Prema zakonu, trudnice ne smeju ići na poligraf, a sa time se slažu i stručnjaci, posebno ukoliko je pred porođajem.
Slučaj nestale devojčice Danke Ilić iz Bora, koja ima nepune dve godine, uzdrmao je Srbiju i ceo regiona. I dok svi strepimo i nadamo se srećnom zavrpetku potrage, pokrenuta su mnoga pitanja. Velika bura se digla kada je Dankina majka odbila poligrafsko testiranje, jer je u drugom stanju.
Naime, na ovu temu osvrnuo se detektiv poligrafista Nikola Novak.
– Žena koja je u drugom stanju ne može da bude podvrgnuta poligrafskom ispitvanju zato što trudnica ne može da se izlaže takvoj vrsti stresa, njena fiziologija je poremećena i nema normalne fiziološke reakcije. Pored toga, ukoliko je u kasnijem mesecu trudnoće, ona ima dva pulsa što onemogućava da se napravi normalan i relevantan test– objašnjava stručnjak i dodaje:
– Osoba koja se testira mora da bude emotivno, fizički i psihički u stanju da se testira, i da su sve reakcije u normalnim uslovima, odnosno da ništa sa strane nije poremetilo neku reakciju. Ne možete vi nikoga osuditi ili osloboditi samo na osnovu poligrafa. Poligraf je deo jedne šire istrage i ukoliko se poklapa poligrafski rezultat sa još nečim, to onda dobija neku treću dimenziju. Kod nas na sudu nije priznat, ali je u istrazi jako koristan, ne bi ga za džabe koristile sve jače službe sveta – rekao je Novak.
Prema trenutno aktuelnom Zakonu o policiji Republike Srbije, koji je objavljen u Službenom glasniku Republike Srbije, broj 6/2016, 24/2018 i 87/2018 precizno je definisano i da li trudnice smeju na poligrafsko ispitivanje.
Navedeno je da je poligrafsko ispitivanje jedno od policijskih mera i radnji, prema članu broj 47. Poligrafsko ispitivanje je tema člana broj 57 Zakona o policiji, koji navodi „Paragraf.rs“, a mi ga prenosimo u celosti:
Policijski službenik može uz dobrovoljan pristanak lica od kojeg traži obaveštenja da primeni nad njim poligrafsko ispitivanje pošto ga upozna sa radom uređaja i lice za to da pisanu saglasnost.
Maloletnik se može podvrgnuti poligrafskom ispitivanju uz njegov pristanak i uz saglasnost i prisustvo roditelja, staraoca ili punoletne osobe od poverenja.
Policijski službenik će prekinuti primenu poligrafskog ispitivanja ako lice od kojeg se traže obaveštenja posle davanja pisane saglasnosti izjavi da tu saglasnost povlači.
Poligrafskom ispitivanju ne može da se podvrgne:
1) lice koje je pod uticajem alkohola, opojnih droga ili drugih psihoaktivnih supstanci;
2) lice koje ima ozbiljna srčana oboljenja ili respiratorne smetnje;
3) lice u izrazito stresnom stanju;
4) lice koje je pod dejstvom lekova za smirenje;
5) lice koje pokazuje vidljive znake duševne bolesti, privremene duševne poremećenosti ili je u drugom bolesnom stanju koje onemogućava ispitivanje;
6) lice koje oseća intenzivan fizički bol;
7) trudnica i porodilja;
8) lice koje nije navršilo 14 godina života.
Način na koji se sprovodi poligrafsko ispitivanje i metodologiju primene tog ispitivanja propisuje ministar.
Kako je nastao poligraf?
Pionirski pokušaji korišćenja aparata koji funkcionišu kao poligraf zabeleženi su još krajem 19. veka i početkom prošlog veka.
Kao “otac poligrafa” sam je sebe nazvao Vilijam Multon Marston. Naime, ovaj Amerikanac je izmislio aparat, koji je koristio kako bi vršio ispitivanja krvnog pritiska kod nemačkih zarobljenika. Tom prilikom je utvrdio i da postoji izuzetno jaka veza između laganja i promena sistolnog krvnog pritiska.
Ipak, 1921. godine je Džon Ogustus Larson, policajac i psihijatar specijalizovan za forenziku, bio je taj ko je izmislio poligraf. Policija Berklija bila je prva koja je upotrebila njegov poligraf, čijem razvoju je kasnije doprineo i Leonard Kiler, za koja je zabeleženo da ga je Larsonov poligraf kao uređaj fascinirao, pa se potrudio da ga unapredi.
Izvor: stil.kurir.rs