Dr Nestorović: Antibiotici utiču na mozak, izazivaju depresiju i promene ponašanja!
Profesor dr Branimir Nestorović je čovek koji je svojim znanjem, iskustvom, pristupom, ljubavlju prema deci uspeo nešto čime se malo koji lekar može pohvaliti – da svako ko uđe u njegovu ordinaciju, izađe sa osećajem da je tu pronašao nekoga ko će zaista učinite sve što može da mu pomogne. Za Zelenu učionicu on je ovako govorio:
Mnogo puta ste naglasili da su jedan od najvećih zdravstvenih problema današnje dece – respiratorne infekcije. Šta je prvo što savetujete roditeljima dece koja već imaju problem, a šta je ono što predlažete kao vid preventive?
Prvo i osnovno je da se izbegava nepotrebna primena antibiotika. Roditelji ne shvataju da antibiotici kod virusnih infekcija disajnih organa (a takvih je preko 90%), ne samo da ne deluju, već pogoršavaju problem. Ovo se najpre dešava zbog poremećaja crevne flore koje antibiotici izazivaju, a normalna flora creva je suština zdravlja deteta. Drugi je u činjenici da su mnogi antibiotici takvi molekuli, koji suzbijaju imuni odgovor deteta (smanjuju broj belih krvnih zrnaca ili funkciju limfocita). Konačno, pokazan je i direktan efekat antibiotika na mozak, sa depresijom i promenom ponašanja. Dakle, antibiotike samo ako postoje dokazi o bakterijskoj infekciji (visoka temperatura, visoki leukociti u krvi, povišene vrednosti CRP-a itd.)
Drugo, izbegavati nepotrebno odlaženje lekaru. U čekaonicama se koncentriše veliki broj bolesne dece, a glavni način prenošenja respiratornih infekcija zimi je putem dodira predmeta koje je držalo bolesno dete. Respiratorni virusi se zadržavaju na predmetima zimi i do 10-ak sati, pa ako dete dodirne neku igračku ili sedne na stolicu na kojoj je sedelo bolesno dete, eto infekcije.
Papirne maramice kojima se briše nos, nikako ne bacati u kante za otpatke, već u VC šolju ili peć (virusi se sa maramica oslobađaju u vazduh i inficiraju druge osobe).
Boravak na svežem vazduhu tokom zime, dosta voća i povrća su bolja preventiva od sedenja u sobi, da se spreči infekcija.
Primećuje se i Vaša okrenutost prirodnoj medicini. Eterična ulja, sok od crne zove, crveno voće… sve to, kažete, ima odlična dejstva na ljudski organizam. Šta se još iz prirode može dobro iskoristiti u službi dečjeg zdravlja?
U našoj okolini se nalaze brojne vrste biljaka (neke procene su da na Zemlji postoji oko pola miliona vrsta biljaka), koje su duže ovde nego mi. One su razvile mehanizme da se odbrane od virusa i bakterija pre više miliona godina. Na primer, sve obojeno voće sadrži materije antocijanine (koje voću daju boju), a oni su supstance koje veoma efikasno blokiraju ulazak većine virusa u ćelije (dakle sprečavaju nastajanje infekcije). U kori se nalazi salicilna kiselina, iz koje je dobijen aspirin. Eterična ulja su odlična dezinfekciona sredstva, npr. ulje origana ili bosiljka ubija skoro sve poznate bakterije. Beli luk sadrži prirodni antibiotik alicin, koji je efikasniji od antibiotika u lečenju infekcija mokraćnog sistema. Brusnica sadrži materije koje sprečavaju infekciju bubrega, blokirajući vezivanje bakterija za zid bešike. Takvih primera ima mnogo. Čak i korov ambrozije, koji izaziva ozbiljne alergije kod ljudi, sadrži aretmizin, od koga je dobijen efikasan lek za malariju. Afrička muškatla deluje odlično na viruse i bakterije, uključujući i bakteriju tuberkuloze.
Više decenija ste posvećeni deci, njihovom zdravlju i ozdravljenju. Jednom prilikom ste čak izjavili da su deca mnogo iskrenija od odraslih i da Vam zato rad s njima prija. Da li su se, kroz vreme, ona promenila? Iz Vašeg ugla, da li su deca – deca, danas i pre 20 ili 30 godina ili se tu nešto promenilo?
Na žalost današnja deca nemaju detinjstvo. Nema igre u grupama, igre su kompjuterske, usamljeničke. Nema fizičke aktivnosti. Nedavno je objavljeno istraživanje koje je upoređivalo fizičku spremnost tinejdžera i aktivnih muškaraca od 60 godina. Rezultati su porazni, seniori su bili u boljoj fizičkoj kondiciji. Gojaznost je bolest broj jedan danas, a ona je prethodnik brojnih bolesti u kasnijem životu. Višak higijene doveo je do epidemije alergijskih oboljenja i astme. Ishrana je puna mesa i zasićenih masnih kiselina, sa nedovoljno minerala. Voće se sve manje jede, a slatkiši (koji sadrže fruktozu koja delja i stvaraju sklonost ka dijebetesu) sve više. Zavisnost od mobilnih telefona je opasna kako intelektualno, tako i zbog zračenja kojima je izložen mozak deteta u razvoju. Dete do 12 godina ne bi trebalo da ima mobilni telefon. Današnja deca su slična mojoj generaciji, bogatija su materijalnim stvarima, ali bez jasne životne filozofije i sa pomešanim prioritetima.
A kada su u pitanju zdravstveni problemi, jesu li deca danas „bolesnija” nego ranije? I ako jesu, zbog čega je to tako?
U mojoj generaciji su astma i dijebetes bile nepoznate bolesti, a epilepsija retka. Naši problemi su bile infekcije i sportske povrede. Promenjen način života, aerozagađenje, posebno izlaganje buci (danas se ona smatra stresnijim za imuni sistem od aerozagađenja) doveli su do nastanka nekih bolesti za koje mi nismo ni znali kada sam počinjao da se bavim pedijatrijom.
Svi znamo kako izgleda zdravstveni sistem kod nas i to da se on uglavnom bazira i održava na znanju i naporima pojedinaca, entuzijasta.
Naši čitaoci veoma cene Vaše savete, bili oni u vezi sa medicinom ili nekom drugom oblašću. Koji je to recept za vaspitanje i uspostavljanje dobre komunikacije sa decom koji biste mogli da s njima podelite?
Nema nikakvih recepata, to su američki modeli. Ne možete se baviti poslom koji mrzite. Nedavno sam na svom blogu pisao o lečenju molitvama i ampatijom. Lekari koji saosećaju sa svojim pacijentima imaju bolje rezultate lečenja. Naravno da je to veoma emotivno teško i zahteva jaku ličnost, jer tuđe nesreće su „infektivne“, dovode vas u poziciju da procenjujute i sebe i svoju okolinu (što bih ja radio u toj situaciji,šta moji rođaci, da li bih mogao da obezbedim sredstva za lečenje dece?). Mislim da se previše oslanjamo na razum, a premalo na empatiju. Postoje empatijska polja u kojima se ljudi kreći i kao što pas zna šta njegov gospodar oseća, roditlj zna šta treba njegovom detetu. Treba samo da baci sve knjige koje je kupio i da se bavi svojim detetom.
Veoma cenite ulogu žene, majke, u funkcionisanju porodice. Koji su to „zadaci” koje samo majka može da ispuni i šta je to u čemu je otac, ma koliko važan bio, ne može zameniti?
Majka nosi dete u svojoj utrobi, jedan deo njenih nervnih ćelija (po nekim ispitivanjima do 5%) su nervne ćelije deteta koje prelaze u krvotok majke i naseljavaju se u mozgu. Majka i dete su celina, a otac tek treba tu da nađe svoje mesto. To i jeste razlog što je rođenje deteta stres za brak. Dete je prva životna briga majci, otac treba da svoju ulogu prilagodi tome. Mi danas znamo da majka i dete imaju telepatsku vezu, majka zna kada sa detetom nešto nije u redu i kada nema vidljivih znakova bolesti. Imao sam više puta tokom karijere da utvdim da su majke bile u pravu kada su opisivale neke simptome, koje ja nisam primećivao. Uloga oca je u vaspitanju, a najviše će doprineti tako što će pokazati poštovanje prema naporima majke da podigne dete.
Šta je najupečatljivije što pamtite iz perioda odrastanja i načina na koji su Vas podizali Vaši roditelji?
Moja majka i moja baba su bile dve žene koje veoma često citiram i koje sada tek potpuno shvatam. Posebno mi je u sećanju kuća moje babe, podrum u kome sam se igrao pun nekih neobičnih stvari (u podrumu su bile novine pre II svetskog rata, stare novčanice propale države, stare haljine i slike, figurice iz Vrnjačke Banje – jedna figurica lovačkog psa se razbila tokom poplave u Obrenovcu i to mi je bio skoro najteži materijalni gubitak, jer je nenadonkadiv). Najvažniji utisak koji sam uvek imao uz njih dve je da sam zaštićen i siguran, šta god uradio.Mislim da to i mi treba da pružimo našoj deci.
ordinacija.tv Izvor: zelenaucionica.com
Dr Nestorović: ” Najvažnija ti je rodbina, komšija, a mi se svi u Srbiji zakrvimo… “
Pulmolog prof, dr Branimir Nestorović gostujući na tv Prva, govorio je o malo drugačijim stvarima nego ranije.
“Ta takozvana slava nije prijatna u izvesnoj meri, jer remeti strašno privatni život. Javljaju se razni ljudi, postajete meta agresivcima. Moja žena je prestala da izlazi sa mnom, jer nas stalno zaustavljaju. Ja nisam iz te priče, ja sam lekar, želim da ljudima objasnim nešto što ne razumeju iz medicine”, rekao je Nestorović za tv Prvu.
“Pre neki dan sam imao čudnu situaciju. Čovek me je zaustavio i rekao da želi da mi pokloni krevet, jedva sam se odbranio”, kaže on.
Kako kaže, o koronavirusu nema potrebe da se i sada razgovara, jer je “to dosadilo i Bogu i narodu, i ljudi su već zamoreni od toga”
Kao student, imao je i svojih problema pred kraj fakulteta.
“U to vreme, taj socijalizam koji je grozan, davao je studentski kredit. Ako si dobar student ne moraš da vratiš, i ja ukapiram da ću morati da vratim pare koje nemam. I onda se zavučem, pio sam četiri litra koka kole i uveče izlazio u kafanu”, objasnio je.
Govorio je i o velikoj pomoći koju su mu komšije pružile pri izgradnji kuće u Obrenovcu.
“Najvažnija ti je rodbina, komšija, a mi se svi u Srbiji zakrvimo sa komšijama oko tri metra međe ili tako nečega”, kaže on.
U moru priča o koronavirusu, jedna stvar se ipak zaboravlja često – dr Nestorović imao je mnogo učenika od kojih su čak 11 njih danas doktori medicinskih nauka, mnogi su magistri itd.
Osvrnuo se i na dobar odnos sa svojim bivšim pacijentima, kao i na to da ga oni brane od napada na društvenim mrežama, ali da on te napade ne shvata previše ozbiljno.
“Ljudi su počeli da doživljavaju stvari estradno ili politički. Kad su počeli ljudi da me napadaju, onda su počeli pacijenti da mi se javljaju i da mi kažu da me brane. Jedna pacijentkinja mi je rekla da me brani od ‘Tvitera’, a ja sam je pitao ‘Od kog me to Tvitera braniš, takav čovek ne postoji'”, rekao je šaljivo.
ordinacija.tv
Stare sorte kruške: Jagodarka, Žutica, Ječmenka, Lubeničarka, Ovčarka, Karamanka, Takuša, Jeribasma, Arapka, Turšijara
Zaista bi bilo neophodno zbog budućih generacija spasiti od zaborava:
Jagodarka (jagodnjača, majska kruška)
Nekada se gajila na skoro svakom imanju. Naziv je najverovatnije dobila po tome što se bere u vreme dozrevanja jagoda. Danas se može naći samo po koje stablo u okolini Čačka, Požege, Užica i Valjeva. Sazreva krajem maja ili početkom juna, u vreme berbe jagoda, po čemu je i dobila ime. Stablo je bujno, s razgranatom piramidalnom krunom. Dobre je rodnosti i ima sitan, okruglast plod s karakterističnom dugom peteljkom. Pokožica je glatka, sjajna, zelenkastožuta, meso beličasto, meko, polusočno i slatko-nakiselo. Relativno brzo gnjili.
Žutica
Najčešće se može videti u centralnim delovima naše zemlje. Razvija bujno stablo, a sazreva sredinom jula. Plodovi su pravilnog kruškastog oblika, slamastožuti, trpkog, slatko-nakiselog ukusa.
Ječmenka (ječmenac)
Dosta se gaji u okolini Beograda. Ima bujno stablo koje redovno i obilno rađa, a otporna je na bolesti, štetočine, sušu i mraz. Sazreva polovinom juna, u isto vreme kao ječam, pa joj otuda i ime. Plodovi su sitni, limunžuti, slatko-nakiseli, prijatne arome.
Lubeničarka
Ima tamnocrveno meso koje podseća na lubenicu. Sazreva od polovine do kraja avgusta, a rađa dobro i redovno. Plod je srednje krupan, kruškastog oblika. Zelenkastožutu pokožicu prekriva rumenilo sa sunčane strane, a meso je svetlocrveno, sočno, slatko-nakiselo, prijatne arome. Čim počne da prezreva, gnjili i gubi karakterističnu crvenu boju, ali je i tada prijatno za jelo.
Ovčarka
Nepoznatog je porekla. Najčešće se može videti na padinama Goča. Sazreva početkom septembra i može dugo da se čuva. Plodovi su srednje krupni, kruškastog oblika s debelom zelenožutom pokožicom, crvenom sa sunčane strane.
Karamanka
Veoma stara sorta. Do Drugog svetskog rata najviše je gajena u Srbiji, ali danas se viđa retko, uglavnom u starim, zapuštenim voćnjacima. Može doživeti i preko 200 godina. Sazreva u drugoj polovini avgusta, a u običnim skladištima čuva se dve do tri nedelje. Stablo je bujno, razgranato, dok su srednje krupni plodovi malo suženi prema dugoj, tankoj i blago povijenoj peteljci. Pokožica je glatka (masna), u punoj zrelosti slamastožuta, sa sunčane strane svetlocrvena. Sočno, slatko-nakiselo meso je prijatne arome.
Takuša (takiš)
Ima bujno stablo, razgranatu okruglastu i rastresitu krunu. Rađa obilno, a sazreva u drugoj polovini septembra. Okruglast ili okruglasto-pljosnat plod je svetlozelen i malo rumen sa osunčane strane. Meso je bledožuto, sočno, aromatično i osvežavajućeg ukusa, posebno kada ugnjili. Zreli plodovi se čuvaju do tri nedelje, a mogu da se koriste i za turšiju („vodnjika”), rakiju, sušenje, pekmez.
Jeribasma
Poznata je i pod nazivima „vodenac”, „pljuskača”, „vodenjak”, „bljuzgača”, što ukazuje na veliku sočnost. Ima bujno stablo. Dobro rađa, ponekad neredovno, a najbolje rezultate daje na ocednim zemljištima. Plod je srednje krupan do krupan, jajasto-zvonast sa tankom i nežnom, žućkastozelenkastom pokožicom. Peteljka je duga i tanka, meso slatko-nakiselo i veoma sočno, tako da za nju u narodu kažu da se „ne jede, nego pije”. Bere se krajem septembra.
Arapka
Sazreva krajem oktobra ili početkom novembra. Srednje bujno stablo rađa dobro, ali neredovno. Sklona je opadanju plodova pre berbe, pa je treba saditi na položajima zaklonjenim od vetra. Ima veoma krupan, zvonast plod, koji podseća na teg, zbog čega se često naziva i „kantarka”. Pokožica je debela i gruba, prekrivena rđastom prevlakom, dok je meso belo i trpko, kada ugnjili sočno, slatko i blago aromatično.
Turšijara (slanopađa)
Sazreva krajem oktobra. Veoma je bujna i rađa redovno i obilno. Plod je sitan do srednje krupan, pravilnog kruškastog oblika, bogat taninima i pektinima.
Međutim, tu nije kraj. Autohtone sorte krušaka, ali i drugog voća ovde su prisutne vekovima. Bogato narodno predanje pamti sorte koje nose narodna opšteprihvaćena imena, tako da pored gore navedenih imamo još i: sijerak, kaličanka, medunak, jarac, buzdovanka, kačmorka, ovčaruša, takuša, bazva, ajdučica, brašnarka, itd.
ordinacija.tv Izvor: boljazemlja.com
Mimoza: Za jačanje imuniteta, upale grla… (recept)
Osim što je vrlo dekorativna, ova zimzelena biljka čija je kolevka Australija, ima i lekovita svojstva. Kako sadrži tanine, etarsko ulje, palmitinsku i sirćetnu kiselinu, mimoza u vidu čaja jača imunitet, pomaže u zarastаnju rana i dobar je antiseptik.
Mirna lepotica
Mimoza, spada u mirne i skromne lepotice. Oni koji su imali iskustva da je “udome” znaju da ona svoju lepotu pokazuje samo kada je sve oko nje mirno: pri najmanjoj smetnji sklapa listiće, a tek posle 20 minuta ih ponovo otvara.
Mimoza je u mnogim kulturama simbol žene, emancipacije, slobode i osećajnosti. U Italiji, Rusiji i Francuskoj vezuje se za Međunarodni dan žena, pa je tradicija da se damama za taj praznik poklanja buket mimoza. Uz to, mimoze su i simbol besmrtnosti i vaskrsenja, raskoši i moći, ali i poštovanja, pa ako nekom želite da učinite “plezir” , poklonite mu mimozu.
Veoma lekovita
Ova biljka je na istoku – u Burmi, Laosu i na Tajlandu sastojak supa i omleta, a med koji se od nje pravi poseban je delikates. Ne kristališe, a odlikuje se blagom cvetnom aromom i delikatnom teksturom. Oni koji su ga probali tvrde da je i veoma ukusan!
Osim za jačanje imuniteta, grančice žute mimoze se upotrebljavaju za spravljanje čaja koji pomaže kod upale grla i veoma lako se pravi: u 2,5dl ključale vode sipati dve kašičice sitno iseckanih grančica i kuvati na slabijoj temperaturi 30 minuta, pa skloniti i ostaviti 15 do 20 minuta. Procediti i ispirati upaljeno grlo grgoljanjem.
Stidljiva i “pametna”
Vrsta Mimosa pudica koristi se od davnina u ajurvedskoj medicini: pastom od mimoze tretiraju se hemoroidi, mleveni koren zaustavlja krvarenje, a sok od svežeg lista blagotvoran je kod čireva na koži.
Mimoze su generalno u stanju da prilagode svoje ponašanje saznanjima za samo nekoliko sekundi, a mimoza pudica prednjači u tome. Ovo su zaključili naučnici Centra za evolucionu biologiju pri Univerzitetu u Pertu, a vođa tima istraživača dr Monika Gaglijano istakla je da ove biljke nekoliko nedelja pamte ono što su naučile, čak i ako se spoljašnji uslovi promene.
Pretpostavlja se da im ovu veštinu omogućava signalna mreža na bazi kalcijuma, koju sadrže ćelije biljke. Gaglijano je objavila i rad u kojem tvrdi da biljke imaju sposobnost da govore putem zvuka…Stidljive, skromne i – pametne…
Inače, mimoza odivek predstavlja simbol vernosti. Postoji legenda po kojoj je mimoza ovekovečena kao simbol zabranjene, i verne ljubavi dvoje mladih: sirotog ribarevog sina i bogate devojke koja je volela žutu boju. Ostalo je zabeleženo da je mirisno žuto cveće mimoza tada niklo na mestu gde je umro taj ljubavni par…
ordinacija.tv Izvor: Novosti – Bilje i zdravlje
KAKTUS: Lekovita svojstva za bol u zglobovima i otoke nogu i ruku… (recepti)
Stara indijanska plemena u Meksiku, Centralnoj i Južnoj Americi, koristila su kaktuse u razne svrhe: plodovi i meke stabljike ovih neobičnih biljaka služili su im za ishranu, od drvenastih delova pravili su razne predmete, a bile su neizostavne u i obredima koji su se izvodili u čast bogova. Domoroci iz tjh krajeva verovali su u čudesnu moć kaktusa i izrađivali su od njih talismane za zaštitu od bolesti, groma, krađe i raznih drugih nevolja, no ono što je, osim zanimljivog izgleda biljaka, zainteresovalo evropske osvajače jeste njihovo omamljujuće i halucinogeno dejstvo, pa su počeli da ih donose s putovanja.
Prvi pokušaji sadnje kaktusa na Starom kontinentu nisu bili uspešni, ali su se neke vrste s vremenom prilično odomaćile, prevashodno u mediteranskom pojasu. Malo pomalo, ljubitelji egzotičnog bilja otkrivali su tajne njihovog uzgajanja da bi u XIX veku mnogi od njih postali strasni kolekcionari bodljikavog sukulenta i retki primerci plaćali su se suvim zlatom. U dvadesetom veku „kaktusomanija” je doživela punu ekspanziju, pre svega zahvaljujući tome što su cene ovih biljaka znatno opale, pošto su počele da se uzgajaju iz semena, pa uzgajivači više nisu morali da se oslanjaju isključivo na uvoz iz Srednje i Južne Amerike. Danas postoji mnoštvo časopisa namenjenih ljubiteljima kaktusa, ova biljka masovno se gaji u specijalizovanim rasadnicima, a broj kolekcionara i onih koji žele da ga imaju u svom domu iz godine u godinu raste. Razlog za to nije samo egzotična lepota bodljikavog pustinjaka, već i činjenica da se na maloj površini može uzgajati mnoštvo primeraka koji tako grupisani često predstavljaju spektakularan prizor.
Skroman, a zahtevan
Majka priroda obdarila je kaktuse nizom osobina zahvaljujući kojima preživljavaju i tamo gde “normalno” rastinje nikada ne bi opstalo. Njihovo tkivo akumulira vodu i hranljive materije u tolikim količinama da bez vode mogu da prežive mesecima, ponekad godinama. Listove, koji kod normalnih biljaka obavljaju transpiraciju i ispuštaju vodu, kaktusi nemaju ili postoje u vidu tmja (koje štiti biljku od žednih životinja), dok stabljika zadržava vlagu i zadužena je za fotosintezu (sadrži hlorofil pa je zato zelena). Svi uzgajivači i ljubitelji kaktusa slažu se u jednom – koliko god na prvi pogled delovalo jednostavno, održavanje ovih biljaka zahteva dobro poznavanje i striktno poštovanje njihovog prirodnog ritma i specifičnih potreba.
Po obliku, kaktusi se dele na stubaste, sa izduženim, tanjim ili debljim stablom koje se grana pri dnu, često i sa strane (u obliku kandelabra); epifite, s mekanim, padajućim granama, i okrugle, inače najpopularnije među ljubiteljima ovih biljaka, s pravilnom loptastom, ponekad pljosnatom ili formom poput diska; prelazni oblik između stubastih i loptastih jesu cilindrični, valjkasti kaktusi, dok mnoge od ovih vrsta, zbog velikog broja izdanaka, imaju grmolik izgled. Veliki broj njih prekriveni su bodljama, igličastim, čekinjastim, vretenastim ili poput niti, koje očvrsnu tek kada sazru i izgube vodu.
Kako mu izmamiti cvet
Kaktusi cvetaju jednom godišnje, a cvetovi su im zaista nesvakidašnje lepi, jarkih boja i zanimljivih oblika. Nažalost, u toj lepoti uživaćete samo nekoliko dana, a da bi vaš ljubimac uopšte cvetao, morate striktno poštovati pravila koja se odnose na održavanje u periodu mirovanja, što se pre svega odnosi na temperaturu. Dakle, ako želite da izbaci pupoljke, zimi ga ne smete držati u prostoriji s centralnim grejanjem, a kada otopli, obavezno ga iznesite napolje.
Kaktus sadnja i nega
Za početak, kaktusu treba obezbediti adekvatnu zemlju koja se sastoji od podjednake količine peska, gline i komposta od lišća, uz dodatak u vidu kamenčića ili komadića cigle, koji će obezbediti propusnost i bolju drenažu. Posadite ga u plastičnu i keramičku saksiju jer posuda od terakote oduzima korenu vlagu i previše isušuje biljku. Veoma je važno poštovati period mirovanja (u većini slučajeva to je zima, mada mnoge vrste miruju i leti, na tropskim temperaturama), kada biljku ne bi trebalo držati na temperaturi višoj od 5 C, niti je zalivati. Čim počne da formira izdanke, mora se premestiti na svetio i toplo mesto i postepeno započeti zalivanje: u proleće i jesen voda (koja ne sme da bude hladnija od temperature vazduha) dodaje se u proseku na svakih deset, a leti na pet dana, uz češće orošavanje. Postoji još nešto što morate znati o kaktusima: leti, na ekstremnoj vrućini, biljka će napraviti pauzu da bi ograničila potrošnju vode. U ovom periodu zaliva se tek pomalo, ne treba je prihranjivati, mada se đubrenje ne preporučuje ni kada je u punom vegetativnom zamahu ukoliko je posađena u zdravu, rastresitu zemlju.
Ako mislite da je ovaj žilavi pustinjak otporan na štetočine – prevarili ste se. Kaktus još kako može stradati od pošasti kao što su štitasta vaš (skida se sa stabljike vatom natopljenom mešavinom alkohola i vode), a pogotovo opasni crveni pauk, koji se mora tretirati odgovarajućim hemijskim preparatima.
Kombinacija različitih vrsta kaktusa u širokoj posudi sjajan je detalj u enterijeru, da ne govorimo o bodljikavoj „baštici” na polici, prozorskoj dasci ili u nekom svetlom uglu sobe…
Toliko neobičnih oblika i boja, a još kad procvetaju… Akcenti u vidu kaktusa odavno su klasika u dizajniranju enterijera, ali arhitekte i dalje osmišljavaju rešenja koja iznova fasciniraju, i to ne samo pasionirane ljubitelje ovog egzotičnog cveća već sve one kojima je važno da prostor odiše originalnošću i specifičnim šmekom.
Najzanimljivije je to što se kaktusi dobro slažu sa svim stilovima, bilo daje reč o rustičnom, ultramodernom ili klasično uređenom enterijeru. Ako razmišljate o tome da svoj dom osvežite zanimljivim detaljem, kaktusi su idealno rešenje: posudu s atraktivnim bodljikavcima po čijoj ćete površini posuti šarene kamenčiće možete držati na stolu, lepo će izgledati ako ih poredate na policu ili dasku od prozora, a pun pogodak biće i mali, stakleni terarijum u kojem ćete kombinovati atraktivne vrste kaktusa. U kombinaciji sa ostalim cvećem delovaće fenomenalno i na terasi, ali vodite računa o tome da ove ljupke biljke ne podnose hladnoću.
Lekovita svojstva kaktusa
Svaki list kaktusa krije lekovitu snagu i zaštitu od mnogih bolesti:
BOL I “LOMLjENjE” U ZGLOBOVIMA
Jedan list kaktusa (lat. Cactus opuntia ) srednje veličine oslobodite bodlji makazama, a zatim ga isitnite i prelijte čašom votke. Ostavite to da odstoji 15 dana na tamnom mestu, na sobnoj temperaturi, pa procedite. Pred spavanje ovim odvarom istrljajte bolna mesta, a onda ih dobro utoplite. Ponavljajte to svakog dana dok vam se stanje ne poboljša.
OTOCI NOGU I RUKU
Očistite list od bodlji i isitnite ga u kašu. Pre spavanja, time dva minuta trljajte oteklo mesto. Zatim kašu ravnomerno rasporedite po površini celog tela, prekrijte pnajlon kesom i utoplite šalom. Kura traje do deset dana.
PRIŠTEVI I RANE NA KOŽI
Uklonite bodlje i kožicu s kaktusovog lista. Meki deo lista prislonite uz prišt ili ranu i pričvrstite ga zavojem. Pustite da deluje sat do dva. Činite to jednom dnevno, pet-šest dana uzastopno.
BRONHITIS
Trećinu šolje napunite mekim delom kaktusa, a zatim to prelijte ključalom vodom. Dinstajte na slaboj vatri 15 minuta. Procedite i odmah dospite ključalu vode do nivoa pune čaše. Uzimajte po dve kašičice četiri puta dnevno, pre jela, dok vam se stanje ne poboljša.
PROSTATITIS
Napravite odvar na isti način. Za prevenciju i lečenje – mesec dana pijte po 50 ml triput dnevno, posle jela. Ponovite kuru posle dve-tri nedelje.
KONTRAINDIKACIJE: trudnoća, laktacija, hemoroidi, cistitis. Takođe, individualna nepodnošljivost (simptomi: crvene mrlje koje se pojave na telu u roku od pola sata, glavobolja, mučnina, povraćanje…). U tom slučaju – lečenje treba prekinuti.
ordinacija.tv Izvor: cajeviza.net; ruskidoktor.rs
Kakav vam je “pušteni golub” takvo vam je zdravlje !?
Puštanje gasova je tema o kojoj se nerado govori u društvu, a poželjno je da se to radi u strogoj privatnosti. No, ako ne znate ništa o ovoj temi, nećete znati da prepoznate ni da li vam nešto fali.
Sigurni smo da ste se barem nekad u životu zapitali zašto svi mi imamo tu gnusnu potrebu da, s vremena na vrijeme, voljno ili nevoljno – “pustimo goluba”, odnosno, da prdnemo.
Zato, donosimo vam sve važne činjenice o ovoj prirodnoj fiziološkoj potrebi.
Zašto nastaje prdež?
Nemojte da vas je sramota, jer svako prdi. Svašta može da uzrokuje pojavu gasova, bilo da ste nešto pojeli, bilo da ste se nagutali vazduha.
Od koje hrane se prdi?
Glavni krivci su pasulj, sočivo, suhe šljive, jabuke, kupus, brokoli i suho grožđe. Ugljeni hidrati, kao što su pšenica, tjestenina, krompir, također proizvode gasove.
Zašto prdež smrdi?
Sigurno se i vama desilo da ste negdje u društvu ispustili jedan kratak prdež, tiho i nečujno, ali vas je odao neprijatan miris. Pojedine namirnice mijenjaju aromu vaših gasova. Ako jedete brokoli, budite sigurni da će nakon par sati vaša okolina zamirisati ne baš zamamnim parfemo “eau the broccoli”.
Da li je prdjeti zdravo?
Gasovi su samo nusprodukti varenja hranljivih materija. Štaviše, što se neko pravilnije hrani, veća je šansa da će češće prduckati, pošto u sebe unosi povrće i mahunarke, namirnice koje imaju visoku hranljivu vrijednost.
Koliko prdeža je normalno?
Čini se da muškarci malo češće ispuštaju goluba nego žene. Ili će barem oni to priznati. Prema jednoj studiji, muškarci kažu da dnevno prdnu 14 do 25 puta, ne zamarajući se previše glasnoćom i trajanjem. Žene to obavljaju mnogo diskretnije, pa sebi dozvole tek ponekog “tihomira” 7 do 12 puta na dan, a mnoge će reći da to uopšte ne rade. Ipak, istina se ne može sakriti, a ona glasi – svi prde, manje-više isto.
Šta ako prdež BAŠ smrdi?
Svakom se desi da pojede nešto od čega ima gasove vrlo neprijatnog mirisa. Međutim, ako vam se isuviše često dešava da prdež jako smrdi, i to bez obzira na hranu koju ste pojeli, ne bi bilo loše da posjetite ljekara. Možda imate neki zdravstveni problem, kao što je intolerancija na neke namirnice, sindrom iritabilnog crijeva (IBS), celijačnu bolest, intoleranciju na laktozu ili ste alergični na pšenični gluten. Ponekad problem može da predstavlja zatvor.
Da li je eksplozivni prdež opasan?
To što ponekad osjetite potrebu da se baš pošteno i bučno isprdite, ne bi trebalo da predstavlja nikakav razlog za brigu. Uglavnom su u pitanju nagomilani gasovi, koji zbog nagomilanog pritiska, ispuštaju sve te užasne zvukove.
ordinacija.tv
Dr Nestorović: Pet minuta smeha rešava skoro sve probleme
Dan ne počinjite čitanjem vesti, preporučuje dr Nestorović, jer su one katastrofične uglavnom.
On navodi da je dokazano da su depresivne osobe, one koje se ne raduju životu i koje nemaju druge ljude oko sebe mnogo sklonije obolevanju od malignih bolesti.
„Izučavana je pre nekoliko godina jedna grupa žena koje su imale karcinom dojke. Jedne su išle na meditaciju i jogu, druge su bile depresivne i sedele kod kuće i pile lekove za smirenje – pet godina je bila razlika između ove dve grupe. Znači pet godina su duže živele žene koje su bile aktivne koje su se mentalno borile protiv svoje bolesti.”Pozitivno razmišljanje i kreativnost stimulišu imunitet i smanjuju učestalost
bolesti.
„Čovek mora da se smeje, smeh je suština našeg života. Posle pet minuta zdravog smeha nemate skoro nikakve probleme.
Prema nekim anketama altruisti, ljudi koji čine drugima imaju značajno bolje zdravlje, a pogotovo ljudi koji osećaju zahvalnost za ono što imaju u životu.”
ordinacija.tv Izvor:linktv.rs
Dr Nestorović o tome kako je sam sebi izlečio hipertenziju: Sada mi je pritisak 125/80
U velikoj ispovesti pred tv kamerama u emisiji “Govornica” prof. dr Nestorović je govorio o porodici, siromaštvu, srpskom zdravstvu…
“Ima dosta konvecionalnih lekara kojima se ne sviđa ono što ja govorim”, kaže on.
O porodici, bogatstvu i siromaštvu
“Moja majka je imala urođenu srčanu manu, od koje je kasnije i umrla… Kada je rodila mog starijeg brata, sledeći put su joj rekli da ne može u Obrenovcu da se porodi… I onda sam se ja rodio u Beogradu u Višegradskoj.
Moja baba koja je bila spiritus movens naše porodice je došla iz Like sa zavežljajem na leđima. I pošto je bila veoma sposobna uspela je da za 30 godina napravi imperiju.
I danas se u Obrenovcu to zove Lekino sokače. Tu su moji imali vunovlačaru, krojačku radionicu, prodavnicu, 40 šegrta, kuće. Bili su jako bogata porodica. Moja baba je živela skromno do kraja života iako su imali pare. Onda je došao Drugi svetski rat posle koga im je sve oduzeto.
Moja porodica je bila na ozbiljnom nišanu za istrebljenje. Moj ujak pokojni je bio već viđen za Sremski front. E moja baba je namestila da moja majka upozna mog oca. Moj otac je bio šef Saveza komunista za valjevski srez. U to vreme je Obrenovac pripadao Valjevu.
On je bio veliki partijac.
Kada je on upoznao moju majku i kada se zaljubio u nju otklonjena je bila opasnost za eksterminaciju. Godinu dana je partijski aktiv odlučivao da li on može da se oženi sa njom ili ne. I kad se oženio sa njom morao je da abdicira sa mesta funckionera. Ali baba je spasla porodicu.
Porodica posle rata je postala siromašna. Bilo je da se jede i obuče. U to vreme niko nije imao Bog zna šta, pa ni mi. Ali sve što je baka stvorila je nacionalizovalo. Ostala je kuća gde sam ja sad koju je kupio moj deda za rezervnu varijantu.
Ja sam prilično rascepljena ličnost. Moja majka je bila građanska opcija a otac je bio do kraja komunista. Pravi iskreni komunista. Umirao je u bolnici i kaže mi – Idi plati članarinu, nisam je platio za dva meseca, buniće se ovi. Staljina je obožavao ali nije smeo da priča o tome.
Baba je mrzela Tita. Kad je on umro baba je rekla – “Sad sam izvršila svoj životni zadatak da nadživim onog skota”. Ona je umrla sa 89 godina. Nije bila bolesna, jednostavno je odlučila da umre. Legla je u krevet i rekla – Dosta. I nije više htela da jede… Imala je 30 kilograma kada je umrla. Tad sam video da čovek može da umre zato što je odlučio da umre.
Otac je bio strastveni pušač, pušio je tri pakle dnevno. Dobio je rak usne duplje i umro je od velikim mukama. I od tad ja vodim tu kampanju protiv duvana, ali ide slabo… Znate kad pričamo o drogama, najstrašnija droga je duvan. To je najstrašniji otrov koji postoji. Njegova zavisnost je na nivou kokaina. Duvan, a o tome se malo priča, oštećuje kod žene jajne ćelije i to su promene koje se prenose na sledeće generacije. Ako je baba bila stastan pušač, unuka će imati sve bolesti koje imaju pušači iako nikad nije pušila.
Kada je moj otac umro mi smo ostali bez prihoda. Desilo se nešto u penzionom fondu, oni su zagubili neke papire. On je imao 44 godine radnog staža kada je umro. Bio je trgovac i imao je baš težak život. Rano je počeo da radi, sa svega 14 godina.
I kad je on umro majka i ja smo 7 meseci bili bez novca. Snalazili smo se, pozajmljivali…
Meni je to tada to izgledalo kao smak sveta ali sada kad gledam ito je imalo neku pozitivnu stranu. Nisam imao kaput pa sam samo u sakou po zimi dolazio na fakultet. E kako je na Medicinskom fakultetu bilo studenata sa parama oni mi kažu:
– Pa gde ti je sako?
– Ma, pravi šmekeri idu samo u skaou, odgovorim im tada.
Onda shvatite da možete da se oslonite samo na sebe i par najodanijih prijatelja. Bila je to prilično dobra lekcija u mom životu.
Radio sam dve tri godine kao građevinski radnik. Radio sam uglavnom na mešalici. Najbolji posao je bio kada smo se ja i moj kum ubacili jedne godine da pomaže mo u kampanji prskanja gubara. Mi smo razmućivali one otrove. Bila je jako dobra plata.
Mislim da sam tad upoznao Srbiju i kako žive obični ljudi. Srbi su solidaran narod ali nas otuđuju.
Na ivici smrti
Pre dvadesetak godina sam se loše osećao. Sve mi je kao bilo dobro, ali sam se loše osećao. I onda su počeli da me leče razni doktori, sve moji prijatelji, vrhunski lekari. Ali vidim da ću da umrem i da to lečenje ne mogu da preživim. Počinjem da padam u nesvest, dobijam krize niskog pritiska.
To je kulminiralo jednog dana kada sam u toku vožnje izgubio svest. Srećom uspeo sam da skrenem na trotoar i tu sam se onesvestio. Došla je Hitna pomoć, moja žena… I Izmerili su mi pritisak koji je bio 55 sa 30. A pio sam lekove za krvni pritisak. I video sam da ovo ne vodi dalje ničemu.
Počeo sam da se bavim malo više krvnim pritiskom. Onda sam došao do knjige jednog ozbiljnog nemačkog kardiologa i video da je problem u tome što kad lečite nekoga ko ima stresnu hipertenziju, a to sam ja imao, vi pijete lekove i onda imate nizak pritisak. A taj nizak je opasniji jer se tada ljudi šlogiraju jer nema kiseonika u organizmu.
E onda sam čitao jednog Rusa čije objašnjenje deluje toliko glupo da je bilo potpuno jasno da je tačno. On je rekao – Kako stariš dolazi do okoštavanja kičme, to pritiska krvne sudove koji idu u mozak i kako manje krvi dolazi u mozak, onda mozak emituje signale i povećava krvni pritisak da bi dobio više krvi. I tamo piše da treba raditi vežbe za kičmu.
I ja sam pošto sam inače i imao problema sa kičmom počeo da radim vežbe… I sada imam 125 sa 80.
ordinacija.tv izvor: novosti.rs