Ako volite da uživate u ukusnom i sočnom grožđu, sigurno će vas obradovati informacija da ono ima izuzetna lekovita svojstva. Evo kako grožđe pozitivno i negativno utiče na vaše zdravlje. i Većina štetnih efekata grožđa ima veze sa prekomernim konzumiranjem istog. Iako negativni efekti nisu česti, važno je da se informišete o njima.
Štiti srce – Resveratol ima sposobnost da poveća fleksibilnost krvnih sudova, čime se olakšava cirkulacija. Tako grožđe može sniziti krvni pritisak, a bolja cirkulacija krvi će omogućiti lakši transport kiseonika i hranljivih materija do svih delova tela. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Neke naučne studije su pokazale da 10 mg suplementa resveratola dnevno može drastično smanjiti rizik od srčanog udara.
Čuva zdravlje mozga – Studije koje su sproveli naučnici u Švajcarskoj su pokazale da resveratol ima veoma pozitivan uticaj na zdravlje mozga. Istraživanja su pokazala da ova hemikalija ima sposobnost da neutrališe slobodne radikale i plak u mozgu, čime se smanjuje rizik za nastanak Alchajmerove bolesti.
Poboljšava pamćenje – Studija sprovedena u Britaniji je pokazala da resveratol može povećati cirkulaciju krvi do mozga i do 200 procenata. Naučnici veruju da ova hemikalija može da poboljša naše mentalne sposobnosti.
Štiti kožu od raka – Brojna istraživanja su pokazala pozitivan uticaj resveratola u borbi protiv raka. Takođe, ovaj sastojak kojim grožđe obiluje, štiti kožu od negativnih sunčevih zraka.
Čuva telo od radijacije – Ovaj moćni sastojak ima i zaštitnu ulogu prilikom terapije zračenjem.
Aktivira gen dugovečnosti – Jedno istraživanje je pokazalo da sastojci grožđa mogu aktivirati gen zaslužan za dugovečnost.
Pomaže kod dijabetesa – Moćni resveratol može smanjiti nivo šećera u krvi i do 10 procenata, pokazalo je istraživanje sprovedeno na Medicinskom koledžu “Albert Ajnštajn”.
Smanjuje upalu – Sastojci koji se nalaze u grožđu imaju izuzetna antiupalna svojstva, pa je i zbog toga grožđe odličan prijatelj vašeg srca.
Pomaže oporavak mišića – Resveratol pomaže ćelijama da se oslobode urične kiseline i drugih toksine, čime se eliminiše napetost i bol u mišićima.
Podstiče mršavljenje – Istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Džordžiji pokazalo je da resveratol (koji se nalazi u grožđu) pozitivno utiče na mršavljenje na dva načina – drastično smanjuje mogućnost ćelija da skladište masti i značajno podstiče razgradnju ćelija masti.
Koji su loši efekti grožđa?
Većina štetnih efekata grožđa ima veze sa prekomernim konzumiranjem istog. Iako negativni efekti nisu česti, važno je da se informišete o njima.
Salicilna kiselina u grožđu može izazvati problem sa varenjem. To se događa kada pojedete previše grožđa. A ako pojedete previše grožđa tokom dana, to takođe može izazvati dijareju. Prekomerna težina koju možete dobiti vremenom, još jedan je negativan efekat grožđa.
Može izazvati stomačne probleme
Kao što je rečeno, grožđe sadrži salicilnu kiselinu. Neka istraživanja upozoravaju na netoleranciju na ovu kiselinu, koja se ispoljava upalom gastrointestinalnog trakta, bolom u trbuhu, dijarejom i nadutošću.
U nekim studijama se navodi da su pojedinci koji su jeli semenke grožđa, dobili upalu slepog creva. Nesvarena semenka ili ostaci voća, takođe mogu izazvati akutne bolove u trbuhu.
Grožđe, takođe, može stvoriti problem ukoliko imate sindrom iritabilnog creva. Ona sadrže nerastvoriva vlakna koja mogu stimulisati gastrointestinalni trakt. Ukoliko imate sindrom iritabilnog creva, osigurajte to da ne jedete grožđe na prazan stomak.
Ako imate probavne smetnje ili problem sa stomakom, može vam pomoći sok od đumbira. Đumbir, takođe, pomaže u smanjenju mučnina, naročito u slučaju trudnoće ili drugih tretmana, kao što je hemoterapija.
Može rezultirati dijarejom
Hrana bogata šećerom može izazvati dijareju. Neka istraživanja su pokazala da šećerni alkoholi, organska jedinjenja koja se nalaze u šećeru, mogu dovesti do dijareje. Međutim, nema dokaza o tome da grožđe sadrži šećerne alkohole.
Sok od grožđa može izazvati ovaj problem kod podložnih pojedinaca, jer sadrži jednostavne šećere.
Neki ljudi veruju da grožđe može izazvati i putničku dijareju. To je vrsta dijareje koja se javlja kada otputujete u mesto na kom su hrana i higijenske navike drugačije od onih na koje ste navikli.
Putnička dijareja može biti problematična ukoliko ste daleko od kuće. Možete smanjiti rizik ukoliko ponesete lekove kao što je loperamid, koji vam mogu pomoći u ovom slučaju. Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom o idealnoj dozi koju bi trebalo da uzimate. Ovi lekovi možda nisu bezbedni za trudnice i decu mlađu od tri godine.
Može dovesti do prekomerne težine
Konzumiranje prekomerne količine grožđa može dovesti do brzog unošenja kalorija. Grožđe ima veliku količinu kalorija. Iako nema dokaza o tome da grožđe dovodi do gojaznosti, prejedanje njime može povećati rizik od toga.
Takođe, možda ćete želeti da smanjite unos grožđa kao užine. Ono sadrži manje kalorija u poređenju sa kolačićima i slatkišima, ali vas prekomerno jedenje grožđa može dovesti do povećanja kilograma, na duže staze.
Birajte sveže grožđe pre nego konzervirane varijante jer ovo drugo sadrži duplo više šećera i može ubrzati vaše gojenje.
Ideja da grožđe dovodi do gojaznosi još uvek nije zvanična. Možete uvrstiti ovo voće u svoju svakodnevnu ishranu, ali ograničite sebi porcije (recimo na 8-10 grožđica dnevno).
Može uzrokovati komplikacije tokom trudnoće
Ovaj efekat može se pripisati resveratrolu u grožđu, koji je moćan polifenol koji takođe možete naći u vinu.
U studiji je otkriveno da suplementi resveratrola, zapravo, mogu dovesti do problema sa pankreasom kod fetusa u razvoju. Iako studija ne navodi ništa protiv grožđa, bolje je biti oprezan.
Neke ranije studije pokazale su da suplementi resveratrola, zapravo, mogu biti dobri tokom trudnoće. Ali, u velikoj meri, studije nisu ubedljive. Zato je najbolje proveriti sa svojim lekarom da li smete uzimati grožđe tokom trudnoće.
Mogu izazvati davljenje, kod dece
Ovo je rasprostranjen problem. Neoljušteno voće obično može izazvati gušenje kod dece, naročito one između šest i 12 meseci. Isti slučaj je i sa grožđem. To je period kada deca uče da žvaću i gutaju hranu, zato je najbolje deci davati oljušteno grožđe.
Glavni problem kod grožđa su njegova veličina i oblik koji imaju savršene dimenzije da blokiraju dečje disajne puteve. Ukoliko dete počne da se davi grožđem, probajte sledeće savete:
Ako možete da vidite grožđe, pokušajte da ga uklonite prstima. Nemojte naslepo gurati prste kako ne biste, eventualno, gurnuli grožđe dublje, to može pogoršati stvari
Ukoliko ne možete da vidite grožđe i vaše dete je tiho i ne kašlje efektivno, pozovite pomoć
Ukoliko vam je dete svesno, ali i dalje se davi, pokušajte da ga udarate. To možete uraditi tako što ćete okrenuti dete licenm nadole, prema svojim butinama. Poduprite mu glavu svojim rukama i zadajte mu oko 5 oštrih udaraca po sredini leđa, svojom rukom (između lopatica).
Može izazvati alergiju
Iako je alergija na grožđe retka, može biti problematična. Otkriveno je da specifični protein u grožđu izaziva alergijske reakcije kod pojedinaca.
Grožđe, takođe, može izazvati anafilaksu, koja je opasna po život.
Još jedna studija navela je slučaj osamnaestogodišnje studentkinje kojoj je jedenje grožđa izazvalo svrab, osip i oticanje lica.
Većina alergija na grožđe nije opasno po život, osim anafilakse.
Anafilaksa nastaje otpuštanjem histamina i drugih hemikalija u organizam. To dovodi do neprohodnih krvnih sudova, što na kraju vodi do oticanja tkiva u ustima i disajnim putevima (i opasno niskog nivoa krvnog pritiska).
Najpoznatiji lek za anafilaksu je primena epinefrina. Epinefrin je hemikalija u telu koja povećava rad srca i može povisiti krvni pritisak.
Može pogoršati problem sa bubrezima
Izveštaj Nacionalnog instituta za dijabetes i probavne i bubrežne bolesti upućuje na to da pojedinci sa uznapredovalim hroničnim bolestima bubrega i dijabetesom ograničavaju unos određene hrane, uključujući grožđe.
Iako nijedna studija nije direktno povezala grožđe sa štetnim efektima na bubrege kod ljudi, morate biti oprezni. Ako imate bilo koji oblik bolesti bubrega, držite se podalje od grožđa i razgovarajte sa lekarom.
Kao što je rečeno, grožđe je uglavnom bezbedno. Takođe je i neverovatno hranljivo. Ali važno je znati loše efekte koje može izazvati. Ovo voće takođe može imati negativne efekte u kombinaciji sa određenim lekovima. Ako uzimate bilo koji oblik lekova, trebalo bi da budete oprezni.
Lekoviti recepti sa grožđem
Oboljenja pankreasa – Pre doručka, ručka i večere pijte po 100 ml soka od grožđa (bez alkoholnog vrenja) tokom 10 dana. Pre tretmana ozbiljnijih bolesti obavezno se posavetujte s lekarom.
Bolovi u stopalima – Bolna stopala i donji deo noge svakog jutra navlažite krpom namočenom vinskim sirćetom, dobro izmasirajte i zamotajte dobrim zavojem koji se skida tek pre spavanja. Poboljšanja biste mogli da primetite već za nekoliko dana, ali tretman je najbolje primenjivati tokom dve nedelje.
Prehlada – Protiv prehlade i groznice skuvajte 200 ml crnog vina sa kašičicom mlevenog bibera i popijte pre spavanja. Po želji možete da zasladite medom ili šećerom.
Bolovi u bešici – Pre spavanja pripremite vruću oblogu od vinskog sirćeta – na laganoj vatri zagrejte malo vinskog sirćeta u širokoj posudi i njime natopite lanenu ili pamučnu krpu. Smestite se u udoban položaj, stavite oblogu na donji deo stomaka i dobro se utoplite. Pazite da obloga ne bude previše vruća. Ovaj tretman ponovite najmanje dve večeri zaredom, pijte puno tečnosti, a ako sumnjate na upalu, pijte uvin čaj.
Grčevi u stomaku – U litar belog vina stavite 100 g usitnjenog belog luka i ostavite da stoji 5-10 sati, a zatim procedite i pijte po čašicu, od pet do šest puta, tokom 10 dana. Lek nije pogodan za decu.
Anemija – U dva litra crnog vina stavite 200 g suvog lišća koprive, ostavite da stoji 24 sata, a zatim pijte po čašicu, svako jutro na prazan stomak i uveče pre spavanja, tokom dužeg razdoblja.
Slezina – Tokom 30 dana jedite crno grožđe s komadom jučerašnjeg pšeničnog hleba. Prvih 10 dana po 300 g pre doručka, ručka i večere, drugih 10 dana po 400 g, a trećih 10 dana po 500 grama.
Protiv akni – Jednu kašičicu usitnjenog, suvog, neprskanog lista vinove loze kuvajte 10 minuta u 2,5 decilitra vode. Ostavite da se ohladi, procedite i pijte tri puta dnevno između glavnih obroka. Pijte mesec dana, a po potrebi terapiju ponovite nakon kraće pauze.
Upala želuca – Tri puta dnevno, 20 dana zaredom, na prazan stomak jedite 400 g crnog grožđa s komadom crnoga hleba, starog najmanje jedan do dva dana.
Bolesti prostate – Posle svakog obroka, tokom deset dana, jedite pola kilograma crnog grožđa, a posle toga popijte čaj spremljen od kašike usitnjenog lišća vinove loze (svežeg ili suvog, koje se prelije sa 700 g kipuće vode, ostavi da stoji 1-2 sata, procedi i pije) po 200 g pre jela tri puta na dan.
Tretman za lice – Čistu vatu natopite belim vinom pa premažite lice i vrat. Nakon dvadesetak minuta tretirana mesta isperite mlakim čajem od kamilice. Belo vino je odličan osvežavajući losion.
Uklanjanje bradavica – Tri kašičice semenki belog grožđa i semenki dunje usitnite u secku i prelijte sa dva decilitra prokuvane vode. Kad se sve ohladi, pripremljenom mešavinom natopite bradavice nekoliko puta dnevno. Nakon dvadesetak minuta bradavice obrišite vatom namočenom u mlaki čaj od kamilice.
Menstrualni grčevi – Uzmite 400 g lišća vinove loze, stavite u platnenu kesu i dobro zavežite, ubacite u odgovarajuću posudu i prelijte s 1,2 l vode pa kuvajte dok voda ne provri i još 15 minuta nakon toga, a zatim tečnost sipajte u lavor, rashladite do podnošljive temperature i perite noge svakodnevno po 20 minuta. Ova voda može se koristiti još jednom, kad se opet zagreje.
Maska za lice i vrat – Masku od svežih zrna grožđa možete pripremiti tako što dvadesetak zrna oljuštite i izvadite semenke, a dobijenu kašu nanesete na očišćenu kožu lica i vrata. Nakon 20 minuta isperite mlakom vodom.
Melem za dojilje – Napravite mešavinu tri kašike semenki belog grožđa i tri kašike semena dunje i prelijte s 200 ml kipuće vode, ostavite da odstoji 24 sata pa melemom mažite bradavice dojki nekoliko puta na dan. Pred spavanje dojke i bradavice operite čajem od kamilice.
Topljenje kamenja u žuči – Pola litre vina kuvajte sa 70 ml maslinovog ulja pet minuta. Ovako pripremljen lek pijte svako jutro na prazan stomak pet dana uzastopno po šoljicu. Čim popijete, lezite na levu stranu i ostanite tako pola sata, a zatim se okrenite i ležite isto toliko na desnoj strani.
Cirkulacija – Dve šake usitnjenih svežih listova vinove loze kuvajte 15 minuta u litri vode. Ovu smesu dodajte u kupku i u njoj pola sata držite noge natopljene do kolena. Ponavljajte to svaki dan kroz mesec dana, najbolje pre spavanja.
Izvor: care2.com/telegraf.rs/ stil.kurir.rs
Kod dece i mladih počeli da se javljaju tumori koji su ranije viđani samo kod starije populacije – kaže prof. dr Danica Grujičić, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. – Potrebno je utvrditi da li je to direktno povezano sa posledicama NATO
BOMBARDOVANJA 1999. godine.
Dr Grujičić je sa dr Zorkom Vukmirović, koja je doktor fiziko-hemije,
urednik monografije Istina o posledicama NATO bombardovanja Srbije 1999. godine
U izradi monografije učestvovali su eminentni profesori srpskih univerziteta iz različitih oblasti – medicine, fizike, hemije, zaštite životne sredine od kojih je svako iz svoje oblasti dao analizu posledica NATO bombardovanja 1999. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
godine.
– U praksi imamo mnogo veći broj patoloških trudnoća, autoimunih bolesti, hromozomskih aberacija, kao i sterilitet kod muškaraca. Ove pojave prof. dr Slobodan Čikarić povezao je sa povećanim nivoom radijacije kao posledice NATO bombardovanja, a na nama svima u nauci je da ispitamo i dokažemo da li je to uzročno posledično povezano – rekla je prof. Grujičić.
U monografiji su izneti podaci za period od 1999. do 2018. godine, a u tom vremenskom intervalu broj malignih oboljenja je statistički značajno povećan.
– Recimo, 2015. godine imali smo 38.000 novoobolelih i 21.000 umrlih. Pored svega toga, Srbija prema podacima Evropskog informativnog sistema za oboljevanje od raka spada u zemlje srednjeg rizika. Ali sve zemlje Balkana imaju visoku stopu smrtnosti obolelih od ove bolesti, što bi opet moglo da se poveže sa posledicama radijacije – navela je prof. Grujičić.
Takođe, prema njenim rečima, neophodno da se na nivou države formira centralizovano telo u kome će biti stručni ljudi iz različitih naučnih oblasti koji će se baviti ispitivanjem posledica NATO bombardovanja i povezanosti sa povećanjem broja obolelih od malignih bolesti, kao i da je neophodno napraviti jedinstveni elektronski registar obolelih od kancera.
Izvor: espreso.co.rs
U vreme kada se deca često leče kod privatnih lekara, dečji kartoni u
domovima zdravlja ostaju prazni.
Da li roditelji imaju obavezu da izveštaje privatnih lekara dostavljaju
izabranim lekarima svoje dece i da li domovi prihvataju izveštaje
privatnika?
Iz godine u godinu raste broj dece koju roditelji na pregled vode u privatne pedijatrijske ordinacije.
Kako su privatne kompanije u našoj zemlji sve brojnije i zaposlenima
plaćaju dopunsko ili potpuno zdravstveno osiguranje, roditelji se odlučuju
da i deci plaćaju dopunsko osiguranje i da ih leče u privatnim pedijatrijskim
ordinacijama i klinikama.
Pedijatri u domovima zdravlja saglasni su u jednom – nije problem to što se deca leče kod privatnika, već to što kartoni kod izabranog pedijatra u domu
zdravlja ostaju prazni.
Nema podataka o tome koje je vakcine dete primilo, ni kada je preležalo zaraznu bolest.
Kad smo pripremali ove godine đake prvake, videli smo da masa dece ima primljene vakcine za koje smo mislili da ih nisu primili. Deca su bila redovno vakcinisana. Mi smo to uredno ubeležili u karton, kaže dr Biljana Aleksić, načelnica službe za zdravstvene zaštite dece i omladine u Domu zdravlja Stari grad
Roditelji izveštaj o vakcinaciji ili zaraznoj bolesti pedijatru u državnoj
zdravstvenoj ustanovi mogu da donesu kad god žele. Najčešće to čine kad iz doma zdravlja dobiju poziv za vakcinaciju ili sistematski pregled pred upis u osnovnu školu.
Onda vidimo da je dete za koje smo poslali poziv, jer smo radili pre toga reviziju kartoteke i gledali po godištu koji je procenat dece vakcinisan a koji nije, onda vidimo da je to dete vakcinisano i da naš procenat nevakcinisane dece nije zapravo realan, da je procenat vakcinisane dece mnogo veći, ali roditelji nam nisu doneli na uvid da to upišemo, ističe dr Biljana Aleksić. I lekarima i roditeljima bilo bi lakše da su privatne zdravstvene ustanove povezane sa državnim. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
U Ministarstvu zdravlja kažu da je e-karton jedino rešenje.
Mislim da ćemo sa digitalizacijom, tj. integracijom ova dva sistema koja su izuzetno važna, sprečiti da se dešavaju neželjeni efekti ili neželjena dejstva, ili nekvalitetno lečenje u našem državnom, uopšte – zdravstvenom
sistemu Republike Srbije. Želimo da taj sistem što više unapredimo, rekao je državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek.
Po rođenju, bebi se karton otvara u domu zdravlja. Posle toga, roditeljima je često lakše da dete odvedu kod privatnika. Košta, ali nema čekanja.
Ono što zaboravljaju jeste obaveza da o svakoj bolesti ili vakcinaciji
obaveste i pedijatra u domu zdravlja, sve dok se ne završi digitalizacija.
Tada će i jedni i drugi pedijatri imati uvid u zdravstveno stanje naših
najmlađih osiguranika.
izvor:.kurir.rs
Za porodicu Ulas, naučnicu su rekli da su primer;nazadne evolucije;, jer
nekoliko članova ove porodice hoda četvoronoške.
Od 19 dece koju su rodili Resit i Hatidže Ulas – petoro četvoronožne braće i
sestara – koristeći stopala i dlanove sa zadivljujućom agilnošću, istraživači
su protumačili kao korak koji je prethodio čovekovom uspravnom hodu.
Ljudima je toliko teško i neprirodno hodati ovim putem da se to često koristi
kao zadatak izdržljivosti u američkoj vojsci – ali za ovu porodicu to je
realnost.
Razni teoretičari tvrde da braća i sestre Ulas hodaju kao što su naši rani
preci hodali četvoronoške, dajući nam uvid u daleku prošlost. Ali za razliku
od primata od kojih su ljudi evoluirali, braća i sestre porodice Ulas ne
koriste ruke za hodanje, već koriste samo dlanove, što ih čini veoma
žuljevitim.
Neki naučnici su ovo stanje opisali kao nazadnu evoluciju, što je izazvalo
kritike drugih stručnjaka, koji kažu da je to mešavina genetskih i faktora
okolnosti.
Sestre Safija, Hazer, Senem i Emine i brat Husein godinama su mučili
okrutne seljane u provinciji Hataj na jugu Turske, u blizini granice sa
Sirijom, kamenovali ih i vređali, nazivajući ih pogrdnim imenima.
I šesti brat je hodao četvoronoške, ali je, nažalost, umro kada je imao pet
godina. Zbog podsmeha, žene iz porodice Ulas često ostaju u blizini kuće,
ali prema rečima naučnika koji su proučavali porodicu, njihov brat ponekad
odluta nekoliko kilometara i ima osnovne interakcije sa drugim seljanima.
Niko od petoro ljudi, koji sada imaju između 25 i 41 godine, nije pohađao
školu, ali su mogli da nauče dovoljno kurdskog da komuniciraju sa svojom
porodicom. Više od dve decenije postojanje porodice držano je u tajnosti,
tajna za ostatak sveta, sve dok dvojica britanskih naučnika nisu 2005.
godine videli neobjavljeni rad turskog profesora.
Turski naučnici spekulišu da se radi o poremećaju koji je predložio
evolucioni biolog Uner Tan, a koji se zove Uner Tan sindrom – u kojem ljudi koji pate od ovog sindroma hodaju na sve četiri i imaju ozbiljne smetnje u
razvoju, sugerišući da je to oblik "obrnute evolucije".
Ali ovu teoriju osudio je britanski psiholog Nikolas Hamfri, koji ju je opisao
kao „neodgovornu” i „uvredljivu” nakon što je sam upoznao i posmatrao
porodicu. Govoreći u dokumentarcu BBC-ja, profesor Hamfri je rekao:
"Neću ništa da kažem o ovome, mislim da je opis ove porodice profesora
Tana kao "devolucije", kao evolucionog povratka, ne samo naučno
neodgovoran već i duboko uvredljiv za ovu porodicu."
Zaključak profesora Tana odbacili su Hamfri i još dva britanska stručnjaka,
neuronaučnik Rodžer Kejns i medicinski naučnik Džon Skojls, koji su tvrdili
da je njihov potez posledica spajanja dva retka fenomena. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Veruju da je to
zbog genetskih i razvojnih okolnosti.
Braća i sestre Ulas, čiji su roditelji rođaci, svi pate od urođenog oštećenja
mozga, cerebelarne ataksije, što znači da im je teško da balansiraju na dve
noge, pa se njihov motorički razvoj kanališe u puzanje. Ali naučnici
smatraju da to nije "dovoljno objašnjenje" za takav potez, tvrdeći da je
glavni faktor njihovo stanje u okolnostima i okruženju.
Profesor Nikolas Hamfri je rekao: "Znamo da je majka rađala bebe izuzetno
brzom sekvencom. U roku od pet godina rođeno je sedmoro dece, od kojih
je četvoro kasnije bilo četvoronožno. Mislim da uopšte ne treba da se
čudimo, iako je ovo ekstreman slučaj, da kultura može biti toliko uticajna
kada sve više shvatimo da je tako malo našeg ponašanja dece ili odraslih
zapravo programirano genima", piše The Sun.
Geni nam daju određene potencijale i oni su u interakciji sa kulturom u kojoj
se nalazimo.
U dokumentu za diskusiju koji su objavili Hamfri, Skojls i Kejns, naučnici su
tvrdili da se ovo stanje možda nikada više neće videti:
"Ako je istrajnost četvoronožnog hodanja kod ove braće i sestara rezultat
ne samo slabo razvijenog mozga, već i kombinacije neobičnih faktora –
genetskih, fizioloških, psiholoških i socijalnih – onda, u meri u kojoj
kombinacija ovih faktora u jednom – porodica koja je veoma
neverovatna.To je sindrom koji se možda više nikada neće videti", napisali
su.
Međutim, čak i ako je to zaista jednokratno patološko stanje, mislimo da se
iz toga mogu izvući antropološke pouke. Jer, kao što smo istakli na
početku, hod ovih odraslih četvoronožaca ima neviđene karakteristike koje
se ne vide kod novorođenčadi ili drugih primata: posebno, to je slučaj
hodanja sa skočnim zglobom, u kombinaciji sa tipičnom ljudskom
dvonožnom upotrebom zadnjih nogu.
izvor: b92.net
Uprkos širokom spektru alergija i još većem broju medicinskih sredstava, nakon nekog perioda organizam stekne imunitet na određeni lek pa se za problem sa alergijama preporučuju prirodni preparati. Sredstva prirodnog porekla kod svih tipova alergija mogu u praksi izazvati brojne pozitivne efekte manjeg ili većeg značaja.
Iscediti bistar sok od svežeg lišća i korena celera. Sipati sok u teglu i dodati isto toliko meda, koliko ima soka. Smesu dobro promešati drvenom ili plastičnom kašikom. Teglu držati dobro zatvorenu u frižideru, najduže nedelju dana.
Sok sa medom pije se tri puta dnevno. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Uzima se po jedna kašika pola sata pre jela. Pijte ga svakodnevno tokom cele sezone cvetanja ambrozije i spasićete se neprijatnih simptoma kao što su: kijavica, curenje iz nosa, svrab, suzenje očiju i gušenje u grudima.
Ovaj narodni ruski recept odlično čisti organizam i delotvoran je i za druge vrste alergija.
IZVOR: magazin.novosti.rs
AMERIČKI kardiolog Piter Mekaloh izjavio je za “NTD NJuz” iz NJujorka da je srpski teniser Novak Đoković u pravu što ne želi da se vakciniše protiv koronavirusa.
Doktor je rekao da vakcine mogu da izazovu oštećenje srca.
– Vakcine protiv kovida 19, po medicinskoj literaturi koja ima više od 200 stranica o tome, sve od reda mogu da izazovu oštećenje srca. To je poslednje što bi jedan sportista trebalo da rizikuje – rekao je doktor.
Mekaloh je dodao da je svaki sportista pod rizikom ako se odluči da primi vakcinu.
– Oštećenje srca može da dovede do zastoja srca, i konačno, do iznenadne smrti. Novak je svesno napravio pravi izbor, a problemi sa posledicama vakcina ne tiču se samo problema sa srcem. Mogu da oštete muskulaturu, nerve, mozak, tako da mislim da je svaki sportista pod rizikom ako uzme kovid vakcinu – izjavio je kardiolog.
Doktor Mekaloh istakao je da mu nije jasno zašto Đokoviću ne dozvoljavaju da igra u Americi.
– Ne bi trebalo da ima više bilo kakvih restrikcija. NCAA je objavio dokument o testiranju sportista, to se radi rutinski. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Sportisti imaju nižu stopu zaraze kovidom nego studentska populacija – izjavio je dr Mekaloh.
Prema važećim zakonima u SAD, Novak Đoković, kao ni bilo koji drugi nevakcinisani strani državljanin, ne može da uđe na teritoriju Amerike.
izvor: novosti.rs
Med sa polja rododendrona ima zanimljiva svojstva, zahvaljujući halucinogenu koji se nalazi u njemu. Na Himalajima samo najodvažniji sakupljaju ovaj slatki sirup, kradući ga od opasnih pčela, i verući se na velike visine.
Dok srpski pčelari biju bitke protiv onih koji prodaju lažni med, drugi nemaju dilemu da li je med pravi ili lažan: ako kupe onaj koji nazivaju „ludim“, biće sigurni u njegovu autentičnost, zahvaljujući nuspojavama koje izaziva.
Ovaj halicunigeni proizvod karakteristične crvenkaste boje nastaje kada pčele oprašuju cvetove rodondedrona u nekim planinskim krajevima, recimo u crnomorskom regionu Turske, ili na Himalajima. U Turskoj je poznat kao „deli bal“ i sadrži sastojak nektara rododendrona nazvan grejanotoskin (andromedotoksin, rodotoksin), koji, čak i u malim količinama, izaziva vrtoglavicu, a često i halucinacije. Tokom 1700-ih, region Crnog mora trgovao je ovim moćnim proizvodima sa Evropom, i tada je med dodavan u alkoholna pića, da dejstvo bilo „zanimljivije“.
Moćan i čist
Ako se konzumiraju prekomerne količine, dolazi do sniženja krvnog pritiska i nepravilnosti pulsa (na sreću, ovo obično nije fatalno), mučnine, ukočenosti, zamućenja vida, nesvestice, snažnih halucinacija. Danas se slučajevi trovanja ludim medom događaju relativno retko, i uglavnom kod turista koji posećuju Tursku.
„U svetu postoji više od 700 različitih vrsta rododendrona, ali prema našem saznanju, samo dve ili tri imaju grejotoksin u svojim nektarima“ – obasnio je Sulejman Tureti, sa Medicinskog fakulteta u Trabzonu (Turska), koji je bio svedok u više od 200 slučajeva trovanja medom.
U planinskim delovima ove evroazijske zemlje klima je savršena za otrovne rododendrone, i kad pčele proizvode med na ovim poljima, nema mešanja sa drugim nektarima, i rezultat je „deli bal“ – moćan i čist.
„Ljudi veruju da je ovaj med neka vrsta leka“, kaže Turedi. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
„Koriste ga za lečenje hipertenzije, dijabetes i stomačne probleme. Takođe, neki koriste deli bal da bi poboljšali svoje seksualne mogućnosti“.
Med se uzima u malim količinama, ponekad se kuva u mleku i obično se konzumira neposredno pre doručka. Cena koju kupci pristaju da plate dala je pčelarima podsticaj da nastave da pčele puštaju na polja rododendrona i proizvode i ovaj, pored svojih uobičajenih proizvoda od meda.
A Turedi objašnjava da je neophodna pažljiva kozumacija, da se ne biste otrovali: „U proleće i leto med je svež i može sadržavati više grejanotoksina nego u druga godišnja doba“, i naglašava da bi unos trebalo ograničiti na maskimalno jednu kafenu kašičicu, „a ako osetite neke simptome povezane sa ludim medom, trebalo bi da potražite lekarsku pomoć što je pre moguće“.
Kako su pobeđeni Rimljani
Opojni efekti ludog meda poznati su hiljadama godina. Nije iznenađujuće što je bilo mnogo poznatih epizoda opijenosti ljudi izazvanih njegovom konzumacijom. Ksenofont, Aristotel, Strabon, Plinije Stariji i Kolumela (straroimski pisac i biolog) dokumentuju rezultate jedenja ovog „izbezumljujućeg“ meda od polena i nektara biljaka Rhododendron luteum i Rhododendron ponticum. Prema Ksenofontu, grčka vojska koja je bila u napadu, slučajno se otrovala jedući lokalni maloazijski med, ali nije bilo smrtnih slučajeva.
Znajući za ovaj incident i shvatajući da su strani osvajači neupućeni u opasnosti lokalnog meda, kralj Ponta i Male Jermenije u Severnoj Anadoliji (današnja Turska) Mitridat Šesti je kasnije koristio ovaj med za namerno trovanje, kada je Rimska vojska pod komandom Gneja Pompeja Velikog napala Heptakomete u Maloj Aziji 69. godine pre Hrista. Rimljani su pojeli toksičnu poslasticu (legenda kaže da su im u blizini puta kojim su išli „slučajno“ ostavljena saća sa medom), a onda je Mitridatova vojska napala omamljene vojnike i lako ih pobedila.
Čini se da ova bogata istorija, zajedno sa tradicijom trgovine u Turskoj iz 18. veka, objašnjava postojanost ludog meda u današnje vreme – i činjenicu da se i dalje vredno skuplja. Ipak, britanski putopisni novinar Moris navodi da mu nije bilo jednostavno da pronađe to što je tražio u Trabzonu, koji se nalazi u regiji gde ovaj med „uspeva“. Na kraju je u starijem delu grada otkrio radnju snabdevenu opremom za pčelare i različitim vrstama meda. Teglu deli bala dobio je „ispod tezge“, uz upozorenje trgovkinje da ne „troši previše“. Med koji je probao „otišao mu je u glavu“ nakon samo kašičice – koliko se usudio da konzumira: „Zbog toga sam se osećao prilično „podignuto“ – navodi.
Za razliku od stranaca, lokalno stanovništvo odlično zna kako se ova „stvar“ sme konzumirati:. „Lokalni ljudi su u stanju da razlikuju ludi med od ostalih vrsta. On izaziva oštro peckanje u grlu i zbog toga se naziva i gorkim medom “ – piše novinar.
Von Brajant, stručnjak za polen sa Univerziteta A&M u Teksasu, koji proučava tragove polena u medu, a koga mnogi zovu i „detektivom meda“, fasciniran je ovom vrstom, više iz želje da ga analizira nego – konzumira „Mnogo decenija sam bio zainteresovan da saznam šta je zaista ludi med“, kaže on. „Problem je bio pronaći stvarni uzorak za ispitivanje.“
Astronomske cene
Da bi izbegao astronomsku cenu sa interneta i da bi bio siguran da dobija prave stvari, Brajant je dobio deli bal od turskog prijatelja koji je med nabavio iz košnica usred polja rododendrona. „Jedan moj kolega stavio je kapljicu ili dve na jezik i rekao da to deluje otupljujuće“, navodi naučnik.
Ipak, ljudi i dalje konzumiraju deli bal, kao rekreativnu drogu ili, još češće, u želji da poboljšaju potenciju, pa se zato većina slučajeva trovanja i događa kod sredovečnih muškaraca. Najjeftinija varijanta koja se može naći na internetu (pritom vam niko ne garantuje da je to – to) košta oko 10 evra za 115 grama.
Za razliku od ljudi, grejanotoksini mogu biti smrtonosni za druge životinje, pa i za medonosne pčele, iako su, očigledno, neke otporne na njega – čim mogu da proizvedu med iz nektara.
U Turskoj, čini se, proizvođači bez većih napora dolaze do beli dala. Ali na Himajalima, konkretno, u Nepalu, to nije tako jednostavno, pa sakupljači vise sa visina i od stotinu metara na merdevinama od bambusovog užeta, da bi, uprkos pulsirajućoj masi džinovskih divljih himalajskih pčela, došli do lepljive crvenkaste tečnosti. Očigledno ima dovoljno onih kojima život nije dovoljno „lud“, pa daju veliki novac i za – ludi med.
izvor: alo.rs
U istoriji svakog naroda postojali su teški trenuci koji su dovodili u pitanje sam njegov opstanak. Međutim, često se dešavalo da se pojedinci, iako usamljeni u svom naumu, suprotstavljaju toj zloj sudbini koja je zadesila narod.
Taj individualni otpor je često zaprepašćivao dušmana zbog same prirode otpora, koju karakteriše usamljenost, odlučnost, prkos i hrabrost. U danima srpskog egzodusa sa njegove kolevke Kosova i Metohije, jedan čovek se odvažio da ne prihvati tu zlu sudbinu i da se toj istoj sudbini svom snagom suprotstavi.
Taj čovek je Miloš Ćirković, zaboravljeni heroj iz Belog Polja koji na najbolji način predstavlja onaj čuveni srpski inat. U junu 1999. godine, počelo je povlačenje naše vojske i policije sa Kosova i Metohije. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Sa njima je bežao i goloruki srpski narod koji je po ko zna koji put bio meta arnautskog terora. Tih dana su većina gradova na Kosovu i Metohiji bili ispražnjeni od Srba. Ova tragična dešavanja nisu zaobišla ni grad Peć. Srbi počinju da napuštaju sela Sigu, Brestovik, Pećku Banju, Ljevoš, a naposletku napuštaju i sam grad. 2 km jugozapadno od Peći nalazi se Belo Polje.
Belo Polje je bilo naseljeno većinski srpskim stanovništvom. Baš iz tog razloga oni postaju meta Arnauta. Dosta Srba je bilo ubijeno tih dana u Peći i okolini kao i u Belom Polju. Mitropolit Amfilohije je uz episkopa Artemija, blaženopočivšeg patrijarha Pavla i episkopa Atanasija Jeftića tih dana obilazio Srbe širom Kosova i Metohije. Često su ugroženi bili primani na konak u manastirima koji su bili pod zaštitom stranih snaga (dobar deo manastira nije ni bio pod zaštitom i kao posledica toga je da su isti pretvoreni u gomilu kamenja).
Obilazeći ono malo Srba koji su ostali u pećkom kraju, mitropolit Amfilohije doznaje od Italijana da je u Belom Polju, već potpuno napuštenom selu, ostao jedan čovek i to u uniformi i naoružan. Taj čovek se zvao Miloš Ćirković. Tada je imao 38 godina i pre rata je bio šumar, a u ratu vodič srpskih specijalaca koji je u svojoj jedinici bio zlata vredan jer je poznavao svaki krš i grm upećkom kraju. Amfilohije odlučuje da pošalje sveštenika Radomira Nikčevića da vidi ko je taj čovek i da ga nagovori da pređe u Patrijaršiju na sigurno.
Otac Radomir zatiče Miloša naoružanog i u vojničkoj uniformi. Iako ga je nagovorao da se izvuče iz Belog Polja, otac Radomir je shvatio da pred njim stoji jedini preostali srpski vojnik na Kosovu i Metohiji koji je bio pun nacionalnog ponosa i prkosa, a kada ga je poslednji put zamolio da pođe za njim put Patrijaršije dobio je gotovo preteći odgovor: „Ti ćuti, da te ne ubijem! Sram vas bilo, svi ste vi izdali!… Idite, ja ostajem!..“
Otac Radomir je pri povratku u Patrijaršiju, pošto nije uspeo da izvrši poveren mu zadatak, ispričao Amfilohiju sledeće: „Sva mu je kuća izrešetana. On, zabarikadiran u mrtvom betonskom uglu prizemlja sa gomilom municije unaokolo. Riješen da brani svoj kućni prag do smrti. Zahvaljuje na brizi i pozdravu, ali odlučno odbija da napusti svoj dom, odrešito prekidajući svako dalje nagovaranje… Potresen odlučnošću usamljenog ratnika, otac Radomir ga na rastanku blagosilja na posljednji podvig rečima: „Dobar si dio izabrao, Miloše srca obilićevskoga! Bog te blagoslovio na dobar podvig, Miloše Ćirkoviću!…
Idućih nekoliko dana otac Miljko i Rade Pavlović su Milošu svaki dan donosili hranu. Svaki put su videli sve više ispaljenih čaura i sve više mrtvih Arnauta pred njegovom kućom. Danonoćno su Arnauti jurišali na Miloša, ali svaki put su izvlačili deblji kraj. Miloš im je svaki put priređivao iznenađenje jer stalno je menjao položaje po napuštenom selu. Jedne noći su mu se dvojica Šiptara privukla do njegovog kreveta na kojem je spavao, ali uspeo je da se odbrani. Jednog je ubio, a drugi je pobegao. Od tada je slabo spavao. Međutim, osmog dana otac Miljko i otac Rade dolaze u Belo Polje da donesu hranu Milošu. Od Miloša ni traga ni glasa. Njegova kuća je spaljena, a ispred kuće izbrojano je 12 arnautskih leševa. Pred seoskom školom, nađena su dva izgorela blindirana vozila.
Posada u njima je takođe izgorela. U njegovoj bombama, mecima i vatrom oštećenoj kući nađeno je svega nekoliko stvari. Ikona Sv. Alimpija Stolpnika, Miloševe krsne slave, Sveto Pismo i dosta crkvenih knjiga, neke porodične slike i guslarsku kasetu o smrti kosovskog viteza Jovana Milačića (policajac poginuo u Prekazama u Drenici). Do dana današnjeg ne zna se šta se desilo sa Milošem. Veruje se da je 20. juna 1999. godine bio ranjen, savladan i zarobljen od strane Šiptara. Mada, to je pretpostavka. Međutim, sigruno je da više nije među živima. Svoju glavu je skupo naplatio dušmanima, ubio je najmanje 18 Arnauta, a veruje se da je broj ubijenih Arnauta znatno veći.
Stvari koje su pronađene u njegovoj kući su pohranjene u Patrijaršijskom konaku, a onda je rodbina preuzela te stvari. Neki su rekli da su Miloša tih dana videli u Andrijevici u Crnoj Gori, ali se ta informacija pokazala netačnom. Njegova braća su posvedočila da su ga poslednji put videli tog dana kada su napuštali Belo Polje.
Na nagovaranje braće da uđe u autobus i pođe sa njima, Miloš obučen u vojničku uniformu i sa puškom u ruci im je samo rekao: „Vi idite, ja ostajem.“ Eto to je bila priča o jednom čoveku koji nije mogao da napusti dom i koji nije mogao da trpi ovu nepravdu (koja i danas traje u još većem obimu) koja se nadvila nad srpskim narodom. Međutim, ova priča još nije gotova jer se još ne zna sudbina ovog junaka. Bio je poslednji Obilić 20. veka, a nažalost možda je i poslednji Obilić 21. veka. Neka je večna slava Milošu Ćirkoviću i svim Srbima koji izgubiše svoje živote.
Bili u zatvorenom ili otvorenom, komarci mogu svuda da nas prate, ipak za male štetočine postoji rešenje. Umesto da odete u prodavnicu i kupite sredstvo protiv komaraca možete da ga napravite i kod kuće.
Ujedi komaraca mogu da ostave velike mrlje koje svrbe na telu, a da izazovu i alergijske reakcije. Ovaj sprej protiv komaraca neće ubiti komarca već će samo da ga udalji od vas, što će biti dovoljno.
Prirodni spej odbija komarce mirisom eteričnih ulja, koja su bezbedna za osetljivu kožu. Mi smo se odlučili za ulje lavande i čajevca u kombinaciji sa alkoholom.
Etarska ulja lavande i čajevca su od davnina poznata kao izuzetno delotvoran repelent. Ima široku primenu u borbi protiv raznih insekata. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Poznato je da komarci ne vole ni miris alholoha, pa je idealan deo prirodnog spreja.
Šta vam je potrebno:
-
bočica sa raspršivačem
-
alkohol
-
voda
-
ulje lavande
-
ulje čajevca
Priprema je krajnje jednostavna. Sipajte pođednake količine vode i alkohola i dodajte od 15 do 20 kapi lavande i čajevca. Sve dobro promešajte i spremno je za korišćenje.
izvor: magazin.novosti.rs
1...152153154...503Stranica 153 od ukupno 503
