Zvezda britanskog televizijskog šoua “Hollyoaks” Ebi Filips (28) saopštila je na Instagramu da boluje od raka štitne žlezde, kao i da su je lekari na prvom pregledu uveravali da ne brine jer je mlada. Nažalost, na drugom pregledu joj je dijagnostikovana maligna bolest.
Signal za Ebi Filips koja je na Instagramu objavila vest da ima rak štitne žlezde, bile su dve kvržice na vratu, a čim ih je primetila, potražila je lekarsku pomoć. Iako joj je doktor rekao da je verovatno u pitanju nešto bezazleno- posledica prehlade ili znak da se “njen organizam bori sa nečim”, i to prvenstveno zbog njenih godina, potražila je drugo stručno mišljenje. I dobro da je uradila tako jer ju je drugi lekar hitno uputio na snimanje i biopsiju.
Na Instagramu je napisala da se fotografisala pre pregleda, nadajući se da se zaista radi o nečem bezopasnom. “Izgledam smešno u ovoj odeći, a treba da idem na koncert”, razmišljala je u bolnici.
Ebi je prošlog meseca saznala da boluje od kancera, zakazana joj je hitna operacija i zračenje.
“Nikada nisam ni pomišljala da će mi neko reći da imam rak u 28. godini. Nikada ne razmišljaš da ti se može desiti tako nešto”, otkrila je Ebi da je i ona isto razmišljala kao i lekar opšte prakse koje se prvo obratila za savet.
Napisala je na Instagramu da svi koji primete promene na vratu, odmah potraže pomoć specijaliste i da insistiraju na testiranju jer je rana dijagnoza, kao i kod svih bolesti, ključna za lečenje i oporavak.
Ebi Filip uskoro očekuje operacija.
Šta treba da znate o raku štitne žlezde?
Postoji više oblika kancera štitne žlezde. Papilarni karcinom čini 60 do 70 procenata svih karcinoma štitne zlezde. Javlja se uglavnom kod žena koje obelevaju dva do tri puta češće nego muškarci. Pored toga, češći je u mlađem dobu.
Sledi folikularni karcinom koji čini oko 15 odsto karcinoma štitne zlezde, a češći je kod starijih osoba i u muškaraca. Maligniji je od prvog oblika.
Anaplastični karcinom predstavlja 10 procenata ili manje svih karcinoma ove zlezde. U najvećem broju slučajeva javlja se kod starijih osoba. Zabeleženo je da od njega češće oboljevaju muškarci.
Treba pomenuti i medularni karcinom koji se može javiti pojedinačno, najčešće na jednoj strani ili se pak može nasleđivati kada se pojavljuje sa obe strane žlezde.
Važno je reći da je stopa izlečenja kod mlađih osoba sa malim papilarnim tumorom izuzetno visoka jer su udaljene metastaze veoma retke.
Uopšteno, karcinom štitne žlezde se najčešće javlja između 30. i 60. godine života, tri puta češće kod žena, mada se može javiti u bilo kom životnom dobu.
Šta može da ukaže na rak? Problemi sa gutanjem, promuklost, bol u grlu koji dugo traje, opipljive limfne žlezde na vratu, bolovi u vratu koji se šire prema uhu i izrasline na žlezdi koje rastu, sve su to mogući simptomi kancera štitne žlezde. Ukoliko se radi o velikom tumoru, može doći do problema sa disanjem.
Među faktorima rizika izdvajaju se izloženost zračenju u detinjstvu i genetska predispozicija.
Lečenje se sastoji od zračenja radioaktivnim jodom i hiruškog otklanjanja štitne žlezde i limfnih čvorova nakon čega se primenjuje hormonska terapija kojom se sprečava lučenje tireotropnog hormona iz hipofize, sa ciljem da se smanji ponovni rast karcinoma.
Statistika kaže da su pacijenti kojima je uklonjena štitna žlezda u celosti i koji su odlazili na zračne terapije jodom, izloženi izuzetno malom riziku od recidiva (dva odsto).
Ukoliko se tumor otkrije na vreme i adekvatno leče, stopa izlečenja je visoka. U našoj zemlji se godišnje otkrije četiri do pet slučajeva na 100.000 ljudi.
izvor: zena.blic.rs
