Kraljica Draga Obrenović, rođena Lunjevica, udova inženjera Mašina, bila je navodno okorela bludnica koja je zaludela deset godina mlađeg kralja Aleksandra i pokušala je da na srpski presto dovede svog brata. Ta “iskvarena žena” je skrivila masakr kraljevskog para u noći između 28. i 29. maja 1903. kad je ugašena dinastija Obrenovića…

Ovo obrazloženje je korišćeno kao opravdanje krvavog Majskog prevrata, posle kojeg su zaverenici na presto Srbije doveli Karađorđeviće. Režimska propaganda je od tada satanizovala Obrenoviće, a naročito kraljicu Dragu, koja je želela da bude spisateljica, a igrom sudbine je postala kraljica.

Draga, unuka vojvode i finansijera prvog i drugog ustanka Nikole Milićevića Lunjevice, u devetoj godini je poslata u Beograd da završi osnovnu školu, ali i “Ženski zavod”, u kojem je savladala ruski, francuski i nemački jezik. Ubrzo je skandalizovala porodicu, jer je počela da zarađuje kao novinar, prevodilac i spisateljica.

Roditelji su je vratili kući i udali za 15 godina starijeg rudarskog inžinjera Svetozara Mašina, sina dvorskog lekara Obrenovića. On je umro od alkoholizma tri godine kasnije. Svetozarov brat, oficir i budući zaverenik Aleksandar Mašin, kasnije je optuživao Dragu da ga je ubila. Kao udovica, nastavila je da radi posao novinara i prevodioca i tako izdržava osiromašenu porodicu. NJeno obrazovanje i maniri osvojili su kraljicu Nataliju Obrenović. Posle razvoda od kralja Milana 1888, ona je povela Dragu u svoj dvorac “Sašino” u Bijaricu, kao dvorsku damu. Neočekivano, Draga je probudila strast u deset godina mlađem kraljeviću Aleksandru, koji je od malena bio pod uticajem dominantne majke i nije mario za žene.

Kralj Milan je odahnuo i odmah počeo da ugovara nevestu za njega, nemačku princezu Šomburg-Lipe. Međutim, Aleksandar je odlučio da oženi Dragu, čime je potresao državu. Pravu lavinu glasina o tome da je ona posle smrti prvog muža bila “laka ženska”, širio je ministar policije i budući politički vođa zavere Đorđe Genčić, koji je svima pokazivao dosije u kojem je bilo dvadesetak ljubavnika. Kralj Milan, koji je posle abdikacije u sinovljevu korist ostao samo komandant vojske, zbog najavljenog braka Aleksandara i Drage dao je ostavku i na tu funkciju i otišao u dobrovoljno izgnanstvo u Beč. Pisao je sinu da će brakom uništiti dinastiju i jadao da ga je zavela žena koja je “običan agent” ruskog dvora.

– Rusi, koji redovnim diplomatskim putem nisu mogli Milanu ništa, ruše ga pomoću milosnice njegovog sina. Aleksandar nije ni slutio o Draginim odnosima sa Rusima. Primao je kao njene lične i sasvim iskrene savete ono što mu je ona, naučena Rusima, govorila – zapisao je Slobodan Jovanović, na osnovu razgovora sa Natalijom Obrenović.

Iako je po rođenju Ruskinja, kraljica Natalija ipak nije mogla da oprosti Dragoj što joj je otela sina, preko kojeg je pokušala da vlada posle Milanove abdikacije. Da je Draga ruski agent, tvrdile su i austrijske diplomate u Beogradu, ali nisu smatrali da je Aleksandar pod njenom kontrolom. Naročito posle skandalozne kraljičine lažne trudnoće, koja je izazvala ogromnu i nepovratnu štetu za Obrenoviće.

U maju 1901. godine, doktor Kole koji je doveden specijalno iz Pariza da pregleda kraljicu, potvrdio je da je ona trudna. Kralj Aleksandar je posle te vesti pomilovao sve političke zatvorenike i iz zatvora pustio Đorđa Genčića, političkog vođu zavere, kao i Nikolu Pašića. Kum Nikolaj Romanov je zbog dobrih vesti kupio i poslao zlatnu kolevku za naslednika. U opštoj radosti, stigla je vest da je kralj Milan umro u Beču, a Dragu je pogodilo to što je želeo da ga sahrane van Srbije, jer je bio ljut na nju i sina. Međutim, snove je raspršio ugledni ruski lekar Snjegirev, koga je zajedno sa profesorom Gubarevom (po nagovoru kraljice Natalije) poslao Nikolaj Romanov da potvrdi nalaze doktora Kolea. Konzilijum lekara je u maju 1901. u Smederevu pregledao Dragu i izvestio da trudnoće nema, niti je ikada bilo. Ovo je zaprepastilo Aleksandra, koji je od ađutanta zatražio pištolj da ubije ginekologe, jer je verovao da su oni izazvali pobačaj.

Posle svirepog Majskog prevrata, francuske novine su objavile prepisku Drage s ruskim dvorom, u kojoj je dogovarala da Aleksandar i ona usvoje princa Đorđa Karađorđevića i tako izmire srpske dinastije.

Uoči Drugog svetskog rata su obelodanjeni dokumenti koji pokazuju da je kralj Aleksandar početkom 1903. naredio da se u junu te godine kraljica Draga deportuje iz Srbije, uz zabranu povratka. To potvrđuju i memoari jednog od vođa oficirske zavere Antonija Antića, koji svedoči da su organizatori požurili da izvedu atentat, čim su saznali da će Draga biti proterana. Po njegovim rečima, zavernici su zaključili da u tom slučaju prevrat ne bi imao opravdanja, jer se cela zavera temeljila na priči da je kralju Aleksandru od interesa države važnija strast prema jednoj “lakoj ženi”. Posle okrutnog ubistva, Aleksandar je režimskom propagandom proglašen za ludaka, a Draga za kurvu.

Zgrožena Evropa je zbog krvavog prevrata proglasila Srbiju varvarskom zemljom i uvela joj sankcije. Zaverenici su posle ubistva, pored ostalog, ukrali i započete memoare kraljice Drage, koji su danas navodno kod kolekcionara u Francuskoj. Arhiva Obrenovića je nestala, a lične stvari su se pojavile na aukciji u Londonu. U Francuskoj, Austriji, Nemačkoj i Velikoj Britaniji je od 1903. do 1932. snimljeno pet kratkih, igranih filmova o poslednjim Obrenovićima. Naziv engleskog filma “Žena komandant” nedvosmisleno ukazuje na to kako su videli ličnost kraljice Drage.

BEČKI LEKARI DEMANTOVALI ZAVERENIKE

Tokom austrougarske okupacije u Velikom ratu, bečki patolozi su otkopali ostatke Aleksandra i Drage, koji su samo dan posle atentata 1903. krišom sahranjeni u kriptu stare Crkve svetog Marka. Lekari su u saopštenju “pobili” nalaze obdukcije srpskih lekara, urađene pod nadzorom zaverenika. Po austrougarskom izveštaju, kralj Aleksandar nije imao abnormalnu lobanju, kako se tvrdilo u “zavereničkoj obdukciji”, a propagiralo u srpskoj štampi i javnosti posle prevrata. Među Draginim kostima pronađeni su ostaci fetusa, što je dokaz da je bila trudna u noći kada je svirepo pogubljena sa mužem.

POKROVITELJ PROSVETE, NAUKE I UMETNOSTI

Bila je veliki humanista i pokrovitelj kulture, prosvete, naučnika i umetnika. Profesoru Miloju Vasiću dala je novac za arheološko istraživanje Viminacijuma, Branislava Nušića dovela na čelo Narodnog pozorišta, Jovanu Skerliću plaćala studije u Ženevi, finansirala list “Neven” Jove Jovanovića Zmaja, stipendirala je književnike, pomagala dečjem sirotištu i uvela velike štednje na dvoru. Kraljica je, osim za književnost, pokazala i talenat za modu, dizajnirala je odeću inspirisanu haljinama srednjovekovnih srpskih vladarki.

izvor: novosti.rs

U indijskoj državi Megalaja, na istoku zemlje, tik uz granicu sa Bangladešom, održao se matrijarhat. Sada se, ipak, pojavljuje organizacija koja se bori za muška prava

Kada su došljaci iz Evrope ovde stigli, dali su joj nadimak “Škotska Istoka”, zbog zelenih, strmih brda. Igrom sudbine, danas je Megalaja, država u severoističnoj Indiji, poznata kao najveći proizvođač tartanskih šalova koje nosi čitava zemlja već od rane jeseni. U njoj je i selo Čerapundži, u kojem je jedne godine palo 26,5 metara kiše, što je još zapisano u Ginisovoj knjizi rekorda. U njoj je, kako je to nedavno objavio TV-kanal “France 24”, na hiljade dece primorano da u ropskim uslovima radi u rudnicima uglja.

Ali, ništa od toga ovih dana ne izaziva toliko pažnje i ne diže toliko halabuke kao pokušaj da se promene vekovima stari običaji koji Megalaju čine jednim od najčudnijih društava na svetu.

U ovoj državi od tri miliona stanovnika, čije ime na Sanskritu znači “dom oblaka”, pa čak i u glavnom gradu, Šilongu, glavnu reč vode žene. Ne u metaforičnom smislu. Već u – svakom. Ovde vlada matrijarhat. Kada stupite u brak, uzimate ženino prezime. Na žene se vode sve nekretnine. Većinu zvaničnika, uključujući i policajce i gradonačelnike, čine žene – mada je predsednik države ipak u pantalonama. Što je pomalo čudno, jer u izbornim komisijama sede isključivo one.

Sada se pojavila organizacija, pa, muških sifražetkinja, koja želi to da promeni.

Kit Parijat, predsednik “Singkong-Rimpei-Timai”, pokreta za muška prava, kaže da je vreme da se kaže “dosta” ugnjetavanju muškaraca od strane pola koji u ovom delu Indije nije samo nežniji, već i važniji.

“Mi ne želimo da ženama oduzmemo bilo kakva prava”, kaže on. “Samo bismo da budemo na istom nivou kao i one”.

Parijat je srušio tradiciju dužu od milenijuma kada je uzeo očevo “devojačko”, a ne majčino prezime. On tvrdi da matrilinearnost šteti generacijama Kasija, domorodačkog plemena koje čini većinu u Megalaji, i da se mnogi zbog ugnjetavanja odaju alkoholizmu i drogama.

“Ako želite da saznate koliko su kod Kasija žene favorizovane, dovoljno je da odete u porodilište”, priča Parijat. “Ako se rodi devojčica, okupljena porodica će da počne da slavi i vrišti od sreće. Ako se rodi dečak, samo će učtivo jedni drugima promrljati ‘Eh, šta god da nam je Bog podario je u redu…'”.

Parijat navodi brojne primere kako su njegovi sapatnici sistemski demoralisani. Ima čak i jednu fascinantnu teoriju o ulozi roda u lokalnom, Kasi jeziku.

“Drvo je muškog roda, ali kada ga preradite u građu, ono postaje ženskog roda”, počinje on. “Slično je sa većinom imenica na našem jeziku. Kada nešto postane korisno, uvek je ženskog roda. Matrilinearnost stvara kulturu muškaraca koji se osećaju potpuno bespotrebnima”.

Patriša Mukum, uvažena urednica najtiražnijeg dnevnog lista u Šilongu tvrdi da je njeno nasledstvo – i ono što, da prostite, ima u gaćama – samo jedan od razloga što je uspela da se nađe na tako visokoj poziciji. Ona dodaje da i dalje postoje slučajevi, uglavnom preuzeti iz susednih indijskih saveznih država, da se žene isključuju iz političkog odlučivanja.

Pa ipak, kao majka troje dece – od tri različita muškarca iz Kasi plemena – ona prva priznaje da joj ova društvena “anomalija” omogućava da, mnogo više nego što je to slučaj na Zapadu, bude u isto vreme uspešna poslovna žena i ostvarena kao majka. Tamo, preko granice, nalazi se država Zapadni Bengal, gde je sve drugačije.

“Naša kultura nam je stvorila jedan veoma siguran svet. Jedno pravo utočište za žene, možda i jedino te vrste na svetu”, govori gospođica Mukum.

Baš su iz Megalaje prvi dana ove godine stigle najveće osude saveznog ministra policije, koji je izjavio da su žene ponekad same krive za silovanje i nasilje, jer se previše izazovno oblače. Ponuđeno mu je da dođe u ovu državu, gde bi ga lepši pol na nimalo lep način naučio pameti. Odbio je.

Megalaja ima agrarnu ekonomiju. Tu rastu krompir, pirinač, banane i ananasi. Većinu čine hrišćani, sa čak 70,3 odsto, što znači da je ovo jedna od samo tri indijske države sa hrišćanskom većinom. Oko 13 odsto je hinduista, dok deset odsto i dalje praktikuje tradicionalne, animističke religije.

Na putu do udaljenog sela, u brdima Istočni Kasi, novinar Bi-Bi-Sija sreće 42-godišnju Meri. Ona je “Kun kadu”, najmlađa ćerka u familiji, ona koja po običajima mora da ostane da živi sa roditeljima dok god ne nasledi porodičnu kuću. Sa njima živi i Alfred, njen šest godina mlađi suprug.

Meri kaže da žene ovde ne veruju da muškarci mogu da brinu o novcu. Pa su one to preuzele na sebe. Dok ona to izgovara, Alfred mudro ćuti. Ponekad se samo osmehne. Onda ona nastavlja:

“Većina muškaraca iz našeg sela napusti školu, kako bi pomagali očevima na polju. Žene vladaju, muškarci rade. Zato retko koji od njih ima dobro obrazovanje.”

Alfred se ponovo osmehuje. Meri kaže da nije čula da se u Megalaji osnovao pokret za prava muškaraca, ali je ubeđena da se sistem nikada neće promeniti. Alfred ne skida osmeh Mona Lize. Čak ni kada se povede razgovor o bogomoljki, koja pojede svog partnera nakon seksa, on neće progovoriti ni reči.

Čak ni kada ga, na odlasku, novinar izravno upita šta misli o matrilinearnom sistemu, on će ćutati. Pauza je duga, pomalo neprijatna. Kao da prolazi čitava večnost.

“On to voli”, kaže Meri.

izvor: nedeljnik.rs

Na pijacama i u piljarama već su se pojavile prve lubenice, ali doktori upozoravaju na opasnosti od štetnih sastojaka koje ovo povrće (iako su slatkog ukusa, lubenice se zvanično svrstavaju u povrće) sadrži.

Saznajte i šta znače oznake “E” na proizvodima i koje opasnosti se kriju iza ovih namirnica.

Lubenice koje se prodaju na početku sezone uglavnom sadrže veliku količinu nitrata, odnosno supstance koja se koristi za brzo sazrevanje ploda. U malim količinama ova supstanca nije štetna, ali ako se stalno unosi u telo, može da izazove trovanje propraćeno mučninom, povraćanjem i bolovima u stomaku.

“Kod osoba koje unose nitrate u većoj količini mogu da se pogoršaju hronične bolesti, a ako već imaju problema sa digestivnim traktom i tu mogu da očekuju negativne posledice. Ista je situacija i sa inflamatornim bolestima, i kod njih je pogoršanje izvesno”, kažu stručnjaci.

Zbog nitrata, rane lubenice se ne preporučuju sledećim grupama: deci, osobama sa alergijskim oboljenjima i onima sa lošim imunitetom, kao što su pacijenti koji su na hemioterapiji.

Ipak, treba napomenuti da nisu sve lubenice koje se sada nalaze u prodaji pune nitrata. Ako su gajene u stakleniku, onda su tamo stvoreni uslovi za brže sazrevanje nego na “otvorenom” i nema potrebe za upotrebu nitrata. Stručnjaci opominju da iako nije sigurno da će sve rane lubenice da sadrže ovaj sastojak, ipak treba biti na oprezu.

izvor: zena.blic.rs

Ako se izuzmu povremeni naleti hladnijeg talasa, temperature su izuzetno visoke za ovo doba godine, a meterolozi su najavili da nas čeka neverovatno vrelo leto. Mnogi od nas su već pohrlili da se rashlade u bazenu, međutim, stručnjaci upozoravaju na opasnosti.

Ako živite u gradu, bazen je odlično mesto da se rashladite tokom letnjih vrućina, ali postoji nekoliko potencijalnih rizika. Osim utapanja koje, nasuprot uvreženom mišljenju, može da se desi i u “plitkim” vodama, rizik predstavljaju i određene supstance koje mogu da se nađu u bazenima, a najčešći “neprijatelj” je bakterija ešerihija koli (E. coli) koja izaziva najviše problema kod dece od 4 do 14 godina.

“Ovo su patogeni koji mogu da izazovu prilično značajne gastrointestinalne smetnje u svim uzrastima, ali posebno kod dece”, rekla je za “HealthDay” epidemiološkinja Moli Nejs i dodala da pored ešerihije, u bazenima može da se nađe i bakterija klostridijum (clostridium difficile).

Epidemiološkinja Nejs je rekla a bakterije poput E. coli i C. difficile obično ulaze u vodu tako što neko od plivača ima dijareju.

“Osobe koje imaju dijareju treba da se uzdrže od plivanja”, savetuju strčnjaci..

Simptomi infekcije ovim vrstama bakterija se javljaju dva do četiri dana nakon izlaganja. Znaci infekcije E. coli mogu da uključuju teške grčeve u stomaku, dijareju, povraćanje i groznicu. U nekim slučajevima, ove zaraze mogu čak da budu ozbiljne i opasne po život.

Stručnjaci ističu i da se ove bakterije javljaju i šire kada u bazenu nema dovoljno hlora, jer ova supstanca uništava patogene.

Kako da znate da u bazenu nema dovoljno hlora?

Prema ekspertima, hlor dezinfikuje, ubija i sprečava pojavu, kao i širenje bakterija i algi, tako doprinoseći kvalitetu vode i njenoj bistrini. Bez hlora, u bazenu bi mogle da se nađu “sve vrste nevidljivih opasnosti”.

“Statistički gledano, veća je verovatnoća da ćete se razboleti u bazenu bez hlora, jer ova supstanca sprečava da budete izloženi patogenima. Imajte na umu da je koža porozna, tako da mikroskopske nečistoće mogu da prođu kroz nju. Bazen bez hlora je sličan velikoj lokvi mutne vode“, kažu stručnjaci i napominju da ipak nema razloga za panikom, jer sve i da plivate u nehlorisanoj vodi, moguće je da vam neće biti ništa, ali svakako je rizik po zdravlje veći.

izvor: zena.blic.rs