Ako želite da gajite baštu na organski način, pesticide zamenite sodom bikarbonom.  Donosimo vam savete koje možete iskoristiti tokom baštovanskih meseci koji prethode:

Soda bikarbona za vinovu lozu i grožđe

Ako imate vinovu lozu ne zaboravite da je prskate rastvorom sode bikarbone:

75 grama sode bikarbone promešajte sa 10 litara vode.

Isprskajte grožđe tokom zrenja i sprečite suvu trulež, ali možete i da povećate šećer u bobicama.

Isti rastvor može da se koristi za prskanje stabala raznog voća i da se ovim spreči pojava gusenica na lišću.

Soda je broj jedan u borbi protiv pepelnice:

KRASTAVCI: Za preventivno prskanje krastavaca koristi se 1 čajna kašičica sode u 1 l vode. Sprečićete listove da požute.

KUPUS: Istim rastvorom možete da posipate kupus protiv gusenica i bubica. Isto tako možete da napravite rastvor od 9 kašika jabukovog sirćeta i 1 litre vode. Ovim rastvorom isprskajte kupus i bubica neće biti.

RIBIZLE: Ribizle isprskajte sa: 1 supenom kašikom sode bikarbone, 1 aspirinom, 1 kašikom deterdženta za pranje suđa, 1 kašika biljnog ulja i 4,5 litara vode.

Da biste privukli pčele na grm ribizle, isprskajte je medenom vodom: u litar vode rastvorite 1 kašiku meda. Ovo će privući oprašivače i vaše ribizle će imati bogat plod.

JAGODE: U 10 litara vode (obavezna je plastična kanta) kapnite 15 kapi joda i mešajte drvenom kašikom da se jod dobro rastvori u vodi. Nakon obilnog zalivanja jagoda, ili posle kiše, pored svake jagode pospite i malo ovog rastvora. Posle možete da razmišljate o tome da presadite jagode na drugo mesto. I dobro vodite računa da ne premašite dozu joda, uprotivnom možete da spržite koren jagode.

izvor: stil.kurir.rs

Zvezda britanskog televizijskog šoua “Hollyoaks” Ebi Filips (28) saopštila je na Instagramu da boluje od raka štitne žlezde, kao i da su je lekari na prvom pregledu uveravali da ne brine jer je mlada. Nažalost, na drugom pregledu joj je dijagnostikovana maligna bolest.

Signal za Ebi Filips koja je na Instagramu objavila vest da ima rak štitne žlezde, bile su dve kvržice na vratu, a čim ih je primetila, potražila je lekarsku pomoć. Iako joj je doktor rekao da je verovatno u pitanju nešto bezazleno- posledica prehlade ili znak da se “njen organizam bori sa nečim”, i to prvenstveno zbog njenih godina, potražila je drugo stručno mišljenje. I dobro da je uradila tako jer ju je drugi lekar hitno uputio na snimanje i biopsiju.

Na Instagramu je napisala da se fotografisala pre pregleda, nadajući se da se zaista radi o nečem bezopasnom. “Izgledam smešno u ovoj odeći, a treba da idem na koncert”, razmišljala je u bolnici.

Ebi je prošlog meseca saznala da boluje od kancera, zakazana joj je hitna operacija i zračenje.

“Nikada nisam ni pomišljala da će mi neko reći da imam rak u 28. godini. Nikada ne razmišljaš da ti se može desiti tako nešto”, otkrila je Ebi da je i ona isto razmišljala kao i lekar opšte prakse koje se prvo obratila za savet.

Napisala je na Instagramu da svi koji primete promene na vratu, odmah potraže pomoć specijaliste i da insistiraju na testiranju jer je rana dijagnoza, kao i kod svih bolesti, ključna za lečenje i oporavak.

Ebi Filip uskoro očekuje operacija.

Šta treba da znate o raku štitne žlezde?

Postoji više oblika kancera štitne žlezde. Papilarni karcinom čini 60 do 70 procenata svih karcinoma štitne zlezde. Javlja se uglavnom kod žena koje obelevaju dva do tri puta češće nego muškarci. Pored toga, češći je u mlađem dobu.

Sledi folikularni karcinom koji čini oko 15 odsto karcinoma štitne zlezde, a češći je kod starijih osoba i u muškaraca. Maligniji je od prvog oblika.

Anaplastični karcinom predstavlja 10 procenata ili manje svih karcinoma ove zlezde. U najvećem broju slučajeva javlja se kod starijih osoba. Zabeleženo je da od njega češće oboljevaju muškarci.

Treba pomenuti i medularni karcinom koji se može javiti pojedinačno, najčešće na jednoj strani ili se pak može nasleđivati kada se pojavljuje sa obe strane žlezde.

Važno je reći da je stopa izlečenja kod mlađih osoba sa malim papilarnim tumorom izuzetno visoka jer su udaljene metastaze veoma retke.

Uopšteno, karcinom štitne žlezde se najčešće javlja između 30. i 60. godine života, tri puta češće kod žena, mada se može javiti u bilo kom životnom dobu.

Šta može da ukaže na rak? Problemi sa gutanjem, promuklost, bol u grlu koji dugo traje, opipljive limfne žlezde na vratu, bolovi u vratu koji se šire prema uhu i izrasline na žlezdi koje rastu, sve su to mogući simptomi kancera štitne žlezde. Ukoliko se radi o velikom tumoru, može doći do problema sa disanjem.

Među faktorima rizika izdvajaju se izloženost zračenju u detinjstvu i genetska predispozicija.

Lečenje se sastoji od zračenja radioaktivnim jodom i hiruškog otklanjanja štitne žlezde i limfnih čvorova nakon čega se primenjuje hormonska terapija kojom se sprečava lučenje tireotropnog hormona iz hipofize, sa ciljem da se smanji ponovni rast karcinoma.

Statistika kaže da su pacijenti kojima je uklonjena štitna žlezda u celosti i koji su odlazili na zračne terapije jodom, izloženi izuzetno malom riziku od recidiva (dva odsto).

Ukoliko se tumor otkrije na vreme i adekvatno leče, stopa izlečenja je visoka. U našoj zemlji se godišnje otkrije četiri do pet slučajeva na 100.000 ljudi.

izvor: zena.blic.rs

Ukrasni luk (rod Allium) pripada vrsti bilja koja s lakoćom uspeva, ali nažalost,, nije popularan  kod nas. Cvet ukrasnog luka se sastoji od brojnih sitnih zvezdastih cvetova koji se javljaju u junu i julu, piše Living.hr.

Osim impresivne glave cveta, ukrasni luk takođe osvaja svojim dugačkim zelenim ukrasnim listovima koji će zablistati i biti kruna vašeg uređenja dvorišta.

Rod allium obuhvata oko 500 vrsta: reč je o paleti divno cvetajućeg lukovičastog bilja, među kojem se ističe Allium giganteum kao jedna je od najvećih vrsta ukrasnih lukova. Može narasti od 80 cm pa sve do dva metra u visinu!

Veliki plavozeleni listovi ove biljke niču u proleće, ali do cvetanja većim delom uvenu.

Među popularnijim vrstama je i Allium Millennium, kojeg krase ružičasti loptasti cvetovi. Oni su nešto niži od giganteuma: doseđu između 60 i 120 cm.

Ako ste pomislili da zbog imena ima nekakve veze s „običnim“ lukom, prevarili ste se. Ukrasni je luk divnog, slatkog mirisa, a cvetovi mogu biti bele, plave, ljubičaste, ružičaste i žute boje.

Lukovice sadite u jesen, pre nego što se tlo smrzne. Kako vole sunce, posadite ih na južnoj strani dvorišta ili tamo gde je uglavnom sunčano i to na 20 cm dubine. Potrebno je dodati đubrivo prilikom sadnje kao i jednom godišnje, u proleće. Tlo neka bude dobro drenirano, a kako se radi o višegodišnjoj biljci, ostavite je na miru i sama će se raširiti u dvorištu.

Želite li da znate kako izgleda recept za cicvaru po proslavljenom kuvaru Stevi Karapandži?

Cisvara je karakteristično crnogorsko jelo, ona je kalorična ali ukusna i zdrava. Treba je davati deci što češće, posebno dok rastu ili ako se bave sportom.

“Cicvara je vrsta hrane i sastavni je dio srpske, crnogorske, krajiške i istočnohercegovačke kuhinje. Sprema se od žutog ili bijelog kukuruznog brašna sa dodatkom kajmaka (skorupa). Pri pripremanju mora se paziti da istopljeni kajmak pluta po površini. Jelo je nastalo na Durmitoru.

Servira se u tanjirima. Konzumira se kašikom. Po želji se preliva medom. Kao prilog se služi krompir i hljeb.

Rado se stavlja pred goste (u Crnoj Gori uz pred njim nasečen svinjski pršut, predstavlja najveću moguću čast za onoga pred koga se stavlja).”

Recept za cicvaru sastojci

– 1 l vode

– 500 g kukuruznog brašna oko 250 g kajmaka ili mladog kravljeg sira

– 2-3 kašike svinjske masti

– 2-3 jaja

– so

 Kako se pravi Cicvara na kajmaku

1. Stavimo vodu da provri, dodamo so, mast i uz brzo mešanje (da se ne bi stvorile grudvice) dodajemo kukuruzno brašno.

2. Dodamo još i kajmak ili mladi kravlji sir, može i oba, te nastavimo sa mešanjem.

3. Kada se mast podigne na površinu, smesu kašikom odvajamo sa dna posude.

4. Probamo i po želji dosolimo.

5. Sklonimo sa vatre, dodamo jaja i izmešamo.

6. Zatim smesu vratimo na vatru i mešamo još 2-3 minuta.

7. Poslužimo sa kajmakom, mladim sirom ili kiselim mlekom.

Postoji još jedan odličan recept za cicvaru koji možete pogledati na linku ovde.

 Stevo Karapandža

Izvor:.bastabalkana.com

Ove biljke gotovo je nemoguće ubiti, pa su idealne i za one koji nisu baš najveštiji sa cvećem. Za razliku od sobnih biljaka, kojima u unutrašnjem prostoru možete obezbediti prilagođenu negu u obliku kontrolisane temperature, količine vode i sunčeve svetlosti, spoljne biljke u znatno većoj meri su izložene svom okruženju, a njihove potrebe često su zanemarene. To je posebno izražene ako su posađene u duboke i dugačke posude ili zabačene delove dvorišta. Srećom, postoji više sorti koje bez problema mogu mogu da podnesu teže uslove i prežive kada koji put zaboraviti da ih zalijete.

Ako niste baš vešti ove izdržljive sorte je skoro nemoguće ubiti, i kao stvorene su za vas.

Vlašac

Verovali ili ne, vlašac, jestiva trajnica, otporan je u većini područja. U hladnijim klimatskim uslovima možete ih podrezati i preživeće teže vremenske uslove i ponovo izrasti u proleće. U mestima gde je toplo tokom cele godine, to su biljke savršene za ciklus rezanja i rasta; možete ga kontinuirano brati, a on će nastaviti da raste. Ali, prilikom sečenja svakako vodite računa da ne režete više od jedne trećine biljke odjednom, a zauzvrat vlašac će rasti bez problema narednih nekoliko godina, piše Tportal.hr.

Žednjak

Ako volite jednostavnu lepotu sukulenata, ali želite ipak malo više boje, sa žednjakom je nemoguće pogrešiti. Ova trajnica može da podnese skoro sve što joj priroda priredi, od delimične sene do punog sunca i lošeg tla, a može da uspeva i na teškom peskovitom tlu koje većina biljaka mrzi.

Iglica (Geranium)

Još jedna izdržljiva biljka s bujnim zelenim lišćem i cvećem blistavih nijansi. Ova biljka jednako je popularna i kao sobna i kao spoljna biljka, ali treba imati na umu da vrste koje uspevaju unutra možda neće preživeti na otvorenom zbog nemogućnosti kontrole količine svetlosti, senke i fluktuacija u vodi i temperaturi. Ali, jednom kada je posadite spolja na mestu koje joj odgovara, možete skoro i da zaboravite na nju, osim kada želite da uživate u prelepom prizoru. Iglice će biti srećne napolju na mestu koje uključuje vlažno tlo i nekoliko sati sunčeve svetlosti  dnevno.

Začinsko bilje

Prema rečima stručnjaka, začinske biljke koje često koristimo prilikom kuvanja, zasađeno u vrtu zapravo je vrlo izazovno za ubijanje. Ako ste u potrazi za biljkama koje mogu izdržati različite promene, kako promenu vremenskih uslova tako i godišnjih doba, odlučite se za neku od ‘drvenastijih’ sorti. To uključuje žalfiju, ruzmarin i majčinu dušicu, a to su sve biljke koje se orezuju i ponovno rastu same. Naravno, ne treba zaboraviti i na lavandu koja se može poprilično raširiti po vrtu, a druge jestive biljke koje su posebno otporne su menta, halapenjos i kelj,

Agava

Ako ste dovoljno srećni da živite negde gde uspeva agava, naime, ove biljke preferiraju vruća, sušna područja, tada posadite ovu biljku koju je gotovo nemoguće ubiti. Najbolje uspeva na slabom zemljištu i u kamenjarima. Polako, ali sigurno raste, a životni vek joj je oko 25 godina. Može izdržati niske temperature oko nule, a u kontinentalnom području ipak bi je trebalo zaštiti od hladnoće.

izvor: stil.kurir.rs

Jednog jutra prošlog decembra probudila sam se rano kako bih slušala sudski proces koji bi mogao da oduzme reproduktivna prava ženama. Nedelju za nedeljom slušala sam advokate i političare kako naizmenično pričaju o problemima koji ih se ne tiču i koji su za njih stvari koje se dešavaju tamo negde, nekim dalekim ljudima. Meni nije tako. Ja sedim na kauču i razmišljam o devojčici koju sam srela u ordinaciji iza paravana pre mnogo godina.

Nazvaćemo je Sofija.

Bila je moj pacijent. Imala je 11 godina.

Upoznala sam je tokom prve godine moje kliničke prakse kada sam se i dalje bavila najosnovnijim slučajevima. Mama je dovela Sofiju zbog bolova u stomaku. Kada sam postavila standardno pitanje o tome da li je počela da dobija cikluse majka je rekla da jeste ali da su oni prestali. Rekla sam joj uobičajeno – dešava se da dok se ciklus ne ustali kod devojčica on ume da varira i da to nije neobično. Mama je onda izašla iz ordinacije, ostala sam sama sa detetom.

Govorila je malo, a i kada bi govorila bila je tiha. Ništa neobično za dete u pubertetu koje mora da odgovara na neprijatna pitanja. Kleštima sam joj izvlačila odgovore, nije me gledala u oči. Dok sam izlazila iz ordinacije setila sam se reči mog mentora iz Urgnentog: Uvek postoji neki pacer kojeg mrzi da odradi test na trudnoću. Ne budite taj pacer”.

I istina je. Mnogi mladi lekari uredno naruče krvnu sliku, ultrazvuk, razna snimanja a preskoče najjeftiniji mogući test – test na trudnoću. Em što je trudnoća nekada odgovor na problem koji muči pacijenta a da ne zna, em što su neki testovi koje naručuješ opasni za trudnice. Dakle, nemoj biti pacer koji preskoči testiranje na trudnoću. Naručila sam.

Nešto kasnije do mene je bukvalno dotrčala medicinska sestra u panici i dodala mi pozitivan test na trudnoću. “Uradi još jedan”, rekla sam joj otvorenih usta. Uradila je drugi. Pozitivan. “Uradite treći put”, ispljunula sam maltene kako bih sebi kupila vreme da se saberem. Nadala sam se čudu. Nadala sam se da će se treći test promeniti. Čuda nije bilo. Imala sam pacijentkinju od 11 godina koja se žalila na bol u stomaku. Dete je bilo trudno.

Pozvala sam Sofijinu mamu u sobicu pored ordinacije. Rekla sam joj da sedne. Rekla sam joj da smo uradili test na trudnoću njenoj ćerki i da je test pozitivan. Nije razumela.

Morala sam da ponovim na nekoliko različitih načina istu informaciju – vaša mala Sofija je trudna. Šok, suze, telefonski poziv. Uskoro je došao zadihani otac, naš bolnički sveštenik i napokon policija. Gledala sam njih tako odrasle kako se mole i plaču i podsetila sam sebe da raditi ovaj posao nekada znači prisustvovati najgorim trenucima nečijeg života.

Pokušavala sam najbolje što sam umela da izmamim istinu iz Sofije o tome šta joj se desilo. Sedela sam pored nje držeći otvoren veliki anatomski atlas u rukama. Ništa nije rekla. Bilo mi je drago što je uz mene bila policajka koju smo morali da pozovemo. Ona je i uspela da sazna od Sofije koji član porodice joj je učinio to neopisivo užasno delo. Policija je odmah otišla da ga uhapsi. Bio je to njihov rođak i u tom trenutku bio je u crkvi. Čovek je pevao u horu.

U tom košmaru koji se dešavao ispred mene sećam se šta me održalo. Fokus. Moj posao je da zaštitim pacijenta, moj posao je da Sofija iz ove traume izađe sa što je moguće manjom ranom. To je značilo i okončanje te trudnoće. Nije uopšte bilo pitanje da li je Sofijin život bitan i da li treba da je primoramo da se nakon silovanja porodi u 11-toj godini.

Trudnoća je okončana. Dete je poslato kući da proba, koliko god može opet da bude dete.

Stalno razmišljam o Sofiji dok slušam kako se političari prepucavaju o abortusu

Razmišljam kako izgovaraju “abortus je zabranjen osim kada je ugrožen život majke”. A šta znači “kada je ugrožen život majke?” Izbor koji smo mi napravili i bio je jer je život jedanaestogodišnjeg deteta bio ugrožen, ali ne baš kako su to političari zamislili.

Iako je verovatno lakše da se svi složimo da dete od 11 godina koje je silovano ne treba da bude naterano da bude majke istina je da niko i nigde ni pod kojim okolnostima ne bi trebalo da bude nateran da rodi na silu. Porođaj na silu ne bi smeo da bude stvarnost.

Sofija sada ima oko dvadeset godina. Pitam se da li joj je bolje, kako se nosi sa onim što joj se desilo. Da li je upisala fakultet? Da li je ikad posle toga uspela da ima dečka i da mu veruje? Da li ima dete, da li ga planira ovog puta pod svojim uslovima? Znam danas, kao što sam znala i tada dok sam gledala njeno široko detinje lice da je odluka da se njena trudnoća okonča bila odluka koja je urađena da se spase život majke, majke koja to nije trebalo ni da bude.

Sećam se koliko je tih dana sobica u kojoj smo sedele Sofija, policajka, još jedan policajac, bolnički sveštenik, njeni roditelji i ja bila pretrpana i uska. Sećam se koliko smo mi tako veliki bili zgurani oko nje tako male i koliko je ta jedna neizrečena stvar istisla vazduh iz male prostorije. Nije u toj sobi više bilo mesta za političare koji skupljaju poene koristeći decu kao rekvizite, niti je bilo mesta za sudije koji se tobože skandalizuju kako nekome trudnoća može da bude breme. Nije bilo mesta za nepotrebne, beskorisne ljude u tako intimnom trenutku. Naša soba u klinici uvek će biti premala osim za nas koji smo tu da pomognemo i naše pacijente koji su tu došli po pomoć.

Naš posao je da se borimo za taj sveti prostor, da se borimo da u njega ne uđu cinični političari sa njihovim tabelama i bankovnim računima. Nikada nisu bili pozvani i nećemo sedeti i čekati da razvale vrata i uđu.

U potpisu, doktorka DIpti S. Barot, lekar opšte prakse, oblast San Franciska za Hafington post

izvor:.blic.rs

Patrijarh Pavle mnogim svojim mudrim izrekama ostao je upamćen u narodu. Mudrosti koje je dobronamerno širio svima i danas se prepričavaju i oplemenjuju dušu.

Kada se ljudi nađu u teškom razdobolju života, obično im ovakve izreke pomognu da nastave dalje i predstavljaju slamku spasa za svakog vernika. Patrijarh je govorio da je potrebno moliti se ne samo kada se osećamo raspoloženi za molitvu nego i kada nemamo težnje, ni naklonosti za molitvu, kada nas lenjost, san, zaborav i ostalo udaljuju od molitve.

– Molitva je uzdizanje uma i srca Bogu. Njome čovek uzleće u horove anđela i postaje učesnik njihovog blaženstva. Molitva je tamjan najprijatniji Bogu, najsigurniji most za prelaz preko iskušenja talasa života, neoboriva stena svih koji veruju, mirno pristanište, božanska odeća, koja oblači dušu velikom dobrotom i lepotom.

Molitva je mati svih dobrih dela, čuvarka čistote tela, pečat devojaštva, sigurna ograda protiv svih lukavstava večitog neprijatelja našeg – đavola.

Goni neprijatelje imenom Hristovim, jer jačeg od ovog sredstva nema ni na nebu, ni na zemlji. Molitva je prosvećenje uma, sekira očajanju, razbijanje tuge, rađanje nade, ublažavanje gneva, zastupnica svih kojima se sudi, radost onih koji su u tamnici, spasenje onima koji ginu – govorio je patrijarh Pavle.

Prema njegovim rečima noć je najprikladnija za usamljenu molitvu, jer je ona tada dvostruko snažnija.

– Tada se sve stišava, umiruje, a molitva koja se uznosi Bogu u noćnoj tišini, iz dubine srca, biva uslišena i na dušu se spušta dvostruka blagodat božja. Za vreme takve molitve svezlobni vrag sa naročito velikom silom ustaje i udara u bogomoljce mnogim iskušavanjem, strahom i napastima, no tada se i blagodat božja umnožava radi duhovne pomoći.

Ono što je isto bitno jeste da je mnogo da se molitve čitaju iz molitvenika nego da se govore napamet. Govorio je da se valja moliti tiho, s dubokim, ali nečujnim uzdasima, oborene glave zemlji, smireno, a s vremena na vreme baciti pogled na svete ikone, kao oni koji se stvarno osećaju grešni pred Bogom.

Izvor: kurir.rs