Od svih evropskih vladara u poslednja dva veka Miloš Obrenović imao je ubedljivo najviše potomaka.
Sa velikom sigurnošću možemo tvrditi da je srpski knez imao čak šesnaestoro dece, osmoro zvanične i osmoro vanbračne. I pored toga, njegova direktna krvna loza izumrla je već sa njegovim sinom Mihailom, a evo šta je bilo sa ostalom decom.
Obrenovići su vladali Srbijom 75 godina. Od toga, osnivač dinastije, knez Miloš, bio je na čelu zemlje 26 godina i to u dva navrata. Iza sebe je ostavio čak šesnaestoro dece, što zakonite, što vanbračne, ali su, nakon ubistva njegovog sina Mihaila, presto ipak nasledili potomci njegovog brata Jevrema.
Evo kako je do toga došlo…
Zakonita deca kneza Miloša
Knez Miloš se ženio samo jednom. Kada mu je bilo 24 za suprugu je uzeo osam godina mlađu Ljubicu Vukomanović i par je ostao zajedno sve do njene smrti 1843. godine. Za nešto manje od četiri decenije Ljubica i Miloš dobili su osmoro dece – četiri dečaka i četiri devojčice – Petra, Petriju, Jelisavetu (Savku), Gabrijelu, Mariju, Milana, Mihaila i Teodora.
Četvoro dece je umrlo u detinjstvu, a Milan u ranoj mladosti. Petrija i Jelisaveta su se udale i imale svoje porodice, a Mihailo Obrenović, koji je na kraju i nasledio presto, imao je samo vanbračnog sina. Nakon ubistva kneza Mihaila ta grana dinastije potpuno je prekinuta.
Vanbračna deca kneza Miloša
I sudbina Miloševe vanbračne dece bila je uglavnom tragična. Zvanično, imao ih je osam i to od osam ljubavnica iako je moguće da je u kneževom životu bilo i više žena.
Prva Miloševa ljubavnica koju je istorija upamtila bila je prelepa Petrija, žena Hadži-Prodanovog brata Mihaila. Ona je Milošu 1819. rodila ćerku koju je nazvala Velika, ali je devojčica umrla nekoliko godina kasnije u epidemiji velikih boginja.
Zorica Janković, istoričarka i kustoskinja Istorijskog muzeja Srbije je u tekstu u magazinu Vreme od pre nekoliko godina navela da je drugo vanbračno dete – Mariju, Milošu rodila izvesna Stanka koju je, zbog Ljubičinog pritiska, knez na kraju morao da uda.
Nakon nje Miloš je upoznao Jelenku, mladu Turkinju koja je do 1811. bila u haremu Milenka Stojkovića. Ona je 1826. knezu rodila sina Gavrila i time učvrstila svoj položaj na dvoru. Miloš se sa njom pojavljivao i u javnosti, na veliku žalost supruge Ljubice koja međutim, tu nije mogla ništa.
Bolešljivi Gavrilo nije dugo živeo – umro je 1828. godine ne napunivši dve godine, a po oprobanom metodu, Miloš je Jelenku udao.
Četvrto Miloševo vanbračno dete bio je sin Teodor, rođen najverovatnije u Beču 1842. godine. Njegova majka zvala se Danica, a šokantna je činjenica da joj je ovo ime dao upravo Miloš nakon što ju je kao devojčicu od 13 ili 14 godina kupio kao roblje na carigradskoj pijaci. I ovaj knežev sin je umro, a njegovu majku Miloš je, pogađate, udao.
Iako je u tom momentu već bio zašao u neke ozbiljne životne godine, Miloš, zagazio u šestu deceniju života, dobio je još dvoje vanbračne dece – sina Aleksandra Gustava sa Franciskom Hitenberg i ćerku Mariju sa devojkom koja je radila kao posluga u njegovoj bečkoj kući. Obe ljubavnice je isplatio, a šta je bilo sa decom nije nam poznato.
Slična je sudbina još jedne Miloševe ćerke. Iz veze sa bečlijkom Marijom Graf rodila se Marija Klara, a zna se samo da je njena majka primala novčanu pomoć na ime ćerkinog školovanja.
Poslednje vanbračno dete Miloš je dobio 1857, kada je već imao 77 godina. Sina Milana mu je rodila Ruskinja Marija, ali ni to dete nije dugo živelo..
Vanbračni sin premijer?
Da li je Milivoje Petrović Blaznavac, srpski general i predsednik vlade, bio Milošev vanbračni sin, do danas se ne zna sa sigurnošću. Pričalo se da ga je knez dobio iz veze sa jednom sluškinjom koju je kada je bila trudna, udao za Petra iz Blaznave.
Milivoje Petrović Blaznavac podgrevao je ovu teoriju jer je na taj način napredovao u državnoj hijerarhiji. Da li je u priči i bilo istine, ne zna se, tek Blaznavac je sahranjen u porodičnoj grobnici Jevrema Obrenovića u Rakovici
Knez Milošev Bećarski zakon iz 1839. godine
U nastojanju da se izbori sa belom kugom, svaka država pokušava da nizom odredbi i zakona stimuliše žene i muškarce da zasnivaju porodice. Srbija je, verovali ili ne, pre 180 godina, za vreme kneza Miloša Obrenovića imala zakon koji je muškarcima koji su bežali od braka udarao propisno po džepu zbog načina na koji su živeli.
Pre, bezmalo dva veka, knez Miloš zaključio je da bela kuga ozbiljno preti narodu Serbskom, kako je rečeno tada. Vodeći se logikom – ako nema naroda, nema ni nad kime da se vlada, knez se odlučio za drastične mere i 1839. godine postavlja Bećarski zakon.
O čemu se zapravo radilo?
Kako bi se povećao natalitet i brojčana vrednost Srbalja, valjalo je udariti po neženjama i vagabundima, odnosno muškarcima koji su od braka i porodice bežali “ko đavo od krsta”, bili “bez samostalnih poslova” i “jurili sojke” po Beogradu. Da bi nastavili sa ovakvim životom, morali su da plate pozamašan danak od 1406 groša godišnje, što je za to doba bila poprilično visoka svota novca.
Međutim, nastojanju kneza da iskoreni belu kugu i uprkos Bećarskom zakonu mnogi su muškarci ipak odlučili da se drže parole koja je bila popularna u to doba, a glasila je “da je žena dobra i Bog bi je imao”.
O tome svedoče kneževi pisari koji beleže da je u prvoj godini od donošenja zakona čak 2764 Beograđana platilo ovaj namet. Valja uzeti u obzir da je Beograd tog doba imao nešto manje od 69.000 stanovnika što znači da je procentualno veliki broj muškaraca radije birao momački nego onaj mirniji, bračni život.
Ovaj zakon bio je na snazi sve do 1864. godine i četvrt veka punio kasu Kneževine.
Izvor: srbijadanas.com; blic.rs
