Ljudi su jedina vrsta na planeti u  kojih žene žive duže od muškaraca. “Ne znamo razlog”, kaže profesor Steven Austad sa Univeziteta u Alabami, koji se dugo bavi ovim problemom, “a iako je ovo jedinstven fenomen, retko koji naučnik se bavio njim”.

Dokazi za tvrdnju da žene žive duže su brojni, a najvažniji je Human Mortality Database, koja sadrži podatke o dužini života muškaraca i žena iz 38 zemalja u poslednjih stotinu godina (podaci iz Švedske su od 1751 do danas, a iz Francuske od 1816 do danas). Dužina preživljavanja je prisutna čitav životni vek (u uzrastu od rodjenja do 5 godina, kao i od 50 do 70 godina). U grupi osoba koje žive preko 110 godina, 90% su žene. U statistikama Irske, koja je posebno bila pogodjena visokom srtnošću usled prirodnih katastrofa, žene su se pokazale u svim uzrastima rubostnije od muškaraca, a višom stopom preživljavanja.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Od 15 glavnih uzroka smrtnosti u SAD, žene imaju nižu smrtnost za 13, samo za jedan (moždani udar) istu kao muškarci, a samo za Alzheimerovui bolest je smrtnost viša. Razlika u dužini života je relativno nov fenomen, koji se javio tek od XIX veka.

    Ono što je još neobičnije je činjenica da tokom čitavog života, žene imaju višu stopu oboljevanja. One znatno češće imaju oboljenja kostiju i zglobova, osteoporozu, bolove u kičmi.

Evolucioni psiholog profesor David Geary je proučavao sklonost ka oboljenjima u muške i ženske dece. Polovi se razlikuju  i po ponašanju i sklonosti ka odredjenim poremećajima od rodjenja. Na primer, ženske bebe vole da posmatraju lica ljudi, dok su dečaci više usmeren i na oblike u okolini. Žene imaju bolje verbalne sposobnosti. U jednom ispitivanju na deci od 9 do 15 godina, devojčice su bile superiorne u verbalnim testovima, uz potpuno različitu aktivaciju delova mozga uključenih u proces verbalizacije.  Ali, ovaj proces je podložniji uticajima sredine. Na primer, prevremeno rodjene devojčice će imati veće probleme sa govorom od dečaka, dok će dečaci imati veći deficit od devojčioca u veštinama vezanim za prostornu orijentaciju (u čemu su inače dečaci bolji).

Razlike u veličini i strukturi mozga muškaraca i žena postoje, ali usled političke korektnosti postoji tendencija da se razlike relativizuju. Muškarci imaju nešto veći mozak (nezavisno od telesne mase), kako je pokazano u istraživanju sa Harvarda 2001. godine. Osim mase, razlika je bila i u strukturi, frontalni region (deo mozga zadužen za rešavanje problema) i limbički deo kore velikog mozga (centri za emocije) su bili razvijeni u žena. U muškaraca su bili razvijeniji parijetalni deo kore (zadužen za prostornu orijentaciju), kao i amigdala (regulisanje socijalnog i seksualnog ponašanja). Muškarci imaju oko 6,5 puta više sive mase, a žene desetak puta više bele mase mozga. Ovo utiče na način na koji muškarci i žene razmišljaju. Muškarci razmišljaju sivom masom (neuronima), a žene belom (neuronskim vezama). Stoga je funkzionisanje ženskog mozga komplikovanije, ali brže od muškog (ovo zna svaki oženjen muškarac). Drugi razlog za brži rad ženskog mozga je “gušće pakovanje” neurona. Oni su bliže jedan drugom, što ubrzava komukaciju izmedju njih. Psiholog Sandra Witelson je potvrdila da je ova gustina posebno visoka u delovima mozga gde se primaju i odašilju signali. Stoga žene imaju višu sposobnost verbalizacije i komunkacije od muškaraca.

  Muški i ženski mozak potpuno različito funkcionišu, koristeći različite delove pri aktivaciji. Pri rešavanju problema, muškrci koriste mali deo kore sa leve strane, dok žene koriste obe strane mozga.

Dakle, pitanje da li su muškarci inteligentiji od žena je pogrešno. Ova dva pola imaju potpuno različite vrste inteligencije. Činjenica da su muškarci bolji u fizici ili matematici ne znači da su inteligentniji, već da je njihov mozak podesniji za ovakve aktivnosti. Mnogi naučnici opovragavaju ovo stanovište (a mislim da je delimično u pitanju pomenuta politička korektnost), smatrajući da se radi o posledicama društvenog statusa, a ne urodjenim osobinama. Radi se o stereotipu da se devojčice oblače u roze, dečaci u plavo itd. U jednom ispitivanju, devojčice su izgubile interes za matematiku, kada ima je pokazan video da je odnos muškaraca i žena matematičara u svetu 3 prema 1. Objašnjenje bi bilo da ne žele da učestvuju u nečemu u čemu neće imati uspeha. Takodje, muškarci su bili lošji na testu iz matematike, kada im je rečeno da će biti uporedjivani sa Azijskim skoring sistemom (poznato je da su Indijci genijalni matematičari, pa je primena ovog skora obeshrabrujuća za bele matematičare). Pomenuta Sandra Witelson,smatra da je objašnjenje o uticaju sredine netačno. Ona kao primer iznosi mozak Alberta Einsteina, koji je bio veoma posebne strukture (koja je bila urodjena).

I mentalni poremećaji su različiti kod muškaraca i žena. Žene su sklonije depresiji ili hroničnim stanjima napetosti (žene stvaraju svega polovinu nivoa serotonina u odnosu na muškarce, serotonin je hormon sreće). Ova razlika je možda u vezi sa nižim pragom osećaja bola kod žena. Muškarci imaju češće šizofreniju, autizam, disleksiju.  I reakcije na traume mozga je različita kod oba pola.Dečaci rodjeni sa ošteženjem mozga imaju poremaćaj orijentacije u prostoru, a devojčice verbalnih sposobnosti (zanimljivo, pravo ono u čemu su bolje od  suprotnog pola).

     Ali, da se vratimo na našu osnovnu temu, zašto žene žive duže?

 Popularna teza muškaraca da je to zato što oni napornije rade. Ali, kako žene takodje rade sve više, duže i napornije, bilo bi očekivano da se razlika u dužini života smanjuje  (a videli smo da to nije slučaj).

Druga popularna teza je da muškarci manje vode računa o svom telu, više piju, puše, jednu. U prilog se ističu studije iz Rusije da muškarci umiru 13 godina ranije, jer više piju i puše. Ali, ženke šimpanze takodje žive duže od mužjaka (iako mužjaci koliko mi je poznato ne piju i ne puše).Jedna od naučnih teorija ukazuje da žene imaju dva X hromozoma, a muškarci samo jedan (tako da žene imaju dve kopije svakog gena). U slučaju nekog pogrešnog funkcionisanja gena, ovo daje mogućnost korekcije (poznato je da slon ne oboljeva od raka jer ima veliki broj p53 gena, koji su protektivni za ovu bolest).

     Jedna zanimljiva hipoteza (“džogirajuće srce”), ukazuje da je frekvenca srčanog rada kod žena ubrzana u drugom delu i menstrualnog ciklusa. Ovo ima isti efekat kao vežbanje (koje definitivno produžava život).

     Ali, razlog izgleda leži u samoj suštini muškaraca, muškom hormonu testosteronu. Dokaz je došao sa neočekivanog mesta, kraljevskog dvora Čo Sun dinastije u Koreji. Korejski naučnik Han-Nam Park analizirao je podatke o 81 evnuhu na dvoru, kojima su testisi uklonjeni pre puberteta. Utvrdio je da su oni živeli skoro 20 godina duže od prosečnog muškarca (70 preko 50 godina). Njihova šansa da dočekaju 100 rodjendan je bila 130 puta veća od muškarca u Koreji.

I životinje bez testisa žive duže od onih sa njima. U prilog ovoj teoriji govore i podaci o pacijentima sa mentalnim oboljenjima, hospitalizovanih početkom XX veka u SAD. U to vreme, jedna od metoda lečenja je bila i kastracija. Duži život su imali, po podacima dr David Gemss sa University College London samo oni kojima su testisi uklonjeni pre 15 godine života.

     Testosteron čini muški pol snažnijim, ali  predisponira ka oboljenjima srca, infekcijama, karcinomu. Žene ne samo da nemaju testosteron, već imaju estrogene, koji ih štite od stresa. U eksperimentima, ženke bez ovarijuma su manje otporne i imaju kraći život.

Šta reći na kraju? Dug život ili testisi, kakva dilema.

Dr Branimir Nestorović

ordinacija.tv  Izvor:banenestorovic.blogspot.com

Odgajanje dece definitivno se razlikuje od države do države i čini se da neke stvari koje nama u Srbiji ne bi pale na pamet negde drugde su sasvim normalne.

Već smo se dotakli teme dojenja u Srbiji, koje je opalo na poražavajućih 13, 7 odsto, dok je u skandinavskim zemljama prisutno kod preko 90 odsto žena. Upravo u tim zemljama, npr. u Švedskoj, potpuno je normalno da bebe borave napolju na vrlo niskim temperaturama, pa čak ćete videti da bebe ostaju dobro „spakovane“ u kolicima da dremaju napolju ispred kafića dok roditelji unutra ili napolju s njima sede i ispijaju tople napitke.

Takvu sliku nećete zateći u Srbiji jer deluje kao da se svi plašimo hladnoće i prirodnih uslova koji stižu sa različitim godišnjim dobom. Naši roditelji će radije uvesti bebu u zagušljivu  prostoriju kako bi popili kafu nego što bi sedeli napolju na zimi. Štetnost prostorije u kojoj se puši je daleko veća za bebu nego hladnoća, od koje ne može da se razboli vaše dete, ukoliko je adekvatno obučeno.

Ukoliko se dete smrzne napolju jer nije dobro obučeno, to dovodi do slabljenja imuniteta, koji je tada podložniji virusnim i bakterijskim infekcijama.

Kako dođe hladno vreme svedoci smo da su parkovi po Beogradu pusti, dok su tržni centri i igraonice puni dece.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Roditelji kao da nisu svesni da je opasnost od razboljevanja upravo veća u ovim zatvorenim prostorijama sa mnogo ljudi.

Kako bismo stali na put verovanju da zimi ne treba da izlazimo na svež vazduh sa decom razgovarali smo sa prof. dr Branimirom Nestorovićem, koji je za Super ženu otkrio nekoliko stručnih saveta:

Da li bebe mogu da se razbole od hladnoće?

Kada dođe hladno vreme, učestalost respiratornih infekcija zaista poraste (kako svako zna). Ali, nije u pitanju sam pad temperature. Jedna velika 2002 metaanaliza (pažljiv pregled medicinske literature) na ovu temu je zaključio da samo rashlađivanje ne povećava rizik od prehlade. Izgleda da je značajnija brzina kojom dođe do promene temperature. Ako temperatura brzo padne, pri izlasku napolje doći će do skupljanja krvnih sudova na sluzokožama disajnih organa, što ih čini podložnijim infekciji. Sličan efekat se leti može zapaziti kod osoba koje ulaze u prostorije sa jako niskim temperaturama, usled uključenih erkondišna. Stoga ako ste aktivni napolju (deca koja se igraju imaju toplu kožu i sluzokože, pa im hladnoća ne smeta), rizik od infekcije nije posebno povišen.

Drugi razlog čestih infekcija je socijalan, ljudi u hladnim periodima godine provode više vremena unutra, pa se virusne infekcije lakše šire. Većina respiratornih virusa nije otporna više od jednog sata na temperaturama ispod nule, pa boravak na hladnom u stvari smanjuje rizik od infekcije. Nasuprot tome, respiratorni virusi na temperaturama oko 20 stepeni mogu da budu infektivni i desetak sati. Stoga nije prevencija infekcija da deca ne izlaze na hladno, već u pranju ruku i čestoj primeni alkoholnih vlažnih maramica, koje dezinfikuju ruke.

Koliko sati dnevno bebe i deca treba da provode napolju?

Pri temperaturama do minus 10, stvaranje toplote je takvo da nema negativnih efekata na funkcionisanje imunog sistema deteta. Štaviše, radovi su pokazali da boravak do 60 minuta uz igru umerenog intenziteta, dovodi do suzbijanja skoro svih zapaljenskih oboljenja kod deteta. Ako roditelji primete da se dete trese od hladnoće, trebalo bi ga odmah uvesti unutra, jer je tada organizam pod stresom, koji ima negativan efekat na imuni sistem.

Koliko je za najmlađe štetan boravak u prostorijama u kojima se puši?

Potrebno je maksimalno izbegavanje izlaganja dece duvanskom dimu, jer veoma povećava rizik od dobijanja gripa i drugih infekcija disajnih organa. Jedna studija sa Jejla (čuveni univerzitete u SAD) iz 2009. je pokazala da deca izložena duvanskom dimu češće oboljevaju od virusa, a kada se razbole imaju težu kliničku sliku i više komplikacija. Već izlaganje dozi od 2 cigarete dnevno tokom dve nedelje je bilo udruženo sa slabljenjem imunog sistema. Štaviše, nastupalo je prekomerno zapaljenje disajnih sluzokoža.

Vaš savet za jači imunitet zimi?

Recept za ređe prehlade tokom zime je jednostavan. Svakodnevni boravak napolju sat vremena, uz igru. Dobra odeća, koja sprečava znojenje deteta (dakle što bi rekla Nada Macura, slojevita odeća). Ne treba preterivati sa količnom odeće, jer dete ne može da se igra u njoj, a znojenje povećava rizik od oboljevanja. Obavezna je kapa na glavi, ako je temperature ispod minus 10 šal preko usta (da se spreči rashladjivanje usne i nosne duplje). Topla, udobna obuća, da noge ne budu vlažne. Po povratku u stan, obavezan topli napitak i presvlačenje. Obilan unos svežeg voća i povrća (sve obojeno voće, aronija, borovnica, sok od crne zove, kupine) sadrže velike količine antocijanina koji su odlični antivurusni lekovi. Dodatak vitamina D (najbolje u obliku ribljeg ulja, jer će tako organizam stvoriti iz njega vitamina D koliko mu treba), šargapera (vitamin A), neki preparat sa mikroelementima (cink, bakar, jod i selen, magnezijum). Izbegavanje zagušljivih prostorija u kojima se puši. Obavezan san u trajanju od najmanje osam sati. Često pranje ruku i umivanje, da se odstrane virusi sa kože.

ordinacija.tv

 Ljudi su oduvek bili fascinirani plavim očima, najviše jer su relativno retka pojava, ali  i zato jer osobi daju sanjalačku notu. Ponekad se smatraju i odlikom rasizma, jer su veći deo čovečanstva (crna i šuta rasa), ima skoro isključivo oči smedje boje. Jedna mala populacija stanovnika Melanezije i Solomonskih ostvra ima takodje plave oči, ali oni poseduju mutaciju gena TYRP1, koja ne postoji u Evropljana.

     Istraživanje genetičara iz Danske je pokazalo neverovatnu činjenicu, da su sve osobe sa plavim očima potekle od zajedničkog pretka. Ispitan je DNK ljudi iz Jordana, Turske i Danske, koji su imali plavu boju očiju. Genetske studije pokazuju da su do pre 6 do 10 000 godina svi ljudi imali smedje oči.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Tada je nastupiula mutacija OCA2 gena, koji učestvuje u sintezi melanina (pigmenta koji odredjuje boju očiju i kože).”do tada, svi ljudi su imali smedje oči” kaže  Hans Eiberg sa Univerziteta u Kopenhagenu.Tada je nastala mutacija, kloja je isključila stvaranje melatonina, pa su oči postale bezbojne (a to vidimo kao plavu boju). Medjutim, gen je aktivan u koži i kosi, u suprotnom bi ljudi sa plavim  očima bili albini. Mutacija OCA2 gena je bila potpuno ista u ljudi sa severa (Danska) i juga (Turska i Jordan). Samo jedna osoba (koja je imala plavo-smedju boju očiju), nije imala opisanu mutaciju.

     Zašto se ova mutacija proširila? Znamo da priroda favorizuje odredjene gene, koji imaju evolucione prednosti (tzv. selektivni evolucioni pritisak). Kakav je razlog za nastanak i širenje plavih očiju, koje su preosetljive na svetlost (slično važi za zelene oči). Razlog ne leži u boljem vidu (australijski Aboridžini imaju najbolji vid na daljinu od svih ljudi na svetu). Neki autori misle da je razlog u seksualnoj kompeticiji, jer su osobe sa plavim očima atraktivnije. Neka istraživanja pokazuju da su veoma kompetitivne, što bi moglo da objasni širenje mutacije. Takodje, bolje podnose bol, u svakom slučaju, mutacija jke danas prisutna u skoro 20% Evrope. Ovo je još neoobičnije ako znamo iz ispitivanja de Carles Lalueza-Fox sa Institute of Evolutionary Biology u Barceloni da su prve osobe u kojih su se javile plave oči imale tamnu kožu. Iz studije objavljene 2008 znamo da je ovaj čovek  živeo na obalama Crnog mora. Ovo je razlog da je najviša učestalost osoba sa plavim očima na Balkanu, a ne u Nemačkoj ili Skandinaviji, kako misli većina ljudi.

     Osobe sa plavim očima imaju još neke zanimljive osobine. One odlično podnose alkohol, ali su i skloniji alkoholizmu. Ovo posebno važi za žene sa plavim očima. Sklonije su oboljenju kože koje je poznato kao vitiligo (bele depigmentisane mrlje na koži).

      Na kraju, moram da istaknem da su u stvari izuzetne osobe sa zelenim očima (obzirom da su moje zelene, svidja mi se podatak da svega 2% čovečanstva ima zelene oči). Razlog je u činjenici da osobe sa zelenim očima imaju nešto pigmenta u dužici oka, što dovodi do nastanka tzv. Rayleigh difrakcije.  Radi se o istom fenomenu usled koga nebo izgleda plavo, a radi se o odbijanju svetlosti od molekula vazduha.

     Obzirom na retkost zelenih očiju, oko njih se javljaju mitovi, kao onaj o tome da žive duže i imaju natljudske sposobnosti. Psiholzi kažu da su posvećeni, često buntovni. Često su duhoviti i intelligentni (ovo sad liči na opis horoskopskog znaka, gde nikom ne piše da je glup i sklon depresiji). Bije ih glas da su strastveni, skloni misticizmu. Uostalom, svako će o njima prosuditi iz svog iskustva. U svakom slučaju, kao što ne znamo zašto tzv. Kavkasci imaju Rh negativnu krvnu grupu, nismo sigurni ni zašto imaju plave oči. A možda smo se stvarno ukrštali sa vanzemaljcima?

Dr Branimir Nestorović

ordinacija.tv  Izvor:banenestorovic.blogspot.com

Već sam pisao o štetnosti uzimanja velikih količina šećera, posebno fruktoze. Izbegavati šećer nije lako, jer on preko naših papilla za ukus na jeziku aktivira tz. sistem nagrade i zadovoljstva u mozgu. Snimci mozga PET skenerom pokazuju da je reakcija posle uzimanja šećera potpuno ista kao kod uzimanja kokaina. Naime, materija koja se luči u mozgu pri reakciji nagrade je dopamin.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Njegovo lučenje se povećava kada uzimamo šećer, što se na PET skeneru vidi kao crvena boja. Uzimanje velikih količina šećera je zavisnost.  Kao kod bolesti zavisnosti, već predvidjenje da će se šećer uneti dovodi do povećanog lučenja dopamina (razmišljanje o slatkišima je glavni neprijatelj dijeta).

Drugi problem zavisnosti od šećera je isti kao klasičnih zavisnika od supstanci, broj receptora za dopamine u mozgu je smanjen. To znači da je stalno potrebna veća količina supstance da se dobije isti odgovor. Zavisnost od šećera je slična kao zavisnost od cigareta, alkohola ili kokaina.

      Prekomerno uzimanje šećera deluje loše i na druge organe, dovodi do nastanka dijabetesa tipa 2, gojaznosti, ali se smatra i jednim od faktora rizika za nastajanje karcinoma. Najbolji primer su SAD, gde je zbog prekomernog uzimanja šećera (a ono je delimično posledica neozbiljnih preporuka od pre 20 godina o smanjenom unosu holesterola) učestalost dijabetesa u stalnom porastu. Po procenama Centers for Disease Control da će se broj Amerikanaca sa dijebetesom do 2050 možda utrostručiti.

      Nije lako odreći se slatkiša. Prvi korak je da se prekine sa uzimanjem veštačkih zasladjivača. Iako se oni reklamiraju kao zdravija opcija, aspratam i sukraloza mogu povećati potrebu za šećerom na duge staze, jer smanjuju nivo dopamina u mozgu.

Ovo stvara nezaustavljivu potrebu za unošenjem šećera.

Bolje je da se u svrhu zasladjivanja koristi med ili melasa. Još bolje je korišćenje vanilije. Ovaj prirodni začin se nalazi u obliku štapića ili praška. Ima brojna povoljna dejstva na organizam. Smanjuje nivo šećera, povećavajući efikasnost insulina.

Deluje antikarcinogeno, ima antibaterijska i antigljivična svojstva. Dobro deluje na neka neurodenegarativna oboljena, bogata je antioksidansima.

Spavajte 8 sati, jer spavanje dovodi do disbalansa hormona sa poremećajem navika. Poznato je da osobe koje pate od nesanice imaju povećanu potrebu za slatkišima.  Ujutru uzmite dobar proteinski doručak, jer će to smanjiti potrebu za čokoladom ili slatkišima tokom dana. Jaja, jogurt i banana su dobra kombinacija za doručak koji smanjuje potrebu za šećerom.  Grickanje orašastih plodova ili cerealija od integralnog brašna takodje smanjuje potrebu za šećerom. Takodje, sličan efekat ima sveže voće (uz druge koristi od uzimanja voća).

Dr Branimir Nestorović

ordinacija.tv  Izvor:banenestorovic.blogspot.com

“Dopamin je transmiter u mozgu koji kontroliše centre za zadovoljstvo. Učestvuje u regulaciji kretanja, kao i emotivnim reakcijama. Omogućava nam da vidimo moguću nagradu za odredjeni vid ponašanja, ali i da posegnemo za njom””  – Psychology Today

      Ima mnogo članaka na internet o dopaminu, a ovaj članak preuzet iz Power of Positivity, uz neke sopstvene primedbe ukazuje na mogućnosti povišavanja nivoa dopamina i povećavanja osećaja sreće (danas tako redak osećaj).

Savet: nemojte razvijati zavisnosti

“Mnogi ljudi postaju zavisni od alkohola, droge, seksa, pornografije, internet, šopinga, zbog njhovog trenutnog efekta zadovoljstva. Na duge staze, medjutim, sve ove aktivnosti snižavaju nivo dopamina, povećavajući osećaj nezadovoljstva. Stoga osoba povećava stimulus, ali je efekat sve slabiji, a povratna reakcija nezadovoljstva sve jača”.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Treba imati na umu da je na samom početku zavisnosti skoro uvek prisutno nezadovoljstvo (nizak dopamin), koje i pokreće mehanizam zavisnosti. Jedan rad na ovu temu kaže da “je osnova ličnosti sklone zavisnosti nedostatak ispunjenosti iznutra, sa kompenzacijom da se praznina ispuni supstancama, predmetima, dešavanjima koje umanjuju nezadovoljstvo – jedan period vremena”.

     Mozak nauči da ponavljanje odredjenog ritual dovodi do povećavanja dopamina, pa nastaje mehanizam stvaranja loše navike (vidi post o neuroplastičnosti). Dakle, nizak nivo dopamina je reakcija na način života  koji osobi ne pruža zadovoljstvo. Bilo da se radi o neadekvatnim uslovima stanovanja, načinu odevanja, visini plate, rezultat je isti – izostaje efekat nagrade i samim tim dolazi do smanjenja nivoa dopamina. Ovaj konflikt se može razrešiti izbegavanjem loših zavisnosti, uz povećavanje zadovoljstava. Ako ne možete da promenite ništa od gore navedenog, ispunite svoj dan stvarima koje vam donose zadovoljstvo (šetnja sa prijateljima, slušanje muzike, čitanje knjiga). Najlepše stvari na svetu su besplatne. Treba se takodje suočiti sa traumatičnim iskustvima iz prošlosti, koje stvaraju fight or flight reakciju (beži ili ostani i bori se).

Savet: fokusirajte se na završavanje sitnijih obaveza

 Dopamin se povišava kada smo organizovani, kada završavamo svoje obaveze – male ili velike. Nezavrešene obaveze dovode do napetosti i brige. “Otkačinjanje” jedne po jedne obaveze daje mozgu osećaj zadovoljstva i ispunjenosti. U knjizi Principles of Self-Management, ukazuje se da zadatak koji dovodi do promene u više od 25% rutinskih obaveza osobe, izazive u njoj osećaj nekompetentnosti. Ovo dovodi do osećaja poraza i sabotira sopstveni napor (malodušnost). Obaveze koje menjaju 10% rutine, imaju stimulišući efekat. Stoga izbegavajte da se prihvatite velikih zadataka, za koje niste sigurni da ih možete saladati, već se koncentrišite na sitnije (koji mogu na kraju dovesti do ostvarenja onog krupnijeg zadatka).

Savet: Stvarajte

“Koncentrisanje na stvaranje (kako to znaju umetnici) dovodi mozak u stanje tzv. Toka (hiperfokusiranosti). Tada je dopamin veoma visok. Dakle, nadjite hobi ili aktivnost u kojoj nešto svarate, bez obzira da li imate talenat ili ne. Ne morate biti umetnik da pravite zanimljive fotografije (jedan profesionalni fotograf mi je rekao u povrenju da su amaterske fotografije mnogo originalnije, mada nisu tako tehnički savršene”).

     Neutrališite odmah negativne ljude, koji će podsmevati vašim stvaranjima, pokušajte da utvrdite šta su oni stvorili. U većini slučajeva videćete da se radi o nezadovoljstvu sopstvenim životom. Ne dozvolite transfer negativne energije (o energetskim vampirima ću tek pisati).

Savet: fizička aktivnos

“Ovaj savet se ponavlja na više mesta. Fizička aktivnost povišava ne samo dopamin, već i serotonin, endorfine.Ne morate intenzivno vežbati,brza šetnja kroz park ili šumu je sasvim dovoljna”.

Savet: vizuelno pratite napredak

“Kada na kalendaru ucrtate broj dana kada niste pušili ili ste išli u šetnju, osećaj zadovoljstva će se povećati. Vizuelni podsetnici su veoma korisni. Nemojte preterivati,mesec dana je period u kome je realno da procenite svoj uspeh.”

Kalendar ima jednu manu, može dovesti do nastanka rurine, koja deluje supresivno na nivo dopamina. Stoga se trudite da aktivnosti budu mešovite i da ih povremeno poremetite nekom dropm vrstom (kratkim, jednodnevnim izletom).

Savet: povisite unos tirozina

“Dopamin nastaje od aminokiseline tirozina. On se nalazi u proteinima, kao i u bademima, avokadu, bananama, teletini, piletini, čokoladi, kafi, jajima, zelenom čaju, lubenici ili jogurtu.”

Uvek zapamtite da je hrana nagrada, a ne obaveza. Postoji razlika koju Francuzi dobro znaju: jesti da preživih i živeti da dobro pojedeš. Tirozin ne prolazi direktno u mozak, pa ne treba preterivati sa uzimanjem hrane bogate tirozinom.

Savet: slušajte muziku

     O muzikoterapiji pišem poseban post, ova po Ničeu najviša umetnost je utkana u naš život. Na žalost, neke vrste savremene muzike koriste odredjene frekvence da izazovu zavisnost, čineći je vrstom droge.

Savet: meditacija

“Kao i sa fizičkom aktivnošću, sve više otkrivamo koristi od meditacije (ali o tome uskoro mnogo opširnije). Jedna od današnjih loših navika je prekomerno razmišljanje ili kako to Budisti nazivaju “mozak majmuna”. Prekomerno razmišljanje i zabrinutost dovode ljude u kompulzivno stanje mentalnog bloka. Meditacija prekida ove inhibicije”.

     Većina ljudi nema mesto i vreme za višesatne meditacije, ali to nije potrebno. Postoje tehnike o kojima ćemo govoriti koje zadovoljavaju potrebe ljudi, koji ne žele da dostignu Budističke učitelje, već da dovedu svoj duh u stanje zdravlja i ravnoteže.

Dr Branimir Nestorović

ordinacija.tv  Izvor:banenestorovic.blogspot.com

Doktor Branimir Nestorović, pulmolog i alergolog na svom blogu često piše o raznim temama i daje savete. Tako je bilo i ovaj put …

Majka stalno govore kako je dete čitav život deo nje. Nova saznanja iz genetike pokazuju da je ovo istina. Tokom trudnoće, ćelije fetusa prelaze kroz placentu u telo majke, postajući deo njenog tkiva.Fetus manipuliše fiziologijom majke, kontrolišuću količinu hranljivih sastojaka koje dobija. Ovo danas može da objasni kako se fetus niormalno razvija i kada majka gladuje, Majčino telo je razvilo mehanizme kojima ograničava uticaj fetisa na njen metabolizam.

Obzirom da su fetalne ćelije u stvari matične ćelije, one po dolasku u tkiva majke počinju da se ponašaju kao ćelije majke.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Posle porodjaja, imuni sistem majke uklanja fetalne ćelije, ali one koje su već u tkivima su identične ćelijama majke, pa ostaju nedirnute. Tako nastaje pojava koju zovemo mikrohimerizam,majka nosi u svom organizmu odredjeni broj ćelija sa drugačijom genetskom strukturom (himera je grčko mitološko biće koje se sastoji od lava, koze I zmaja).

Mikrohimerizam je posebno kompleksna pojava u žena sa brojnim trudnoćama. Tada se u telu žene nagomilavaju ćelije sve njene dece. ali je najzanimljivije da se DNK prethodne dece takodje u izvesnoj meri prenosi na njenu sledeću decu. Postojanje fetalnih ćelija u majke reguliše čak i kada će ona ponovo moći da ostane trudna. Izgleda kao da ćelije prethodnog deteta ometaju začeće, smanjući mogućnost nove trudnoće. David Haig, evolucioni biolog sa Harvarda u članku u časopisu BioEssays opisuje kako je u krvi majke pronadjena muška DNK. Interakcija fetalnih ćelija i ćelija majke još nije sasvim objašnjena, ali u miševa fetalne ćelije stimulišu stvaranje mleka (laktaciju), koja je neophodna za razvoj fetusa. Takodje, infuzija fetalnih ćelija ima pozitivne efekte na majku. Naime, fetalne ćelije se ponašaju kao matične ćelije, popravljajući oštećenja tkiva u majke (pokazano je da popravljaju funkciju oštećenog srčanog mišića u majke). Postoji i negativna strana, iz fetalnih ćelija deteta se mogu razviti embrionalni tumori kod majke.

U studiji koja je učinjena pre nekoliko godina, 63% žena je imalo mušku DNK u mozgu. Muška DNK je bila rasprostranjena u čitavog mozgu, a izgleda da je prisutna tokom čitavog života (najstarija žena koja je imala mušku DNK je imala 94 godine). Muška DNK ima u ovih žena pozitivne efekte, npr. pokazano je da ih štiti od Alzheimerove bolesti, kao i od autoimunih bolesti. Majka nosi DNK čak i pobačene dece u svojim ćelijama.

Problemi su nastali kasnije, kada je jedna studija iz 2012 je utvrdila da se muška DNK nalazi i u mozgu žena koje nisu bile trudne, pa nisu imale infuziju fetalnih ćelija. Jedina mogućnost je bila da su one dobile DNK muškaraca preko seksualnog odnosa.Žena nosi u svom organizmu ćelije sa genetskom strukturom svih svojih seksualnih partnera.
Zanimljivo je da je ovu pojavu opisao Aristotel i nazvao telegonijom (pojava da deca mogu da naslede genetske osobine ranijih seksualnih partnera žene).

Naučnici sa Univerziteta u New South Wales su otkrili da je veličina potomaka u muva bila u korelaciji sa prvim mužjakom sa kojim se majka parila (a ne biološkog oca). Dr Stuart Wigby iz Oksofrda kaže da je ideja telegonije potpuno naučno utemeljena. Izgleda da jajna ćelija apsorbuje DNK iz spermatozoida i ako nije oplodjena. Na nastajanje ovog procesa utiču molekuli iz tečnosti sperme.
Ova studija ima dve veoma eksplozivne implikacije. Jedna je da žena apsorbuje DNK svih svojih seksualnih partnera, što menja funkcionisanje njenog organizma.Ovo bi moglo biti objašnjenje za kolokvijalni izraz da neka žena “ima lice prostitutke” (ponekad vrlo promiskuitetne žene imaju poseban fenotip lica).
Druga implikacija je još ekspozivnija. Ona podrazumeva da će svako novorodjeno dete imati u sebi DNK svih prethodnih seksualnih partnera majke.
Mikrohimerizam je jasno dokazan u pasa, gde prvi potomci prenose svoj DNK narednima (čime se smanjuje ćistoća rase). Štaviše, kučka inkorporira materijal sa Y hromozoma svojih potomaka. sinova.
Istraživanja su pokazala da kučke imaju u svom telu ćelije sa Y hromozomom (dakle muške ćelije). Ove ćelije se kasnije mou naći u ženskim potomcima (dakle prenose se sa majke na ćerke). Ako žene apsorbuju gene sa Y hromozoma tokom seksualnog odnosa, one bi trebalo da postaju sve muškobanjastije. Ovio jeste primetna pojava kod veoma promiskuitetnih žena.
Stolećima je seksualna čistota žene bila najvažnija osobina potrebna za brak. Sada izgleda kao da nauka potvrdjuje ispravnost ovog stanovišta.

Dr Branimir Nestorović

ordinacija.tv  Izvor:banenestorovic.blogspot.com

Današnji ljudi su opsednuti ishranom i dijetama. Nezavisno od izgleda i težine, priča o zdravoj ishrani je skoro isto toliko česta, kao priča o vremenu ili saobraćaju.  Većina ljudi balansira između dijete i ozbiljnih grešaka, koje nastupaju usled razmišljanja o hrani tokom dijete. Većina dijeta ne uzima u obzir psihološke faktore ljudi. Osnovno pravilo dobre ishrane je “jedite samo kada ste gladni, a prestanite kada ste siti”.

Uzimanje većih količina hrane ima svoju fiziološku osnovu. Kada jedemo u želucu se oslobađa dopamin (takozvani hormone sreće), koji se vagusnim nervom prenosi u mozak. Otuda jedemo ne samo kada smo gladni, već i kada smo depresivni, umorni, nesrećni. Jedemo hranu koja izaziva naviku (puno šećera, kremastu, laku za nošenje).

I uvek imamo izgovor, “ovo je samo danas”. A ponavljanje stvara naviku, a navika se teško otklanja. Kada imate neodoljivu želju za nekim slatkišem, istina je da ćete ga sve više želeti što ga češće uzimate. Loša navika se ne može suzbiti tako što je ponavljate. Pokušajte da suzbijete želju za jelom tako što ćete izaći u šetnju (pas je odličan izgovor da izađete napolje). Posle izvesnog vremena, želja za grickalicama i slatkišima će proći.

Vreme praznika je stvoreno za prejedanje. Ne izlazimo danima napolje, a u kući se nalazi ogromna količina hrane koju smo nagomilali (da ne bismo morali da izlazimo napolje). Verovatno je to ostatak vremena kada hrane nije bilo dovoljno.

Evo nekoliko saveta kako da izbegnete da se prejedete kada sednete za sto:

1. Popite neki pelinkovac ili gornji aperitiv. Iako se zovu apertitivi, oni smanjuju apetit. Razlog je evolucioni, naš mozak gorke materije svrstava u potencijalne otrove, pa smanjuje unos potrebu za hranom.

2. Smanjite stimulus koji vam odvlače pažnju. Pokazano je da ljudi koji jedu uz TV ili igrice, unose do 40% više hrane nego ako sede za stolom dok jedu.

3. Jedite sporo i žvaćite hranu. Mozak registruje kao da ste pojeli više, ako jedete sporo. U jednom ispitivanju iz 2015. pokazano je da su osobe koje su sporo i pojele 400 ml supe, bile znatno više site i kasnije ponovo gladne, od onih koji su jeli brzo. Pokušajte da između dva zalogaja spustite pribor za jelo i načinite par dubokih udaha.

4. Nemojte na sto iznositi veliki broj jela, već samo jedno po jedno. Pokazano je da ljudi pojedu znatno više čokoladica, ako su one različitih boja i ukusa. Ukoliko se jede jelo po jelo, pojede se manje nego ako su sva jela na stolu.

5. Služite jela u malim tanjirima, kako to rade u restoranima

6. Uklonite izvore iskušenja. Teško je odupreti se da ne “uzmete malo”, ako je firžider pun lepih stvari. Ne kupujte gomilu grickalica ili slatkiša, jer ćete se teško odupreti da ih ne uzmete kada ih vidite.

7. Uzimajte namirnice koje sadrže vlakna (povrće, zrnasta hrana, integralne cerealije), jer ne duže daju osećaj sitosti. Jedno istraživanje iz 2015 je pokazalo da osobe koje su jele ovsenu kašu za doručak, imaju osećaj sitosti duže od onih koje su jele kornfleks.

8. Jedite hranu bogatu proteinima, posebno za doručak (jogurt, jaja, orašaste plodove, semenke itd). Ovo suzbija lučenje grelina, hormona gladi. U studiji iz 2012. na 193 osobe sa sedanternim načinom života, proteinski doručak je bolje suzbijao lučenje grelina od dijete bez ugljenih hidrata. U sličnoj studiji iz 2014 na 20 mladih žena, uzimanje jogurta je smanjivalo apetit tokom dana.

9. Pokušajte da jedete u određenim, pravilnim intervalima. Preskakanje obroka, iz želje da se omrša, nije dobro. Preskakanje doručka je posebno štetno. Dobar doručak smanjuje prekomerni unos hrane tokom dana. Većina istraživanja govore da je bolje imati tri standardna obroka dnevno, nego više manjih tokom dana.

10. Pokušajte da smanjite nivo stresa. Stres je jedan od glavnih uzroka prejedanja, samim tim nastanka gojaznosti. Stres dovodi do povećavanja energetske potrošnje tela, a samim tim se odmah pokreće mehanizam gladi. Perzistentni stress dovodi do nastanka perzistentne gladi. Zato nijedna dijeta neće imati efekata ako nemate fizičku aktivnost ili relaksaciju.

11. Na Zapadu je popularno da zapisujete sve što pojedete tokom dana, Rezultati će vas sigurno iznenaditi, “pa samo sam uzeo nekoliko bombona (u stvarnosti pet, plus gazirani napitak – sve skupa koliko dobar ručak).

12. Ograničite količinu alkohola koju pijete uz jelo. Ne znamo mehanizam kojim alkohol stimuliše apetit, ali je pokaza no da etanol u alkoholnim napizima na nervne ćelije ima isti efekat kao gladovanje. Alkohol takođe nosi puno kalorija.

13. Pijte dovoljno vode. Istraživanje iz 2016 je pokazalo da postoji direktna veza između količine vode koju pijemo i gojaznosti. Jedno od objašnjenja je da jedemo kada smo u stvaru žedni (brkamo glad sa žeđi).

14. Pokušajte da jedete sa osobama koje ne jedu previše i imaju slične navike u ishrani kao vi. Ovo je sličan efekat, kao kada izbegavate dok pokušavate da ostavite duvan, ljude koji puše. Jedite sa osobama koje su vam drage.

Nadam se da vam nisam pokvario apetit pred praznike. Ako preterate sa jelom, dobra šetnja može biti pokajanje.

Dr Branimir Nestorović

ordinacija.tv  Izvor:banenestorovic.blogspot.com

 

 

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h