama. Bez dovoljno kalijuma kalcijum se ne može pravilno apsorbovati u organizmu, a kajsije i njega sadrže u velikoj količini.
Odlične za srce
Kad je voće puno vlakana, pomaže pri snižavanju holesterola, što znači da štiti srce. Kalijum koji sadrži ovo voće održava zdrave nivoe elektrolita i tako pomaže radu srčanih mišića. Suve kajsije su bogate kalijumkarbonatom potrebnim za ljude koji pate od raznih srčanih problema, posebno aritmije.
Čuvaju vid
Kajsije su bogate karotenoidima i ksantofilima, fitonutrijentima za koje naučnici veruju da sprečavaju nastanak oštećenja oka koje je povezano sa starenjem. Lutein je jedno od tih jedinjenja za koje je pokazano da sprečava nastanak oštećenja mrežnjače koje je uzrokovano faktorima okoline kao što je ultraljubičasto zračenje. Pokazano je da redovan unos kajsije sprečava gubitak vida starenjem.
Čuvaju sistem za varenje hrane
Kajsije su dobar izvor vlakana i zbog toga se preporučuju osobama koje imaju problema sa varenjem ili imaju poremećen mikrobiom. Povećavaju zapreminu stolice, ubrzavaju peristaltiku i stimulišu lučenje enzima koji olakšavaju varenje hrane i na taj način sprečavaju nastanak opstipacije.
Osim toga, oko polovina ukupnih vlakana je rastvornog tipa što znači da redovan unos ovog voća može pomoći u regulaciji nivoa holesterola kod osoba koje ne paze na ishranu.
Među onima koji su probali crne kajsije postoje dva krajnje suprotstavljena stava: od onih koji ovo novo voće oduševljeno hvale, do skeptika koji kažu da su prirodne vrste nezamenljive i ne žele da prihvate voće koje su nazvali „frankeštajnskim“. Nasuprot ovom stavu stoji činjenica da su najukusnije sorte voća uzgojene veštački, tokom stotina i hiljada godina gajenja.
Da izuzmemo ove moralno-filozofske rasprave – možemo zaključiti da je u svakom slučaju pravo otkrovenje i zadovoljstvo pružiti svom čulu ukusa novi užitak. A u čemu se ne preteruje i još je zdravo, nema ničeg lošeg.
Čorba od golubova: Za oporavak teskih bolesnika, ishranu slabe i bolesne dece (recept)
Meso golubova sadrzi minerale, belancevine i vitamine, to ovom mesu daje odlike dijetalne namirnice koja se koristi za ishranu kod oporavka teskih bolesnika, kod iscrpljenosti, osobama obolelim od dijabetesa, a i za ishranu slabe i bolesne dece. Još su stari Grci i Rimljani veoma cenili goluba i služili na gozbama kao redak specijalitet. I danas meso od golubova predstavlja delikates i za neke sladokusce i ljubitelje dobre kuhinje vrhunac gastronomskog uživanja. Za ishranu je najbolje mlado golubije meso. Mladi mogu da se čiste skidanjem kože zajedno sa perjem, a stariji kao i sva ostala živina. Priprema jela od goluba se ne razlikuje od ostale živine. Znači sve što možete napraviti od piletine možete i od golubova. Pohovati, dinstati, peći, kuvati…
Čorba od golubova
Sastojci:
2 mlada goluba
2 l vode
1 veza zeleni
1 paradajz
1 manja glavica crnog luka
1 kašika sitno seckanog lista peršuna
1 kašika maslaca
1 žumance
2 dl kisele pavlake
1 limun
so, mleveni biber, aleva paprika
Priprema:
Očišćene golubove oprati i staviti u lonac sa hladnom vodom i kuvati da meso omekša. Kuvane golubove izvaditi, dodati isečenu zelen i paradajz i kuvati oko 30 minuta da zelen omekša. Pred ručak čorbu zapržiti: na ugrejanom maslacu staklasto propržiti sitno seckani crni luk i alevu papriku. Preliti supom od golubova, dodati golubove i ostaviti da krčka oko 20 minuta na smanjenoj temperaturi. Izvaditi golubove i preseći ih uzdužno na polovine. Čorbu procediti, zelen izmiksirati, vratiti ponovo u čorbu i začiniti mešavinom žumanca, pavlake i soka od limuna. Golubije meso vratiti u čobu, posuti sitno seckanim listom peršuna i služiti.
ordinacija.tv
Celer- Za zdravlje srca, kože, jetre, očiju, bubrega, osteoporozu, artritis, dijabetes (recepti)
Ovo zeleno povrće pripada familiji štitonoša (Apiaceae). Njegova lekovita svojstva potiču od velikog broja fitohemikalija, aktivnih jedinjenja koja utiču na funkciju enzima i ispoljavaju antioksidativnu aktivnost. Celer je bogat vitaminima i mineralima kao što su vitamini B kompleksa (vitamin B6 u nešto većoj koncetraciji), vitamin C i vitamin K, folna kiselina i kalijum.
Hranjiva vrednost celera i efekti na zdravlje dobro su proučeni i zbog toga se ovo povrće već vekovima koristi u kulinarstvu i tradicionalnoj medicini. Umerena redovna konzumacija celera pomaže u očuvanju zdravlja kardiovaskularnog sistema. Antiinflamatorna (protiv upale) i antioksidativna svojstva celera čine ga idealnom hranom za pacijente sa visokim nivoom holesterola i visokim krvnim pritiskom, kao i za pacijente sa srčanim bolestima.
Celer ostvaruje mnogobrojne efekte na očuvanje zdravlja kože, jetre, očiju kao i naregulaciju kognitivnih funkcija. Poznato je da je Hipokrat propisivao upotrebu soka od celera za lečenje nervne napetosti.
Zdravstveni benefiti i nutritivne karakteristike celera
Oko 95% celera čini voda, kao i većinu drugog voća i povrća ali ono što ga čini lekovitim jedinjenja sa antioksidativnom aktivnošću gde spadaju vitamin C i flavonoidi, beta-karoten, lunularin, bergapten, psoralen, fenolna jedinjenja sa visokim redukcionim potencijalom koji štiti naše ćelije od oksidativnog stresa, preciznije, od negativnog uticaja visoko reaktivnih slobodnih radikala.
Oštećenja povezana sa dejstvom slobodnih radikala rezultuju nastankom mnogih bolesti današnjice kao što su Alchajmerova bolest, bolesti srca i krvnih sudova, bolesti jetre i bubrega. U osnovi antiinflamatorne aktivnosti stoje određeni polisaharidi u celeru čija funkcija nije do kraja istražena.
Celer efikasno smanjuje upalu
Celer sadrži apigenin jedinjenje koje je povezano sa smanjenjem upale kod miševa. Hronična upala povezana je sa mnogim bolestima, uključujući artritis, osteoporozu, dijabetes i arterosklerozu. Seme celera sadrži oko 20 antiinflamatornih jedinjenja koja mogu uticati na smanjenje produkcije proinflamatornih jedinjenja u organizmu.
Celer omogućava normalnu probavu i pomaže u očuvanju zdravlja digestivnog trakta
Dok jedinjenja sa antioksidativnim i antiinflamatornim dejstvom omogućavaju zaštitu čitavog digestivnog sistema, celer sadrži i jedinjenja koja specifično deluju na želudac i sprečavaju njegovo oštećenje.
Za polisaharide na bazi pektina u celeru, uključujući jedinjenje poznato pod nazivom apiuman, pokazano je da smanjuju pojavu čireva na želucu, poboljšavaju stanje sluznice želuca i regulišu lučenje hlorovodonične kiseline u studijama sprovedenim na životinjama.
Osim navedenih jedinjenja, celer sadrži oko 95% vode i određenu količinu rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana koja omogućavaju normalnu probavu hrane i očuvanje zdrave crevne bakterijske flore.
Celer je bogat vitaminima i mineralima
Celer je povrće sa niskim glikemijskim indeksom pa se može preporučiti osobama koja imaju problema sa regulacijom nivoa šećera u krvi. Ovo zdravo povrće sadrži vitamine K, A i C, minerale poput kalijuma, kalcijuma i mangana, a sa druge strane ima malo natrijuma. Ovo je bitno zbog toga što je visok unos natrijuma u modernoj ishrani povezan sa nastankom hipertenzije (visoki krvni pritisak).
Povećanim unosom kalijuma omogućava se eliminacija viška natrijuma i vode u organizmu i regulacija krvnog pritiska. Osim toga zahvaljujući mineralima celer ispoljava alkalizirajući efekat na organizam. Minerali kao što su magnezijum i gvožđe u celeru mogu neutralisati kiselu hranu, a osim toga ovi minerali su neophodni za obavljanje normalnih bioloških procesa u organizmu.
Redovna konzumacija celera utiče na smanjenje nivoa holesterola
Ukoliko želite da sačuvate zdravlje vašeg srca, preporučuje se da uvedete celer u vašu redovnu ishranu. Naime, za jedinjenje 3-n-butilftalid koje je prisutno u celeru pokazano je da deluje na smanjenje nivoa lipida. Svakodnevni unos umerenih količina celera može smanjiti koncentraciju lipoproteina, ukupnog holesterola i triglicerida.
RECEPTI
Celer sok
Sastojci:
2 stabljike celera
1 limeta ili limun
4 dl vode
menta po ukusu
Priprema: Operite celer i isečite krajeve. Ubacite ga u sokovnik i iscedite jednu limetu (limun), pa dodajte hladnu vodu. Ukoliko pravite sok u blenderu, ubacite sve sastojke i mutite dok ne dobijete kompaktnu masu, a potom procedite sok.
Celer salata
Sastojci:
-
200 g celera stablo
-
2 kašike kisele pavlake
-
2 kašike sira ricotta
-
prstohvat soli
-
prstohvat luk vlasac
-
prstohvat kardamom
Pri serviranju
-
1 kašičica maslinovog ulja
-
1 kašičica bundevinog ulja
-
malo bibera ili čilija
Priprema
Celer očistimo i polovinu ga spremimo u salati sa dodacima. Drugu polovinu dodamo na naknadno. Nek se vidi lepota celera. Celer je vrlo korisno i energijsko lako povrće.
Celer čorba
Sastojci:
-
1 glavica celera
-
50 g maslaca
-
1 l skuvane supe (domaće ili od kocke)
-
1 kašika gustina
-
1 dl mleka
-
2- 3 kašike seckanog lista celera
-
po ukusu soli
-
po ukusu bibera
-
po ukusu suvog biljnog začina
Priprema
Celer očistiti i iseći na kockice. U odgovarajućoj šerpi otopiti maslac, a zatim dodati iseckani celer i pržiti ga, dok ne omekša. Naliti supom od povrća i nastaviti sa kuvanjem na umerenoj temperaturi, tako da celer bude potpuno mekan. Pred kraj kuvanja dodati mešavinu gustina i mleka, začine po ukusu i nastaviti sa kuvanjem dok se ne dobije odgovarajuća gustina. Gotovu čorbu posuti seckanim lišćem celera.
Pohovani celer
Sastojci:
-
1 koren celera
-
100 g brašna
-
100 g prezle
-
2 jajeta
Priprema
Celer oprati i kratko obariti u kipućoj vodi. Očistiti celer i iseči na kolutove. Komade celera prvo uvaljati u brašno, jaja i prezlu. Pržiti u ulju sa obe strane da porumeni. Pohovani celer stavljati na salveti da upije višak masnoće.
Punjeni celer
Sastojci:
-
glavica celera po osobi
-
mleveno juneće meso
-
jaje
-
crni luk
-
mast
-
kisela pavlaka
-
so
Priprema
Oljuštiti celer i obariti ga u slanoj vodi pa sredinu izdubiti kašičicom. Pripremiti meso kao za musaku i dodati iseckano tvrdo skuvano jaje. Masu promešati, posoliti i puniti celer. Zatim ređati celer u posudu, preliti rastopljenom mašću, zapeći u rerni i, na kraju, preliti sa nekoliko kašika kisele pavlake
Celer sa jabukama
Sastojci:
-
celer srednje veličine
-
2 velike kisele jabuke
-
listovi zelene salate za podlogu
-
100 g posnog majoneza
-
limun
-
beli mleveni biber
-
so