Franz Kafka: Sve što voliš verovatno će jednog dana biti izgubljeno, ali na kraju će se ljubav vratiti u drugom obliku

Franz Kafka (1883-1924), koji se nikada nije oženio i nije imao dece, šetao je parkom u Berlinu, sreo je devojčicu koja je plakala jer je izgubila omiljenu lutku. Ona i Kafka su neuspešno tražili lutku.

Kafka joj je rekao da se sutradan tamo nađu i oni će nastaviti da je traže.

Sledećeg dana, kada još nisu pronašli lutku, Kafka je devojčici dao pismo koje je „napisala“ lutka rekavši „Molim te ne plači. Krenula sam na put da vidim svet. Pisaću ti o svojim avanturama.“

Tako je započela priča koja se nastavila do kraja Kafkinog života.

Tokom njihovih sastanaka, Kafka je devojčici čitao lutkina pisma pažljivo napisana o avanturama i razgovorima koja su devojčici bila preslatka.

Konačno, Kafka je kupio lutku i dao je devojčici. Ona, naravno, nije bila slična izgubljenoj.

„Uopšte ne liči na moju lutku“, rekla je devojčica.

Kafka joj je predao još jedno pismo u kojem je lutka napisala: „Moja putovanja su me promenila“.  Devojčica je zagrlila novu lutku i odnela je kući.

Godinu dana kasnije Kafka je umro.

Mnogo godina kasnije, sada odrasla devojčica pronašla je pismo unutar lutke. U malom pismu koje je potpisao Kafka pisalo je:

„Sve što voliš verovatno će jednog dana biti izgubljeno, ali na kraju će se ljubav vratiti u drugom obliku.”