Jusef Al-Karbuš bio je prevremeno rođena beba i dobio je kontaminiranu seriju totalne parenteralne ishrane, nakon čega je tragično preminuo sa samo devet dana po rođenju, saopštio je sud. Umro je od sepse nakon što mu je ubrizgana kontaminirana tečnost.

Nažalost, bio je jedan od troje novorođenčadi koji su umrli i jedan od 19 beba u devet bolnica širom Engleske koje su se razbolele, prenosi “Mirror”.

Pošto nisu bili u stanju da se hrane, svim mališanima je TPN ubrizgan direktno u krvotok između 27. maja i 2. juna 2014. godine.

– Tužilaštvo je veoma čvrsto u stavu da je Jusefova smrt rezultat načina na koji je ova kompanija obavljala proizvodnu aktivnost, a posebno nedostatka procene rizika – rekao je tužilac Mark Hejvud.

Jusuf i njegov brat blizanac Abdulilah rođeni su hitnim carskim rezom u bolnici “Sent Tomas” u centru Londona u 32. nedelji trudnoće u maju 2014. Dok su bili na intenzivnoj nezi, oboje su hranjeni intravenozno, ali dok Abdulilah nije bio pogođen, Jusef je preminuo 1. juna 2014. Tameria Oldrič i Oskar Barker su dve druge bebe koje su se razbolele zbog kontaminiranog TPN-a.

Tameria, čija je sestra bliznakinja Tija preživela, umrla je devet dana posle Jusufa 10. juna, dok je Oskar preminuo u porodilištu Rozi u Kembridžu. Dok se farmaceutskoj kompaniji čekala presuda, Tamerijina mama, Viki Golden, plakala je pored Holi Barker, čiji je sin takođe preminuo u drugoj bolnici.

Sudija je kaznio firmu koja je do septembra 2020. imala godišnji promet od 66,8 miliona funti – sa 1,215 miliona funti i naložio kompaniji da plati troškove od 291.000 funti u petak, nakon što je kompanija prethodno priznala krivicu za tri prekršaja. Jusufov otac Raid Sakijha i majka Gada Sakijha sada žive u Saudijskoj Arabiji i nisu mogli da prisustvuju saslušanju putem video poziva.

– Užasna sećanja nas još uvek progone i trajaće zauvek. Svaki put kada pogledamo Jusefovog brata blizanca, osetimo težinu gubitka svog sina. Ova kompanija koja nam je ovo uradila neće ni osetiti kaznu. To je za njih uobičajeno. Je li to pravda? – izjavili su neutešni roditelji.

Oglasila se i kompanija koja proizvodi dohranu koja je usmrtila nekoliko beba, među kojima je bio i Jusuf.

– Mi pre svega izražavamo najdublje saučešće porodicama pacijenata pogođenih događajima od pre osam godina. Prihvatamo novčanu kaznu koju je izrekao sud, pošto smo se izjasnili krivim za jedan regulatorni prekršaj koji nije imao odgovarajuću i dovoljnu procenu rizika, u skladu sa Uredbom o menadžmentu zdravlja i bezbednosti na radu iz 1999. godine, i za dva regulatorna prekršaja prema Zakonu o lekovima. Naša firma je već dugi niz godina vodeći proizvođač totalne parenteralne ishrane (TPN) i drugih lekova, a događaji od 27. maja 2014. bili su potpuno izuzetni. Od 2008. parenteralna ishrana koju proizvodi ITH pomogla je mnogim desetinama hiljada najugroženijih beba da prežive prevremene i složene porođaje. Ponosni smo što nam NHS veruje i što je važno podržavamo pacijente u ovom vitalnom poslu – izjavio je njihov portparol.

izvor: srbijadanas.com

Terase su najčešće omiljeni prostori u stanu tokom letnje polovine godine.Posle dugog napornog dana, nema ništa lepše nego smiraj dana dočekati u svojoj oazi mira i spokoja. Na internetu je bezbroj ideja kako da napravite od terase pravi raj i budete okruženi prirodnom lepotom. Terase su najsavršenija mesta za ugodna ćaskanja sa prijateljima, lenčarenje, čitanje uz kafu ili omiljeno piće.

Čak iako imate malu terasu nemojte odustajati od toga da od nje  napravite savršeno mesto, ljudi često od male terase naprave ostavu i zatrpaju je stvarima. I najmanji prostor može biti pametno iskorišćen i pretvoren u savršeno mesto na kome ćete “puniti baterije”.

Uz malo rada, truda, ideja, ljubavi i kreativnosti dobićete omiljeni kutak u vašem domu.

Evo 3 ključne stvari koje će ulepšati prostor terase:

1. Biljke

Obavezan element svake lepo sređene i udobne terase su, svakako, biljke… Bilo da ste ljubitelji  zimzelenih žbunastih biljaka ili patuljastih četinara, sukulenata ili pak sezonskog jednogodišnjeg cveća, konsultujete se sa prodavcima oko toga koji tip biljaka je pogodan za gajenje na vašojj terasi u zavisnosti od količine svetla tj od strane sveta na kojoj se terasa nalazi.  Kada su sukulenti u pitanju priča je zaista zanimljiva i od srca vam preporučujemo da ih nabavite. Ovo cveće spada u red biljaka koje ne zahtevaju mnogo brige i nege zbog čega su vrlo zahvalne za održavanje.

Pre nego što odaberete biljke, morate razmisliti o sledećim stvarima:

• Koliko je Vaša terasa izložena sunčevim zracima? Da li je izložena direktnom suncu ili je u polusenci?

• Da li je terasa osunčana u jednom periodu ili celog dana?

• Da li je na terasi često vetrovito ili ne i da li je terasa zaštićena od jakih vetrova?

• Da li je prostor balkona izložen kiši ili potpuno zaklonjen od nje?

Ukoliko volite, možete kombinovati na jednoj terasi više boja i više vrsta cveća, to je stvar vašeg senzibiliteta i ukusa. Dajte lični pečat prilikom uređenja, zato sami izaberite biljke i  boje koje će zapravo biti slika  vašeg stila i energije. Ako želite da uživate na svojoj terasi bez komaraca zasadite bosiljak i uživajte u jutarnjim i večernjim ritualima ispijanja kafe, bez brige da će vas izujedati ove napasti.

Bitno je da ta terasa ( ili balkon) bude lepa vama, da volite biljke koje ste posadili i  da uživate u njima dok ih negujete cele sezone.

2. Dekorativni predmeti i elementi koji će ulepšati prostor

Terasa može imati različite dimenzije i forme. U zavisnosti od veličine terase, najjednostavnije je postaviti posude sa cvećem po uglovima kako bi se stvorili mali dekorativni žbunovi koji će biti efektni. Ovako malim prostorima odgovara lak sklopivi nameštaj malih dimenzija, osim ako ste srećnici pa imate ogromnu terasu. Ukoliko imate tu mogućnost fenomenalno bi bilo da na terasu stavite ljuljašku.

Drvene palete, su odličan način da ulepšate terasu a da ne uložite previše. Poređajte ih kako želite i dodajte dekorativne jastuke ili pletene prekrivače i dobićete udobno mesto za boravak. Takođe, možete napraviti stočić od panja. Naravno, još jedna od opcija su drvene stolice i stočić ili drveni pod ili zid. Poslednjih par godina je popularan “Boho” stil, a uz njega se savršeno  slaže i pleten nameštaj, odnosno nameštaj od trske ili bambusa. Potrebno je da nameštaj redovno održavate i da bude zaštićen od vremenskih uslova.

Ukoliko pripadate grupi ljudi koji su zaljubljeni u more i sve što podseća na njega, onda uredite terasu u tom stilu. Sigurno u kući već imate predmete poput suvenira i morskih detalja. Upotrebite za detalje  razne suvenire u obliku školjki, puževa, brodova, sidra, ili delove nameštaja ofarbajte plavo-belim tonovima. Ne zaboravite i neki crveni detalj.

3. Rasveta

Koristite spoljašnju rasvetu kako biste istakli delove vaše bašte koji su najatraktivniji. Na ovaj način, i mrak može biti vaš saveznik jer ćete skrenuti pažnju sa onih delova koji želite da sakrijete.Naša topla preporuka je svakako led rasveta jer je otporna i na ekstremno toplo vreme i na izuzetno hladno vreme. To je ono što je čini posebnom. Dakle, napravljena je tako da je otporna i na vrele, letnje dane, i na ledene, zimske dane.

Led trake i creva uokviriće i dati šmek svakom kutku, naravno imate veliki izbor sijalica, koje mogu biti i retro, lampi (zidnih ili podnih), plafonjera, koje će doprineti  atraktivnosti vaše terase, bez obzira na njenu veličinu i položaj. Terasa je mesto na kome pre svega želite da se opustite tako da se direktno osvetljenje preporučuje samo kada je zaista neophodno, bolji i romantičniji izbor će uvek biti led lanci, fenjeri, lampioni i druge svetiljke. One će pružiti neophodno osvetljenje i opuštajuću atmosferu pogodnu i kada ste sami i kada delite svojom porodicom ili gostima.

Nadamo se da smo vas ovim tekstom motivisali da uredite sebi mesto na terasi na kom ćete uživati. U brzoj svakodnevici i tempu života kakav je danas, stres je gotovo nemoguće izbeći. Zato je izuzetno važna mogućnost opuštanja i mesto u kome ćete imati svoj mir, uz jutarnju kafu, ili provesti prijatne trenutke uz dobru knjigu. Kutak, kakva je terasa jednog doma, ma koliko male kvadrature da je, zaslužuje posebnu pažnju.

Autor: Anđelka Pavlović

Izvor: firmeizsrbije.rs

Đurđevdan je hrišćanski i narodni praznik koji se slavi 6. maja po novom kalendaru, čime se obeležava uspomena na Svetog Đorđa. Svetog Đorđa slave i katolici i pravoslavci.

U Srbiji je ovaj praznik poprimio i neke druge osobine, mešajući se sa predhrišćanskim kultovima Balkana. Praznik proslavljaju jednom godišnje 6. maja, pod različitim nazivima (Sv. Đorđe, Đurđevdan, Đurđovdan, Ml’zigruda, Premlaz, Erdelezi) kako hrišćani (pravoslavni i katolici), tako muslimani, na teritoriji cele Srbije. Njegovo praznovanje posebno je naglašeno u oblastima sa razvijenijim stočarstvom.

Đurđevdan je 2015. godine uvršten u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.

Đurđevdan je praznik sa jako puno običaja vezanih za njega, i magijskih radnji za zaštitu, zdravlje i plodnost, koje se tog dana obavljaju. Običaji i verovanja srpskog naroda vezana za Đurđevdan su u narodu svakako postojali i pre nego što je primio hrišćanstvo. Sveti Đorđe je svojim praznikom svakako zauzeo mesto starog srpskog božanstva plodnosti Jarila i njegovog praznika.

Crkva na ovaj dan obeležava pogubljenje Svetog Georgija, koje se desilo 23. aprila 303. godine.

Narodni praznik

Za Đurđevdan kažu da je granica između zime i leta, praznik vezan za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve. Za malo koji praznik kod Srba je vezano toliko običaja i verovanja, pa i magijskih radnji.

Glavni običaji su pletenje venaca od bilja, umivanje biljem i kupanje u reci.

Uveče, uoči Đurđevdana, neko od ukućana nakida zelenih grančica u najbližoj šumi i njima okiti vrata i prozore na kući i ostalim zgradama kao i ulazne vratnice i kapije. Ovo se čini da bi godina i dom bili „berićetni“.

„Da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru“.

Ponegde je običaj da ovo kićenje zelenilom vrše na sam Đurđevdan pre zore. Takođe, opletu se venčići od „đurđevskog cveća“: đurđevka, mlečike i drugog, i njime se okite ulazna vrata na dvorištu i kući. Ti venci stoje iznad vrata čitavu godinu, do sledećeg Đurđevdana.

Mnogi prave krstove od leskovog pruća i stavljaju ih po njivama, baštama i zgradama – „da bi se sačuvali od grada“ (slično krstovima od badnjaka za Božić).

Uoči Đurđevdana, domaćica spušta u posudu punu vode razno prolećno bilje, a onda odmah spušta: dren, pa za njim zdravac, i na kraju grabež i crveno jaje, čuvarkuću koja je ostala od Uskrsa; to se zatim stavi pod ružu u bašti da prenoći.

Ujutru se svi redom umivaju vodom: deca – „da budu zdrava kao dren“, devojke – „da se momci grabe oko njih“, stariji – „da budu zdravi“, domaćin – „da mu kuća bude dobro čuvana“, itd. Svaki prema svojim potrebama i željama.

Veliku važnost ima i kupanje na reci, pre sunca (ponekad se u reku bacaju venci od raznog cveća, ili se sipa mleko). Da bi bili zdravi i jaki, ljudi su se kitili cvećem i biljem, opasivali se vrbovim i drenovim prućem. Ponegde se mladež ljuljala na drenovom drvetu, „da bi bila zdrava kao dren“, a devojke su se valjale po zelenom žitu, „da bi im kosa rasla kao žito“. Posebno je za ove običaje značajno bilje (poput selena, koprive, vrbe, drena, zelene pšenice itd.), kojim se ljudi i žene kite, ili „pričešćuju“ ili potapaju u vodu, u kojoj će se kupati, ili se po njima valjaju, ili (ako je drvo) ljuljaju, itd.

Đurđevdanski uranak

Narod na Đurđevdan, rano pre zore, odlazi u prirodu zajednički na „đurđevdanski uranak“, na neko zgodno mesto u šumi koje se izabere, na proplanku ili pored reke. Za ovo se pripremi jelo i piće. Obavezno se pripremi jagnje na ražnju a oni koji su za to zaduženi, odu mnogo ranije na zakazano mesto i otpočnu sa pripremama tako da se ražanj već uveliko okreće kad ostali dođu. Pesma, igra i veselje traju često i do podne.

Na đurđevdanskim urancima se mladi opasuju vrbovim prućem „da budu napredni kao vrba“, kite zdravcem „da budu zdravi kao zdravac“, koprivom „da kopriva opeče bolesti sa njim“, i selenom „da im duša miriše kao selen“.

Trpeza

Oko Timoka svaki domaćin na Đurđevdan dotera pred crkvu po jedno muško jagnje, i tu mu na svaki rog prilepi po voštanu svećicu, pa sveštenik posle liturgije izađe među jaganjce, zapale se jaganjcima sveće na rogovima, očita im se molitva i blagoslove ih za trpezu.

Oranje brazde oko sela

Zemljoradnici su oko sela oboravali brazdu koja je činila magijski krug u koji zle sile nisu mogle da prodru.

Stočarski praznik

Ovaj praznik naročito poštuju stočari. Ovog dana se stoka isteruje u planine na letnje paše. Tada se kolje prvo jagnje čijom su se krvlju, radi zdravlja, ukućani mazali po čelu i obrazima. Sakramentalna žrtva jagnjeta, s kojim se „pričešćuju“ sva deca, je ujedno i najvažniji od običaja za taj dan.

Razna verovanja

Pre Đurđevdana ne treba selena brati ili mirisati, a na Đurđevdan svako uzme po jedan stručak te omiriše i zadene se za pojas, a devojke i mlade za đerdan.

Na Đurđevdan ne valja spavati, „da ne bi bolela glava“, a ako je neko spavao „onda na Markovdan da spava na tom istom mestu“.

Smatra se da na Đurđevdan deluju veštice i druge zle sile, zbog čega su seljaci palili velike vatre „da bi zaštitili sebe i selo“.

Vračanja za plodnost

Običaji vezani za Đurđevdan se vrše pre izlaska sunca, i to često na reci, što svakako ima svoj magijski značaj. Međutim, najveći broj običaja spada u čistu magiju, kod čega onaj, koji ih vrši, nema u vidu nikakvog određenog demona ni božanstvo.

Žene i devojke donesu uveče kući „omaje“ tj. vode sa kola vodeničnoga, „da se od njih svako zlo i prljavština otrese i otpadne“, kao omaja od kola, i stave u nju različitog bilja a naročito selena, da prenoći, pa se ujutru njom kupaju u gradini pored selena i pored ostalog cveća.

Zarad plodnosti svoje stoke, da bi oduzele mleko tuđoj stoci, noću neke žene vračaju (retko muškarci), koje su gole i jašu na vratilu (obilaze oko tuđih torova).Sve to pokazuje, da je običaj veoma star.

Na sličan način privlači se i poljska plodnost. Sa velikom revnošću praktikuju se i ljubavna vračanja i gatanja. Vrste gatanja i predmeti, po kojima se gata, vrlo su mnogobrojni (po hlebu, koprivama, kukavici, svinjama, rosi itd).

Verovanja o vremenu

Verovalo se da ako je na Đurđevdan vedro – „da će biti plodna godina“, a ako na ovaj praznik i sutradan pada kiša – „da će leto biti sušno“. Кaže se u Srbiji da koliko nedelja pre Đurđevdana zagrmi, toliko će biti tovara žita te godine.

Praznik Svetog Đorđa

Sveti Đorđe se na ikonama predstavlja na konju, u vojvodskom odelu, sa kojeg kopljem probada strašnu aždaju. Nešto dalje od njega stoji jedna žena u gospodskom odelu. Aždaja na ikonii predstavlja mnogobožačku silu koja je „proždirala“ brojne nevine hrišćane. Sveti Đorđe ju je, po verovanju, pobedio i svojom mučeničkom smrću zadao smrtni udarac „neznaboštvu“. Pod pobedom koju je Sveti Đorđe odneo nad aždajom, verovatno se misli na prekid progona hrišćana, deset godina posle njegove smrti, i proglašenje hrišćanstva zvaničnom religijom Rimskog carstva od strane cara Кonstantina. Žena na ikoni je možda i sama sveta Aleksandra, žena koja se tradicionalno poistovećuje sa Priskom, suprugom cara Dioklecijana, i veruje se da predstavlja simbolično mladu hrišćansku crkvu.

Po broju svečara, Đurđevdan je na drugom mestu u Srbiji (posle Nikoljdana).

U vreme srpskog ropstva pod Turcima, Turci su bili odredili da im se godišnji porez plaća u dva dela: na Đurđevdan i na Mitrovdan.

Nekada su ovog dana hajduci napuštali svoja mesta zimovanja, svoje jatake, i odlazili u šumu na zakazano mesto da ponovo otpočnu sa hajdukovanjem. U narodu je ostalo sećanje na tadašnje hajdukovanje, pa je ostala i izreka „Đurđev danak – hajdučki sastanak, Mitrov danak – hajdučki rastanak“.

Izvor: timokpress.rs

Venci se svijaju od raznog cveća i zimzelenog bilja, i najčešće su okrugli da bi nosili magijsku moć kruga, ili lučnog oblika, kao slavoluci i svadbeni venci na kapijama, ispod kojih se prolazi.

Đurđevdan je jedan od najlepših i najomiljenijih praznika, koji razdvaja leto od zime, predstavlja dobar dan za početak novih poslova, a u narodu je praćen raznovrsnim, bogatim i živopisnim običajima. Gotovo svi običaji su vezani za buđenje proleća, posvećeni su mladosti i ljubavi i praćeni prazničnim urankom, umivanjem biljnom vodom, kupanjem u rekama i pletenjem venaca od cveća. Mladi odlaze na uranak još u zoru i dan dočekuju viteškim odmeravanjem, plivanjem i pletenjem venčića od đurđevdanskog cveća. Venčići se puštaju niz vodu ili se njima kite izvori, vrata kuća, štala, bunara, dvorišne kapije, ili se venčići odnose u njive, da bi bile plodne i zaštićene od nevremena.

Pletenje đurđevdanskih venaca rasprostranjeno je u svim krajevim, a taj običaj se i do danas održao. Cveće se bere na „Biljani (biljni) petak uoči Đurđevdana, pa se stave na skriveno mesto da tu dočekaju Đurđevdan. Vence pletu devojke i mlađe žene, pevajući u polju, jer pesma pojačava simboličko dejstvo bilja, a momci i mladi ljudi ih nose u polje. Na svaku zgradu u dvorištu, nabacivani su ili kačeni venčići, a na kapiju se postavljao „izjutra“, rano pre sunca, kada se išlo na bunar po vodu, da momci devojkama iz kuće, sa venčićem ne ukradu srce.

Uoči Đurđevdana domaćica kuće bi u jedan sud potopila crveno uskršnje jaje, dren, zdravac, đurđevak, čuvarkuću, đul, jorgovan, koprivu, bršljan i miloduh, pa se tom vodom koja je prenoćila ispod ružinog grma u dvorištu, ukućani ujutru umivaju. Simbolika biljaka je da porodica bude složna, zdrava kao dren, da snahe budu privržene porodici i da se momci grabe za devojke iz te kuće. Potom se i te biljke upletu u venčiće od vrbovog i grabovog pruća trave hvatanac i mlečike, a Uskršnje jaje se vraća da čuva kuću do sledećeg Uskrsa.
Venčići se poput krune, nose na glavi da bi njihova moć, i upleteno bilje doprinelo sreći zdravlju, napretku, ljubavi i venčanju, onoga ko nosi venčić!

izvor:.ikragujevac.com

S obzirom na to da Đurđevdan ove godine pada na petak, mnogima nije jasno da li će se na trpezi domaćina naći mrsna ili posna hrana.

Nekako je ustaljeno u narodu da Nikoljdan vezujemo za post, što je i pravilno, a Đurđevdan isključivo za mrsnu hranu.

Ako se pitate zašto je tako odgovor je veoma jednostavan. Po pravilu ako, Đurđevdan pada u sredu ili petak, slava bi trebalo da bude posna. Međutim postoji izuzetak, koji često bude pravilo.

Prva sedmica posle Vaskrsa naziva se Svetla nedelja, koja se smatra produžetkom praznika. Ova nedelja naziva se i trapava sedmica tokom koje se ne poste ni sreda ni petak.

Da je Đurđevdan kojim slučajem pao u prošloj nedelji, pa čak i u petak, slava bi definitivno bila mrsna. Međutim, kako je slava ipak nekoliko dana kasnije, ovo pravilo ne može da bude opravdan izgovor.

Isto važi i za druge slave, nakon četiri velika posta. Kad se post završi, sledeća nedelja je trapava nedelja i tada se jede samo mrsna hrana.

Prema predanju, kada je slava, ne gleda se da li je svetac živ ili mrtav, jer se na dan slave žito osveštava za pokojne pretke porodice, a ne za sveca. S druge strane, Bog ne pravi razliku između živog ili mrtvog sveca, jer nas je veronauka naučila da kada čovek premine, njegova duša nastavi da živi, tako da su pred Bogom svi živi.

Da li je to greh

Prema opisu iz crkvenog kalendara, ako se za slavu koja pada na post sprema mrsna trpeza, to je veliki greh, i u tom slučaju je bolje da se uopšte i ne sprema.

– Kada neka slava padne uz post, ili u sredu ili petak, na primer Nikoljdan, koji je uvek u božićnom postu, taj dan se obavezno posti, bez obzira da li porodica iz nekih razloga ne posti taj post.

Spremati mrsnu hranu za slavu je veliki i pogubni greh ako je post.

Bolje je ne slaviti, nego praviti javnu sablazan i navoditi na greh druge (goste) da mrse na veliki praznik u vreme kada crkva naređuje post – piše u crkvenom kalendaru.

Kada je u pitanju sveća zlatno je pravilo da bude od voska, a ne od parafina.

Mnogi su godinama u zabludi pa zbog lakše pripreme slave ili gostiju koji više vole mrsno Đurđevdan uporno spremaju kao mrsan iako slava pada u sredu ili petak kad vernici ne mrse.

izvor:.kurir.rs

Jareće meso se veoma ceni, ima više belančevina, a manje masti od jagnjećeg, a uz to je i neprevaziđenog ukusa.

Mlado meso ima samo 0,79 grama holesterola po porciji, odlična je alternativa i goveđem mesu i piletini. Sadrži 3,2 miligrama gvožđa po porciji; nadmašuje govedinu za 2,9 mg, a piletinu za 1,5 mg.

Prosečan hemijski sastav ovog krtog mesa sadrži oko 75.42 odsto vode, 3.55 odsto masti, 19.95 odsto proteina i 1.06 odsto mineralnih materija. Energetska vrednost je oko 580 kJ na 100 grama.

Uz to, jareće meso ima i esencijalne amino kiseline kao što su lizin (potreban vašem telu za rproizvodnju energije) i treoninitriptofan (borac protiv bolova, nesanice, blažih oblika depresije – pobojšava raspoloženje povećanjem serotonina – hormona sreće, potiskuje osećaj gladi i želju za ugljenim hidratima).

Evo kako možete da pripremite perfektnu JARETINU sa nanom prste ćete polizati:

SASTOJCI:

– 1 jareći but

– 30 strukova nane

– 1 mala kašika aleve paprike

– 1 mala kašika karija

– ulje

– voda

– so, biber

PRIPREMA:

1.Očistite but od suvišne masnoće i stvite u ulejm podmazanu tepsiju za pečenje. Pospite meso solju prema ukusu, alevom paprikom, karijem i mlevenim biberom.

2.Kada ravnomerno utrljate začine u meso, poređajte strukove nane oko mesa i ostavite da odstoji najmanje jedan sat, kako bi svi mirisi i ukusi prodrli u jaretinu.

3.Nakon što meso odstoji, nalijte sve vodom tako da pokrije dno posude (dva prsta iznad dna) i pokrijte aluminijumskom folijom.

4.Uključite rernu da se zagreje na 200 stepeni i pecite meso oko tri sata. Desetak minuta pred kraj pečenja, skinite aluminijmsku da se lepo zapeče.

Poslužite s prilogom po želji i uživajte!

izvor: kurir.rs

Drago moje unuče,

Ne bih želeo da ovo pismo zvuči previše poučno, da ti pričam o ljubavi prema komšijama, domovini, čovečanstvu i slično.  Ne bi ti ovo ni slušao (već si punoletan, a ja sam prestar), jer se sistem vrednosti toliko promenio da moje preporuke možda nisu ni odgovarajuće.

Dakle, želim da ti dam samo jedan savet koji ti može biti od koristi sada kada koristiš pametne telefone. Neću ti reći da ne koristiš telefon iz straha da ne zazvučim kao glupi starac. I sam koristim mobilni.

Želeo bih da razgovaram o bolesti koja je pogodila tvoju generaciju i onu pre tebe, koja već studira na univerzitetima. Govorim o gubitku pamćenja.

Kakvo nam je obrazovanje potrebno?

Istina je da ako želite da znate ko je Karlo Veliki ili gde je Kuala Lampura, samo kliknete na dugme i odmah sve saznate sa Interneta. Uradite to kada vam je potrebno, a onda tu vest sačuvate, ako vam zatreba za školu, recimo. Loša vest je da shvatanje da računar može u bilo kom trenutku odgovoriti na vaše pitanje, odvraća vas od ideje da nešto zapamtite.

Ovaj fenomen se može uporediti na sledeći način: saznanje da autobusom ili automobilom možete uvek da idete iz jedne ulice u drugu, osoba odlučuje da više ne hoda. Ali ako prestanete da hodate, pretvorićete se u osobu koja je prisiljena da se kreće u invalidskim kolicima.

Oh, znam da se baviš sportom i da znaš kako da nabilduješ telo, ali nazad na mozak.

Mozak je poput mišića na nogama. Ako prestaneš da vežbaš, postaće mlitav i pretvorićeš se u idiota. Pored toga, svi rizikujemo da razvijemo Alchajmera u starosti, a jedan od načina da izbegnemo ovu nevolju je treniranje pamćenja.

Ovo je moj recept. Svako jutro nauči kratku pesmicu, kao što smo na to bili prinuđeni kada smo bili deca. Možeš da zakažeš takmičenje sa prijateljima. Ako ne voliš poeziju, onda zapamti sastav fudbalskog tima, ali moraš znati igrače ne samo onog tima za koji navijaš, već i igrače drugih timova, kao i njihove prethodne kompozicije.

Takmičite se u sećanju naslova knjiga koje ste pročitali. Da li se tvoji prijatelji sećaju kako su se zvali mušketiri iz filma i knjige “Tri mušketira”?

Ako ne želite da čitate knjigu Tri mušketira (onda ne znate šta gubite), igrajte sličnu igru sa knjigom koju ste pročitali.

Izgleda kao igra, ali i jeste to igra, ali videćete kako vam je glava ispunjena likovima, pričama i svim vrstama uspomena.

Zapitajte se zašto se računar nekad nazivao elektronskim mozgom. To je zato što je zamišljen po modelu našeg mozga, s tim što je naš mozak daleko moćniji i bolji.

Mozak je računar koji je uvek uz vas, njegove mogućnosti se proširuju kao rezultat vežbanja, dok vaš računar gubi brzinu nakon duže upotrebe i treba ga zameniti već nakon par godina. A vaš mozak vas neće izdati i do 90 godina, a sa 90 godina, ako ga vežbate, pamtiće više nego što se sećate sada. Takođe, besplatno!

Zatim postoji istorijsko sećanje, koje nije povezano sa činjenicom tvog života ili sa onim što si pročitao. Ona čuva one događaje koji su se dogodili pre tvog rođenja.

Izvor: Stil.kurir.rs