Dracena – Najefikasniji čistač vazduha: Sakuplja štetne materije i smanjuju količinu prašine u stanu
Dracena je dekorativna biljka potpuno prilagodljiva životu u zatvorenom prostoru, što je čini jednom od najpopularnijih pri izboru za ukrašavanje enterijera. Uz malo pažnje i osnovno poznavanje njenih potreba, obezbedićemo joj uslove za pravilan rast i razvoj, a prostor u kome se ona nalazi biće lepši i zdraviji.
Delotvorna protiv zagađenja
Dracena je uvršćena na spisak biljaka najefikasnijih čistača vazduha u zatvorenim prostorijama. Naime, Bil Volverton, američki naučnik iz NASA-e, sprovedenim istraživanjem otklonio je zabludu da sobno cveće oduzima kiseonik i da ga zato ne bi trebalo držati u prostorijama u kojima boravimo. On je dokazao da biljke ne samo da proizvode kiseonik, već oslobađaju i kapljice koje sakupljaju štetne materije iz vazduha i smanjuju količinu prašine čak do 20%.
Dracena je poznata i kao ženski zmaj
Dracena vodi poreklo sa afričkog kontinenta, sa Madagaskara, a njen naziv dolazi od grčke reči drakaina i znači ženski zmaj, pa je u nekim delovima sveta poznata i kao Zmajevo drvo.
Rodu dracene pripada preko 40 vrsta biljaka, pretežno drvenastih i žbunastih, dok je kod nas najzastupljenija vrsta Dracena Marginata (lat. Dracaena Marginatta). To je manje drvo sporijeg rasta, godišnje naraste oko 10 cm, a tokom svog životnog veka dosegne do nekoliko metara visine. Odlikuju je meki, špicasti i povijeni listovi, koji mogu da se razlikuju po boji, u zavisnosti od varijeteta. Kod nas se najčešće gaje Dracena Marginata Bikolor i Dracena Marginata Trikolor.
Osnovni zahtevi nege dracene
Dracena traži dosta svetlosti, ali joj nikako ne prijaju direktni sunčevi zraci, jer mogu da izazovu opekotine na listovima i oštete biljku. Nedostatak svetla će, sa druge strane, za posledicu imati nezdravu boju listova, odnosno listovi će biti bleđi od uobičajenih.
Za dracenu se uslovno može reći da odlično podnosi suvo tlo i neredovno zalivanje, dok je stalno pisutna vlaga u tlu jedan od njenih najvećih neprijatelja i dovodi do truljenja korena. Zbog toga je potrebno izbegavati i česta i obimna orošavanja listova, kao i tuširanje, jer ako voda dospe u rozetu iz koje se lišće razvija i tu se zadrži, dolazi do oštćenja listova, čak i do propadanja biljke.
Iako ne podnosi vlažno tlo, draceni je neophodna veća vlažnost vazduha. Suv vazduh, naročito u zimskim mesecima, u prostorijama sa centralnim grejanjem, kaloriferima, TA pećima, štetiće biljci. Isto važi i za promaju, nagle promene temperature i često menjanje položaja. U takvim nepovoljnim uslovima dracena reaguje opadanjem lišća. Minimalne zimske temperature za pravilan rast i razvoj su od 15°C do 18°C, a leti od 23°C do 26 °C. Tokom leta dracena može da boravi napolju, u umerenoj hladovini.
Od štetočina i bolesti koje one mogu da prouzrokuju, dracenu najčešće napadaju štitaste vaši i crveni pauk, protiv kojih bi trebalo da se reaguje adekvatnim insekticidima.
Presađivanje i razmnožavanje
Tokom rasta, na vrhu stabla dracene formira se gusti sloj listova, dok stari listovi postepeno opadaju, pa je donji deo dracene potpuno ogoljen. Za pravilan razvoj stabla poželjno je osigurati da stabljike budu uspravne, a za postizanje željene forme dracena se orezuje.
Presađivanje se obavlja u proleće, obično svake druge godine, za šta je idealna duboka saksija, za broj veća od predhodne, sa dobrom drenažom. Takođe, proleće je i period za razmnožavanje, koje se obavlja reznicama ili margotiranjem.
