Kada je Tvorac završio sa stvaranjem muškarca, bio je svestan da je iskoristio sve sastojke, koji su mu bili na raspolaganju. Nije bilo više ničega trajnog, stabilnog, čvrstog od čega bi mogao stvoriti ženu.
Tvorac je dugo vremena razmišljao i na kraju uze:
mesečevu punocu, savitljivost vinove loze i treperenje trave, vitkost trske i cvetanje cvetova, lakoću listića i svetlost sunčevih zraka, plačljivost oblaka i nestalnost vetrova, zečju plašljivost, paunovo šepurenje, mekoću ptičjeg perja i tvrdoću dijamanta, slatkoću meda i okrutnost (ljutinu) tigra, žar vatre i hladnoću leda, brbljivost papagaja i pev slavuja, dvoličnost lisice i vernost majke lavice.
Pomešavši sve te netrajne elemente, Tvorac stvori ženu i dade je muškarcu.
Nakon nedelju dana dođe muškarac i reče:
“Gospode, stvorenje koje si mi dao jako me unesrećuje. Toliko govori i tako me nemilosrdno muči da ne mogu odahnuti. Hoće da se neprestano brinem oko nje i tako gubim vreme. Plače za svaku sitnicu i živi besposleno. Došao sam da Ti je vratim, jer ne mogu s njom živeti.”
“Dobro” – odgovori Tvorac i uze je natrag.
Nakon nedelju dana vrati se muškarac i reče:
“Gospode, od kad sam vratio ono stvorenje, život mi je postao tako prazan. Stalno mislim na nju – kako je plesala i pevala, kako me je ispod oko gledala, kako me je zadirkivala i kako se naslanjala na mene. Bila je tako lepa i tako nežna u dodiru. Obožavao sam slušati njen smeh. Molim Te, vrati mi je natrag. “
“Dobro” – odgovori Tvorac.
I muškarac je opet uze k sebi.
Nakon tri dana opet dođe i reče:
“Gospodine, ne razumem i ne znam to objasniti, ali nakon svih mojih iskustva s onim stvorenjem, došao sam do zaključka da mi pravi više problema nego radosti. Preklinjem Te, uzmi je natrag! Ne mogu s njom živeti!”
“Ali ne možeš živeti ni bez nje” – odvrati Tvorac.
Zatim mu okrenu ledja i nastavi svoj posao.
Muškarac sav razočaran reče:
“Šta da radim? Ne mogu živeti s njom, a ni bez nje!”
Ljubav je osećaj koji treba učiti.
To je napetost i ostvarenje.
To je velika čežnja i neprijateljstvo.
To je radost i bol.
Nema jednoga bez drugoga.
Sreća je samo deo ljubavi – onoga što treba naučiti.
Patnja takođe spada u ljubav. Ona je tajna ljubavi, njena lepota i njen teret.
Ljubav je osećaj koji treba učiti.
